Ja sam lepo pitao predsednice, da mi kažu uvaženi poslanici, koja smo javna preduzeća, pa što mi nisu odgovorili.

Sve je to lepo, nema veze sa povredom Poslovnika, ali nećemo praviti cirkus od parlamenta. Dve minute manje od ovlašćenog predstavnika. Hvala vam. Dve minute manje od ovlašćenog pošto je grupa već potrošila vreme.
Idemo dalje. Izvolite, reč ima Vladimir Marinković, a neka se pripremi Suzana Spasojević. Vraćamo se na temu. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam planirao danas da govorim o privrednom ambijentu i svemu onome čemu će doprineti izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost, ali ne mogu da se ne osvrnem u blisku prošlost i da se nadovežem na govor mog uvaženog kolege Aleksandra Jovičića, koji je govorio o železnici, koji je govorio o javnim preduzećima, o državnim kompanijama. I jeste, istina je da je tamo negde 1881. i 1882. godine prosečna brzina voza bila 42 km po času, da je to danas 48 ili 49, i jeste ostavljena železnica, i jeste ostavljena „Železara“ 2012. godine, i jeste ostavljena „Resavica“ i rudari bez plate za 10, 11. i 12. mesec, „JAT ervajz“ i mnoge druge kompanije.
Ali, želim da podsetim građane Republike Srbije i moje koleginice i kolege narodne poslanike, da isti taj JAT ervajz koji je beležio 2009, 2010, 2011. godine gubitke od preko 50 miliona evra na godišnjem nivou, ako je u isto vreme delio 13-e plate, jubilarne nagrade i ponašao se kao pijani milioner, danas je partner, danas je država i naša avio-kompanija partner sa, u 2014. godini proglašenoj najboljoj svetskoj avio-kompaniji, a to je „Etihad“.
Danas imamo u „Železari Smederevo“ potpisan ugovor o profesionalnom menadžmentu i mogućnost da nam železara radi u narednom periodu u punom kapacitetu i ono što je za moju partiju, Socijaldemokratsku partiju Srbije najbitnije, to je da tih pet i po hiljada ljudi koje je radilo u „Železari“ zadrži svoj posao i zadrži svoje plate i mogućnost da dalje ostvaruje svoju egzistenciju i egzistenciju svojih porodica u narednom dugoročnom periodu.
Samo ta dva primera mogu da budu potpuno dovoljna kada hoćete da uporedite šta je neko uradio samo za nekih godinu dana i četiri meseca i šta je ostavljeno u prethodnom periodu da se uradi.
Kao narodni poslanik, ponosan sam što je u našoj zemlji danas „Mazdar“, što je u našoj zemlji „Etihad“, „Avra Faved“ koji investira u poljoprivredu i koji će, naravno, nivo poljoprivredne proizvodnje kroz uvođenje novih tehnologija, kroz uvođenje novih znanja, da podigne na mnogo viši nivo, a samim tim i da podigne nivo uvoza, i to višestruko. Zar to nisu dovoljni argumenti, zar to nisu argumenti za svakog ko na jedan racionalan način pristupa politici, bilo da pripada opozicionoj ili pozicionoj partiji i da se čestita upravo onima koji rukovode i koji vode državnu politiku, a pogotovo ekonomsku politiku u ovoj zemlji? Kada su u pitanju izmene i dopune zakona - direktni pozitivan doprinos na pospešivanje poslovnog ambijenta.
Mi smo pre nekoliko dana, u ponedeljak je to premijer otvorio, imali Investicione dane Beograda. Preko 300 investitora iz različitih delova sveta. Juče je napravljen i prvi ugovor, 60 projekata grada Beograda, Jel oni dolaze zato što je ambijent loš? Jel oni dolaze zato što nam je makroekonomska situacija loša i nestabilna? Što smo politički nestabilna zemlja? Ne. Oni dolaze zato što smo zemlja koja se dinamično razvija, koja ima jasnu strategiju ekonomskog i privrednog razvoja, koja je stabilizovala svoje javne finansije i koja je u glavnom fokusu da privuče što više domaćih i stranih investitora.
Mi se ovde u Narodnoj skupštini i te kako trudimo, puno radimo, da bi mogli da doprinesemo da kroz dobru zakonsku regulativu upravo stvorimo najkvalitetniji mogući ambijent za ulaganje u našoj zemlji. Zašto? Zato što imamo sve uslove, imamo sve potencijale da postanemo glavni ekonomski lider u ovom regionu. Srbija ima i ljudske potencijale, ima ljude, ima materijalne resurse, ima prirodne resurse i ova Vlada Republike Srbije i parlament žestoko rade na tome da sve te resurse uposle u punom kapacitetu i da učine da oni budu na dobrobit prvenstveno građanima Republike Srbije, ali i privredi Republike Srbije.
Šta znače izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost za turizam? Samo u hotelskoj industriji radi preko 25 hiljada ljudi. Skoro sličan broj ljudi radi u industriji koja podrazumeva hostele, koja podrazumeva etno-sela, koja podrazumeva tzv. štabove za smeštaj iliti onaj biznis kojim se mnogi danas građani Republike Srbije bave, a to je izdavanje soba. I za njih je porez na dodatu vrednost bio 20% i jedna velika većina njih nije imala ekonomski motiv da bude prijavljena.
Sada kada se to smanjuje, sada kada će to biti 10% izjednačeno sa svim drugim hotelima i kapacitetima, po mišljenju ne mene kao narodnog poslanika koji sam laik za turizam i turističku industriju, nego skupštine hotelijera i ugostitelja koja okuplja najeminentnije hotelijere, ugostitelje i ljudi koji se bave turizmom kod nas u zemlji će dovesti do toga da 90% njih pređe iz sive zone u normalan vid poslovanja.
To je upravo rezultat i biće rezultat jedne bespoštedne i bespogovorne borbe protiv sive ekonomije i to će biti davanje mogućnosti onima koji žele da se bave hotelskom industrijom, onima koji žele da se bave i da razvijaju svoje privatne inicijative i biznis ideje u toj oblasti ekonomije, da mogu da rade rasterećenije, da mogu da zarađuju i ono što je najbitnije za nas, da mogu da zapošljavaju nove ljude.
To je jedna prosto objašnjena suština kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o porezu na dodatnu vrednost, tako da, na ovaj način ćemo vratiti u zonu regularnog poslovanja jedan veliki broj ljudi, jedan veliki broj tih preduzeća će se prijaviti, plaćaće poreze, plaćaće doprinose, plaćaće nadam se i poreze na dobit i uticaće da bruto domaći proizvod naše zemlje bude veći i da broj zaposlenih u našoj zemlji bude veći i ono što je još jedan dodatni, veoma, veoma bitan pozitivan impuls svega ovoga je da će motivisati i druge da ulažu u tu vrstu biznisa.
Srbija je zemlja koja se brzo razvija, Srbija je zemlja u kojoj na dnevnom nivou imamo sve više i više investitora. Možete li zamisliti kada taj „Beograd na vodi“ počne da se gradi u nedelju, kada se podignu dve kule, kada se podigne hotel, tržni centar, marina, kada se aktivira građevinska industrija koliko će se aktivirati hotelske industrije, ugostitelja, svih onih industrija koje, naravno, koje ovaj aspekt razvoja ima multiplikativni veoma pozitivan efekat.
Na ovaj način želimo da pozovemo i da motivišemo sve one koji hoće da ulažu u turizam koji jeste jedna od glavnih razvojnih grana u budućem dugoročnom periodu u našoj zemlji da i ulažu u turizam.
Prvi put ćemo 2015. godine, po svim prognozama imati više od milijardu evra od turizma. Možemo više, možemo bolje, treba nam još bolji ambijent, treba nam još veće rasterećenje privrede.
Ovo ide u tom smeru i zbog toga će SDPS zdušno podržati izmene i dopune ovog zakona i glasaće u Danu za glasanje za sve ove predloge. Hvala.

Hvala.
Ne vidim poslanicu Suzanu Spasojević. Ona nije tu.
Onda Aleksandra Tomić, a neka se pripremi Zoran Antić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, danas imamo jedan set finansijskih zakona o kojima nema toliko toga reći u smislu da govore o budućnosti Srbije kao što govore ovi strateški proizvodi koje je moj prethodni kolega elaborirao. Ali, ima mnogo toga da kaže, da u skladu sa ekonomskim reformama, suštinski mi dobijamo tačno definisane pozicije i kada je u pitanju budžet Srbije i kada su u pitanju budžeti, odnosno računi kompanija koje se nalaze uopšte na tržištu Srbije.
Šta to znači? To znači da izmenama i dopunama Zakona o PDV mi danas suštinski glasamo o tome da ujednačimo određene stope poreske kada su u pitanju ugostiteljski objekti i to smo imali prilike da čujemo.
Ja ću vam reći da još kao i Odbor za privredu će u narednoj nedelji glasati i o novom zakonu o turizmu, koji će naravno detaljno praktično razraditi celu ovu oblast.
Ali ono što je bitno i što je ministar naglasio da sastavni deo praktično svih prijava koje se odnose na PDV, imaće određenu strukturu PDV koji će mnogo toga olakšati poreskoj upravi, a samim tim i radu, odnosno prihodima koje budžet Srbije ostvaruje.
To je da na osnovu te prijave metodološki poreska uprava će moći da vidi koje su to procene budućih rizika, koje su mogućnosti da se dešava da određeni privredni subjekti zataje kada su u pitanju naplata PDV, kada zaista to rade svesno, kada rade nesvesno, ali i onaj deo s obzirom da imamo nov set zakona koji smo usvojili, na primer kao što je Zakon o energetici, neke obaveze koje su ranije stvarane kao što su oni koji se bave proizvodnjom električne energije i oni koji se bave distribucijom, ukidamo nepotrebne troškove koji se prave prilikom fakturisanja.
Primera radi, jedna Kolubara ako proizvodi električnu energiju za svoje potrebe kao deo preduzeća koji se bave, uopšte koji su u sastavnom delu EPS, onda jednostavno te potrebe fakturisanja PDV ovde će izostati jer one zaista i ne treba da prave veliku potrošnju koja njoj i ne pripada.
Tako da ovim, suštinski, izmenama i dopunama i Ministarstvo finansija želi da olakša sistem funkcionisanja i privređivanja i samih javnih preduzeća, ali i svih učesnika na tržištu, znači i svih privrednih subjekata koji su u privatnom vlasništvu.
Ono što je bitno, što se sada po prvi put uvode strane kompanije u sistem PDV i što se definiše tzv. „poreski punomoćnik“ koji može da vrši praktično za strano lice sve ove radnje koje do sada su možda bili i nepoznanica jer strani investitori kada dolaze, oni moraju da se prilagođavaju načinu funkcionisanja zemalja u kojima praktično investiraju svoj kapital. Ali, taj put prilagođavanja nekada je mnogo dugačak i zbog toga onda dolazi najčešće do odustajanja stranih investitora, ovim putem se otvara mogućnost da jednostavno strani investitori ne samo na osnovu svih onih zakona koje smo do sada usvajali, Zakon o radu, Zakon o privatizaciji, stečaju, Zakon o planiranju i izgradnji, već i ovi zakoni koji predstavljaju set finansijskih zakona se usklađuju sa tim direktivama i propisima EU i samim tim postaje prepoznatljivo tržište u tom delu kada dolazi do implementacije određenih projekata.
Jako je važno reći da ovakav predlog sprečava svaku moguću zloupotrebu svih onih koji jednostavno su do sada imali naviku, a to uvek se negde odnosilo na domaće vlasnike kapitala, negde da državu smatraju kao nešto što treba zaobići u plaćanju svojih obaveza. Ovim suštinskim izmenama i dopunama dolazimo do toga da ćemo imati krajnje realnu sliku na tržištu uopšte kada su u pitanju prihodi budžeta.
Ono što je važno još reći da izmenama i dopunama republičkim taksama, po prvi put sada suštinski imamo objedinjene i tačno definisane uslove kada se plaćaju republičke takse.
Potpuno je logično da i Ministarstvo finansija je moralo jedan određeni period da sačeka da sva ministarstva koja imaju određene obaveze izdavanja saglasnosti i uopšte koje su u mogućnosti da naplaćuju određene republičke takse imaju čitav svoj, kako da kažem, spisak po kojima su obavezni da definišu te republičke takse.
Ovim predlogom izmenama i dopunama po prvi put sada imamo i MUP i Ministarstvo građevine sa svojim predlogom i Ministarstvo energetike i rudarstva, ali i Ministarstvo nauke i obrazovanja koje sa tačno definisanom tehnologijom i kada jednostavno plaćaju građani Srbije republičku taksu znaju za šta je plaćaju.
Do sada po određenim metodologijama uvek je to nekako bilo zbirno. Uvek kada god dođete na šalter nikad ne znate zašta suštinski plaćate. Sada je ovim zakonom tačno definisano ako su u pitanju određene putne isprave, kada je u pitanju MUP, ako su u pitanju auto-škole, kada imaju korisnici takvih usluga određene obaveze, ako je u pitanju recimo određena isprava kada je u pitanju rad obezbeđenja i tada imate obavezu, recimo plaćanja određenih republičkih taksi.
To je ono što suštinski pokazuje da nije samo problem jednog ministarstva, nego administrativne takse su zaista problem Ministarstva finansija, što tačno definisana nomenklatura i klasifikacija republičkih taksi mora da postoji.
Ono što je vrlo interesantno, to je da sada imamo tačno definisane, kada je u pitanju Ministarstvo građevine i kada su u pitanju različite vrste saglasnosti i na izradu određenih elaborata, projekata, saglasnosti, znači, tačno imamo taj popis.
Šta nam pokazuje ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o taksama? Osim toga, pokazuje jednu transparentnost i pokazuje stabilnost u prihodima koje budžet Srbije ostvaruje.
Na kraju, kada pričamo o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci, treba reći da je ovaj ovde predlog proizašao na osnovu odluke praktično Ustavnog suda i predlogom da se termin „pravosnažnost“ zameni sa terminom „konačnost“ i kao takav pokazuje da mi moramo da usklađujemo i pravne i ekonomske okvire funkcionisanja svih na tržištu kapitala, pa tako i poverioca i dužnika i da je ovim suštinski napravljen jedan kompromis, gde zaista uloga svih u tom funkcionisanju procesa uspostavljanja hipoteke mora da ima određen vid zaštite, tako da građani Srbije u svakom trenutku, kada postaju ili dužnici ili oni koji su davaoci ili nosioci hipoteke, znaju šta ih očekuje. To je ta predvidivost poslovanja i predvidivost uopšte u funkcionisanju na tržištu kapitala, koje je za sve nas zajedno bila jako važna, a pogotovo daje jedan signal investitorima da dolaze na jedno stabilno tržište.
Na kraju, ovaj predlog, koji se odnosi na današnji dnevni red, o Sporazumu o zajmu Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, pokazuje da je to suštinski jedan sporazum koji je očito još od 2012. godine započet i dat je praktično kao jedna ideja. O njemu se najmanje govorilo sada, ali treba reći da se odnosi na izgradnju zatvora u Pančevu i u Sremskoj Mitrovici. Pokazuje da postoji poverenje u Vladu i u Republiku Srbiju od strane međunarodnih finansijskih institucija, a pogotovo kada je u pitanju uspostavljanje sigurnosti i u sistem pravosuđa i u sistem onoga što je država Srbija. To je ono što pokazuje da u budućnosti ovakvi projekti, ovakvi sporazumi će uvek nailaziti na podršku ne samo od strane Vlade Republike Srbije, nego i parlamenta. Ali, očito je da međunarodne finansijske institucije, kada imaju određenu vrstu stabilnosti, nemaju problema da sarađuju.
To se pokazalo sada i kada govorimo o toj spoljnoj politici i o politici u regionu i to se pokazuje da u ovim novonastalim odnosima, kada govorimo o odnosu Hrvatske i Srbije, jednostavno, kada potpišete određene sporazume, kao što je SSP, a država Srbija je počela da primenjuje ovaj sporazum i zaista i u ovom parlamentu postoji delegacija koja zajednički od strane Evropskog parlamenta ima usaglašavanje dva puta godišnje i izveštavanja o tome kako ovi procesi idu. Nikada nije došla u situaciju, kao što je Hrvatska došla, da krši takav sporazum.
Zbog toga je Srbija uvek prepoznata kao jedan stabilan politički subjekt, pogotovo na prostorima zapadnog Balkana, što očito sada više za Hrvatsku, koja je čak članica EU, ne može da se kaže i to nedvosmisleno svi evropski zvaničnici govore o tome.
Zbog toga ovaj parlament i u budućnosti, kao i sada, sa svim svojim zakonskim rešenjima, pokazuje da vodi jednu krajnje odgovornu politiku zajedno sa Vladom Srbije i da je velika čast podržavati ovakvu Vladu, pogotovo kada je ona mnogo više poštovana i u svetu nego što je poštovana od strane mnogih stranaka koje pokušavaju ovakve trenutke da iskoriste za svoje dnevno-političko pojavljivanje. Tako da, u svakom slučaju, ovaj set zakona SNS u danu za glasanje će podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz ovog seta zakona mislim da su za sve najinteresantniji zakoni koji su u oblasti javnih finansija, znači, izmene i dopune Zakona o PDV, izmene i dopune Zakona o taksama, jer ti zakoni faktički oslikavaju kakvo je stanje javnih finansija danas u Srbiji. Na osnovu ovih zakona može se reći da je situacija znatno bolja nego što je to bilo u prethodnom periodu. Isto tako, statistika i samo Ministarstvo finansija izašlo je sa podacima koji oslikavaju jedan ozbiljan rad Vlade, ozbiljan rad poreske uprave u prethodnih godinu dana.
Kada su u pitanju prihodi u budžetu, samo u avgustu ove godine u odnosu na avgust 2004. godine, nominalno imamo povećanje od 29,6%, a realno 26,9%. To su impresivni rezultati i ja mislim da svi možemo da pohvalimo Vladu, jer je ovih godinu dana, bar na toj prihodnoj strani, dosta toga uradila. Ali, nije samo u pitanju prihodna strana. I na rashodnoj strani stanje je znatno bolje, mnogo su manji rashodi i sve nas je to dovelo u situaciju da je deficit u avgustu 2015. godine u odnosu na avgust 2014. godine tri puta manji.
Naplata PDV je isto tako povećana, nepunih devet milijardi je naplaćeno PDV više. To u svakom slučaju pokazuje ozbiljan rad poreske uprave, pokazuje da sve reforme koje se sprovode u oblasti konsolidacije javnih finansija imaju svog uspeha.
Da nije tako, mi danas ne bismo mogli da razgovaramo o tome da se PDV, kada su u pitanju prevoznici, kada je u pitanju oblast turizma, smanjuje. To je onaj dobar signal, dobar odgovor svima onima koji sumnjaju u poresku politiku i sumnjaju u javne finansije, da Vlada ima mogućnost u ovom trenutku i da smanjuje PDV, da nema nikakvog strana da će on biti povećavan, jer nažalost, neki koji zagovaraju politiku koja na svaki način omalovažava Vladu, najčešće udaraju na poresku politiku i stalno plaše građane Srbije nekakvim povećanjem PDV.
Iznesen je od strane pojedinih kolega i niz, rekao bih, netačnih, da ne kažem zlonamernih podataka, tvrdnji da je, recimo, Srbija zemlja koja ima jako velik PDV, da je u EU među zemljama koje imaju najveći PDV, a pokazatelji su sasvim drugačiji. Postoje zemlje u Evropi koje imaju manji PDV, ali u našem okruženju imate zemlje čiji je PDV i 27%, što najbolje pokazuje da je PDV u Srbiji osrednji, da je Srbija u sredini kada je u pitanju EU, ali su zato porezi na rad, porezi na dohodak, porezi na profit preduzeća znatno manji, što i jeste opredeljenje Vlade da se oporezuje potrošnja, a ne da se oporezuje rad.
Ima tu jako puno pozitivnih stvari koje se dešavaju u prethodnih godinu dana, što ne znači da se treba upuštati. Ima još mnogo posla koji treba uraditi u Srbiji kada je u pitanju oblast javnih finansija. Ali, poreski indeks, koji je najmerodavniji pokazatelj, pokazuje da je Srbija sa nekih 104 poena daleko niže od velike većine zemalja, pre svega u okruženju i da u Srbiji poreska opterećenja nisu ni približno tako velika kako pojedinci pokušavaju da predstave, a drugi je problem što je ekonomska snaga naših preduzetnika i naših građana mala i što je to osnovni problem i nešto od čega moramo da krenemo u narednom periodu. Ja sam ubeđen da posle konsolidacije fiskalnog sistema idemo u ozbiljne reforme, sistemske reforme u pojedinim sektorima i da će ušteda u tom narednom periodu biti još veća i omogućiti nam da kao zemlja iz budžeta mnogo više izdvajamo za investicije, a mnogo manje za one izdatke u oblasti socijalne politike, koje su samim zakonima propisane i koje ne možete da izbegnete.
Dakle, kada je u pitanju zakon o PDV, najbitnije za građane Srbije je da nema povećanja PDV-a, nema nikakvih dodatnih obaveza. Ima ujednačavanja, to je ono što je dobro, to je ono što je dobro, to je ono što olakšava poreski postupak. Znači, ujednačavanje, kada je u pitanju smeštaj, za sve one privredne subjekte koji se bave smeštajem turista. Imamo ujednačavanje kada je u pitanju prevoz putnika i u tome ne treba videti ništa loše. To je jedna dobra mera Vlade, i to je mera koja podrazumeva smanjenje pojedinih vrsta prevoznika, poreza na dodatnu vrednost sa 20% na 10%. Ima u zakonu o PDV-u i toga da i stranci ubuduće moraju da poštuju naš zakonski sistem i takođe će biti obveznici, poreski obveznici Srbije što će upotpuniti i uvećati prihode od poreza što je isto tako dobro. Dobro je da je u oblasti građevine Vlada prepoznala potrebu da se između investitora i izvođača usaglasi i izbegne ta poreska evazija.
Prema tome, sve što je u ovom zakonu dato, dato je s ciljem da se uprosti procedura, da se uproste dosadašnja zakonska rešenja, da se uveća broj subjekata koji plaćaju porez, koji će plaćati ubuduće porez, samim tim da se onima koji su već poreznici poreski olakša plaćanje i umanji strah od nekog budućeg prevelikog zaduživanja.
Što se tiče zakona o taksama, tačnije o izmenama i dopunama Zakona o taksama, mislim da pojedine kolege precenjuju iznose koji su dati. Ono koliko sam ja pogledao zakon, a pročitao sam ga naravno, mnogo je, po meni, veći broj onih taksi koje se ukidaju, nego onih koje se uvode. Razlog je jednostavan. Sve ono što se uvodi plod je izmena i dopuna zakona ili novih zakonskih rešenja koje smo usvojili u prethodnom periodu. Znači, prevashodan cilj nije bio da se povećaju nameti građanima Srbije, već da se jednostavno Zakon o taksama usaglasi sa novim zakonskim rešenjima i da se sve to ažurira.
Zakon o hipoteci, mnogo je toga rečeno. Dok smo razgovarali, a bio je na dnevnom redu pre par meseci, ne donosi ništa novo, ispravlja jednu grešku koja je očigledna, poštuju se odluke Ustavnog suda, što je i normalno, i sa te strane mislim da nema potrebe mnogo govoriti o tome.
Zakon o zajmu, čisto zbog građana, informacija, značiće da, kada su u pitanju zatvorske ustanove, dobijemo još jednu zatvorsku ustanovu koja će biti izmeštena iz Pančeva, na periferiju grada koje su nam nažalost potrebne, kao i u svakom društvu, ali zajam sa jako malim kamatama i zajam koji neće, barem kada su kamate u pitanju, bitno opteretiti građane Srbije.
Prema tome, mogao bih da zaključim, zakonska rešenja koja su pred nama su dobra, pokazuju stabilnost javnih finansija, pokazuju uspeh Vlade, Vladu u prethodnih godinu dana i ja sam siguran da će velika većina narodnih poslanika podržati ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Antiću.
Reč ima narodni poslanik dr Darko Laketić.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega cilj svake ozbiljne države jeste neprestano unapređenje zakonodavstva u svim oblastima. Ja ovim današnjim zakonom vidim unapređenje zakonodavstva u oblasti oporezivanja, u oblasti efikasnije naplate PDV-a, zatim u sprečavanju zloupotreba u ovoj oblasti, ali i unapređenju sistema kontrole PDV-a od strane Poreske uprave, a sve to sa ciljem stvaranja adekvatnog ambijenta za privredne subjekte u našoj zemlji, za adekvatan rad i razvoj.
Celokupan zakonski akt, vrlo je bitno, je napisan tako da je saglasan sa zakonskim aktima EU koji regulišu ovu oblast. Sa ovom činjenicom potencirao bih jedan vrlo bitan deo ovog zakona, a to je regulisanje oblasti lica koja obavljaju promet dobara i usluga u našoj zemlji, a nemaju prebivalište, odnosno sedište u našoj zemlji. Ovim zakonom praktično se reguliše i ova problematika, gde se takva lica uvode u sistem PDV-a.
Ono što je vrlo bitno jeste da se uvodi institucija punomoćnika za ova lica. To je tzv. poreski punomoćnik. Lično smatram da se na ovaj način praktično uspostavlja jedna svojevrsna ravnopravnost između tih privrednih subjekata koji vrše promet dobara i usluga koji imaju sedište u našoj zemlji sa onima koji nemaju sedište u našoj zemlji. Na taj način imaju ista prava i obaveze.
Ono što je bitno jeste da ovaj zakon reguliše i određuje dobrom energiju za hlađenje. Zašto to kažem? Zato što do sada to nije bilo tako, a izmene se pored energije za hlađenje odnose na mesto i vreme prometa električne energije, prirodnog gasa, ali i energije za grejanje, odnosno hlađenje, čija se isporuka vrši preko prenosa, odnosno transportne mreže.
Osim regulisanja zakonodavstva u ovoj oblasti, mogu reći da će ovaj zakon dati svoj doprinos i regulacijom zakonodavstva u oblasti saobraćaja, ugostiteljstva i građevinarstva, a čuli smo čak da i poslanici iz redova opozicije hvale ove zakonske predloge u ovim oblastima.
Ono što smatram značajnim pomakom, a vezano je upravo za poresku službu i poresku upravu jesu izmene koje se odnose na sačinjavanje pregleda obračuna PDV-a i njegovog dostavljanja uz poresku prijavu. Mislim da će se na ovaj način uspostaviti jedna valjana evidencija, dakle, poreskih prihoda, uspostaviće se i unaprediti kontrola naplate PDV-a, tako da apsolutno i ovaj deo zakona pozdravljam.
Iz tih razloga mislim da će ovaj zakon imati pozitivne efekte, ne samo na poresku upravu, već i na budžet Republike Srbije, a iz razloga što smatram da se na ovaj način povećava obuhvat, a isto tako mislim da će se povećati broj poreskih obveznika.
Ne manje značajan efekat će biti taj da strana lica, koja ne teritoriji Republike Srbije nemaju sedište, praktično ulaze u sistem PDV-a preko poreskih punomoćnika i na taj način će se obezbediti da, pored toga što imaju iste obaveze, imaju ista prava, kao i svi poreski obveznici, odnosno privredni subjekti, lica koja vrše promet usluga, dobara na teritoriji Republike Srbije.
Podržavam zakon i mislim da će se ovim zakonom desiti jedan kvalitativni pomak u narednom periodu u oblastima koje on definiše. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.