Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 146 poslanika od ukupno prisutnih 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ova predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.
Poštovana predsednice, poslednja dva zasedanja govorili smo o ovome, jednom u raspravi kod izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost koji je predložila Vlada, a poslednji put na početku Prve sednice jesenjeg zasedanja u ovoj godini.
Ideja Zakona o izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je predložila naša poslanička grupa, je da se hrana za bebe oporezuje posebnom stopom PDV od 10%. Puno smo govorili kada je bio Predlog zakona o izmeni PDV koji je predložila Vlada i sam ministar je rekao da nema ništa protiv, da bi to pre svega uvelo dodatno administriranje države, otvorilo možda vrata za određene zloupotrebe, ali naše mišljenje je da i pored toga postoji potreba za jednom ovakvom izmenom.
Ta izmena naravno ne može da reši problem bele kuge koji postoji u Srbiji, ne može da dovede sama po sebi do povećanja nataliteta, ali može da bude polazna tačka, tačka gde ćemo pokazati da država brine o svojoj budućnosti, brine o tome na koji način će ostati sa stanovništvom u nekoj budućnosti, jer ako se trend, koji danas postoji, nastavi, u nekoj ne tako dalekoj budućnosti pitanje je ko će živeti u Republici Srbiji.
Iz svega ovoga smatram da treba da glasate da se ovaj Predlog zakona nađe na dnevnom redu, da otvorimo diskusiju, da vidimo šta još sve može država da uradi kako bi se promenio loš trend koji postoji godinama i smatramo da je ovo polazna tačka, tačka oko koje lako možemo da se dogovorimo, oko koje nema ništa sporno. Ponavljam, sam ministar je rekao da je to izvodljivo.
Postoji praksa u drugim državama da se na hranu za bebe primenjuje posebna stopa. U našem slučaju to bi bilo, po našem predlogu to je bila stopa od 10% i pozivam kolege poslanike da glasaju za ovaj zakon i pokažu brigu za budućnost Republike Srbije i njenih građana. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 poslanika od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ova predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Senić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dakle, predloženim zakonom o dopunama Zakona o porezu da dobit pravnih lica se predviđaju podsticajne mere i poresko oslobođenje za pravna lica kako bi smo kao zemlja bili što atraktivnija za nove investicije.
Podsećam vas da je Tomislav Nikolić još 2012. godine rekao da je će, ako on pobedi za predsednika Srbije, u Srbiju doći preko 100 milijardi evra novih investicija, posle toga je taj iznos smanjio na 10, ali, nažalost, ni tih 10 milijardi za ove tri godine nije došlo u našu zemlju.
Očigledno da je politika Vlade pogrešna u smislu privlačenja stranih investicija i mi želimo da izmenom Zakona o porezu na dobit pravnih lica Srbiju učinimo privlačnijom za nove investicije. Dakle, predviđamo da svaki poreski obveznik koji na neodređeno vreme, a najmanje na dve godine, zaposli nove radnike ima poreske olakšice, na taj način što će mu se poreska osnovica umanjiti za iznos uplaćenih zarada novozaposlenih radnika.
Takođe, određuje se i odredba ili predviđena je odredba kojom bi novoosnovana pravna lica u privredno nedovoljno razvijenim opštinama bila oslobođena poreza na dobit u koliko obavljaju proizvodnu delatnost. Na ovaj način bismo omogućili priliv stranih investicija u opštine gde nema dovoljno zaposlenih, dakle, gde je stopa nezaposlenosti prevelika i na taj način bismo smanjili razliku između nerazvijenih i razvijenih područja. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – deset, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 152 narodna poslanika od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Babić predložio je da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom kombinovanom transportu između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o drumskom prevozu putnika i stvari i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o drumskom prevozu putnika i stvari, zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Predlogu zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti i Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece, zajednički jedinstveni pretres o Predlogu za donošenje odluke o prestanku funkcije predsedniku Privrednog suda u Čačku i Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i zajednički jedinstveni pretres o Zbirnoj listi kandidata za izbor prve polovine članova Nacionalnog prosvetnog saveta na period od šest godina i Predlogu odluke o razrešenju člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 139, protiv – tri, uzdržanih – nema, nije glasalo 22 narodna poslanika od ukupno prisutna 164 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 138, protiv – dva, uzdržanih – nema, nije glasalo 23 narodna poslanika od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, u celini.
Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona bezbednosti i interoperabilnosti železnice;
3. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom kombinovanom transportu između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike;
4. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o drumskom prevozu putnika i stvari;
5. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o drumskom prevozu putnika i stvari;
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu;
7. Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti;
8. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izveštavanju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece;
9. Predlog za donošenje odluke o prestanku funkcije predsedniku Privrednog suda u Čačku;
10. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju n sudijsku funkciju;
11. Zbirna lista kandidata za izbor prve polovine članova Nacionalnog Prosvetnog saveta na period od šest godina;
12. Predlog odluke o razrešenju člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje;
13. Predlog autentičnog tumačenja odredaba čl. 27, 28, 40. i 71. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“, broj 25/01, 80/02, 80/02-dr. Zakon, 43/03, 84/04 i 18/10) i člana 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, broj 80/02, 84/02 – ispravka, 23/03 – ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon i 61/07.
Obaveštavam vas da sam danas na sednicu pozvala prof. dr Zoranu Mihajlović, potpredsednika Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i Miodraga Poledicu i dr Dejana Trifunovića, državni sekretari u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i Nenu Tomović i Sašu Stojanovića, vršioce dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Molim poslaničke grupe, u koliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Molim poslanike da sednu. Poslanici, molim vas da sednete da možemo da pređemo, ili ko ima neke druge obaveze, da napusti salu.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona bezbednosti i interoperabilnosti železnice, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom kombinovanom transportu između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o drumskom prevozu putnika i stvari i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o drumskom prevozu putnika i stvari.
Da li predstavnik predlagača prof. dr Zorana Mihajlović želi reč? Izvolite.

Poštovana predsednice, potpredsednici, drage poslanice i poslanici, ispred vas su izmene i dopune dva predloga zakona – Zakona o železnici i Zakona bezbednosti i interoperabilnosti železnice, naravno, i dva predloga o potvrđivanju sporazuma sa tri države Tunisom, Mađarskom i Slovačkom Republikom.
Osnovni cilj zašto smo pred vas danas stavili izmene i dopune ova dva zakona, jeste da nastavimo reforme koje se sprovode u železnici, odnosno u železničkom transportu. Želimo da i operativno i finansijski železnica bude, pre svega, profitabilna, zatim da bude efikasna i zatim da sve ono što smo uradili prethodnih godinu dana bude samo početak našeg usklađivanja i uključivanja naše železnice u železnički sistem zemlja EU.
Novine koje jesu u izmenama i dopunama oba zakona tiču se poboljšanja i povećanja bezbednosti u železničkom saobraćaju, tiču se uspostavljanja konkurencije u železničkom transportu, što je veoma važno i, rekla bih, do sada se mnogo više pričalo o tome, nego što se zaista realizovalo, i uvođenja pristupa i korišćenja železničke mreže.
Železnički transport u Srbiji je dugi niz godina nekako uvek bio poslednji kada govorimo o vrstama transporta. Prioritet i interes Vlade jeste da železnica i železnički transport se vrate na mesto koje zaista i zaslužuju, 3809 kilometara pruge ima Srbija, samo 36% je elektrificirano. U isto vreme, krenuli smo uporedo u određene promene. Promene se tiču i reformisanja, ali smo isto tako uporedo učinili sve da pokrenemo investicioni ciklus u železnici, imajući u vidu da milijardu i po evra stoji u železnici, a tiče se investicija, sve sa željom da železnice, zaista, kao što sam rekla, dođu na nivo koji zaslužuju.
Verujem da ćemo u današnjoj raspravi, kao i u raspravi u pojedinostima, učiniti ovaj zakon još boljim, odnosno predloge za izmene oba zakona još boljim. Otvoreni smo za sva vaša pitanja i verujem da standardi koje želimo da uspostavimo u železnici, učiniće železnicu Srbije jednako konkurentnom kao i sve druge železnice u regionu zapadnog Balkana.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li neko od prijavljenih izvestilaca želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo, kratko izveštavam o stavu Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Narodne skupštine Republike Srbije.
Na sednici koja je održana danas, Odbor je u načelu razmatrao predložene izmene i dopune Zakona o železnici, Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, kao i tekstove tri međudržavna sporazuma u domenu saobraćaja sa Slovačkom Republikom, sa Mađarskom i Republikom Tunis.
Predstavnici predlagača su detaljno obrazložili rešenja koja se nalaze u tekstovima koji su danas na dnevnom redu. Istaknute su dobre strane koje podrazumevaju u prvom redu usaglašavanje sa standardima EU, ali takođe i pojednostavljenje procedura, kao i omogućavanje da se otklone neki praktični problemi, kao i da se obezbedi kvalitetniji pristup i korišćenje infrastrukture.
Nakon diskusije Odbor se izjasnio glasanjem i tom prilikom Odbor je jednoglasno podržao predložena rešenja. Hvala lepo.

Hvala.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek. Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću pokušati da iznesem stavove poslaničke grupe SVM u vezi Zakona o železnici i o jednom sporazumu.

Važeći Zakon o železnici je donet 2013. godine, sa ciljem da se poboljša efikasnost železničkog sistema Republike Srbije i da se integriše srpska železnica u železnički sistem EU. U postojećem Zakonu o železnici izvršeno je delimično usklađivanje sa direktivom 2012/34/EZ, kojim se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje. Rok za implementaciju ove direktive u zemljama članicama EU je sredina ove godina, tj. sredina 2015. godine.

Jedan od najbitnijih razloga što je danas ovaj zakon ispred nas je neophodnost usklađivanja našeg Zakona o železnici sa relevantnim propisima EU. Činjenica je da su železnice jedan od najvitalnijih dela transportnog sistema zemalja članica EU. Mi moramo naš železnički sistem poboljšati da bi se mogao integrisati u sistem železničkog transporta EU.

Ovde je najbitnija reč - konkurentno tržište prevoza roba i usluga. Evropska unija je počela proceduru za ujedinjenje železnica zemalja EU, a nije reč o jedinstvenom evropskom sistemu železnice, nego je reč o jedinstvenom i efikasnom sistemu koji će omogućiti rok ili tok robe i usluga bez prepreke i diskriminacije svih učesnika.

Znači, ako hoćemo da se integrišemo u ovo veliko tržište, onda moramo što-šta da odradimo, jer, iskreno rečeno, naš sistem železnica je jako daleko od evropskog standarda, nažalost. Ovaj posao moramo odraditi što pre, tim bolje, jer se već osećaju neke posledice, kao npr. zaobilaženje Koridora 10. Svi iz Evrope znaju da put od zapadne Evrope do Bliskog istoka je put preko Srbije. Ali, ako nemamo traženi kvalitet transporta usluga i roba, onda će se ovaj tok nažalost promeniti i skrenuće prema Rumuniji i Bugarskoj. Nažalost, ovaj deo trase se već koristi. Što se više koristi zaobilazni tranzit, veće su štete za našu privredu. Ovo su nažalost činjenice. Znači, moramo da počnemo da radimo da bismo prevazišli ovaj problem.

Kao što su i činjenice da je sadašnja struktura „Železnice Srbije“ neodrživa, prevaziđena, kao i najveći deo naše železničke infrastrukture. Do sada su „Železnice Srbije“ imale monopol i nivo ulaganja u tehnologiju, u infrastrukturu, a u poslednjih 30-35 godina nažalost su na minimalnom nivou.

Daću jedan primer koji sam ovde sebi zapisao. Mi imamo srebrnu munju kod nas gore u Vojvodini za šinobuse, koji kreću u pravcu Subotice prema Kikindi, preko Sente. Mi ih zovemo srebrna munja pošto su kola srebrna, ali nažalost brzina nije brzina munje, nego je poslednjih godina sve manja i manja. Kada sam počeo svoje studije osamdesetih godina u Subotici, sa ovim šinobusom sam išao u Suboticu i dan danas je relacija ista, ista su kola, ali sve je manji broj putnika i, nažalost, manja je brzina ovih šinobusa.

Ako pogledamo budžet Republike Srbije, subvencije za železnice su dosta velika stavka u našem budžetu. Nadamo se da će se ubuduće ove subvencije koristiti za poboljšanje sistema „Železnice Srbije“. U analizi efekata ovog zakona istaknuto je da će nivo ovih subvencija ostati isti. Jednom rečju, to znači da za sprovođenje ovog zakona neće biti potrebno obezbediti dopunska sredstva iz budžeta.

O samom zakonu bih još prokomentarisao još nekoliko članova. U članu 8. Predloga zakona promenjen je stav 1. član 9. važećeg Zakona o železnici i glasi: „Poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koje upravljač infrastrukture nema ekonomski interes, prenose se upravljaču infrastrukture koga osniva AP, odnosno jedinica lokalne samouprave“. U odnosu na odredbu važećeg zakona iz 2013. godine stav 1. člana 9, razlika je u tome što u važećem zakonu poslove upravljanja mogu preneti, dok se sada nameće obaveza prenosa poslova upravljanja. Ostaje jedno veliko pitanje – odakle će se obezbediti novčana sredstva AP Vojvodine ili lokalnim samoupravama?

Znači, ovde se radi o prenosu prava upravljanja na pruge od regionalnog i lokalnog značaja, na zahtev AP, odnosno jedinica lokalne samouprave, s tim da odluku o prenosu poslova donosi upravljač infrastrukture, a na tu odluku saglasnost daje Vlada. Izmena je i da odluku o prenosu poslova upravljanja donosi upravljač infrastrukture, a ne društvo, jer je u tački 39. člana 3. Predloga zakona, tamo je značenje izraza, navedeno da je upravljač infrastrukture javno preduzeće, što do sada nije bilo, društvo kapitala ili preduzetnik koji je ovlašćen za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom.

Poslanička grupa SVM neće dati amandmane na ovaj zakon. Mislili smo da ne treba da damo, jer oni amandmani koje smo dali 2013. godine na Zakona o železnici u neku ruku su i u ovom tekstu. Podsećam na jedan amandman što smo tada dali, 3. maja 2013. godine na Predlog zakona o železnici, koji je u jednom delu identičan sa tekstom izmenjenog stava 1. člana 9. važećeg zakona, jer je bila upotrebljena formulacija: „prenosi se“, a ne: „mogu se preneti“.

Drugim amandmanom što smo tada dali poslanička grupa je predlagala definisanje modela javnog privatnog partnerstva u cilju izgradnje, rekonstrukcije, modernizacije i održavanja pojedinih delova železničke infrastrukture na nacionalnom nivou, na nivou autonomne pokrajine ili lokalne samouprave. Kao što smo videli iz predloženog zakona, uvodi se poglavlje 11 – koncesija i javno privatno partnerstvo.

U novom članu 64a definiše se koncesija i javno-privatno partnerstvo. Mogu se davati za izgradnju, rekonstrukciju i upravljanje železničkom infrastrukturom, u skladu sa propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesija. Znači, i ovaj amandman prethodni u 2013. godini je u neku ruku u tekstu ovog zakona.

Što se tiče novog člana 49a, ako do ukrštanja železničke infrastrukture i puta dođe po zahtevu lokalne samouprave, privrednog društva ili drugog pravnog lica ili preduzetnika, troškove izgradnje nadvožnjaka, podvožnjaka, odnosno putnog prelaza, troškove postavljanja uređaja i naprave i druge troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na tom prelazu snosi upravljač putne infrastrukture, odnosno podnosilac zahteva.

Isto se i postavlja još ono pitanje kao što sam prethodno postavio – da li će imati lokalne samouprave toliko sredstava da to obrade ili moramo u Zakonu o budžetu nekako da predvidimo ta sredstva za pomoć lokalnim samoupravama ili ponekad i AP Vojvodini?

Kao poslednje, u članu 43. Predloga zakona menja se rok tri meseca na donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona. Malo mi je neverovatno one dve godine što je tamo pisano i zato sam ovo i istakao jer do sada to nije bilo tako izrečeno, npr. od nekoliko meseci prelazimo na godine.

Na kraju, za ovaj zakon poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će da glasa.

Na kraju, jedan sporazum - Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u drumskom prevozu putnika i stvari. Usvajanjem i stupanjem na snagu prestaju da važe ona tri sporazuma koji su svojevremeno sklopljeni između tadašnje Jugoslavije i Narodne Republike Mađarske. Jedan sporazum je u Budimpešti potpisan 1962. godine, drugi sporazum 1965. u Beogradu, a treći u Segedinu 1982. godine.

Ovim sporazumom što je danas ispred nas unapređuje se ekonomska i trgovinska saradnja između dveju zemalja, što je pozitivno, i Sporazum se odnosi samo na drumski saobraćaj, znači, za ostale vidove saobraćaja, kao što su rečni, vazdušni, železnički, nije u pitanju samo drumski saobraćaj.

Znači, ovaj sporazum je potpisan na Samitu Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske, koji je održan u Beogradu, dana 1. jula 2014. godine. Sporazum koji se nalazi ispred nas je detaljan, moderan akt koji će omogućiti lakši, brži i efikasniji prevoz lica i stvari drumskim putem.

Primenom ovog sporazuma očekuje se poboljšanje na tlu privrede između Republike Srbije i Mađarske. Još jednom da istaknem da poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati na ove zakone. Hvala vam.