Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja sam se trudio nešto da razumem iz govora prethodnog govornika. Naporno sam to slušao, bilo je naporno za slušati, verujem, i drugim kolegama poslanicima, ali ništa nisam uspeo da shvatim iz tog govora, sem da prethodni govornik često ume i da izmišlja stvari, a ovo je od juče stenogram, kada je tvrdio da sam ja u tom govoru nešto njemu pretio, a jasno je iz stenograma da uopšte niti sam mu pomenuo ime, niti je bilo kakve pretnje bilo, tako da me ovo obrazloženje amandmana nimalo nije iznenadilo.
Govornik je govorio o stranim bankama. Bio je dužan da kaže da su one instalirane za vreme stranke bivšeg režima i da te strane banke, čiji je grčki vlasnik, da su došle, odnosno da su zauzele mesto domaćih banaka od 2000. godine do 2012. godine kada je i on bio sastavni deo, odnosno i član stranke bivšeg režima i da oni krediti koji su povučeni u to vreme, koje su građani povukli, da su ih oni zavalili, da su izdati pod uslovom emitovanih kredita, pod uslovima pod kojima je to diktirala stranka bivšeg režima. Kako je zakone donosila, kako je propise donosila, kako je Vlada zasedala, kako je Skupština usvajala zakone, tako su građani prošli.
Za mene je opšte iznenađenje da neko ko je učestvovao u masovnom zavaljivanju, kako to kažu naši građani i mladi, zavaljivanju građana tim kreditima, pod tim osnovama, u tim valutama, da neko sad kuka nad sudbinom tih istih ljudi.
To izgleda otprilike ovako - kao kad bi neko opljačkao ljude i onda došao sutradan u to domaćinstvo i kukao – kuku lele, kako te opljačkaše. Ja sam to tako razumeo. Ne znam kako su razumeli drugi kolege poslanici, ali ovo izgleda ovako -izazoveš neke posledice, traume kod građana, a onda uzmeš sa nekim svojim pravom da ih zastupaš iako si ti odgovoran za sve nevolje koje su snašle te građane.
Ja verujem da ni njima nije nimalo prijatno da vraćaju kredite pod uslovima pod kojima su se zadužili, a zadužili su se pod uslovima koje je diktirala stranka bivšeg režima svojim propisima. Ona je kontrolisala Narodnu banku. Dakle, nismo mi ti bili koji smo dozvolili da se pod tim uslovima u švajcarskim francima ti građani zaduže.
Ova Vlada se trudi da tim građanima pomogne koliko je to moguće ne zadirući u privatno vlasništvo i prava banaka. Ja se slažem sa time da su te banke nemilosrdne, da tu nešto treba menjati, ali ne mogu da se složim da krivci za njihov položaj danas žele sebe da predstave kao velikim braniocima tog istog naroda za koga su odgovorni što je opljačkan na već opisan način. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je još jedan korak unazad. Em što neko želi da ostane status kvo, odnosno da imovina hipotekarnog dužnika bude prodavana u bescenje na one kredite i na one uspostavljene hipoteke po sadašnjem važećem zakonu, pošto se odredbe ovog zakona ovim amandmanom ne određuju i pogotovo od kada je počela da se spominje jedna ugrožena grupa naših građana.
Mene lično bilo bi sramota i ne bih nikad koristio tuđu nesreću i tuđu nevolju da o njoj pričam da bi stekao političke poene, pogotovo ako sam bio u situaciji da u njihovo ime pričam i 9. juna 2011. godine, ali ne kao predstavnik bivšeg režima, nego kao narodni poslanik koji podržava Vladu Republike Srbije. Tada su počeli problemi sa tim kreditima u švajcarskim francima i ne znam zašto se podnosilac amandmana tada nije setio tog Udruženja „Efektiva“. Sada zloupotrebljava njihovu nesreću zarad svoje lične promocije i koristi.
Pitanje tih kredita se u Evropi na više načina rešavalo, ali nijedan nije bio na način koji je predložen od strane podnosioca ovog amandmana. Jedan od načina je bio da država otkupi kursnu razliku između evra i švajcarskog franka. To su radile Mađarska, Hrvatska. Sasvim sam siguran da bi i Srbija, ali ima jedan mali problem. Neko je opljačkao „Argobanku“, neko je opljačkao „Razvojnu banku Vojvodine“, napravio štetu milijardu evra, pa ne možemo da odvojimo tih 500 miliona evra da otkupimo taj dug i dok se to dešavalo podnosilac amandmana je sa obe ruke i noge podržavao tu Vladu koja je pljačkala građane Srbije. Sada ih brani od ove Vlade.
Ima još jedan problem – šta ćemo sa hipotekama koje je uspostavio Fond za razvoj Republike Srbije? Da li su i one predmet ovog amandmana, pošto znamo da su oko 140 milijardi dinara, dobro ste čuli, 140 milijardi dinara po nalazu DRI su krediti od Razvojnog fonda Republike Srbije koji do skora nisu bili naplativi? Do je ceo deficit države za 2015. godinu pod uslovom da ne bude smanjen nego pod onim uslovima koji su predviđeni budžetom.
Sada pričamo o posledicama. Uzroci su bili za vreme Vlade i Vojislava Koštunice i za vreme Vlade Mirka Cvetkovića i kada sam rekao da su to vlade Borisa Tadića bio sam potpuno u pravu zato što je on određivao ko će biti mandatar za sastavljanje Vlade Republike Srbije.
Cela ta priča oko toga da ova Vlada saučestvuje sa bankama oko pljačkanja građana, meni je jako smešna. Zašto su ti građani gubili posao pa sad ne mogu da vraćaju kredite? Zato što su njihove firme imale kredite indeksirane u evrima, gde država ništa nije učinila da zaštiti poslodavca i radnika, pa su ljudi ostajali bez posla jer njihove firme nisu mogle više da vraćaju te kredite.

Gospodine Arsiću, samo se vratite na temu.

Vraćamo se na temu. Pričamo o uzrocima prvo za predlaganje jednog ovakvog zakona, a onda o posledicama predlaganja jednog ovakvog zakona. Mislim da je u najmanju ruku jako nepristojno posipati se pepelom sad, 2015. godine. Gde ste bili 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine?

Zahvaljujem se gospodine Arsiću.
Gospodine Stefanoviću, izvolite po amandmanu.
Gospodine Veselinoviću, nemate pravo na repliku.

Mislim da suštinski nije ništa odgovoreno o samom amandmanu i najmanje se pričalo o njemu – mislim da je dobar. Nismo videli na koji način i šta je loše u ovome što se precizira kroz udruženje građana efektiva, koja potpuno legitimno traži da se određene stvari koriguju, da bi sam zakonski predlog bio bolji i u interesu građana, tj. dužnika. Umesto toga imamo odgovore koji nas vraćaju u prošlost i o tome ko je ovde za šta glasao.
Ja tada nisam bio narodni poslanik i evo, sada vam kažem, da ovo što se radi sa bankama nije samo više pasivna podrška, pasivno agresivno ponašanje vlasti. Ovo je sada vrlo aktivno promovisanje interesa poslovnih banaka. I ovaj zakon je ultimativni dokaz da vi to radite.
A šta je ono što ne radite kroz zakonski predlog, to zna gospođa Tabaković, zato što ih apsolutno ne dira na bilo koji način da zaustavi njihove zelenaške aktivnosti. Apsolutno, ni na koji način ih ne sprečava da se zelenaški odnose prema građanima Srbije, prema svim građanima Srbije, iz koje god da su partije, za koga god da su glasali. Danas taj koji ima dug i koji ima kredit je čovek osuđen na potpunu propast. O tome se radi.
Ovaj amandman ide u pravcu zaustavljanja lavine propasti koja je predstavljena građanima Srbije ovde danas, u jednom segmentu. Dočekali ste to na nož, pričajući o 2011. godini, četiri godine kasnije, posle tri godine vaše vlasti. Jedina zamerka na modalitet, na recept rešavanja problema u švajcarcima, vama je to da to košta zato što je neko potrošio tamo nekad negde, u „Univerzal“ banci, koju ste upropastili.
(Veroljub Arsić, s mesta: Pokrao.)

Molim vas, gospodine Arsiću, dopustite da govornik završi.

Pokrao. To šta je sve pokradeno za vreme vaše vlasti, ustanoviće nadležni organi jednog dana. I biće veselo, verujte. Ali, nije to suština.
Suština je, gospodo, u tome da zadužujete ovu zemlju 900 evra u sekundi, 330 hiljada evra na sat.

Gospodine Stefanoviću, važi kao i za ostale, vratite se na amandman.