Hvala, gospodine predsedavajući.
Predlažem da se ne bavimo baš predugo ovom diskusijom, a pitanje koje se tiče ovog amandman i ostalih amandmana na temu ovog zakona jeste interesantno. Ako ne zbog drugog razloga, onda utoliko što, čini mi se, koliko imamo predloženih amandmana na ovaj zakon, toliko imamo i nekih različitih viđenja i različitih mogućih rešenja. Bezmalo, svako ima neki sopstveni predlog kako bi ovo pitanje trebalo urediti.
Pored predloga koji se nalazi u predloženom tekstu zakona, imamo tako i predloge da se zadrži prethodno rešenje iz postojećeg zakona, znači ono prethodno se odnosilo na fiksno četiri roka, da se uvede fiksni broj od pet rokova, sa tačno preciziranim periodima održavanja, zatim četiri roka ali da može da se dopuni sa još eventualno dva, u skladu sa samostalnom odlukom visokoškolske ustanove ili pet rokova, ali da sama ustanova određuje kada bi se oni organizovali. Na kraju imamo i ono što smo čuli malo pre.
Različita viđenja, možemo mi da razgovaramo o njima danas. Ja ću se prvo u jednoj rečenici složiti sa svim što su iznele kolege, a tiče se autonomije univerziteta. To ima svoj smisao i verujem da će to, ako bude hteo pošteno da stavi ruku na srce, potvrditi svako. Svakako da ima svoj smisao, a ono što smo čuli malo pre, apsolutno nije služilo ničemu drugom do prilici da se ponovo podigne glas, povisi ton i da se iskoristi ona kovanica – neefikasna Vlada. Da se ne lažemo, to je bilo to, i dubljeg smisla u tome nema.
Ja sam uveren da će i onaj ko je te reči upotrebio od njih da odustane, i to svojom voljom, vrlo rado. Zašto? Sam je doveo pitanje neefikasnosti u vezu sa brojem ispitnih rokova koji se omogućava. Ako je tako, ako je neefikasan onaj ko pruža mogućnost za veći broj ispitnih rokova, mogu da konstatujem da je, čuli ste malo pre šta su sve predložena rešenja, sa ovim svojim rešenjem onda ispao najneefikasniji od svih predlagača amandmana, a ja sam siguran da se on neće složiti sa takvim epitetom. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, kao što ste čuli od mojih stranačkih kolega, ja se njima pridružujem i smatram da predloženi amandman je odbijen opravdano i to iz više razloga.
Prvo, predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, predviđeno je da svaka visokoškolska ustanova samostalno određuje broj ispitnih rokova u školskoj godini, odnosno da navedenu materiju reguliše svojim internim aktima, tj. statutom fakulteta. Zašto je to tako?
Naime, svaka visokoškolska ustanova ima svoje specifičnosti koje se odnose na obim gradiva koje se uči, ali i na način polaganja ispita. Rekla bih da nema lakih i teških fakulteta, već mora da se uči i to debelo da se uči, ali moraju se imati u vidu i različitosti u nastavnim principima, u načinu izvođenja praktične nastave, tj. vežbi, u broju studenata koji pohađaju određeni fakultet itd.
Nije isto i nije svejedno da li npr. se vežbe, tj. praktična nastava izvodi u laboratoriji, recimo u anatomskoj sali kod nas na medicini, tzv. institutski predmeti, da li je za polaganje nekog ispita potrebno odraditi stručnu praksu kao na, recimo, na medicini od treće godine kada počinju klinički predmeti ili je samo sedeti u amfiteatru potrebno i slušati predavanje.
Smatram da je samim visokoškolskim ustanovama najsrodnija materija uspeha o ispitnim rokovima, pa će saglasno tome i formirati svoj stav o broju ispitnih rokova.
Na kraju smatram da je odluka o vraćanju ingerencija fakultetima za određivanje broja ispitnih rokova još jedan dokaz afirmacije autonomije, kako univerziteta u celini, tako i svake visokoškolske ustanove pojedinačno, jer autonomija je u suštini pravo na utvrđivanje pravila studiranja.
Iz tih svih navedenih razloga, smatram da predloženi amandman, a i sve druge predložene amandmane sa istim ili sličnim sadržajem, u Danu za glasanje treba da odbijemo. Hvala.

Reč ima narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, predlagač je govorio o apsurdima, kada govorimo o nadležnostima i prebacivanja u nadležnosti sa države na univerzitete. Ono što ste dobro primetili, gospodine ministre, to je da ipak mislim da je doveo sebe u pitanje relevantnosti kao profesora i rada, zbog toga što njegove kolege sigurno ne dele takva stanovišta da su univerziteti nesposobni da organizuju rad  u ispitnim rokovima, a još gore, kako je rekao da će doći do situacije dodvoravanja profesora studentima.
Ne samo što ne razume uopšte suštinu ovog zakona predlagač, nego je doveo sebe u pitanje da ne razume ni odnos profesora i studenata. To je dvosmerna ulica. To je odnos koji se gaji i koji daje dogovor o tome kako će se raditi u narednih pet godina koliko traje studiranje. To je odnos koji treba da pokaže čvršću vezu pri kraju studiranja gde će studenti imati jaču vezu preko svojih profesora sa privredom. To je ta suština kada govorimo i o dualnom obrazovanju.
Na kraju treba reći, i podsetiti predlagača, da je bio član jedne političke stranke koja se 90.-tih godina zauzimala za autonomiju univerziteta. Tada nije insistirala na državnoj intervenciji i tada je to politički bilo potpuno neispravno. Sada jednostavno time što izlazite iz određene političke opcije, a za šta vas građani nisu birali, dolazite u situaciju da svoje mišljenje izuzimate i tražite državnu intervenciju po pitanjima koja uopšte nisu predmet rada bilo kog univerziteta. Stoga je potpuno prihvatljivo zašto ste kao ministar stali na stanovište i dali ovakav predlog i ovakav amandman niste prihvatili.

Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Bečiću, mislim da amandman treba odbiti.
U uvodnom delu dozvolite da jedan demant kažem i na uvrede koje su pale na račun gospodina ministra. Samo prenesite gospodinu Veselinoviću da nije tačno…

Gospodine Atlagiću, molim vas da ne spominjete druge narodne poslanike, da ne replicirate, da kao i ostali narodni poslanici govorite o amandmanu, jer ne mogu dopustiti da se govori van dnevnog reda, jer ima još prijavljenih poslanika.

Govoriću o amandmanu i neću izaći sigurno iz kruga onoga što nije vezano za amandman, a dozvolite radi istine i pravde, jer je oblatan ovde gospodin ministar i tražila se njegova ostavka.
Nije tačno da treba da podnese ostavku i nije tačno da nije ništa učinjeno. Nabrojaću sedam elemenata koje je, ako dozvolite, gospodine potpredsedniče i ako slušate šta govorim uopšte sada, gospodin ministar učinio, a rečeno je da nije.

Gospodine Atlagiću, moram da vas prekinem, jer ne govorite o amandmanu. Ako ne znate koji je amandman na dnevnom redu, ja ću vam  pročitati, a vi ne možete da iznosite ono što je rekao ministar. Možete samo da govorite o amandmanu koji je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.