Poštovana predsedavajuća, poštovana gospodo iz ministarstva, poštovane kolege i koleginice, ovaj član 20. na koji smo mi podneli amandman, odnosi se na davanje saglasnosti. Naime, on kaže – zaštite unapređenje flore, faune posebno lovne i ribolovne i vegetacije šuma i voda, planiranje i korišćenje prirodnih resursa i prostora, uređivanje građevinskog i poljoprivrednog zemljišta u nacionalnom parku sprovodi se prema posebnim planovima, programima, osnovama i projektima u skladu sa ovim i drugim posebnim zakonom kao i planom upravljanja.
Članom je predviđeno da na ovaj akt na području nacionalnog parka saglasnost daje ministarstvo. Naš amandman koji smo predložili je tražio da se doda da za područje nacionalnog parka koji se nalazi na teritoriji AP Vojvodine, odnosno autonomne pokrajine, pardon, ministarstvo daje saglasnost uz prethodno pribavljena mišljenja nadležnog pokrajinskog organa.
Smatrali smo da je, s obzirom da se nalazi na području AP Vojvodine i dokle god postoje nekakve prenete nadležnosti, pogotovo kada je inspekcija u pitanju, i neke druge, odnosno kada postoji Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine da je logično da se dobije i mišljenje nadležnog pokrajinskog organa, pogotovo ako uzmemo u obzir da je pokrajina, recimo, finansirala master plan za Nacionalni park Fruška Gora, gde je cilj bio da se zaštite prirodne vrednosti, ekološka održivost, razvoj šumarstva, lovstva, ribarstva, pčelarstva, poljoprivrede čak i ekoturizma gde ovde se to malo spominje. A upravo je cilj bio da se kvalitetnim dokumentom, da se dobije osnov investitorima i opšte onima za investiranje u ovoj oblasti, daljem razvoju, normalno u cilju zaštite.
Mi smo dobili odgovor, kao odbijanje ovog amandmana da se amandman ne prihvata iz razloga što je donošenje navedenih akata regulisano drugim posebnim zakonom iz oblasti šumarstva, lovstva i drugo na osnovu kojih nadležni pokrajinski organi daju saglasnost u skladu sa posebnim zakonima. To je sada jedna šuma posebnih zakona i već danas u ovoj našoj raspravi se vidi da je neophodno ono što smo mi zastupali u načelnoj raspravi, da je bilo potrebno doneti posebne zakone za svaki nacionalni park sa jasno definisanim i čak elementima planova, a ne da stalno tragate za drugim zakonima i drugim dokumentima koji mogu da pomognu da se razreši problem.
Znači, ovde se ja pitam kojim zakonima, kojim propisima vezano za oblast šumarstva, lovstva i tako dalje, jer je ovde prevashodni cilj zaštita nacionalnog parka, odnosno onih planova kojima je cilj zaštita. Bojim se da ne dođemo u situaciju da su kroz druge dokumente neke stvari dozvoljene, a u ovoj oblasti zaštite, recimo, ne bi bile dozvoljene, pa zbog toga mislim da ovako kako je sročen odgovor nije zapravo za nas odgovor i nije dobar.
Ponavljam, da smo dobili Predlog zakona zasebno za svaki nacionalni park bez obzira na izjavu u načelnoj raspravi, da bi to bilo dodatno administriranje, ponavljanje članova i tako dalje, mi bi sada u jednom dokumentu imali sve i za svaki nacionalni park bi imali praktično neku vrstu svetog pisma kroz koje bi bilo moguće štititi taj nacionalni park, a ovako se pruža mogućnost da različita tumačenja pa čak i zloupotrebe nekih odredaba. Hvala vam lepo.