Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić, a neka se pripremi narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite, gospodine Kariću.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, kao što je govorio i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDS-ZZS-ZS, jedan deo zakona ćemo podržati.
Ovde ću samo govoriti o Sporazumu o zajmu KfW i ZS će sigurno podržati ovaj vaš predlog, s tim što, kao i uvek, imamo nekoliko predloga ili nekoliko stvari o kojima bismo mogli da prodiskutujemo, da bismo novac koji ćemo uštedeti ili energiju koju štedimo ili sve ono što možemo da uštedimo kroz racionalno korišćenje u stvari iskoristimo za neka buduća ulaganja i za još veće prihode i još veće uštede.
Sporazum o zajmu namenjen je poboljšanju energetske efikasnosti javnih objekata i zasnovan je na međunarodnom sporazumu. Ovaj deo od 15 miliona evra garantuje i subvencioniše Republika Nemačka i jedan deo bespovratnih sredstava od milion i 300 hiljada evra ide iz programa Investicioni okvir za Zapadni Balkan, program EU za tehničku pomoć u pripremi i projektovanju projekata za realizaciju zajma. KfW će biti vodeća međunarodna organizacija koja će sprovesti i realizovati tehničku pomoć sa našim ministarstvima, i tehnološkog razvoja i Ministarstva finansija i energetike. Ova sredstva, što je najvažnije za Srbiju, deo ovih sredstava od milion i 300 je bespovratan.
Po potpisivanju sporazuma, ono što je veoma interesantno za ZS je da po potpisivanju sporazuma mora biti potpisan novi posebni sporazum između KfW i Ministarstva rudarstva i energetike, ako smo dobro razumeli, kojim će se odrediti sadržaj projekata i koje robe i usluge će se nabavljati. Tenderi su, naravno, međunarodni, nadzor je od strane nezavisnih eksperata, a celokupno izvođenje će se poveriti na tenderu kompletno jednoj firmi ili konzorcijumu firmi.
Mi ovde sada imamo nekoliko pitanja koja mogu biti interesantna sa stanovišta uštede energije ili racionalnog korišćenja energije u javnim objektima, posebno neke stvari koje bi mogle da budu modernizovane. Možda naša saznanja nisu dovoljna, kažem da vi već radite na tome. Ali da li je sačinjen program i da li su određeni prioriteti, da li su ti javni objekti samo škole za ulaganje u energetske objekte i koji su to objekti predviđeni? Koja tehnička rešenja su predviđena? Ono što je veoma bitno za nas – da li ima domaće tehnologije i tehnike u ovim projektima?
Ključno pitanje ovog trenutka je izolacija u školama. U ovom trenutku smemo, ali da li mi u budućnosti treba da koristimo stiropore za izolaciju i da li je to dobro rešenje u školskim objektima, s obzirom da u većini ili gotovo u svim zemljama EU za objekte u kojima borave deca nema izolacije od stiropora?
Sada idem malo šire sa idejom da iz ovih kredita mi možemo da ostvarimo dodatne uštede. Da li su predviđene toplotne pumpe koje mogu biti domaće proizvodnje da bi se istovremeno grejali i hladili objekti, a ne da leti koristimo neefikasno energetsko grejanje a da zimi koristimo struju i rashladne uređaje i tako duplu štetu stvaramo životnoj sredini? Da li se mogu koristiti kotlovi na pelet? Da li je isključeno korišćenje mazuta i uglja? Da li i dalje prednosti imaju daljinski sistemi, iako su toplotne pumpe i peleti jeftiniji?
Da li će se koristiti neki novi izolacioni materijali? Sada imamo izolacione materijale koji sa jednim milimetrom debljine sloja zamenjuju pet centimetara stiropora? Da li će prozori biti opremljeni rekuperatorima, uređajima koji obezbeđuju razmenu čistog i prljavog vazduha, a da se ne gubi energija jer otvaranjem prozora gubimo 30% energije? S druge strane, o tome se gotovo i ne priča u Srbiji. Naravno, svi su pominjali toalete u školama, ali moramo da razmišljamo i dalje. To je istorijski problem. Čini mi se da niko nije kriv pojedinačno zato što nemamo toalete, nego svi zajedno 50 godina ih nemamo. Nije to samo problem poslednjih godinu dana.
S obzirom da deca u školama moraju da imaju tačno propisane količine kiseonika za rad u učionicama, da li ćemo, to možda sada izlazi iz delokruga vašeg delovanja, usvojiti direktivu o kvalitetu unutrašnjeg vazduha? Još uvek i ne razmišljamo o njoj, a trebalo bi što pre osposobiti Srbiju da prati direktive iz EU.
Ono što Zeleni Srbije smatraju, da je najčistija energija ona koju nismo morali da proizvedemo, mi se trudimo u beskonačnoj proizvodnji prljave energije i time dodatno opterećujemo zdravstveni sistem, opterećujemo socijalno okruženje, opterećujemo životnu sredinu i stvaramo duplu štetu ulažući u fosilna goriva i u sisteme koji su neefikasni i koji, s druge strane, zagađuju životnu sredinu. Prema tome, Zeleni Srbije smatraju da je najčistija energija ona koju nismo morali da proizvedemo.
Palata Srbije se greje na mazut, a hladi se na klimu. Mnogo bolje bi bilo da se i greje i hladi na toplotne pumpe koje bi uzimale vodu iz Dunava i praktično desetostruko jeftinije u toku godine se i hladila i grejala u toku zime.
Problem sa jednim od kredita KfW je da je finansirao i toplane velike snage od pet megavata na mazut u krajevima gde imamo puno biomase i gde šuma trune na jugu Srbije. To je nedopustivo u 21. veku. Mi ne smemo da budemo otpad za prevaziđene tehnologije EU, a da ih primenjujemo u Srbiji. Ako hoćemo u EU, hajde odmah da primenjujemo ono što i oni ili da se osposobljavamo da primenjujemo što pre ono što oni rade u EU.
Možda bi Odbor za ekologiju i energetiku mogao da dostavi predlog da se govori o predlogu programa za nabavku robe i usluga koji budu pripremljeni za potpisivanje posebnog sporazuma i da ide u sporazum o zajmu i da vidimo kakva se tehnologija uvodi na toj raspravi ili možda da organizujemo neku javnu debatu.
Znam da je vaše ministarstvo imalo sluha i za obnovljive izvore energije i za alternativne vidove finansiranja velikih projekata koji bi mogli biti „zeleni“ i čini nam se zaista da u vreme vraćanja ovog kredita njegovi efekti i efekti ovog velikog projekta mogu biti višestruki, tu se slažemo.
Prema proračunima Zelenih Srbije trostruka ili četvorostruka vrednost će u ovim godinama u stvari doći kroz uštede, naravno, ako se na pravi način, da kažem koriste te uštede i ako se ulaže u zaista prave tehnologije koje dovode do zelenih ušteda i do ušteda energije.
Možda, uvaženi ministre, mi ove uštede koje ćemo ostvariti, a čini mi se da će biti tri do četiri puta veće, možda kroz energiju, možda možemo ove uštede da ulažemo u neki revolving fond i da proširimo zahvat tih javnih objekata i na taj način zaista Srbiju učinimo efikasnijom, bezbednijom, ekološki bezbednijom i zdravijom, ekološki zdravijom, zato što proizvodnja struje u Obrenovcu, to mnogi građani Srbije ne znaju niti razmišljaju o tome kada upale prekidač u svom domu, čini proizvodnja struje u Obrenovcu čini da se mnoga deca rađaju sa bronhitisom, opstruktivnim bronhitisom, sa astmama i sa alergijskim manifestacijama.
Mi moramo da razmišljamo o onima koji trpe od loših tehnologija ili trpe posledice neadekvatne ekonomije u Srbiji. Što pre moramo da se osposobimo i što pre moramo građanima i da objasnimo da neki proizvodi moraju da imaju realne cene, a onda sve ove uštede o kojima sam ja pričao imaju smisla i desetostruko su jeftinije od proizvodnje struje iz uglja. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se gospodine Kariću.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim učenike Prve ekonomske škole iz Beograda, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, a neka se pripremi narodna poslanica Mirjana Đoković. Izvolite, gospodine Milićević.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, poštovani učenici, pred nama su četiri rekao bih veoma važna zakonska predloga, ne umanjujući važnost i značaj bilo koja od ova četiri zakonska predloga, ali shodno vremenu koje imaju poslanički klub Socijalističke partije Srbije, ja ću u svom izlaganju, pre svega napraviti jedan kraći osvrt na dva zakonska predloga. Reč je o Predlogu zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, kao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona.
Najpre želim da kažem da terorizam svakako jeste velika opasnost i veliki izazov, jedan od najvećih problema za savremeni svet i potpuno je jasno da za jednu uspešnu borbu protiv terorizma jeste potrebno jedinstvo čitave i celokupne međunarodne zajednice. Srbija svakako podržava borbu protiv svih oblika terorizma. Srbija želi da učestvuje i da da svoj doprinos u ovoj veoma važnoj i značajnoj borbi. Srbija je nedvosmislena u osudi svih oblika terorizma. Srbija želi da bude pouzdan partner međunarodnoj zajednici u ovoj važnoj i značajnoj borbi. Ova današnja rasprava o ovom zakonskom predlogu vrlo jasno govori o spremnosti Srbije da unapredi sistem borbe protiv terorizma usvajajući u Republičkom parlamentu jedan ovakav zakonski predlog.
Srbija danas predsedava OEBS-om, u jednom veoma teškom i delikatnom, rekao bih, trenutku i vremenskom periodu, ali to jeste veoma važno i značajno za Srbiju. Veliki izazov, velika odgovornost za Srbiju. Šansa koju će Srbija znati da iskoristi i da poboljša svoj međunarodni položaj. To je pokazatelj i potvrda da Srbiju sagledavaju kao normalnu i uređenu državu i kao ravnopravnog političkog partnera, što je po mišljenju poslaničkog kluba SPS veoma važno.
Zašto sam pomenuo predsedavanje OEBS-om? Iz jednog prostog razloga, jer je Srbija vrlo jasno na početku predsedavanja OEBS-om rekla da će upravo najveći izazovi tokom predsedavanja biti terorizam i naravno ukrajinska kriza. Mislim da već u periodu od 30. juna do 1. jula u Beču hoće biti održana jedna ekspertska konferencija o borbi protiv terorizma na teritoriji zemalja članica OEBS-a.
Kada je reč konkretno o zakonskom predlogu o kome danas govorimo, naravno, ne dovodi se uopšte u pitanje podrške, naravno da ćemo ovaj zakonski predlog podržati i tačno je ono što su kolege pre mene i koleginice pre mene govorile. Dakle, usvajanjem ovog zakonskog predloga na jednoj strani jeste međunarodna obaveza Srbije, usaglašavanje našeg pravnog okvira, harmonizacija našeg zakonodavstva.
Na drugoj strani ono što je po našem mišljenju daleko važnije jeste povećanje stepena sigurnosti, bezbednosti naših građana. Ovo je pitanje koje je važno i za našu ekonomiju, ali ono što je i te kako važno, a o čemu sam već govorio i to ću ponoviti ponovo u jednoj rečenici – Srbija će biti prepoznata kao pouzdan partner međunarodne zajednice u borbi protiv terorizma kao globalnog fenomena.
U prethodnom vremenskom periodu kada je reč o zakonskim okvirima Srbija je, rekao bih, nije sedela skrštenih ruku. Podsetiću vas, Srbija jeste usvojila izmene zakonodavstva koje predviđaju kažnjavanje državljana Srbije koji učestvuju ili organizuju učešće u oružanim sukobima u stranoj državi.
Srbija je uspostavila, takođe funkcionalni sistem za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Srbija je dosledno i odgovorno izvršava svoje obaveze u vezi sa sprovođenjem Rezolucije Saveta bezbednosti UN kojima se uvozi embargo na izvoz oružja.
Zatim, podseti ću vas, hajde da ne govorimo samo o vremenskom periodu od prethodnih godinu i po ili dve dana, podsetiću vas, recimo Srbija 2002. godine ratifikovala je međunarodnu Konvenciju o suzbijanju finansiranja terorizma, Konvenciju UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sa dopunskim protokolima, Konvenciju UN protiv korupcije, Konvenciju Saveta Evrope o pranju, tražnju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom, Konvenciju Saveta Evrope o pranju, tražnju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma.
Dakle, sve ovo sam naveo iz jednog prostog razloga da bi rekao da Srbija u prethodnom periodu kada je reč o ovom pitanju jeste dosta uradila, ali usvajanjem ovog zakonskog predloga mi zapravo zaokružujemo jedan proces i jednu celinu i pokazujemo spremnost da unapredimo ovaj sistem.
Poslanički klub SPS veruje i ubeđeni smo da usvajanjem zakonskog predloga o koje danas govorimo, mi hoćemo unaprediti sistem borbe protiv terorizma kroz pre svega represivne i preventivne mere protiv finansiranja terorista kao prethodne neophodne faze u vršenju jednog terorističkog akta.
Dakle, već je o tome bilo reči. Uspostavlja se zakonski mehanizam za zamrzavanje imovine licima koja se nađu na listi terorista, njihovih pomagača i finansijera. Komite Saveta bezbednosti UN jednom godišnje, svake godine ažurira ovu listu i mislim da je ovo proces koji je počeo pre nekih deset godina. Vlada je ta koja utvrđuje listu označenih lica na osnovu liste označenih lica od strane UN, a na predlog nadležnih državnih organa i na osnovu obrazloženog zahteva druge države.
Naravno, ono što takođe želim da kažem jeste da u borbi protiv terorizma potreban je koordinirana međunarodna akcija, potreban je puna saradnja svih nadležnih institucija i nadležnih organa i treba po mišljenju poslaničkog kluba SPS u pravom smislu reči preseći ono što jesu koreni terorizma, a po našem mišljenju koji leže u ilegalnoj trgovini oružjem, u pranju novca i trgovini narkoticima. To je ta logistika, osnov za vršenje kasnije nekog terorističkog akta. Ponoviću još jednom, naravno poslanički klub SPS u danu za glasanje hoće podržati ovaj zakonski predlog.
Što se tiče izmena i dopuna Carinskog zakona i o tome je već bilo reči, s toga samo u nekoliko rečenica.Tačno je ovo, ovde je zapravo reč o usklađivanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i pravilima Svetske trgovinske organizacije i to je potpuno logično i potpuno normalno imajući na umu strateško opredeljenje Srbije da budemo punopravna članica EU i Svetske trgovinske organizacije, ali to nije jedini razlog zašto će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.
Naime, mi ovaj zakonski predlog podržavamo, jer smatramo da njegova primena hoće olakšati poslovanje privrede naročito kada je reč o međunarodnoj trgovini.
Dakle, uvodi se novi kompjuterizovani tranzitni sistem koji podrazumeva razmenu elektronskih poruka i na taj način uštedeće se i novac, uštedeće se i vreme.
Postajemo deo jednog velikog evropskog sistema, što je po našem mišljenju veoma važno, a verujemo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga se smanjiti prostor za zloupotrebu, odnosno za ilegalnu trgovinu.
Takođe, i o tome je bilo reči, dakle, ovde je reč o usklađivanju sa novim Zakonom o prekršajima, odnosno materiju prekršaja u Carinskom zakonu reguliše, kao što je to i ministar rekao u uvodnom izlaganju, novi Zakon o prekršajima koji pojednostavljuje procedure za blaže prekršaje uz značajno smanjenje troškova za samu državu što je za nas u potpunosti prihvatljivo.
I na samom kraju u danu za glasanje podržaćemo i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Reč ima magistar Mirjana Đoković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, uvaženi učenici koji svojim prisustvom doprinosite javnosti rad ovog visokog doma. Želim da kažem da danas govorimo o veoma važna četiri Predloga zakona.
Prvi zakon o kome danas govorimo jeste Zakon o ograničavanju, raspolaganju imovinom u cilju sprečavanja terorizma koji treba da reši mnoge probleme.
Donošenjem ovog zakona unapređujemo borbu protiv terorizma ustanovljavanjem sistema preventivnih i represivnih mera protiv finansiranja terorizma.
Još od 1. januara 2006. godine stupio je na znaku Krivični zakon i odredba člana 393. finansiranje terorizma inkriminisano je kao posebno krivično delo. Takođe, propisana je i obaveza ustanovljavanja zakonskog okvira za preduzimanje preventivnih mera na sprečavanju finansiranja terorizma, kao i obezbeđivanje efikasne međunarodne saradnje sa drugim državama članicama na ovom planu.
Važno je istaći da zadržavanjem trenutnog stanja i neregulisanjem ove oblasti zakonom država ne bi mogla na adekvatan način da odgovori međunarodnim obavezama preuzetim članstvom u međunarodnim organizacijama i ratifikacijom relevantnih međunarodnih pravnih akata.
Zakon se donosi po hitnom postupku, jer se njegovim donošenjem ispunjavaju međunarodne obaveze i usklađuju propisi sa propisima EU. Nameće nam se pitanje – kakve će efekte imati donošenje ovog Predloga zakona. Njegovo donošenje propisuje određene obaveze i to najpre na organe javni vlasti, pri tom mislim na Vladu, Ministarstvo nadležno za spoljne poslove, MUP, Organ nadležan za bezbednosne i obaveštajne poslove, Uprava za sprečavanje prava novca, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, sudovi i javni beležnici.
Zatim, ovaj zakon ima određene obaveze i za fizička lica koja imaju poslove ili druge slične odnose sa označenim licem ili kod kojih se imovina nalazi, i pravna lica, banke, računovodstvene agencije, osiguravajuća društva, brokersko-dilerska društva.
Efikasna primena zakona će zahtevati dodatnu edukaciju i specijalizaciju u ovoj oblasti zaposlenih u organima javne vlasti koji će učestvovati u sprovođenju zakona. Primena ovog zakona izazvaće troškove građanima i privredi, s tim da se navedena posledica ne može izbeći pošto je donošenje ovog zakona međunarodna obaveza Republike Srbije proistekla iz članstva države u organizaciji UN.
Sa druge strane, troškovi će se opravdati, jer primenom ovog zakona unapređuje se borba protiv terorizma, ustanovljavanjem sistema preventivnih i represivnih mera, protiv finansiranja terorizma, kao prethodne neophodne faze u vršenju terorističkih akata.
Tako povećavamo opštu sigurnost u državi, a doprinosimo da Srbija bude prepoznata kao jedan pouzdan partner Međunarodnoj zajednici i u borbi protiv terorizma kao jednog zaista globalnog problema koji moramo da rešimo.
Očuvanost, integritet i stabilnost kreditnih i finansijskih institucija i poverenje u finansijski sistem u celini mogu ozbiljno biti ugroženi pokušajima pojedinaca ili grupa da pribave zakonito ili nezakonito stečen novac u svrhe preduzimanja akata terorizma.
Ovim zakonom svakako treba preventivno da se utiče na označena lica i sa njima povezana lica tako da izbegavaju uspostavljanje poslovnih odnosa sa licima iz Srbije, jer će biti svesni rizika da će biti prijavljeni nadležnim državnim organima i da će raspolaganje njihovom imovinom biti ograničeno.
Time će biti sprečena eventualna zloupotreba domaćeg finansijskog tržišta u cilju finansiranja terorizma, a to će doprineti boljoj oceni Srbije na međunarodnom planu u smislu njenog poslovnog i investicionog rejtinga.
Sprečavanje zloupotrebe domaćih pravnih i fizičkih lica za finansiranje terorizma i očuvanje integriteta, reputaciju i stabilnost finansijskog sistema, doprineće povećanju jedne opšte pravne sigurnosti u državi Srbiji.
Mnoge relevantne organizacije imale su priliku da daju svoje sugestije kada se ovaj zakon nalazio u formi nacrta, a čak su svoje sugestije dali i eksperti Saveta Evrope i uglavnom, sve se to ticalo tehničkih pitanja, a u pitanju je čak bilo i jezičko prilagođavanje.
Ovim zakonom je predviđeno da ministar nadležan za poslove finansija, u obavezi je da u roku od šest meseci nakon stupanja na snagu ovog zakona, donese odgovarajuće podzakonske akte, koji će regulisati načine na koje će pravna i fizička lica ispunjavati svoje obaveze izveštavanja i o načinu na koji će nadležni državni organi postupati po podnetim obaveštenjima.
Drugi zakon o kome danas govorimo je Carinski zakon i njegova savremenost se ogleda u činjenici pojednostavljenja carinske procedure, njenog bržeg i efikasnijeg obavljanja, što sve zajedno doprinosi ubrzanju carinskog postupka i smanjenju troškova u spoljno-trgovinskom prometu.
Što se tiče izmena i dopuna u delu gde je regulisana materija carinskih prekršaja, tu bi smo najpre ukazali na osnovni cilj carinskih zakona, a to je zaštita ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije, zatim, zaštita Republike Srbije od nezakonite ilegalne trgovine, bezbednosti, zaštita ljudi i životne sredine, kao i olakšavanje međunarodne trgovine.
Carinskim zakonom uređuju se carinske radnje i postupci, kao i prava i obaveze lica i carinskog organa, koje iz tih radnji i postupaka proističu.
Svi učesnici u carinskom postupku, dužni su da se ponašaju u skladu sa propisima, jer svako nepoštovanje propisa, svakako za sobom povlači određene sankcije.
Ja ću iskomentarisati Predlog zakona, članove 14. i 15. kojim se menjaju čl. 229. i 231. Carinskog zakona.
Izmene se tiču obezbeđenja za naplatu carinskog duga. Umesto dosadašnje bankarske garancije, kao oblik obezbeđenja, izmenama je predviđeno da svako lice sa prebivalištem, odnosno sedištem u Republici Srbiji može biti garant ukoliko je predložena garancija prihvatljiva po oceni carinskog organa.
Članom 22. Predloga zakona menja se član 296. Carinskog zakona. Ovom izmenom, predviđena je blaža novčana kazna za učinioce prekršaja, pod uslovom da carinska vrednost robe koja je predmet prekršaja, ne prelazi iznos od hiljadu evra u dinarskoj protivvrednosti, preračunato u skladu sa članom 54. ovog zakona.
Član 26. Predloga zakona, izmenjen je član 302. Carinskog zakona, tj. propisana je drugačija nadležnost organa.
Prema novom zakonskom rešenju, carinski organ izdaje prekršajni nalog za prekršaje, za koje je propisana kazna u fiksnom iznosu, a za prekršaje za koje se ne izdaje prekršajni nalog, carinski organ podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Želim da kažem i nekoliko reči o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KWF Frankfurta na Majni i Republike Srbije za projekat energetske efikasnosti u javnim objektima. Ovim sporazumom o zajmu, predviđeno je planirano zaduženje u iznosu od 15 miliona evra, kojim Srbija uzima zajam i sredstva povlači u tranšama sa kamatnom stopom, koja će biti fiksirana za ceo period zajma. Kamatna stopa iznosi 2,1% na godišnjem nivou, a period trajanja zajma je 12 godina. Krajnji rok za njegovo povlačenje je 30. decembar 2017. godine.
Realizacija projekta energetske efikasnosti u javnim zgradama, školama, dogovorena je na međudržavnim konsultacijama između Vlade Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke, održane u martu 2011. godine, po kome je Nemačka strana obezbedila razvojni kredit, najpre od 10 miliona evra, a onda 2012. godine na pregovorima je precizirano da se u tu svrhu dodelu još pet miliona evra.
Cilj projekta je unapređenje energetskih svojstava zgrada, škola i drugih obrazovnih ustanova, sa ciljem da se u njima smanji potrošnja energije i unaprede uslovi za učenje i rad.
Ovim projektom, biće obuhvaćeno oko 30 do 40 naših škola. Lokalni doprinos opština na čijoj se teritoriji nalaze škole i druge obrazovne ustanove, uključene u ovaj projekat za radove na investicionom održavanju, predviđeni su na nivou od 1,5 miliona evra.
Predviđenim merama ostvarila bi se značajna ušteda u pogledu potrošnje energije u školama i drugim obrazovnim ustanovama, a što bi imalo pozitivan uticaj na budžete iz kojih se ti objekti finansiraju.
Na kraju moje današnje diskusije, želim da kažem da treba da se usredsredimo samo da, i kada naša Vlada, koja radi dobro, obezbedi ovakve kredite, da se mi sa nivoa lokalnih samouprava potrudimo da obezbedimo valjanu projektnu dokumentaciju. Jer, ništa nam ne vrede ovakvi povoljni zajmovi ukoliko mi nemamo gotove projekte.
U Danu za glasanje, sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, podržaću ove predloge zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Nije tu.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da što pre donesemo akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, poštovane Nišlije, pošto imam vrlo malo vremena od poslaničke grupe, pokušaću da u par rečenica dam neko svoje viđenje današnjeg dnevnog reda, sa nekim sugestijama gospodinu ministru, naročito oko tačke 3, kredita sa Frankfurtom na Majni.
Poštovani građani, tačka broj jedan današnjeg dnevnog reda je Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovine u cilju sprečavanja terorizma i to je u suštini zakon koji proizilazi iz obaveza utvrđenih u relevantnim međunarodnim dokumentima, pre svega mislim na rezolucije SB OUN.
U drugom Izveštaju Komitet „Melvil“, to je telo Saveta Evrope o napretku kojim je Republika Srbija ocenjena negativnom ocenom u ovoj oblasti, ja se nadam da ćemo donošenjem ovog zakona i svega onoga što će pratiti ovaj zakon dobiti pozitivnu ocenu na sledećem sastanku tog komiteta.
Ne bih više pričao o ovom zakonu, zbog malo vremena, već bih se okrenuo nekim drugim temama. Sve ono što smo mi kao poslanička grupa imali kao zamerku na predlog zakona, dali smo kroz amandmane, pa ćemo u danu kada budemo pričali o pojedinostima razmatrati te naše predloge. Nadam se da ćete nam izaći u susret i da ćete uvažiti naše amandmane.
Ono što sam očekivao, poštovane kolege narodni poslanici, od našeg gospodina ministra kada je elaborirao Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, jeste da, napominjem našim sugrađanima koji prate ovaj prenos da je ovaj zakon u proceduri već osam meseci i da je Ministarstvo finansija, na čijem je čelu tada bio gospodin Krstić, ako se ja ne varam, stavilo u skupštinsku proceduru i očekivao sam da nam ministar kaže da Ministarstvo ili neko u ministarstvu ko je bio zadužen za to nije pratio put zakona koji je ušao u skupštinsku proceduru pa je po inerciji, pošto zakon prate podzakonska akta, Ministarstvo bez da je usvojen zakon, 25. 12. 2014. godine, da je na Vladi usvojilo Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o carinskim dozvoljenim postupcima sa robom, itd, koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 145 iz 2014. godine. Očekivao sam objašnjenje od gospodina ministra da smo mi prvo na Vladi usvojili uredbe, a onda u odnosu na uredbe, tj. obrnuto, sada usvajamo zakon na osnovu koga su trebale da budu donošene uredbe. Gospodine ministre, očekivao sam da ćete vi to da prokomentarišete i da objasnite.
Normalno je da ćemo mi da usvojimo ovakav zakon i on je usaglašavanje sa dokumentima EU, ali, bar smo trebali da znamo da smo nešto uradili napamet i da je to razlog hitnosti, jer se neko u vašem ministarstvu nije bavio problematikom za koju je plaćen.
Ono o čemu bih hteo da kažem par rečenica je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW Frankfurta na Majni i Republike Srbije u iznosu od 15 miliona evra za projekat energetske efikasnosti u javnim objektima. Ja se iskreno nadam, a snažno podržavam ovakve kredite i ovakve investicije, jer je to nešto što pre svega upošljava privredu, a s druge strane smanjuje trošenje energetskih resursa u Srbiji, ali ono što bih voleo da se ne desi, to je da mi povučemo ovaj kredit i da uđemo u kreditni aranžman a da nemamo projekte. Da se ne desi nešto kao što je, recimo, slučaj „Beograda na vodi“, da prodajemo zgrade gde još nismo uradili, ni doneli zakone o eksproprijaciji, a kamoli izvršili eksproprijaciju zemljišta. Nadam se da za ovih 15 miliona imamo projekte i da ćemo sredstva angažovati.
Još nešto bih vam, gospodine ministre, skrenuo pažnju, a to je da bi trebali da pogledate program stranke „Zajedno za Srbiju“, naročito deo koji se odnosi na ekonomiju, jer, energetska efikasnost je nešto gde mi predlažemo da bude pokretač razvoja Republike Srbije, jer u Srbiji ima milion i po objekata koji treba da se energetski obezbede, a duboko smo ubeđeni i uvereni u to da je to nešto što bi pokrenulo i građevinsku industriju i industriju koja proizvodi ove materijale. Zato bi trebali da pogledate to, jer „sveti gral“ ne postoji u ekonomiji, niti neka firma koja može da donese boljitak svojim angažovanjem…

Zahvaljujem, potrošili ste vreme.

Zahvaljujem, ali samo još jedna rečenica.
… nego to možemo samo našom pameću i našim angažovanjem.
Ja vam se zahvaljujem.