Zahvaljujem gospodine Babiću.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik. Ja za razliku od nekih ne mogu da čitam misli, tako da ne mogu da znam sa čime su se rukovodili spajanjem 94 tačke dnevnog reda. Ako saznam, vrlo rado ću vam proslediti tu informaciju.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Četiri predloga zakona koja su pred nama u ovoj zajedničkoj načelnoj raspravi trebalo bi da svima predstavljaju prilično jednostavan posao jer ima uporište svaki od predloga i za dva od četiri, prvi Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona i drugi sporazum, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministar Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja zaista nije potrebno višestruko čitanje ili posebno dodatna pitanja da bi se dala podrška glasanjem za ova dva zakona.
Ono što ostaje kao pitanje čak i za ova dva je primena Zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona sa punom svešću o tome da se donosi zbog naše želje da pristupimo Svetskoj trgovinskoj organizaciji i zbog usklađivanja poslovanja, standarda i protokola u okviru carina sa drugim zemljama članicama EU ili zemljama koje pristupaju. Dakle, posao nas poslanika je da pitamo ministra šta je spremno da bi zakon zaista bio primenjen.
Isto važi i za Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije da bude saradnje, samo da vidimo kako će ta primena da ide, kako će se suzbijati carinski prekršaji, na kojim graničnim prelazima, prometu kopnenim, vazdušnim, vodenim, šta je pripremljeno, to bi bilo lepo da smo čuli od ministra, no ne pravi veliku štetu iako nismo. Druga dva zakona, odnosno zakon i sporazum predstavljaju temu o kojoj treba razgovarati mnogo detaljnije.
Zakon o ograničavanju raspolaganjem imovine u cilju sprečavanja terorizma i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW Frankfurt i Republike Srbije u iznosu od 15 miliona evra, a za projekat „Energetske efikasnosti u javnim objektima“.
Rečenica o potonjem prvo. Iz teksta koji je pred nama prosto samo se stvara pitanje zašto smo mi kao zajmoprimac tražili od KfW da se za poslove konsultacije konsultanata na ovom poslu izdvoji milion i trista hiljada evra? Na koji način će biti raspolagano tim novcem i da li je to uobičajeni način ugovora između KfW i još nekih banaka manje dobrih nego što je KfW ili zaista zajmoprimac, odnosno mi smatramo da nam treba konsultant u tom iznosu? Dakle, samo da se pojasni, objasni, detaljno odgovori.
Energetska efikasnost, tema o kojoj se relativno malo zna nažalost u Srbiji, a velika tema koja nas čeka jer smo preuzeli rokove za kako „Energetsku efikasnost“ u javnim objektima, tako i u privatnim, odnosno u svim našim kućama sa rokovima 2023, 2025. i 2020. godine u zavisnosti od toga šta ćemo i na koji način uspeti da primenimo.
Zato je ovaj sporazum važan za davanje odgovora na pitanje o prirodi zajma, o tome koji javni objekti, da li se govori u školama, da li se govori o 30 škola ili se govori o drugim javnim objektima i javnim ustanovama u kojima treba uložiti u izolaciju prozora, vrata na fasadama da bi grejane zgrada, pa čak i osvetljavanje bilo bez gubitaka koji su sada merljivi u skoro u svim zgradama i kućama u Srbiji.
Kako će biti odabrani objekti? Ko će za to biti zadužen? To je važno izgovoriti zato što javnost ima pravo da zna, jer kada su u pitanju škole, mi imamo veći problem sa većim brojem škola od energetske efikasnosti, nažalost, a to su sanitarne funkcije koje škole bi trebalo da imaju, a nemaju u previše velikom broju osnovnih i srednjih škola širom Srbije. Dakle, ta dva detalja razlog je za plaćanje konsultanta i način kako će biti i u kom roku, da ne bi bilo plaćanja penala, realizovan ovaj projekat sa naše strane.
Zakon koji samo liči da je jednostavno za njega glasati za je Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i ako gledamo generalni put Srbije i vrlo jasno definisano određenje da ćemo pristupiti EU, da ćemo usaglasiti i svoju spoljnu politiku na osnovu poglavlja pri pregovorima sa EU u potpunosti, ako smo već potpuno jasno, što je dobro, dali poruku i SAD da su naši koalicioni prijatelji i saveznici u borbi protiv islamske države, ako smo u partnerstvu za mir, ako znamo da je 21. vek vek u kome postoje bezbednosni rizici kakve je poznavao 20. vek, u kome su glavni bezbednosni rizici potpuno novi sa stanovišta 20. veka, to su Non-state actors i to je energija, hrana, verovatno i voda i ono što imamo kao opis terorizma. Dakle, ako sve to znamo, onda prosto ne treba reči, pa da bi kazali - glasamo za ovaj zakon.
Međutim, ovaj zakon se tiče jedne ozbiljne oblasti o kojoj se, takođe, malo priča, kao i o energetskoj efikasnosti u Srbiji, a to je oblast ljudskih prava. Odredbe pojedinog zakona bi trebalo da čujemo od predlagača tako formulisane da nas potpuno razuvere da nakon 2011. i 2012. godine, kada je radna grupa radila kroz nacrt konsultacije i sa Savetom Evrope i sa OEBS-om, da su otklonjene svake sumnje da može doći do narušavanja ljudskih prava u bilo kom segmentu.
Objašnjenje koje imamo zapisano da lice prema kojem je kršenjem njegovih ljudskih prava postupano protivzakonito na osnovu ovog zakona može pokrenuti upravni spor, je nedovoljno dobro i zato ću o najmanje tri detalja iz ovog Zakona tražiti odgovore od ministra.
Prvi se tiče člana 2. gde se govori o značenju pojmova i tu se slažem sa kolegama koji su govorili, već u definiciji terorista je lice koje samo ili sa drugim licima sa umišljajem, pa onda, vrši različite radnje od pokušaja ili činjenja terorističkog akta, preko podstrekavanja u izvršenju ili imanju saznanja grupe terorista, i to je taman toliko ilustrativno za moju tezu da je lako glasati za ovaj zakon, jer je sve to u skladu sa putem kojim se Srbija menja, jednako toliko nije lako ne čitati odredbe detaljno i bilo bi dobro da se pogledaju amandmani koje su podnele kolege i da se razume da terorista teško može da se bude iz nehata, što je alternativa delu umišljaja.
Zašto se pojavljuju ovakvi problemi? Zbog geneze pojedinačnih nacionalnih propisa o terorizmu, zbog nedostatka međunarodno priznate i prihvaćene definicije terorizma, možemo da se slažemo, i zbog toga što imate pojedine organizacije koje kažu - ovo je terorizam.
Mi smo tek počeli, kao civilizacija da imamo problem sa te tri stvari. Položaj Srbije u budućnosti mora da bude najbolje moguće zaštićen i zakonodavnim oblikom, ali i našim razgovorom o tome šta znači naše učešće u borbi protiv terorizma, jer kao što je problem što nemate potpuno jasnu, nedvosmislenu i u međunarodnim sudskim instancama priznatu definiciju terorizma, tako isto imate teroriste koji su za jedne teroristi, a za druge su borci za slobodu. Kao što imate konvencije i rezolucije UN koji govore o obavezi da nacionalna zakonodavstva razrade opšta pravila o borbi protiv terorizma, tako imate i zemlje, članice UN koje druge zemlje članice UN optužuju da kao države finansiraju terorizam.
Nije glasanje za ovaj zadatak nimalo jednostavno i lako kako se čini na osnovu kratkog uvoda koji je dao ministar i na osnovu naše zajedničke svesti o tome da nemamo nesporazum o tome da je Srbija u okviru koalicije borbe protiv terorizma i da je antiteroristički orijentisana.
Poslednja tačka u ovom članu 2. je poseban sklop rečenica koji pokazuje genezu ovakvih akata u nacionalnim zakonodavstvima, od Patriotskog akta u SAD do raznih akata u Velikoj Britaniji. Verovatno mi to ne možemo da izbegnemo, ali bi ipak valjalo da se razmisli o preformulaciji ove tačke 8. koja kaže šta je opravdano uverenje da je neko terorista. „Opravdano uverenje da je lice terorista da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta je onaj stepen uverenja koji razuman čovek prosečnih intelektualnih sposobnosti može steći na osnovu dokaza, činjenica koje su opštepoznate ili dokazive i verodostojnih informacija kojima raspolažu nadležni državni organi“.
Zašto se razlikuju verodostojne informacije od činjenica koje su opštepoznate i da li se razlikuju? Šta to znači – razuman čovek prosečnih intelektualnih sposobnosti? Da li postoji osoba koja će za sebe reći – ja nisam razuman čovek prosečnih intelektualnih sposobnosti, pa ne mogu da steknem uverenje da li je neko terorista? Bez obzira na to koliko opaski možemo da imamo o razlozima zašto je ovakva formulacija stavljena, nije dobro. Ja znam iz kog dela zakonodavstva vuče koren ovakva formulacija. Znam da je bilo i drugih primedbi i predloga tokom priprema zakona. Znam da se o tome govorilo i unutar OSCE, ali ostalo je tako u zakonu i trebalo bi, bez obzira da li usvajanjem amandmana koje smo podneli mi iz poslaničke grupe DS ili kolege iz bilo koje druge stranke ili odbor, ali da se o tome zaista povede računa, zato što je to pitanje ljudskih prava.
Koliko god ja bila protiv ideje terorizma, suštinska ideja terorizma je da zaplaši te ljude ubijanjem potpuno nevinih ljudi koji nemaju nikakve veze ni sa čim, da raširite strah, da sejete teror bez granica i bez zvaničnog izvora finansiranja, teror koji podrazumeva onda reakcije nacionalnih država.
Terorizam se pojavio kao svojevrsno đubrište globalizacije i imaćemo sa tim svi mnogo problema u budućnosti. Baš zato je važno da se o toj temi govori, pa da se i ovakvi zakon, zato što se podrazumeva, ne puste kroz skupštinsku raspravu bez dovoljno razjašnjenja.
Šta radi ovaj zakon, rečeno u onome što se zove prepričavanje predloga zakona? Ovim zakonom naša država kaže – sarađivaćemo sa međunarodnim organizacijama, sarađivaćemo sa drugim državama i pravićemo listu lica za koje, kako sam malopre pročitala, svaki razuman čovek prosečnih intelektualnih sposobnosti smatra, na osnovu opštepoznatih činjenica, da je terorista. Onda ćemo im uskratiti finansije, pokretnu i nepokretnu imovinu. U osnovi je to tema zakona, sa postupanjem, naravno, različitih organa i organizacija.
Ako nećemo utvrđivati opšte uverenje da je neko terorista na osnovu opštepoznatih činjenica, onda to ne treba da piše u zakonu, a ako ćemo, onda piše i onda ja molim da mi se objasni ko će to da radi.
Ko je osoba na koju će se primeniti ovaj zakon, ako živi u Srbiji, ako je državljanin Srbije? Ako ima imovinu, ako ima finansijska sredstva koja je legalno stekao, na koja plaća porez, a postoji saznanje da finansira terorizam, da učestvuje u organizaciji terorističkih akata ili da ima saznanja, onda je to ta osoba, zbog toga što svako drugi potpada pod drugi zakon.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja na osnovu iskustava Sicilije ima Zakon o privremenom oduzimanju imovine, ako lice ne može da dokaže poreklo te imovine na osnovu poreskih prihoda. To je metod borbe protiv organizovanog kriminala. Dakle, ako je neko osumnjičen za organizovani kriminal, njemu se imovina ne oduzima privremeno zato što je on učesnik organizovanog kriminala, nego zato što ne može da dokaže odakle mu pare. Pošto organizovani kriminal ima tu nezgodnu osobinu da stvara jako puno para na gomilu sa kojima oni ne znaju šta će. Takvi ljudi mogu da finansiraju, naravno, i terorističke akcije. Takvi ljudi mogu da imaju i saznanja o teroristima. Zašto se onda nismo pozivali na zakon koji postoj?
To znači da lice koje je građanin Srbije, ako je utvrđeno da nema poreskog osnova, da nema razloga da ima toliku imovinu, da to lice nije predmet istrage organizovanog kriminala, nego je postalo označeno lice na listi. Zato kreće procedura za privremeno oduzimanje, raspolaganje finansijskom pokretnom i nepokretnom imovinom.
Šta je tu problem? U zahtevu za stavljanje na listu označenih lica i ograničavanje raspolaganja imovinom ili sredstvima učinjenih od strane drugih država dostavlja se diplomatskim putem. Ja razumem ideju zakona, i znam slične zakone na osnovu kojih je ovaj i pisan. U celom zakonu imate ne saradnju različitih organa i organizacija, nego preplitanje. Imate započeto kao u članu 6. da neko lice stavljamo na listu zato što smo diplomatskim putem dobili od neke države zahtev da ono bude na listi. Nemate posle šta se dešava sa tim licem. Nemate procedure i protokole za različite organe i organizacije koje učestvuju u sprečavanju onog ko hoće da finansira terorizam, koji ima saznanja o terorističkim aktima, da ga zaista efikasno u tome i sprečite.
Za postupke u upravi, to je poslednja opaska koju hoću da dam, dakle na čl. 8. i 9, koje obavezuju ministra finansija da na predlog Uprave uredi način dostavljanja obaveštenja i informacija o označenom licu i njegovoj imovini. U članu 8. i članu 9. da uređuje način dostavljanja podataka označenom licu njegove imovine od strane državnih organa, organizacija i lica koja su mu poverena javna ovlašćenja. To bi u ta dva stava možda mogao da bude ponovljen odgovor od strane ministra, pa ću ga ja zamoliti da me poštedi, jer ja znam razliku između onoga što pitam i ovoga što piše ovde, pogotovo zbog pravog razloga zašto to spominjem kao treći komentar.
U članu 22. kaže se da Vlada utvrđuje listu označenih lica u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Malopre dva pročitana poslednja stava daju ministru šest meseci da utvrdi način dostavljanja obaveštenja i informacija itd, odnosno da o tome obavesti sve državne organe i organizacije. Kako će Vlada na osnovu ovog zakona, u kome piše da utvrđuje listu označenih lica u roku od 30 dana, to uraditi bez ovih akata? Ako će i ovi akti biti uređeni i urađeni u roku d 30 dana, što piše šest meseci?
Za bilo koga ko može da postavi pitanje da li ima iko da podržava teroriste, zaprepastili bi se koliko ljudi na ovoj planeti podržava one koje mi zovemo teroristi, s pravom ih zovemo teroristi, jer seju strah, šire teror, ubijaju se nevini. Ne govorim uopšte o ideologijama, razlikama među grupama. Terorizam ima taj jedan cilj i ne možete da birate, kao da je na švedskom stolu, e ovi su teroristi, ovi nisu, ovi mi se dopadaju. Zato je strašno važno precizirati stvari o kojima s vama delim pitanja.
Ponavljam, uz punu svest, da ovakvi predlozi zakona, i biće ih takvih još, koji se tiču ugledanja na slične propise, ne u svim zemljama EU, u nekim zemljama EU se o ovome vode teške bitke, baš među aktivistima boraca za ljudska prava. Zašto? Kad vi kažete da neko može stići na listu ili diplomatskim putem ili na osnovu slobodnog uverenja, jer je očito i opšte poznato, pa se onda utvrdi…

Vreme.

…da taj ipak nije na listi, onda ide problem da je upravni spor preblaga mera da bi se zaštitila ljudska prava. Hvala.

Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, uvažene kolege, na samom početku, poslanička grupa SPS, preko mene, kao ovlašćenog predstavnika, ističe da će u danu za glasanje naši poslanici bezrezervno podržati set zakona o kojima danas vodimo raspravu.
Ono što ja želim na samom početku da istaknem i da fokusiram svoju diskusiju isključivo na jedan od predloženih zakona, a to je Zakon o ograničavanju raspolaganja imovine u cilju sprečavanja terorizma, imajući u vidu da će moje uvažene kolege iz poslaničke grupe SPS nešto više govoriti o drugim zakonima, naravno, kao i ovom, kako bi se objedinila kompletna analiza i sve ono na šta poslanička grupa SPS želi da ukaže u odnosu na predložene zakonske akte.
Kada govorimo o Zakonu o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, moramo pre svega da pođemo od cilja, a cilj ovog zakona, drage kolege i svi građani Republike Srbije, jeste unapređenje borbe protiv terorizma, i to upravo sistematizovanjem preventivnih i represivnih mera protiv finansiranja terorizma, a samim tim i sprečavanja vršenja terorističkih akata.
Ovo jeste osnovni cilj, ali isto tako podrazumeva i obavezu Republike Srbije da donese zakon kojim će usaglasiti svoju zakonsku regulativu sa međunarodnim konvencijama, i to ratifikovanim konvencijama UN, rezolucijama Saveta bezbednosti i međunarodnim standardima čiju primenu prate tela Saveta Evrope, a koja se bave sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma. U konkretnom slučaju to telo se zove Manival.
Neophodnost donošenja ovog zakona proizilazi iz činjenica da je danas više nego ikada potrebna mobilizacija bukvalno svih institucionalnih i zakonodavnih resursa u borbi protiv najveće društvene pošasti, a to je terorizam. Etimološki reč „terorizam“ potiče od reči „teror“, a koja u prevodu znači „užas ili strah“, a to nije ništa drugo nego vladavina zastrašivanjem, odnosno nasiljem. Samo značenje reči „terorizam“ sa etimološkog aspekta je dovoljan dokaz i dovoljno govori o kakvoj društvenoj pošasti je reč i o čemu danas uopšte raspravljamo.
Danas živimo pod balastom globalnog terorizma i niko se do sada u diskusijama nije dotakao upravo ovog termina, termina – globalni terorizam ili super terorizam. Šta to znači? To znači da ni jedan deo teritorije planete nije izolovan od potencijalne opasnosti koja se zove terorizam.
Globalni terorizam počinje sa ekspanzijom od 11. septembra 2001. godine kada su teroristički akti ozbiljno uzdrmali društvene temelje SAD, a na isti način napadima na sredstva javnog saobraćaja u Londonu, Madridu, Moskvi učinjen je pokušaj destabilizacije društvenih uređenja i pravnih poredaka zemalja evropskog kontinenta.
Motivacija globalnog terorizma i etnonacionalistička, s jedne strane, religijska, s druge strane. Zašto? Zbog toga što se globalni terorizam upravo po ovim motivima razlikuje od pojavnih oblika terorizma i dobija fizionomiju jednog vrlo perfidnog terorističkog delovanja ili perfidnog načina izvođenja terorističkih aktivnosti. Zbog čega? Pa, jednostavno zbog toga što se sve terorističke aktivnosti danas pravdaju navodnom borbom za zaštitu nacionalnih interesa, za zaštitu religijskih interesa, navodno za borbu koja podrazumeva zaštitu nacionalnih prava, pa čak i političkih uverenja ili ubeđenja. To je jedna vrsta manira ili obrasca ponašanja, bez obzira da li se radi o terorističkom aktu koji preduzima terorista kao pojedinac ili to čine terorističke grupe.
Ali, moramo imati u vidu da danas terorističke grupe čine u jednom jako masovnom obliku, kao što je situacija u Nigeriji gde bukvalno na taj način deluje teroristička grupa Boko Haram. To je situacija u kojoj se razvijaju brojne terorističke aktivnosti koje preduzima Islamska država i razni islamistički pokreti i to opet sve pod formom borbe ili maskom za borbu, navodno opet zbog ugnjetenosti, ugroženosti zaštite prava itd.
Što se tiče elemenata samog terorističkog delovanja, treba istaći nekoliko. Pre svega, da je cilj aktivnosti terorističkog delovanja po pravilu uglavnom političke prirode, bez obzira da li je taj krajnji cilj smena režima, smena lica na vlasti, secesija određene teritorije ili delova teritorije, a i mi smo svedoci u istoriji takvih pokušaja. Drugo, upotreba nasilja ili pretnje upotrebom nasilja. Treće ono što je najgore i najsvirepije u svemu tome jeste da su žrtve po pravilu nedužni građani i četvrto da ne postoji direktna veza između terorista i žrtve. Zašto? Zato što napad nije usmeren prema žrtvi ili žrtvama pojedinačno, već se terorističkim činom želi uputiti poruka široj zajednici, državi, društvu i tome slično.
Globalni terorizam kroz najsurovije i najmonstruoznije oblike terorističkih akata, sa velikim brojem stradalih, nažalost nedužnih lica svoju snagu i moć razvija preko terorističke propagande ili bolje reći javnog podsticanja na vršenje terorističkih akata.
Gospodo poslanici i dragi građani Srbije odavde treba da krene jedna jasna politička poruka, a to je da je teroristička propaganda najpodmukliji vid pripremanja i regrutovanja terorista radi vršenja terorističkih akata. Sredstva i mehanizmi preko kojih se sprovodi teroristička propaganda su uglavnom sofisticirani, ali su dobili jednu vrstu univerzalnih mehanizama. To mogu da budu dnevne novine, to mogu da budu društvene mreže i jesu, veb stranice terorističkih organizacija, to mogu da budu razni vidovi elektronskih komunikacija. Preko tih sredstava se iznose sopstvena uverenja, navodno ideološka, nacionalna, religijska ili se na isti način pronose ili prenose uverenja nekog drugog. Dakle, tuđa uverenja kako bi se stvorila svest o navodnoj potrebi da se javnim podsticanjem znatno širi krug lica uključi u terorističke akte pod formom pozitivnog delovanja, odnosno borbe za nekakva prava.
Nažalost, upravo se na ovaj način regrutuje veliki broj terorista, nažalost upravo se na ovaj način terorističke grupe omasovljuju i nažalost upravo se na ovaj način terorističke aktivnosti maltene na celoj planeti razvijaju do mera ekspanzije i to je ono što je naša obaveza. To je razlog zbog čega upravo ovakvim antiterorističkim zakonom mi ulazimo u krug zemalja koje na nedvosmislen način daju signal borbi protiv terorizma.
Mislim da je veoma važno istaći da su ti takozvani surovi oblici, sprovođenje terorističkih aktivnosti poput stravičnih slika odsecanja glava otetim i kidnapovanim licima, ubijanjem civila u metroima i na železničkim stanicama sve to pred kamerama, foto i mobilnih aparata, a potom prikazivanjem takvih scena na društvenim mrežama upravo način tog kako ga mi ovde s pravom nazivamo - javnog podsticanja na izvršenje terorističkih akata.
Globalni terorizam je globalna pretnja bezbednosti i zato mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da je bezbednost, pre svega pravo, a ne samo preduslov za uživanje drugih prava. Mi socijalisti to pravo poštujemo i tražimo njegovu zaštitu. Jedan od sistemskih vidova zaštite je upravo ovaj, donošenjem antiterorističkog zakona.
Mi u SPS smatramo da je bezbednost pravo svakog pojedinca, kao deo njegove lične slobode, lične slobode svih građana Srbije i svih građana na planeti. Smatramo da je neophodno probuditi svest kod građana u kojoj meri je logistika terorizma danas jednostavna, a samim tim i nažalost, teško uočljiva.
Danas su sredstva terorističkog delovanja različita, a trivijalna. To može da bude i benzin, hemijske materije, može da bude đubrivo, informacione tehnologije. Danas je izuzetno široka lepeza koja se ni u kom slučaju ne može sagledati kolika je, kada su u pitanju sredstva kojima se sprovode terorističke aktivnosti.
Došli smo u situaciju da ono što je dobro za razvoj međunarodne trgovine i međunarodnu komunikaciju je istovremeno dobro i za teroriste. Očigledno je da su globalizacija i razvoj terorizma međusobno povezani.
Međutim, mi danas kao narodni poslanici treba da budemo počastvovani što ćemo uveren sam, svi bez obzira na stranačku pripadnost, bez obzira na ideološko opredeljenje glasati za ovaj zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma.
Ovo naročito što se prvi ozbiljan korak u borbi protiv terorizma desio nakon ubistva jugoslovenskog kralja Aleksandra i francuskog ministra Bartoa 9. oktobra 1934. godine, kada je Francuska i zvanično predložila osnivanje Međunarodnog krivičnog suda.
U odgovoru na francuski predlog Savet lige naroda je odlučio da osnuje Komitet eksperata koji je imao zadatak da napravi predlog teksta konvencije o sprečavanju zločina terorizma, pa je tako doneta Konvencija Lige naroda za sprečavanje terorizma. To je razlog što možemo biti počastvovani što danas ova Skupština, ovaj parlament pridruživanjem međunarodnim standardima borbe protiv terorizma čini iskorak i smislu harmonizacije svog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i Svetske zajednice.
Uvaženi ministre, zamolio bih vas da od poslaničke grupe SPS čujete i određene, krajnje dobronamerne sugestije kada su u pitanju pojedine odredbe, pojedine norme predloga zakona koji je danas pred nama.
Ono što može da u svakom slučaju zavredi određenu pažnju, a mislim i kritiku jesu normiranja nekih kvalifikacija za koja mi u SPS smatramo da mogu biti drugačije formulisana. U članu 2. pored saglasnosti sa svim onim što su uvažene kolege istakle, da je kvalifikacija umišljaja potpuno nepotrebna u tekstu ovog zakona, isto je tako nepotrebno ili je barem daleko potrebnije preformulisati kvalifikaciju saznanje o nameri.
Saznanje o nameri da će neko izvršiti teroristički akt mora da bude dokazano. Postavlja se pitanje gde je ovde u zakonu proceduralno sprovedeno bilo šta što podrazumeva način dokazivanja postojanja saznanja o nameri. Toga očigledno nema.
Podsetiću da sa stanovišta krivičnog prava razmišljanje o izvršenju krivičnog dela nije krivično delo, ali je zato sama radnja izvršenja krivičnog dela protivpravna i kažnjiva. Samim tim se postavlja pitanje - da li samo saznanje o nameri može da bude uslov da se kvalifikacija teroriste unese u tekst zakona kako je uneto? Mislim da ovde to do sada niko nije istakao, a smatram da je i te kako potrebno zbog svih nas, zbog praktične primene zakona, zbog onih koji će ovaj zakon i tumačiti.
Dalje, ono što su ovde uvažene kolege istakle vezuje se za stepen uverenja kao opravdanog uverenja da je lice terorista i odmah se svodi na parametar da to uverenje kao stepen podrazumeva da ga ima razuman čovek prosečnih intelektualnih sposobnosti. Ovde se postavlja pitanje – da li ova kvalifikacija može da posluži kao sredstvo zloupotreba? Da li može da posluži kao sredstvo borbe protiv političkih neistomišljenika? Da li može da posluži kao sredstvo borbe protiv lica za koja smatramo da treba, na neki način, da budu obuhvaćena, ali ih nećemo obuhvatiti ovim zakonom? Kako bi se izbegle sve te sumnje u mogućnost da se ovakva kvalifikacija zloupotrebi, mislim i saglasan sam sa kolegama da bi možda preformulacija ove kvalifikacije bila dobro rešenje.
Takođe, skrećem pažnju, kada je u pitanju upravni postupak rečeno je u članu 7. da se upravni spor može pokrenuti zbog pogrešno utvrđenog identiteta lica i pod dva, osnovanosti i stavljanje na listu označenog lica. Ovakva formulacija podrazumeva da se Zakon o upravnom postupku ovde dosledno ne sprovodi, zato što se u Zakon o upravnom postupku pored ovih elemenata, koji su obavezni da bi se upravni postupak primenio o pokrenuo, podrazumeva i tzv. povredu proceduralnih pravila upravnog postupka, a to znači apsolutnu povredu upravnog postupka. Kao što je apsolutna povreda parničnog postupka razlog za izjavljivanje žalbe ili podnošenje inicijalnog akta, tako bi ovde trebalo navesti da pored onih elemenata koji su upravnim postupkom regulisani, kroz odredbe Zakona o upravnom postupku, treba imati u vidu i one koje ste vi ovde naveli.
Dalje, u članu 8. se navodi u stavu 7. da organizacija nadležna za vođenje Registra privrednih subjekata udruženja zadužbina, fondacija, kao i sudovi i javnih beležnici su dužni da pregledaju listu označenih lica pre upisa u registar ili overe ugovora. Apsolutno opravdano, apsolutno za podršku i apsolutno ispravno, ali se postavlja pitanje – gde su ove norme sistematizovane u odredbama Zakona o javnim beležnicima? Znači, ako imamo lex specialis već ovde, onda se postavlja pitanje - da li smo trebali u Zakonu o javnim beležnicima sistematizovati jednu takvu normu? Pitanje je više retorsko, ali može izazvati određene polemike u stručnoj javnosti.
Na kraju, ono što bi bilo dobro, bilo bi dobro da se razmotre mogućnosti da se ove formulacije kvalifikacija, koje sam istakao i koje su već isticane, probaju izmeniti u smislu njihovog preciziranja, u smislu njihove praktične daleko efikasnije primene i na taj način ćemo nesumnjivo doći do jednog daleko, daleko u kvalitativnom smislu reči, boljeg teksta zakona koji ćemo u svakom slučaju podržati, jer je u ovoj situaciji i resorno ministarstvo i Vlada Republike Srbije učinila ogroman iskorak u smislu onoga što podrazumeva intenzivnije uključivanje Republike Srbije u rešavanje onih problema koji predstavljaju izuzetno veliku opasnost.
Izuzetno velika opasnost je terorizam. Sa tom opasnosti se moramo suočavati, ne svakodnevno, nego u svakom trenutku razmišljati o tome kako da je otklanjamo a način ili jedan od načina otklanjanja te opasnosti ili barem mogućnosti da dođe do opasnosti jeste upravo ovaj zakon za koji dajemo bezrezervnu podršku zajedno sa koalicionim partnerima, a uveren sam i sa svim ostalim političkim strankama koje su zastupljene u našem parlamentu.
Zbog toga ponavljam i na kraju završavam svoju diskusiju, poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati i glasati za ovaj zakon kao i ostale delove, odnosno zakonske akte iz ovog seta. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao u vezi ove debate svoje kolege, kako iz vladajuće većine, tako i od pripadnika bivšeg režima. Slušao sam i njihove primedbe i mogu da kažem da u jednom delu primedbe imaju nekog osnova, ali ne bih mogao baš u svemu da se složim zašto u Srbiji danas imamo određene probleme i zašto moramo neke stvari da radimo kao što radimo.        
Jedan od zakona i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Saveta ministara, između Frankfurt na Majni i Republike Srbije u iznosu od 15 miliona evra za projekat energetske efikasnosti. Pa je jedan kolega ili koleginica su izjavili ovde da ćemo mi da vodimo energetsku efikasnost po školama, a u mnogo velikom broju škola mi nemamo čak ni sanitarne čvorove. Potpuno se slažem, ali mi ne možemo da obezbedimo kredite za ovako nešto po ovim uslovima. To moramo sami da finansiramo, a ne možemo da finansiramo zato što je milijarda evra isparila iz „Agrobanke“ i Razvojne banke Vojvodine. O tome ste tada trebali da razmišljate. I ja bih vrlo rado one koji su juče bili ispred Ministarstva prosvete poslao da svoje zahteve ponove pred tužiocima i pred sudijama, pred istražnim zatvorima zašto su im plate smanjene 10%.
Jako je lako reći i kritikovati kada je državna kasa prazna i posipati se pepelom, a znajući dobro da niko ne može da promeni ovo stanje koje imamo na onaj način i onom brzinom kao što to sada žele predstavnici bivšeg režima koji su državu doveli mnogo većom brzinom u jedno jako teško stanje.
Jeste, nama je potreban i ovaj sporazum. Energetska efikasnost jako je bitna ne samo zbog toga što to puno košta i zato što energije nema neograničeno, nego i u cilju zaštite životne sredine. Uvek ćemo stati iza ovakvih projekata. Više puta smo o tome govorili i nije ovo prvi kredit koji podiže Vlada RS, odnosno Republika Srbija sa ovom bankom, već jedan u nizu. Žao mi je samo do pre tri godine što su mnogi od tih kredita preuzimani, ali nisu sprovođeni u delu na terenu pa sada imamo zakone da se zadužujemo, zakone u kojima smo utvrdili rokove, ali zato što nisu postojala podzakonska akta po dve ili tri godine, pri tom mislim na 2009. 2010. 2011. i 2012. godinu, mi sada plaćamo penale zato što oni koji su trebali da sprovode zakon to nisu bili u mogućnosti zbog lenjosti same Vlade Mirka Cvetkovića.
Kada su u pitanju zakoni o izmenama i dopunama Carinskog zakona i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije u uzajamnoj pomoći, naš Carinski zakon, takav kakav je, mora da se prilagođava i okruženju u kome se Srbija nalazi i da se prilagođava raznim tehničkim mogućnostima, da na prvom mestu carinski postupak bude brz, efikasan i precizan.
Postoji još jedan problem, a to je što je zbog manjkavosti samog carinskog postupka, odnosno te manjkavosti su bile izvor sive ekonomije na teritoriji Republike Srbije, pa se dešavalo da određena roba uđe u Srbiju, da je navedeno da ta roba treba da bude izvezena kroz Srbiju samo kao tranzitno mesto i ode u neku treću zemlju. Najčešće se dešavalo da ostane u Srbiji, što je takođe bio jedan jako ozbiljan generator sive ekonomije, koja je posle korupcije i kriminala najviše uništila Srbiju, jer su mnogi iz Vlade Mirka Cvetkovića i ranijih vlada o tome žmurili, pa smo imali onu čuvenu patriotsku pljačku veka, dole na teritoriji naše Pokrajine Kosova i Metohije.
I gle sad, ja izražavam zadovoljstvo zbog toga, imamo jedan sporazum i sa Albanijom. Zašto? Pa, zato što je Albanija, odnosno to što Srbija ne vrši vlast na teritoriji svoje južne pokrajine, najveći deo robe iz Albanije koja je uvožena na Kosovo završavao je na teritoriji Republike Srbije u sivoj zoni. I obrnuto, deo robe koji je išao prema Kosovu i Metohiji završavao je u Albaniji kao generator sive ekonomije i sive zone. Jednim ovakvim sporazumom pravimo jedan korak da se to zlo, koje je u finansijskom smislu zadesilo Srbiju, polako počne da se suzbija, naravno, uz sve druge državne organe.
Na kraju, pošto ću da govorim samo 10 minuta, hteo bih da prodiskutujemo i o Predlogu zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma.
Prvo, iznenadile su me neke kolege da su zaboravili da jedan zakon za jedan ovakav problem ne postoji. Mi već imamo zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Taj zakon je regulisao položaj finansijskih institucija, obavezu prijavljivanja takvog novca. Da li nekome treba da se to nađe i u novom zakonu? Ja mislim da ne treba. Zato što je zaboravio za koji zakon je glasao, a zaboravio je da u tom zakonu nema ni definicije terorizma, ali je glasao za njega. Glasali su i ovi drugi sad, ne znam više iz koje grupacije, a sad kažu da su ovo manjkavosti koje su izneli u zakonu, a prethodni zakon koji reguliše ovu oblast, o tome nije bilo ni reči. Pritisni dugme i baš te briga.
Zašto je važna jedna sistemska borba protiv terorizma? Terorizam se prvo finansira na dva načina. Jedan je šverc, najčešće droge i oružja, a drugi je potpuno legalna aktivnost, poslovna, finansijska i bilo koja druga i od ostvarene dobiti finansira se terorizam. Sa onim zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma završili smo sa onim nelegalnim delom, a sa ovim zakonom sa onim legalnim delom.
Zašto je to potrebno Srbiji? Zato što je terorizam jedna takva organizacija, ne postoji jedna teroristička, ali uvek će da traži zemlju gde postoji plodno tlo da obezbedi finansiranje svojih aktivnosti, koje su posle zločina iz Drugog svetskog rata najgore i najteže. Srbija se nalazi u Evropi, na zemaljskoj kugli i ona ima obavezu takođe da svoje zakonodavstvo upodobi u smislu da ne može da bude zemlja u kojoj se finansira i generiše jedna takva pošast koja nas je zadesila u proteklim decenijama.
Sve kritike koje kolege poslanici žele da upute o manjkavosti zakona, molim da budu konstruktivne, u smislu poboljšavanja samog zakona. Ovde je reč o
jednom zakonu koji reguliše šta se smatra pod terorističkom organizacijom, koja se lica ili pravni subjekti mogu nazvati određenim povezanim licima u smislu finansiranja terorizma i upravni postupak kako da se spreči finansiranje terorizma ukoliko se to dokaže. Ja bih molio da se vrate na te rasprave i na te diskusije. Sve izvan toga po meni je samo jedna želja da se stekne neki politički poen na jednoj temi koja je jako osetljiva i koja muči celu zemaljsku kuglu.
Zbog svega, mi u Srpskoj naprednoj stranci nećemo da se dvoumimo da li set ovih zakona treba izglasati ili ne. Svakako da ćemo dati poverenje ovim zakonima, zato što poboljšavaju na prvom mestu finansijski sistem u Republici Srbiji, a na drugom mestu podižu ugled Republike Srbije kada je u pitanju borba protiv međunarodnog terorizma. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Sada prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Građanke i građani Srbije moraju da budu obavešteni da ponovo imamo jedan loš početak rasprave, a to je zajednički pretres, objedinjena rasprava o četiri zakona koja nemaju praktično nikakve veze međusobne, niti postoji bilo kakav opravdani, svrsishodni ili bilo kakav drugi razlog da se to dešava. Jedini zaključak ili komentar tome je da je to jedno pokazivanje bahatosti srpske Vlade, koja želi na ovaj način da pokaže da je ne interesuju nikakva pravila, nikakvi uslovi za ozbiljan rad srpskog parlamenta. No, to se dešava već godinu dana i ja nemam osećaj da će se to promeniti. Ukazivaćemo uvek na tu anomaliju, ali ćemo, naravno, diskutovani i u okviru vremena koje imamo oko samih predloga zakona.
Imamo četiri predloga zakona u objedinjenoj raspravi: Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma; Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KFW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije, u iznosu od 15 miliona evra, za Projekat „Energetske efikasnosti u javnim objektima“ i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Saveta ministara Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja. Koliko to ima veze jedno sa drugim, neću da pričam dalje.
Govoriću o prvom Predlog zakonu, a to je Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Naravno da je ovo važna tema, bez obzira što je ovaj zakon posledica ne nekog dubokog promišljanja, nego posledica naših međunarodnih obaveza. To tako treba prihvatiti. Postoje neki drugi zakoni koji se već bave ovom oblašću, pre svega oni koji definišu organizovani kriminal u Srbiji, jer terorizam jeste deo tog dela kriminala, ali je dobro što ćemo na još jedan način kroz ovaj zakon da pokažemo brigu Srbije, brigu države u borbi protiv pošasti 21. veka, a to je terorizam.
Čini mi se da sam i sam bio prvi u Saveznoj vladi predsednik nekog Odbora za borbu protiv terorizma i Srbija ima tu sreću, a to je dobrim delom i posledica dobrog rada nadležnih službi u toj oblasti, da do sada nismo bili izražena žrtva terorizma. Ja se nadam da će to biti tako nastavljeno i da nećemo biti u grupi zemalja koje imaju svakodnevni problem sa tom pojavom. Naravno, treba raditi na sprečavanju, na preventivnom radu, u onom radu koji se tiče saradnje sa nadležnim institucijama u regionu, u celoj međunarodnoj zajednici. Siguran sam da se tu posvećuje dobra pažnja, bar iz vremena koje ja pamtim kao neko ko je mogao da to kontroliše.
Dali smo pet amandmana kolega Pavićević i ja na ovaj zakon. Svi ti amandmani, neću da kažem da su dobronamerni, pošto se to, naravno, podrazumeva, mislim da su svrsishodni. Oni imaju za cilj da povećaju budnost nadležnih državnih organa u sprovođenju ovog zakona pre svega. Jedan amandman predlaže da Vlada dva puta godišnje, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija a po pribavljanju mišljenja nadležnih organa, iz člana 5. stav 1. ovog Zakona, razmotri opravdano stavljanje na listu označenih lica. To je ono o čemu je koleginica Čomić govorila, a to je ta zaštita ljudskih prava. Naravno da je borba protiv terorizma vrlo važna, da nema razloga da se u to ne ulazi sa punom snagom, ali, naravno, treba praviti i evaluaciju celog tog procesa i videti da li je neko osumnjičen ili kažnjen na ovaj način, bez osnova.
Ostali amandmani, sa druge strane, daju pooštrene kazne za sve one situacije u kojima neko uradi nešto protivno ovom Zakonu. Mislim da oštre kazne jesu jedan ne jedini, ali jedan važan deo borbe protiv svih zala, pa i protiv terorizma.
Dakle, ako budu usvojeni ovi amandmani, mi ćemo sigurno glasati za ovaj Predlog zakona, a ako ne budu onda ćemo glasati, sa žaljenjem što oni nisu prihvaćeni.
Hvala vam.