Vreme

… mada su me ubeđivali u suprotno.

Vreme.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, podnosilac amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Vujoviću, poštovane gošće i gosti iz ministarstva, poštovana predsednice Narodne skupštine, kod naših gošći i gostiju primećujem zabrinutost na licima i ja bih, poštovana gospodo bio zabrinut da moram ovakve predloge zakona u Narodnoj skupštini da branim u ime Vlade.
Na primeru našeg amandmana, na član 5. ovog Predloga zakona, ću da pokažem kolika je ta zabrinutost, na ovim licima danas, zaista i poželjno. Član 5. Predloga zakona, poštovana gospodo, je u direktnoj suprotnosti i predsednice Narodne skupštine, vama posebno da kažem, vi ste pravnica, sa članom 3. Ustava naše republike, to je direktni atak, ministre Vujoviću, na jedan od najvećih principa svake savremene demokratije, a to je princip vladavine prava.
Zašto, poštovana gospodo? Evo, gospođo Gojković, vrlo precizno da objasnim. Zato što je članom 5. predviđeno da osoba A koja je zakupac te nepokretnosti do 1. januara 2015. godine potpisala je to, može jedina da kupi tu nepokretnost. Osoba B koja do sada nije imala nikakvu ideju oko mogućnosti zakupa, a građanin je Republike Srbije, na primer, ne može to da uradi.
Kako to, poštovana gospodo? Da imamo građane A u našoj republici i da na drugoj strani, predsednice Gojković, imam građane B, gde građani A, imaju sva moguća prava, a gde građani B nemaju nikakva prava ovim povodom.
Ministre Vujuoviću, može li tržišna privreda bez vladavine prava. Gospodine Marinkoviću, predsedniče ekonomskog kokusa, može li slobodno tržište bez vladavine prava? Pa, ne može, poštovana gospodo, ko god glasa za ovaj Predlog zakona, na član 5. direktno atakuje na princip vladavine prava.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem uvažena predsednice, moje shvatanje podnošenja amandmana za svaki zakon je maksimalna preciznost, logičnost, razumljivost teksta, smanjenje različitog tumačenja zakonskih odredbi u svakodnevnoj praksi i postizanje najboljih mogućih rešenja u datom amandmanu zbog preciznosti zakona.
Ali, činjenica da uvažene kolege predlažu da se briše ovaj član, ne omogućava raspravu uopšte o predloženom amandmanu. Znači,mi ovde možemo da diskutujemo, da li su zakupci favorizovani, ili ne, da li imaju treba da imaju pravo preče kupovine ili ne, ali reći da se ceo član briše, po meni ne doprinosi samoj suštini amandmana.
Navešću samo dva razloga zbog čega je ovo predloženo rešenje dobro. Prvi razlog je u tome što će na taj način država Srbija doći do liste nepokretnosti koju još uvek nema, činjenicom da zakupci po članu 7. u roku od 30 dana moraju prijaviti nepokretnosti koje imaju i koje plaćaju državi, a drugi razlog je što oni u ovom slučaju moraju da podnesu dokaz da su prethodno izmirili svoje finansijske obaveze. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Marinković, po amandmanu.

Uvažena predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam mislio da uvaženi kolega Pavićević i ja delimo iste vrednosti kada je u pitanju pristup ekonomskoj politici i rešavanju ekonomskih problema, to je upravo individualna sloboda, to je upravo slobodno tržište, to je vladavina prava i mir.
Naravno, to su one vrednosti koje je utvrdio još pre 240 godina i Adam Svit, posle Dejvid Trigardo, Hajek, pa i svi mislioci ekonomski teoretičari, krajem 20. veka i naši savremenici.
Ali, nema slobodne tržišne utakmice, ako nema baze podataka o državnoj imovini, koje neko trebao da napravi i da uradi, podsetiću vas da preko 500 hiljada jedinica nepokretnosti postoje u ovoj zemlji ni za 20% po nalazu državnog revizora, ne znamo ni gde su ni na koji način se koriste, ni koji koristi i država od toga apsolutno nema ništa.
Nema slobodne privrede tržišne, niti slobodne tržišne utakmice ako nemamo informaciju koliko zaposlenih ima u javnom sektoru. Tek je ministarka Kori Udovički počela da rešava ovaj problem i došla do te konačne cifre, kako bi mogli da definišemo javne politike u narednom periodu, jer složićete se, nadam se, sa mnom, nema politike štednje, nema strateškog ekonomskog razvoja, ako ne znate sa čime raspolažete.
Ovo je jedna drugačija politika, politika čistih računa koja želi da definiše ono što Srbija ima, ali isto tako želi da oni koji su najefikasniji, koji su najproduktivniji, a to je privatni kapital, koriste tu imovinu, i u skladu sa najvećim i najvišim idealima, slobodne tržišne privrede, stvore dodatnu vrednost, i stvore uslove da Srbija bude konačno ekonomski razvijena zemlja.
Dakle, privatni preduzetnici i privatna inicijativa. Hvala.

Na član 5. amandman u istovetnom tekstu podneli su poslanici Branka Karavidić i Aleksandar Senić.
Izvolite.

Mi smo menjali član 5. i praktično amandmanom predlažemo da se krug lica koja imaju pravo na kupovinu predmeta nepokretnosti određenih ovim zakonom, proširi i na ostala lica, koja inače prema pozitivno pravnim propisima, imaju pravo da stiču nepokretnosti, pored toga amandmanom predviđamo da se prodaja sprovodi javnim nadmetanjem, jer smatramo da se tako može ostvariti  bolja cena predmeta, prodaje, a ujedno i postupak prodaje, transparentnih.
Meni je jako žao što nema ministra Vujovića, ali ću ja svoju tvrdnju i da je moj amandman dobar, potkrepiti pitanjima, zašto se Vlada odriče mogućnosti da na osnovu prodaje pribavi veća sredstva i zašto se Vladi žuri?
Stvara se sumnja da se na ovaj način nekome omogućava da stekne imovinu za male pare, a uostalom, ako zakon bude usvojen ovakav kakav jeste, bez mogućnosti javnog nadmetanja, odnosno u ovakvom obliku, vrlo brzo će građani saznati ko je i za koliko male pare kupio poslovni prostor, zgradu, stan u atraktivnom delu Beograda.
Još jednom, ponavljam, kao i kolega Senić i kao mnogi pre mene, ja se nadam da više nikada nećemo dobiti ovako besmislena obrazloženja na odbijanje naših amandmana, kao amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje celishodnije, prosto ponižavajuće za narodne poslanike, koji pišu amandmane.