Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom gospodine Bečiću, poštovani ministri Antiću, Vujoviću i  Selakoviću, poštovana gošćo iz Ministarstva, opozicija je danas argumentovala po mom sudu veoma dobro, veoma snažno protiv ovog predloga zakona i još uvek nisam čuo argument protiv našeg ključnog argumenta od gospodina Selakovića, na primer, kako bi možda mene ubedio da glasam za ovaj predlog zakona.
Ja znam, na primer, ili verujem u to da i gospodin Selaković zna da ponovim to još jednom, da se eksproprijacija uvek vrši za unapred definisani projekat od javnog interesa, predviđen regulatornim planom.
Gospodo, pa i ministri su danas potvrdili – projekta nema, a eksproprijacija treba da se vrši.
Gospodine Selakoviću, šta je vaš odgovor na ovaj argument, molim vas da se javite da odgovorite na ovaj argument, gospodine Selakoviću?
Druga stvar, ne može u ime ničega, nadovezujem se na ovaj argument, da se oduzima imovina, pa prodaje privatnim licima poštovana gospodo i gospodine Selakoviću. Jeste li saglasni? Ako ste saglasni, pozovite narodne poslanike SNS da glasaju protiv ovog predloga.
I treća stvar, ni interes države kao suinvestitora da ostvari profit, ne predstavlja javni interes koji opravdava oduzimanje imovine poštovana gospodo. Pa, ja idem jedan korak dalje ovde i naravno da me najviše sada u ovom delu interesuje mišljenje pravnika, a naročito ministra pravde koji je zadužen za tu oblast, poštovana gospodo. Ali, mišljenja ministra nema, jer mi imamo argument, poštovani gospodine Bečiću. Hvala.

Zahvaljujem se uvaženi profesore.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Hvala uvaženi gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, nekoga vredi a nekoga ne vredi ubeđivati, ali u svakom slučaju nekada je više nego veliko zadovoljstvo uživati u retoričko teatralnim sposobnostima pojedinaca, naročito onih koje cenite, kao što ja gospodina Pavićevića cenim izuzetno.
Eksproprijacija može da se vrši samo i jedino na osnovu zakona. Znam da postoje oni kojima se ovaj predlog zakona ne dopada, postoje. Ne dopada im se napredak Grada Beograda, napredak Srbije, postoje i takvi.
Ne dopada se onima kojima će sa geografski najlepšeg, a faktički najneuređenijeg dela grada biti sklonjeno ono što ruži njegovo lice i stvara prvi utisak o tom gradu svakome ko dolazeći iz inostranstva preko „Gazele“ prelazi Savu i vidi sliku i priliku višedecenijske nebrige, neodgovornosti i neuređenosti našeg grada i našeg društva.
Ja nisam čuo ni jednu jedinu reč o amandmanu opet. Ovaj zakon u ustavnim okvirima definiše javni interes. Vi možete sa tim da se slažete ili sa tim da se ne slažete. On ga definiše i kao korisnika eksproprijacije, definiše republiku Srbiju.
Možda je neko, gospodine Pavićeviću, pre nas tretirao Srbiju kao svoju privatnu stvar i sprovodio svoj privatni interes, to više nije tako. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić, a neka se pripremi narodna poslanica Branka Bošnjak.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da li ja imam pravo na repliku?)
Pošto ste izazvali repliku, nemate pravo. Zahvaljujem.

Čuli smo danas dosta argumenata kada govorimo o modernizaciji Srbije kroz istoriju i ako govorimo o železnici koja je poslednja došla u Srbiju kada govorimo o Evropi 1888. godine, razumem ja srpski narod, plaše se modernizacije u tom vremenu, možda se plaše da sa tom železnicom ne dođe i neka vojska, na primer Austro-ugarska ili bilo koja druga, ali čega se ovde plašite? Ovde je čista investicija od tri i po milijarde evra, nema vojnika, nema torture, nema ničega, samo dobro za Srbiju. To mi nikada neće biti jasno.
Kažu – najatraktivnija lokacija, ponavljam ponovo. Pa za vreme vaše vlasti, niko od turista nije mogao da tu lokaciju pogleda, osim ako u turističkom sadržaju ne bude obavezno vakcinisanje od tetanusa, možda u tom konceptu bi neko mogao da ode da pogleda najatraktivniju lokaciju.
Nemojte non stop govoriti atraktivna lokacija neiskorišćena 50 godina, to je kontra produktivno. Recite – nismo uopšte videli tu lokaciju, evo sad vidimo da ta lokacija postoji, ok, „Beograd na vodi“ ne valja, kada mi dođemo ponovo na vlast, mi ćemo predložiti nešto novo.
Kažete – građani će vraćati dve i po hiljade evra. Od čega će vraćati? Gospodin, moj uvaženi kolega iz jedne stranke je podelio valjda tri i po milijarde sa brojem stanovnika i rekao – ljudi će vraćati toliko i toliko novca, a mi uporno govorimo da je ovo totalno drugačiji koncept od vašeg iz vašeg vremena, kada je najlakše bilo uzeti kredit. Ovo je ljudi investicija, shvatite.
Kakve ste nebuloze danas govorili, navešću jednu od njih, bilo ih je mnogo, nisam mogao sve da popamtim. Kažu – investitor će doći, napraviće nekoliko zgrada, pokupiće se i otići. Svaka čast. Kada bi nam takvih stotinu investitora došlo, pa mi bi smo bili najbogatija zemlja na svetu. Neće oni nigde otići, oni hoće profit.
Kažu – investitori će napraviti profit. Pa naravno da će napraviti profit, ali jedna stranka koja je dugo bila na vlasti bivšeg režima je pravila profil bez investitora, pa imate neke određene ljude koji dižu na Vračaru,m najatraktivnijoj lokaciji, zgradu. Da li je to dobra investicija bila? Možda se taj čovek plaši da neće moći da proda sada stanove na Vračaru. Kako je došao do te lokacije, kako je našao pare da to sazida, ja stvarno ne znam, ali je imao uticajnu poziciju u državnom vrhu.
S druge strane, vraćam se na amandman. Kažu – oduzima se imovina. Ja stvarno ne znam šta se u onom ruralnom predelu Beograda oduzima. Taj neko ko je imao bilo kakav posed na toj atraktivnoj lokaciji svakako će dobiti nešto što se zove barem elementarni nivo života.
Kao što ste videli, ja sam gledao jedan prilog gde je jedna porodica dobila stan na Vračaru, druga je raseljena na neku drugu lokaciju. Znači ljudi su dobili normalne uslove za život.
Kada govorimo o eksproprijaciji, pa to je samo 5% od celokupne lokacije. Ljudi, destruktivni ste mnogo. Građani Srbije to vide. Dva dana pokušavate da ubedite Srbiju da se ne razvija. Dva dana u kontinuitetu pokušavate da ubedite građane Srbije da je bolje ne raditi ništa, nego raditi nešto. Ukoliko samo počistimo onu ruinu koju ste nam ostavili, mi smo napravili veliku stvar za Srbiju. Ja ne kažem da je to dovoljno, ali za razliku od onoga što ste vi pokazali je i previše. Mi se ne zadovoljavamo takvim ciljevima, da raščistimo olupinu, mi želimo da nešto ostavimo građanima Srbije i građanima Beograda. Želimo ekonomski da se oporavimo. Naveo sam vam primer. Pretpostavite, kažu biće 10, 15 hiljada zaposlenih. Neka bude pet hiljada, u svakom trenutku, puta bruto zarada od 800 evra, 40 miliona evra godišnje samo na osnovu plata. To su naši sugrađani koji će trošiti novac u našoj zemlji. Na osnovu toga ćemo razvijati naš BDP. Na osnovu toga ćemo steći kapital da možemo dalje da razvijamo infrastrukturu. Dva dana nas ubeđujete da ne treba da se završi Prokop, da je autobuska stanica na najboljoj lokaciji i da odatle nikada ne treba da se pomeri.
Ljudi, ja sada vidim zašto ste vi uzeli tako mali broj procenata na izborima, nije ni čudo.
(Borislav Stefanović, s mesta: Ko?)
Ko? Jedna stranka?
(Borislav Stefanović, s mesta: Koja?)
Pa, jedna stranka. Možda se javlja. Vaša stranka, Borko Stefanoviću.

Molim vas, gospodine Jovičiću, nemojte. Završite izlaganje.

Završavam.
Znači, nemojte nas terati da ne radimo ništa. Videli smo kako to izgleda od 2000. godine. Mi ćemo raditi vredno za Srbiju, vredno za Beograđane. Videli smo kako ste gradili i kako ste razvijali naš grad. Vi ste pravili koncept Delta siti, od kojeg je imao samo jedan čovek interes. Mi pravimo „Beograd na vodi“ od toga ima interes čitava Srbija. Tu se razlikujemo.

Gospodine Stefanoviću, samo obaveštenje, pažljivo sam slušao šta je govorio prethodni govornik. Neko ga je sa ove strane provocirao – koja stranka, koja stranka, a on je rekao – vaša. Nisam stigao da okrenem glavu i vidim ko je to bio, tako da ne znam na koju stranku se odnosi. Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Branka Bošnjak.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospodo ministri, poštovane koleginice i kolege, zakon koji danas analiziramo u pojedinosti je prevashodno zakon o utvrđivanju javnog interesa i on definiše praktično proceduru i on je prevashodno zakon upravnog postupka. Utoliko ja kao arhitekta, relativno, malo toga bih komentarisala.
Javila sam se da diskutujem i da prokomentarišem amandman 9. Želela sam, gospodine predsedavajući, nešto da kažem i na amandman osam, ali valjda u ovom kompleksnom vođenju sednice to vam je nekako promaklo. Probaću da nekako sublimiram svoj stav vezano i za jedan i za drugi.
Član 9. zakona definiše proceduru i postupke eksproprijacije i on definiše prvi deo, koji se odnosi na kompletiranje i predaju dokumentacije, znači postupanje u slučaju nekompletne dokumentacije, žalbu na zaključak, daje rokove za izjašnjavanje, izdaje rešenja o eksproprijaciji, daje mogućnost da se dopuni dokumentacija, vezano za izdato rešenje, ili pak da se uloži žalba.
Ovde je bio komentar da se amandman briše zbog toga što su rokovi kratki. Ono što želim da kažem jeste da su ovo uobičajeni rokovi za upravni postupak. Utoliko jeste kada se iščita član zakona: rok osam dana, osam dana, postupanje za dopunu tri dana, rok žalbe 15 dana. To možda sve deluje kratko i brzo. No, ono što svi želimo je jedna efikasna uprava. Bilo bi dobro da ovaj zakon to potvrdi. Nama je svima želja da se ceo projekat što efikasnije realizuje, ukoliko su rokovi dobro, ukoliko ih se i pridržavamo.
Ovde je bilo reči o nekakvim interesima za brzu zaradu, te bih dala svoj komentar na predlog u kome se kaže da bi tržišna vrednost kod obeštećivanja za korisnike zemljišta ili pak vlasnike nad nekretninama, trebalo i moglo da bude tržišna vrednost plus 20% vrednosti utvrđene površine za budući objekat koji će se na toj parceli graditi.
Skrenula bih pažnju da bi to bilo daleko od realnog, daleko od mogućeg. U toj zoni imamo objekte koji su većinom bespravno izgrađeni, većina tih objekata ili nema dozvolu u postupku legalizaciju ili su dobili dozvolu u postupku legalizacije, te zamislite kada bi vlasnici nekretnine koja je izgrađena bez dozvole i legalizovana u postupku legalizacije bili u prilici da od budućeg investitora, koji na određenoj lokaciji gradi 20-30 hiljada kvadrata, prihoduju 20% od buduće izgrađene površine. Znači, četiri hiljade kvadrata. To sigurno nije ni pravedan predlog, niti mislim da bi SDPS podržala takav amandman. Hvala.

Gospodine Stefanoviću, po amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Aleksandar Senić, Dušan Petrović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.