Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru prvog zajedničkog načelnog pretresa, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, kao i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja.
Polazeći od činjenice da je osnovno opredeljenje Republike Srbije da postane punopravan član Svetske trgovinske organizacije i EU, proističe obaveza usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva, uključujući i carinske propise sa zakonodavnom regulativom EU i pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva kojim se reguliše tranzitni postupak, preduslov je za dobijanje odobrenja zajedničkog komiteta EU, EFTA za pristupanje Konvenciji o zajedničkom tranzitu. Upravo je zbog toga bilo neophodno uneti pojedine izmene i dopune u Carinski zakon, kako bi se omogućio razvoj, ali i primena novog kompijuterizovanog tranzitnog sistema koji predstavlja kompitabilne aplikacije za nacionalni tranzit, usklađen sa sistemom i procedurama Konvencije o zajedničkom tranzitu i pravilima za novokompjuterizovani tranzitni sistem, kao i sa rešenjima sadržanim u Carinskom zakonu EU.
Naravno, ovim izmenama i dopunama nije narušen osnovni cilj zakona, a to je zaštita ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije, zaštita Republike Srbije od nezakonite ilegalne trgovine, bezbednosti, zaštita ljudi i životne sredine, kao i olakšavanje međunarodne trgovine.
U cilju postizanja ostvarenja cilja carinskih organa, predloženim izmenama i dopunama Zakona metode rada su modernizovane, a saradnja između različitih sektora će biti uspostavljena ili osnažena.
Modernizacija je naročita primetna u primeni novog sistema, novokompjuterizovanog tranzitnog sistema o kojem bi ovom prilikom rekao nešto više.
Osnovni princip carinskog tranzitnog postupka je da se omogući kretanje robe iz jedne u drugu carinarnicu u okviru iste ili neke druge carinske teritorije, bez naplate carina i drugih dažbina koje se mogu primeniti na uvezenu ili izvezenu robu bez primene mera trgovinske politike, a pod uslovom da se ispune svi zahtevi koji se odnose na plombe, rokove ili obezbeđenje i slično.
Tranzit može biti nacionalni carinski tranzitni postupak kada se tranzitni postupak odnosi samo na carinsku teritoriju Republike Srbije, a polazna i odredišna carinarnica se nalazi na ovoj teritoriji.
Međunarodni carinski tranzitni postupak je tranzitno kretanje kao deo jedinstvene carinske tranzitne operacije, tokom koje se prelazi jedna ili više granica u skladu sa bilateralnim ili multilateralnim sporazumima, a polazna i odredišna carinarnica se nalazi na različitim carinskim teritorijama.
Upravo iz razloga povećane trgovine i u cilju prevoženja robe po Evropi, sačinjene su dve konvencije između zemalja Evropske zajednice i zemalja EFTA. U jednoj je ustanovljen zajednički tranzitni postupak, dok druga propisuje pojednostavljenje formalnosti u trgovini robama, uvoz i izvoz uvođenjem jedinstvene carinske isprave.
Konkretno, novokompjuterizovani tranzitni sistem obuhvata: pod jedan, zajednički tranzit i pod dva, zajednički tranzitni postupak. Zajednički tranzit koristi se za prevoz robe koja nije u slobodnom prometu u EU između dve tačke u okviru EU bez plaćanja uvoznih dažbina i drugih nadoknada. Zajednički tranzitni postupak koristi se za prevoz robe između 28 država članica EU i drugih zemalja potpisnica Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku iz zemalja EFTA – Island, Norveška, Lihtenštajn, Švajcarska i Turska.
U Republici Srbiji EU je najveći donator u sektoru carine, koji podstiče njenu modernizaciju i usklađivanje sa evropskim standardima, kao i sa zakonskim aktima i postupcima. Projekat tehničke pomoći i Uprava carine Srbije za podršku modernizacije carinskih sistema uglavnom se odnosi na razvoj novokompjuterizovanog tranzitnog sistema i pomoć za pristup Srbije Konvenciji o zajedničkom tranzitnom postupku.
Uprava carine u saradnji sa delegacijom EU u Beogradu uspešno je završila projekat izgradnje administrativnih kapaciteta carinske službe za punu implementaciju zajedničkog tranzita EU. U relaciji tog projekata iz IPA fonda utrošeno je 1,5 miliona evra, dok je za implementaciju novokompjuterizovanog tranzitnog sistema u Srbiji obezbeđeno 4,1 milion evra. Uvođenje takvog sistema jedan je od uslova za punopravno članstvo u EU.
Evropska komisija i sve države članice EU, kao i sve zemlje EFTA su razvile i primenjuju kompjuterizovani sistem za tranzitni postupak. Plan je da Srbija tokom 2015. godine uvede novi kompjuterizovani tranzitni sistem na svom carinskom području, zasnovan na razmeni elektronskih poruka između privrednih subjekata nacionalnih i međunarodnih carinskih ispostava i EU.
Najveća korist od novog sistema je bespapirno poslovanje, odnosno mogućnost da se koristi sistem razmene poruka. Umesto dosadašnje procedure prijavljivanja vozila i robe, to će omogućiti da jednom podneta deklaracija isprati ceo tok transporta, tačnije, znaće se u svakom trenutku gde se nalazi roba.
Jedna od najvažnijih stvari će biti automatizovani informacioni sistem za uvoz i izvoz, što će omogućiti da jednom podnet dokument više ne mora da se podnosi. Time će se ostvariti značajne uštede u novcu.
Kada govorimo o zadržavanju teretnih vozila na granici, primenom novokompjuterizovanog tranzitnog sistema to vreme će biti svedeno na minimum. Prosečno zadržavanje na Batrovcima je 34 minuta, na Horgošu 40, na Gradini oko 40, na Preševu oko 20 minuta. Kada se uvede novi sistem, neće biti čekanja na granici. Zapravo, sva dokumenta izvoznik, operator ili špeditor podnosiće elektronski čim roba krene, pa se vreme zadržavanja na granicama svodi na minimum, a eliminiše se ili svodi na najmanju moguću meru subjektivnost onih koji obavljaju kontrolu.
Poznato je da su pripreme za primenu novog sistema već započete i da su nastale pojedine poteškoće, ali smo uvereni da će naši državni organi biti u stanju da primene novi sistem u potpunosti do 1. oktobra ove godine, kada je rok da Srbija postane deo jedinstvenog evropskog tranzitnog sistema.
Ono što je takođe izuzetno važno, to je ideja EU da se bude od pomoći privredi i to se upravo postiže kroz ovaj novi sistem. Naime, pruža se mogućnost da pojedina preduzeća dobiju privilegovani status, odnosno da dobiju pravo na pečat, određivanje visine carine i uplaćivanje novca po tom osnovu. Njihovi ekonomski operateri će sve sami raditi. Popunjavaće deklaracije, stavljati plombe, slati vozila, a carina će imati pristup računarima i povremeno će kontrolisati podatke i fizički proveravati one koji obavljaju carinjenje.
U slučaju da dođe do zloupotrebe ovog prava, carina će ga oduzeti zauvek, a prekršioce podvrgnuti stalnim kontrolama. Cilj je da se privreda ne zadržava i da se odvoje dobri od loših. Prosečno u Evropi je oko 10% firme koje ne poštuju propise. Onda se postavlja pitanje – zašto ostalih, a njih je 90%, ispaštaju zbog neodgovornih?
Izmene i dopune Carinskog zakona takođe predviđaju i pojednostavljenja procesuiranja blažih prekršaja, uz značajno smanjenje troškova za državne organe, što je usklađivanje sa novim Zakonom o prekršajima. Naime, prekršajnim nalogom organi uprave će dobiti efikasno sredstvo za sankcionisanje blažih prekršaja za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu.
Kako su počiniocima prekršaja izdavanjem naloga nudi mogućnost da u slučaju plaćanja polovine izrečene kazne u roku za dobrovoljno plaćanje ostvaruje značajnu uštedu, za očekivati je značajno povećanje broja dobrovoljno plaćenih kazni, a samim tim i povećanje ukupnog prihoda za budžet Republike Srbije po osnovu naplate ovih kazni. Za sve druge prekršaje za koje je propisana novčana kazna u rasponu, organi uprave će biti u obavezi da nadležnom prekršajnom sudu podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Dalje, članom 2. Predloga zakona nose izmene kojima se vrši usklađivanje sa carinskom terminologijom i sa Carinskim zakonom EU. U članovima od 10. do 13. Predloga zakona menjaju se i dopunjuju odredbe koje se tiču robe koja napušta carinsko područje Republike Srbije, odnosno sažete deklaracije, pa se ovim članovima propisuju uslovi u pogledu roka, kao i slučajevi kada se ona ne podnosi, kao i način podnošenja ove deklaracije, propisuje se pod kojim uslovima komercijalni, lučki i transportni dokumenti mogu da se koriste kao sažete deklaracije.
Takođe, ovim članovima se reguliše ko može podneti sažetu deklaraciju i kada i pod kojim uslovima se može odobriti dopunu ove deklaracije.
Članovi 14. i 15. se odnose na izmene koje se tiču obezbeđenja za naplatu carinskog duga. Umesto dosadašnje bankarske garancije kao oblika obezbeđenja, izmenama je predviđeno da svako lice sa prebivalištem, odnosno sedištem u Republici Srbiji, može biti garant ukoliko je predložena garancija prihvatljiva po oceni carinskog organa.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja, njime se omogućava sprovođenje dvostranog međunarodnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije u cilju predupređivanja i suzbijanja povreda carinskih propisa, suzbijanja krijumčarenja, ubrzanja robnog i putničkog prometa između dve zemlje i razmene iskustava u radu carinskih organa.
Osim toga, potvrđivanjem ovog sporazuma obezbeđuje se pravilna primena carinskih propisa kroz razmenu informacija. Sporazum je sačinjen u Beogradu 10. novembra 2014. godine, a nastao je kao rezultat činjenice da se kršenjem carinskih propisa nanosi šteta privrednim, trgovinskim, finansijskim, društvenim, kulturnim, industrijskim, poljoprivrednim interesima dve zemlje, sa ciljem da se kroz efikasnu saradnju carinskih organa oni spreče.
Sporazumom je jasno definisana i preciziranja saradnja carinskih organa dve države, počev od uzajamne administrativne pomoći, razmene informacija, dokumenata, obaveštenja, preko pravilne primene carinskih propisa i delovanja, u cilju sprečavanja, istraživanja i borbe protiv kršenja carinskih propisa, pa sve do konkretnih radnji prilikom vršenja carinske dužnosti.
Pored navedenog, u članu 19. predviđeno je da: pod jedan, odredbe sporazuma primenjuju carinski organi država strana ugovornica; pod dva, da se obrazuje mešovito srpsko-albanska komisija koja se sastaje po potrebi na zahtev bilo kog carinskog organa radi analize sprovođenja odredaba ovog sporazuma, kao i rešavanja spornih pitanja koja mogu da nastanu u njegovoj primeni; pod tri, da se sporna pitanja za koja se ne pronađe odgovarajuće rešenje reše dogovorom između strana ugovornica; i pod četiri, da se strane ugovornice sastaju na zahtev ili po isteku od pet godina radi njegove revizije, osim ako jedna drugu pismeno ne obaveste da takva revizija nije potrebna.
Na ovaj način, učinjen je još jedan korak ka boljoj regionalnoj saradnji i stabilnosti, što je i cilj naše Vlade, a ujedno, još jedan uspešno ostvaren zadatak ministra spoljnih poslova Ivice Dačića.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati izmene i dopune Carinskog zakona, kao i zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivana Dinić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Gojković, uvaženi ministre sa predstavnicima ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas jako važan set zakona o kojima su, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama carinskog zakona, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja, kao i Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, detaljno i sistematski govorile moje kolege Neđo Jovanović, Zvonko Stević i Đorđe Milićević.
Danas ću se najvećim delom osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurta na Majni, i Republike Srbije u iznosu od 15.000.000 evra za realizaciju Projekta „Energetska efikasnost u javnim objektima“.
Ono što je vrlo bitno jeste istaći da smo mi svesni da je suma od 15.000.000 evra velika suma i veliki zajam i zbog toga jeste obaveza i odgovornost Republike Srbije da ovaj projekat realizuje tako da se nakon njega vide dugoročni efekti, odnosno da realizacija ovog projekta donese dugoročni benefit građanima Republike Srbije, kako u racionalnijoj raspodeli korišćenja izvora energije i sve veće upotrebe obnovljivih izvora energije, tako i u povećanju energetske efikasnosti u potrošnji energije.
Ono što je vrlo važno i na šta moramo obratiti pažnju jeste da postoje ključne karakteristike po pitanju potrošnje energije u Republici Srbiji, i to su parametri koji su potpuno drugačiji od parametara u EU. Dakle, na nama je da uštedimo, kako u potrošnji energije, tako i na računima za utrošenu energiju, a tako i na očuvanju životne sredine po pitanju zagađenja emisijom ugljen-dioksida.
Navela bih neke parametre. Naime, u Srbiji se energija još uvek troši, kao 60-tih godina prošlog veka u EU. Srednja potrošnja energije po kvadratnom metru u Srbiji je oko dva i po puta veća nego u severnoj Evropi. Potrošnja energije po jedinici bruto društvenog proizvoda u Srbiji je tri puta veća od prosečne u svetu. Emisija ugljen-dioksida po jedinici bruto društvenog proizvoda je najmanje dva puta veća od svetskog proseka. Oko polovine svih domaćinstava u Srbiji troši 340 kilovat časova po metru kvadratnom godišnje, što je tri puta više u odnosu na zemlje zapadne Evrope. Oko 60% populacije koristi drvo ili lignit, kao glavni izvor energije za grejanje, sanitarnu toplu vodu i kuvanje. Hronične bolesti, uključujući i boleti disajnih organa, su direktno vezane sa znatnim zagađenjem unutrašnjeg prostora.
Srbija je nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji pridruživanju sa EU u obavezi je da prilagodi propise EU direktivama, uključujući i direktivu o energetskoj efikasnosti zgrada. Potpuna primena ove direktive zahteva potpuno restrukturiranje važećih propisa u zgradarstvu koji se nisu menjali od kraja 80-tih godina prošlog veka.
Činjenica i ključna stvar kod realizacije ovog projekta je da Srbija troši neracionalno energiju u zgradarstvu i da se najveći deo te energije troši na grejanje, a obzirom na povišene temperature u toku leta, poslednjih nekoliko godina, takođe i na hlađenje ovih objekata. Međutim, mi nikako ne smemo smetnuti sa uma da Srbija ima tehnički potencijal za uštedu energije i za efikasnije korišćenje energije. Međutim, tržišni potencijal je dosta skromniji u odnosu na ovo iz razloga što je veliki deo naše nacije i naših građana, potrošači energije, siromašno. Ne postoji dovoljna motivisanost za ulaganje u povećanje energetske efikasnosti. Takođe, uslovi kreditiranja su još uvek nepovoljni i informisanost naših građana. Dakle, mi moramo da nastojimo i da promenimo svest naših građana i to koliko je bitno da uštedimo na račun efikasnijeg korišćenja energije.
Ono što je, dakle suština ulaganja sredstava iz napomenutog zajma od 15.000.000 evra jeste investiranje u štednju koja će imati dugoročne efekte i stabilizaciju energetskog sektora efikasnijeg korišćenja energije uz primenu obnovljivih izvora energije.
Dakle, cilj realizacije projekta povećanja energetske efikasnosti u javnim objektima jeste i efikasnije korišćenje energije, ali i formiranje energetske stabilnosti u Republici Srbiji koja, pored velikog broja prirodnog resursa koje poseduje, ima veliki potencijal za tako nešto. Moramo da radimo na tome da sačuvamo životnu sredinu, za nas i za naše naslednike, odnosno da omogućimo smanjenje emisije ugljen-dioksida. Moramo da se zalažemo za to da na ovaj način vršimo finansijsku uštedu, ne samo u raspolaganju korišćenja različitih izvora energije, već i u finansijskom smislu, jer ova ušteda neće biti zanemarljiva u nekom dugoročnom periodu.
Takođe, smatram da je i obaveza lokalnih samouprava da učestvuju u realizaciji ovog projekta. Na koji način? Činjenica je da je neophodno pripremiti tehničku dokumentaciju i omogućiti da se ovaj projekat lakše realizuje. Činjenica je da je mogućnost svake lokalne samouprave da pruži tehničku podršku realizaciji ovog projekta i da, ukoliko je u mogućnosti, finansijski doprinese realizaciji ovog projekta.
Zbog svih napomenutih efekata i benefita, koje će osetiti svi potrošači i građani Republike Srbije, a i sam budžet iz kog se izdvaja za potrošnju energije u javnim objektima i zgradama, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati set ovih zakona i ovaj konstruktivni Predlog zakona o kome sam danas govorila. Hvala.

Poštovani poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu od jednog časa, tako da sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa današnjim radom.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

  Poštovani potpredsedniče, gospodine Arsiću, poštovane Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću u nekoliko rečenica da kažem o Predlogu zakona o ograničavanju, raspolaganju imovine u cilju sprečavanja terorizma i drugo, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Nemačke Razvojne banke i Republike Srbije.
Na osnovu odredbe glave sedam. Povelje UN, Republika Srbija je u obavezi da preduzima obaveze kao ravnopravna članica UN za sprovođenje rezolucija koje donese Savet bezbednosti.
Poštovani poslanici rezolucije UN se tako reći donose svakodnevno. Savet bezbednosti UN je doneo veliki broj rezolucija kojima se propisuje primena represivnih mera protiv terorizma i njegovih finansijera. Koje su to represivne mere protiv terorizma? Ima ih jako mnogo, ja ću spomenuti samo tri grupe. To su, prvo, mere sprečavanja korišćenja teritorija država od strane terorista i njihovih finansijera. Drugo, efikasna kontrola granica sa ciljem sprečavanja prelaska terorista i njihovih finansijera na teritorije država članica UN i treće, grupa mera sprečavanja, korišćenja imovine i finansijskih sredstava terorista i njihovih finansijera.
Sve članice UN, pa i Republika Srbija kao punopravna članica UN su obavezne da donesu propise kojima se regulišu ograničavanje i raspolaganje imovinom i finansijskim sredstvima koje se nalaze na teritoriji članice UN.
Republiku Srbiju obavezuje i članstvo u Savetu Evrope da ocenjuje sprovođenje zakona iz oblasti krivične i finansijske regulative u okviru određenih tela Saveta bezbednosti, a koje se bave sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma.
Poštovane dame i gospodo, nisu u pravu narodni poslanici iz opozicionih klupa koji danas upućuju kritiku da kasnimo sa ovim zakonom. Ja ću citirati odgovor njima, citiram: „Republika Srbija po oceni zvaničnika Saveta Evrope ima potpunu neusaglašenost sistema sa međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja, raspolaganja imovinom terorista, pa je zatraženo što hitnije donošenje propisa“, završen citat. Pošto je ta ocena data 2009. godine, i ponovljena 2012. godine kada je Republika Srbija dobila negativnu ocenu kao potpuno neusklađena, svu odgovornost snosi bivša vlast, bivšeg režima DS, bilo jednog ili drugog krila.
Zato je dobro što je Vlada Republike Srbije predložila ovaj zakon narodnim poslanicima na razmatranje i na njegovo usvajanje. Donošenjem ovog zakona Republika Srbija ispunjava, kako svoju evropsku, tako i međunarodnu obavezu usklađivanja svojih akata sa međunarodnim aktima u sprečavanju raspolaganja imovinom teroristima i njihovim finansijerima, a ujedno i jača bezbednost svojih građana, što je i ustavna obaveza ne samo Vlade Republike Srbije nego i svih njenih građana.
Ovaj drugi zakon, odnosno Predlog zakona o sporazumu o zajmu između Nemačke Razvojne banke i Republike Srbije u iznosu od 15 miliona eura za projekat Energetska efikasnost u javnom sektoru ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, koji je podneo nama narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, kako znate, Republike Srbije 27. aprila 2014. gospodnje godine. Da vas podsetim još jednom, taj ekspoze predsednika Vlade, gospodina Vučića je najtemeljitiji, najsveobuhvatniji, najprecizniji i najveći od svih prethodnih 72 ekspozea, od 1805. godine, od vremena prvog predsednika Prote Mateje Nenadovića, do danas.
Ovaj sporazum ima svoje uporište i u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu koji smo mi poslanici Narodne skupštine usvojili, koji u članu 3. u kojem je predviđeno da Republika Srbija se može zadužiti kod Nemačke Razvoje Banke u Frankfurtu na Majni do 15 miliona evra, za sprovođenje projekta energetske efikasnosti u javnom sektoru.
Poštovani poslanici, ovaj projekat će pomoći, prvo širenju svesti o značaju energetske efikasnosti, drugo prenošenog znanja EU na polju poboljšanja i implementacije zakonske regulative, treće povezivanju svih relevantnih učesnika na polju energetske efikasnosti, četvrto većem kvalitetu vaspitanja i obrazovanja naših učenika pošto se radi o saniranju objekata iz područja vaspitanja i obrazovanja, u prvom redu škola i peto poboljšanju uslova boravka, kako naših bolesnika u bolnicama, time i života i rada našeg medicinskog osoblja, jer se radi o popravci i rekonstrukciji određenih domova zdravlja i bolnica. Sam projekat se bavi primenom mera energetske efikasnosti u javnim objektima, kako socijalne namene, kao što su škole, bolnice itd.
Moram napomenuti dame i gospodo da je ovaj projekat započet još davne 2007. godine. Ovaj predlog zakona je nastavak kontinuiteta projekta od 2007. godine, a realizacija prvog kao i ovoga se vršila u određenim fazama.
U pravoj fazi prvog projekta realizacija projekta sanirano je u onom delu 28 škola i bolnica u preko 25 lokalnih samouprava po Srbiji. U drugoj fazi projekta sanirano je 62 objekta, škole i bolnice, ustanove socijalnog staranja u preko 50 gradova i opština Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo, poštovani građani Srbije, verovatno bi mi još više popravili i sanirali određeni broj škola i bolnica da nije bilo gospodina Božidara Đelića koji je u svojoj mudroj odluci iz 2003. godine na kursnim razlikama i izgubila, zahvaljujući njemu, država 300 miliona evra, jer je on odlučio da dve milijarde državnog duga u dolarima konvertuje u evre, a ubrzo posle toga američka valuta je izgubila 25% svoje vrednosti. To je izjava iz Fiskalnog saveta, jer Fiskalni savet zna zašto je doneta takva odluka.
Međutim, zato što nije postojala stručna analiza, a to je ponovljeno i 2011. godine i kada je Srbija krenula da se zadužuje u dolarima i pozajmila pet milijardi evra, a onda je dolar ojačao, pa nam je dug opet zbog kursnih razlika uvećan 500 miliona evra opet zahvaljujući DS, a ovog puta i gospodinu Đeliću i gospodinu Cvetkoviću.
Poštovane dame i gospodo, Republika Srbija uzima ovaj zajam po povoljnim uslovima. Kamatna stopa će biti fiksirana za čitav period od trajanja zajma, a kamatna stopa iznosi 2,1% na godišnjem nivou. Kako su i kolege i koleginice rekle, kredit će se vratiti u vremenu 2017. do 2026. godine. Ono što je bitno, a to je da će se realizacija čitavog projekta fokusirati na škole što je jako značajno zbog osiguranja adekvatnih uslova za boravak naših učenika u školama, a što će se sigurno pozitivno odraziti na uspeh i kvalitetu znanja naših učenika.
Dakle, projekat pored ostalog ima za cilj unapređivanje energetskih svojstva zgrada, škola sa ciljem da se u njima smanji i potrošak energija, a ujedno i unaprede uslovi za učenje i rad kako naših učenika tako i naših nastavnika. Projekat će obuhvatiti poboljšanje energetskih uslova u 30, odnosno 40 školskih objekata. U prvoj fazi rekonstruiraće se 20 školskih objekata koji su bili predviđeni za rehabilitaciju projektom Svetske banke, a u drugoj fazi otvoriće se rekonstrukcija negde oko 15 do 20 objekata koji će biti izabrani u saradnji sa Ministarstvom prosvete i nauke RS.
Sve u svemu, ovaj projekat će ostvariti značajne uštede u potrošnji energije kako u školama, tako i drugim institucijama i time pozitivno uticati na budžet RS iz kog se škole finansiraju.
Za ovaj sporazum će glasati poslanici SNS, kao što je i predstavnik poslaničke grupe, naš predsednik poslaničke grupe već rekao, a pozivam i vas, gospodo narodni poslanici iz opozicionih klupa da i vi date svoj glas kako za ovaj zakon, tako i ostale zakone jer ćete tako bar malo, pa makar i na taj način demonstrirati svoju privrženost modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže predsednik Vlade Aleksandar Vučić i čitava Vlada RS potpomognuta od strane predsednika Srbije, gospodina Tomislava Nikolića. Hvala.

Zahvaljujem.       
Reč ima narodna poslanica Vesna Simić, a neka se pripremi narodna poslanica Irena Aleksić.
Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodine Arsiću, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, uvaženi građani RS, ja ću se u svom današnjem izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, kao i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskom sistemu.
Dosadašnji Zakon o izmenama i dopunama Zakona o carinskom sistemu donet je 2010. godine, a dopunjen u „Službenom glasniku“ Republike Srbije broj 111 iz 2012. godine.
Ono što je međutim od posebnog značaja u ovom zakonu to je činjenica pojednostavljenja carinske procedure. Međutim, novine sadržane u ovom zakonu usledile su na osnovu opredeljenja RS da postane punopravni član EU i Svetske trgovinske organizacije. Takođe je bitna činjenica, sadržana u izmenama zakona, je primena novog kompjuterskog tranzitnog sistema, kao i zaštita ekonomskih, fiskalnih, monetarnih i finansijskih interesa.
Novi zakon uređuje i carinske radnje i postupke, kao i prava i obaveze fizičkih lica, ali i carinskog organa. Shodno ovome predviđaju se i kazne za povredu carinskih propisa, a sve u skladu sa pravom EU koje reguliše ovu materiju.
Novine jesu i izmene u delu kojim je regulisana nadležnost organa za vođenje prekršajnog postupka. Sve predložene novine sadržane u izmenama i dopunama Zakona su nove, ali su istovremeno i savremene, transparentne i u skladu sa progresivnim zakonima koji se primenjuju u zemljama EU i Svetske ekonomske organizacije. Za sprovođenje ovih novina nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta RS, što je od posebnog značaja.
Što se tiče Predloga zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma ovaj zakon predviđa rešenja kojima se na najbolji način ograničava raspolaganje na imovinu terorista, što je vidno poboljšanje u odnosu na zakon iz 2010. godine koji je propisivao nadležnost državnih organa prema pravnim i fizičkim licima bez da je eksplicitno razgraničavao pojmove imovina, označeno lice, finansiranje terorizma i neke druge.
Sve predložene novine su u skladu sa zakonima EU, a mi kao zemlja koja se sprema za punopravno članstvo u EU, kao što sam maločas istakla, treba da prihvatimo sva pozitivna rešenja.
Članom 2. zakona odmah se pojašnjava šta je terorista, šta je to teroristička organizacija, kao i neki drugi pojmovi koje regulišu Savet bezbednosti i UN. Pored UN i evropska zajednica utvrđuje iste termine, a ove termine prihvata i RS. Šta se podrazumeva pod pojmom – terorista i koje su nadležnosti države na nacionalnom nivou, a na osnovu podataka svetskih i evropskih institucija? Označeno lice označava teroristu. Označeno lice tj. terorista je ono lice koje su označile UN i druge međunarodne organizacije čiji je član i naša zemlja. Vlada naše zemlje je ta koja na osnovu opravdanih uverenja označava takvo lice. Drugi osnov je na predlog državnih organa, a na osnovu uverenja, a treći je zahtev druge države na osnovu Rezolucije 1373 Saveta bezbednosti i UN, a na osnovu već utvrđene liste za označena lica na nivou svetske organizacije.
Svaka promena se dostavlja MUP i stalno se razmenjuju informacije između država. Ovim izmenama zakona naš zakon je usklađen sa svetskim i evropskim načelima. Novina se takođe ogleda u onome što označeno lice može da se žali u upravnom postupku.
Ja ću u Danu za glasanje glasati ne samo za ove predloge zakonskih rešenja, već i za celokupni set zakona koji je danas na dnevnom redu, a nadam se da će to učiniti i sve moje kolege iz SNS. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić, a neka se pripremi narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.