Zahvaljujem.
Konstatujem da je predstavnik predlagača prihvatio amandman.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice, pa vreme poslaničke grupe, ako iskoristim vreme za ovlašćenu predstavnicu DS.
Želim da pozdravim odluku Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je iskoristio poslovničko ovlašćenje, nadležnost da podnosi amandman na čiju je problematičnost upozoravano tokom načelne rasprave. To je ta odredba u Poslovniku koja je u ovakvoj primeni pokazala svu svoju svrsishodnost. Ona se vrlo često i upotrebljavala i zloupotrebljavala, kada neko nešto zaboravi, ali odluka Odbora za pravosuđe da precizira kako može da se obavlja uviđaj u stamenom prostoru je bila neophodna i smatram da je dobra odluka i predstavnice Vlade da ovaj amandman prihvati.
Naime, sada član 22, koji je bio sporan zbog nepreciznosti obavljanja uviđaja od strane inspektora i bez pristanka korisnika ili vlasnika stambenog prostora, sporna je bila sa stanovišta ustavnih definicija, stambenog prostora, sa stanovišta ljudskih prava i bila bi sporna da je ostala u tekstu zakona takva kakva je, zato i govorim o dobroj odluci i o dobrom pristupu i Odbora i predstavnice Vlade.
Sada će, ukoliko se i nadležni Odbor izjasni, pa postane sastavni deo, ili Skupština bude glasala za ovaj amandman u danu za glasanje, radi utvrđivanja činjenica inspekcija morati da pribavi pisanu naredbu nadležnog suda ako namerava da izvrši uviđaj o stambenom prostoru ili drugom prostoru koji ima istu, sličnu ili povezanu namenu, u daljem tekstu člana ovog zakona „stambeni prostor“, osim kada se uviđaj vrši na zahtev ili uz izričit pisani pristanak vlasnika ili korisnika, odnosno držaoca stambenog prostora koji se može dati i na licu mesta. Pristanak, isli se na imaoca ili korisnika stambenog prostora, može biti i usmeni, kada je neophodno da se preduzmu hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu veće vrednosti, životnu sredinu ili biljni i životinjski svet, što se posebno obrazlaže u zapisniku.
Činjenica da je u originalnom tekstu Predloga zakona bilo da postoji mogućnost da se uviđaj, mada ostaje nejasno kako će to inspektor da radi uviđaj, ali dobro, o tom po tom, postoje podzakonski akti i postoji nadzor istog ovog Odbora eventualno, dakle, mogućnost koja je postojala, i sada je ovim dobrim amandmanom otklonjena, je da se uviđaj vrši u stambenom prostoru i bez pristanka vlasnika i bez odluke suda samo ako se vlasnik ili korisnik ne protivi jasno inspekcijskom uviđaju u svom stambenom prostoru, što je jako skliska odredba, jer bi podrazumevala da smo svi besprekorno informisani o svojim pravima i da oni koji naša prava garantovano štite kroz zakon koji primenjuju zaista savesno vode računa o tome da nas informišu, što nije slučaj u realnosti. Zbog toga ovaj amandman smatram dobrom intervencijom u zakonu. Hvala lepo.

Zahvaljujem gospođo Čomić.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po amandmanu.

Zahvaljujem se predsedavajući.
U ime poslaničke grupe SPS potpuno bih podržao ono što je uradio Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu kroz ovu intervenciju, ali bih apelovao na vas, ministarka, da se na nivou Vlade uredi još nešto što je sada obavezno. Ako smo već definisali na sasvim drugi način pristup ovom problemu koji se vezuje za ulazak u stambeni prostor i uvukli sud u takvu problematiku, onda je logično da kroz takvu procesnu normu moramo izmeniti neke druge zakone, jer se ovde ustrojava nadležnost suda. Čim sud donosi naredbu, on odlučuje. Naredba je jedna vrsta odluke, kao što je rešenje i kao što je presuda.
Ako sud donosi naredbu, onda ona mora biti sistematizovana kroz nadležnost suda, a nadležnost suda je propisana Zakonom o uređenju sudova i Zakonom o sudovima. Prema tome, slažem se i poslanička grupa SPS bez rezervno podržava ovakav pristup rešavanja jedne procesno-pravne situacije, ali da ta procesno pravna situacija ne bi bila u koliziji sa drugim zakonima, potrebna je intervencija i u procesnim zakonima koji se odnose na nadležnost sudova. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Pošto je predstavnik predlagača prihvatio amandman i Odbor za ustavna pitanja razmotrio, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 22. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Aleksandar Senić i zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Katarina Rakić, Zoran Babić, Ivan Jovanović, mr Dejan Radenković, Aleksandar Senić, Veroljub Arsić, Vojislav Vujić, Milica Milojević, dr Aleksandra Tomić i prof. dr Vladimir Marinković.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, htela bih da se zahvalim zaista na razumevanju Ministarstva i uopšte vaših saradnika, da je upravljanje rizikom suštinski nešto oko čega do sada jednostavno nije postojao toliko značaj u društvu i u radu, kada su u pitanju inspekcijski organi. Inspekcije uopšte rade godišnje takozvane svoje planove rada i one imaju taj uređeni deo kada se odnosi na procene rizika, ali nikada nisu bili tako detaljno opisani kroz određene planove i programe gde se isključivo obuhvataju sve mogućnosti koje dovode do toga da se određeni ciljevi ne sprovedu.
Kada govorimo uopšte o rizicima, oni mogu biti sa aspekta ekonomije i sa aspekta prava. Ono što je bitno, to je da sada uopšte i donošenjem ovog novog zakona ta procena rizika u radu inspekcijskog nadzora postaje jedna od važnih elemenata uopšte rada inspekcija i ti planovi nadzora koji će se zasnivati na određenim kriterijumima su jako važni. Ali, pre svega, kada govorimo o proceni rizika, treba reći da je bila nedovoljno razvijena praksa u toj samoj primeni. Kažu da je ona iznosila svega 46% i da se na osnovu tih zaključaka kod procene rizika nije donosila u sledećoj godini kao jedan od sastavnih činilaca po kome su inspekcije radile.
Dobro je što sada ulazi u sastavni deo rada i dobro je što jednostavno i poslanici svih poslaničkih grupa nazvani neformalna poslanička grupa Ekonomski kokus su primetili da je to jedan od važnih segmenata i da je to zaista prihvaćeno od strane i Ministarstva i ministarke kao jedan od amandmana. Mislim da će svima to doneti zaista dobro u samoj implementaciji ovog zakona. Dobro je što je to i sastavni deo tog akcionog plana o kome ste govorili. Mislim da ta procena rizika zaista treba da obuhvati sve one mogućnosti i događaje koji jednostavno negativno utiču, a sigurno da ta šteta uvek negde nekoga košta. Pre svega košta građane Srbije i mislim da time i pravite velike uštede kada govorimo i o samom budžetu, ali pravite i uštede kod građana i pravnih subjekata koji neće više praviti greške koje će ih skupo koštati, već će jednostavno inspekcijski organi svojom sada sve više savetodavnog ulogom, na neki način i edukacijama edukovati i fizička i pravna lica o tome koje sve rizike treba da izbegnu da bi jednostavno došli do toga da zaista funkcionišu i okviru sistema, a inspektori kada rade tu procenu rizika imaće sve manje potrebe da dolaze u određenu vrstu sukoba. Da li su to fizička lica ili pravna lica, jednostavno ta vrsta sukoba biće izbegnuta. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Udovički, poštovane gošće iz Ministarstva i poštovani gosti, amandman na član 28. koji smo podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja je jedan od 15 prihvaćenih amandmana koje smo mi podneli Narodnoj skupštini na ovaj predlog zakona. Time je, po mom jednom razumevanju, jedan dobar predlog zakona, poštovana gospodo, postao još bolji, što mislim da ovde zaslužuje i jednu čestitku.
Hteo bih da podsetim ovde i ministarku i posebno naše gošće i naše goste, da smo mi u načelnoj raspravi, evo, ja sam to ovde pomenuo, da veoma cenimo ozbiljnost i stručnost u pristupu, u pripremi Predloga zakona, naročito to cenimo kada imamo posla sa jednom Vladom koja se ne ističe ovde za ovih godinu dana u svom radu u tom smislu. Dakle, ako bismo ocenjivali ovih godinu dana rada Vlade, sigurno ne bismo mogli da kažemo da je krasi ozbiljnost, stručnost u pripremi predloga zakona, a ovde imamo jedan izuzetak. Ovde imamo izuzetak u delanju gospođe Udovički i u smislu veoma dobro pripremljenog obrazloženja ovog predloga zakona. Kada tome dodamo i da je usvojeno naših 15 amandmana, onda jedna slika tog stvaranja još boljih zakona biva kompletna.
Ono što bi apsolutno kompletiralo ovu sliku, jeste kada bismo na neki način nekim sticajem okolnosti našom voljom, poštovana gospođo Udovički, došli do superlativa, pa da onda imamo situaciju npr. da je usvojeno svih 22 amandmana Nove stranke, pa da možda možemo da kažemo u ovoj Skupštini da imamo najbolji mogući predlog zakona, poštovana gospodo. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 28. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Aleksandar Senić i zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.       
Član 28. se odnosi na deo posebnih mera naredbi, zabrane i zaplene. Mi smo uložili amandman na stav 3. koji kaže izvorno: „Inspektor koji zabrani obavljanje delatnosti ili vršenje aktivnosti ima pravo da naredi da se nadziranom subjektu zapečate poslovne i proizvodne prostorije, objekti i drugi prostor u kome obavlja delatnost ili vrši aktivnost ili koji tome služi, postrojenja, uređaji, opreme, pribor, sredstva rada i drugi predmeti kojima obavlja delatnost ili vrši aktivnost“. Mi predlažemo da se izmeni ovaj stav i da glasi: „Inspektor koji zabrani obavljanje delatnosti ili vršenje aktivnosti narediće da se nadziranom subjektu zapečate poslovne i proizvodne prostorije, objekti i drugi prostor u kome obavlja delatnost ili vrši aktivnost ili koji tome služi, postrojenja, uređaji, opreme, pribor, sredstva rada i drugi predmeti kojima obavlja delatnost ili vrši aktivnost, ukoliko nadzirani subjekt postupi suprotno zabrani obavljanja delatnosti ili vršenju aktivnosti“.
Dali smo obrazloženje da imajući u vidu da se stavom 3. reguliše slučaj određivanja vrlo rigorozne mere pečaćenje prostorija, postrojenja itd, smatramo da ovaj slučaj mora biti vrlo restriktivno regulisan i da ne sme postojati ni najmanja mogućnost zloupotrebe, odnosno da norma treba da bude takva da se izričito navede kada će biti izrečena mera i da kada takav slučaj nastupi da inspektor mora meru izreći. U tom smislu smatramo da inspektor ne može da ima diskreciono ovlašćenje, da ima pravo da naredi, kao što ste vi rekli, već da mora narediti kada nastupi konkretan slučaj, tj. narediće. Kako predlagač zakona nije predvideo u kom konkretnom slučaju će doći do pečaćenja prostorija, to smo mi učinili amandmanom, tako da ova mera dolazi samo u slučaju kada nadzirani subjekt postupi suprotno zabrani obavljanja delatnosti ili vršenja aktivnosti, a ne kao što ste vi predložili da on ima pravo da naredi u zavisnosti od njegove diskrecione procene. Stoga mislim da ovaj amandman treba da se prihvati. U protivnom ćemo dati mogućnost zloupotreba na terenu kod vršenja inspekcijskog nadzora. Zahvaljujem se.