Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, svako nekako polazi od sebe. Svi predlagači amandmana polaze od nekih zloupotreba, verovatno sa ciljem da obesmisle uopšte ovakve predloge zakona koje jednostavno gledaju uvek sa te loše strane, zbog toga što mi imamo 614 ugovora do 2012. godine, odnosno aneksa, i 68 aneksa od 2012. do danas. O čemu sada govorimo? Govorimo o pravnom sledu.
Ako stavimo da je 1. januar ove godine neki krajnji rok sa kojim će se dati mogućnost za otkup stanova, nekretnina, poslovnih prostora, to ne znači da će svi biti možda u mogućnosti da to kupe. Ako pričamo o vladavini prava, o tržišnoj utakmici, o raspisivanju konkursa, tendera za prodaju, onda dolazimo u situaciju da ljudi koji su zaista sklopili ugovore o zakupu sa Republičkom direkcijom za imovinu, možda neće imati sredstva u ovom trenutku da otkupe te stanove. Pa će se desiti da neki drugi, koji jedva čekaju gde da ulože svoj novac, kupe te stanove i ti ljudi ostanu na ulici i bez pravne mogućnosti uopšte da jednostavno učestvuju u toj kupovini. Znači, mi bi sami sebi doneli na vrat velike probleme i sudske procese takvim rešenjima kakve predlažu predlagači amandmana.
Druga stvar koju treba negde reći, a gde svi zaboravljamo, da postoji državna revizorska institucija koja je radila marljivo 2013. godine kompletnu analizu o raspolaganju nepokretnostima u svojini Republike Srbije. I znate šta je rekla u svom rezimeu? Decidno, 20 godina unazad postoji neispunjenost evidencije postojanja kontrole nad raspolaganjem nepokretnosti Republike Srbije, dovela je do propuštanja velikog priliva i uvećanja prihoda u budžetu Republike Srbije. Znači, 20 godina unazad Republika Srbija propušta priliku da uveća prihode od raspolaganja nepokretnostima. A zašto? Zbog manjkavosti propisa, zbog neadekvatnog raspolaganja imovine, zbog netržišnih raspolaganja, odnosno ne primenjujući tržišne cene prilikom raspolaganja nepokretnosti. A sada isti ti predlagači traže tržišne cene. Pa, dobiće tržišne cene time što će Republička uprava javnih prihoda proceniti tržišnu vrednost tih nepokretnosti.
Drugo, da vam kažem, uopšte kada govorimo o nepokretnostima koje su u vlasništvu države, setite se samo rasprodaje i otkupa imovine koja je bila 90-ih godina. Neravnopravan je položaj, ako želimo da stavimo u istu ravan uopšte vrednost imovine. Tačno je da će sada tržišnu vrednost imati oni koji kupuju ovakvu vrednost sada u ovom trenutku, nakon procene Republičke uprave javnih prihoda, moraće zaista veliku cenu stana da pripreme za kupovinu ove nepokretnosti u kojoj su živeli ne samo godinu, nego imate ugovore koji traju po 20 godina. Možda su u datom trenutku javna preduzeća pre 20 godina dala mogućnost da ljudi žive u ovakvim stanovima, a danas možda ti zakupci neće imati mogućnosti da otkupe po tim tržišnim uslovima. Za njih će to predstavljati veliki teret. Zbog toga im treba dati mogućnost. Jer, ukoliko zaista uđemo u prihvatanje određenih amandmana predlagača, tu mogućnost oni više neće imati.
Zbog toga ovakav amandman zaista ne treba prihvatiti. Hvala.