Sve dok se postavlja to pitanje, ja ću odgovarati istim odgovorom. Šest stotina četrnaest ugovora i aneksa ugovora je Direkcija za imovinu sačinila do 2012. godine. Od 2012. godine pa do dana današnjeg, ne do početka kalendarske 2015. godine, do kada daje pravo ovaj zakon, nego do dana današnjeg, je sačinila 78 ugovora. Ako je načinila tih 78 ugovora sa funkcionerima Vlade, ove Vlade, a sa kim je načinila ovih 614 ugovora. Znači, sa funkcionerima i sa njihovim tetkama, šurnjajama, strinama i ne znam ti sve kim do 2012. godine.
(Aleksandar Senić, s mesta: Ne sa mnom.)
Sa druge strane, nije dovoljno samo slegnuti ramenima i reći – ne sa mnom, ne ni sa mnom i nemam ni potrebu za takvim stvarima, ali ne želim da kršim Poslovnik tako što ću polemisati na ovaj način. Pažljivo sam slušao svakoga u ovoj sali.
Što se tiče prava i vladavine prava, kada se prodaje zemlja u Srbiji, kada domaćin odluči da proda parče zemlje, postoji pravo preče kupovine, a pravo preče kupovine imaju leari te zemlje, oni koji su u komšiluku imaju pravo preče kupovine. Vidim da neko ovde nije kupovao, ali jeste rasprodavao. Prema tome, nije ovo ništa izvan nekih pravila koja su do sada važila ili su u primeni u Republici Srbiji.
Uostalom, na ovaj način i onih 614 ugovora koje je zakupila, odnosno koje je sačinio i napravio i potpisao bivši režim, dajemo pravo i tim ljudima. To se ne odnosi na ovih 78 ugovora koji su napravljeni do dana današnjeg, odnosi se i na ovih 614 funkcionera bivšeg režima, ako ćemo razgovaramo na taj način i tom argumentacijom. Uostalom, mislim da ti ljudi imaju pravo preče kupovine, tu su u tim nekretninama, ulagali su u njih, investiciono ili bilo kakvo drugo ulaganje, vrše delatnost. Zašto da se osećaju nesigurno? Zašto bi to nesigornošću, možda neki ljudi, koji rade u tim nekretninama, možda ostali bez posla? Zašto posmatrati na taj način? Zašto da ne posmatramo na način što smo mi do sada kao država, kao društvo, bez obzira ko bio na vlasti … Nije se plaćao porez na te nekretnine. Ko bi plaćao porez? Država sama sebi. Na ovaj način država bi prihodovala po osnovu cene prodaje. Koliko će biti zainteresovanih i koja je cena zaista ne znam, ali verujem da će nas gospodin Vujović o tome izvestiti.
Sa druge strane, pokrenuo bi se ne možda dovoljno veliki zamajac, ali neki zamajac bi bio i za građevinsku industriju, jer bi ti ljudi sada investirali u svoje.
Sa treće strane, mogli bi da se kreditno zadužuju, jer bi na taj način stavili hipoteku na nekretninu koja je sada njihova.
Sa četvrte strane, država bi trajno, od dana prodaje, pa nadalje, naplaćivala porez. Šta do sada ima? Zakup. Koji? Kakav? Koliki? Nema ovde parcijalnih stvari. Nema ovde bilo kakvog udvaranja bilo kome i davanja prednosti bilo kome, jer ovde su ljudi većinom oni kojima je bivši režim dao pravo i priliku da sastavi ugovor i aneks ugovora o zakupu te nekretnine. Šest stotina četrnaest ugovora do 2012. godine i 78 ugovora od 2012. godine do dana današnjeg. I mi govorimo o sedamsto ljudi, od čega smo 614 nasledili. Imaju pravo, i to posmatramo na podjednak način. Loše bi bilo ako bi rekli – da, to imaju pravo samo oni koji su izvršili zakup u proteklih godinu dana, ali 614 ljudi, fizičkih ili pravnih lica, je u tim nekretninama koje su već godinama, da ne kažem desetinama godina, u tim nekretninama.
Tako da ne govorimo paušalno, da ne govorimo neozbiljno, da ne govorimo o funkcionerima koji će doći lako do nekretnine i stana. Ne hvala, ne treba nam. Uostalom, tu je Agencija za borbu protiv korupcije gde bi se odmah prikazalo koji je to funkcioner dobio na taj način mogućnost da otkupi nekretninu. Sa druge strane, možda ćemo videti i neke rodbinske veze sa bivšim režimom, možda ćemo videti neke ljude koji su, od tih 614, bliski nekome drugome. Šta ćemo u toj situaciji?
Mislim da je ovaj zakon dobar, da će na ovaj način država doći do jednog trajnog prihoda na ime poreza, doći će do jednog trenutnog prihoda na ime novca koji će dobiti od prodaje tih nekretnina i sve ono što ne služi svrsi, ne služi za državu, naravno da treba da se oslobodimo tih stvari i naravno da u tim nekretninama moraju da nastave da žive ili da rade oni koji su do sada u njima živeli i radili.
