Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je i suviše sumnje bilo u ovaj zakon, čak u nekom trenutku i jedna vrsta neozbiljne rasprave, jer mi pred sobom ipak imamo tri zakona koja su jako bitna za srpsku privredu, tri zakona koja popravljaju investiciono okruženje, tri zakona koja znače povećanu likvidnost srpske privrede i tri zakona koja će značiti efikasniju srpsku privredu.
Prema tome, sam pristup ovim zakonima, čini mi se, pre svega zbog građana Srbije, treba da bude ozbiljniji. Vlada, ministar, ministarstvo prihvata sve sugestije kojih ima na ovaj zakon. Svi smo spremni da od ovog zakona napravimo jedan zakon koji će bitno popraviti privrednu sliku Srbije i koji će u nekom budućem periodu značiti mnogo za nova radna mesta, za bolji standard građana. Činjenica da je tako je činjenica da je Vlada stala iza ovog zakona i da je preuzela svu odgovornost kada je u pitanju ovaj zakon.
Znači, treba građanima Srbije reći jasno – situacija u srpskoj ekonomiji, u srpskoj privredi je sve bolja, a kada je u pitanju deficit situacija se bitno popravila u odnosu na prethodnu godinu. U prvih sedam meseci imamo samo 24 milijardi deficita u srpskom budžetu, znači, razlike između prihoda i rashoda. U prošloj godini u tih sedam meseci bilo je tu nekih 121 milijardu.
Naravno da je to uspeh, pre svega, građana Srbije, onih koji su smanjenjem plata i penzija platili fiskalnu konsolidaciju, ali i uspeh Vlade, jer dobar deo novih prihoda su prihodi od javnih preduzeća koji su znatno bolje poslovali u ovom periodu i u ovih zadnjih godinu dana.
Tako da, generalno, u budžetu stvari stoje bolje, makroekonomska slika je bolja. Imamo činjenicu da smo izašli iz recesije, imamo činjenicu da će BDP biti blizu 1% u odnosu na negativan rast koji je predviđen u nekom prethodnom periodu. Imamo i činjenicu da imamo jako ozbiljan rast industrijske proizvodnje. U avgustu 2015, to su zadnji podaci, u odnosu na avgust 2014. godine, od nepunih 13% rast industrijske proizvodnje u odnosu na prosek, znači, prosek cele 2014. godine u avgustu smo imali rast preko 5%.
To ponajbolje pokazuje koliko je srpska privreda žilava, koliko ima prostora za unapređenje i ovi zakoni, nove investicije, nova radna mesta, novi poslovi koje treba da otvori ovaj zakon o ulaganjima, u svakom slučaju pomoći će, pre svega, malim i srednjim preduzećima, ali i preduzetnicima na kojima je akcenat u ovim zakonima.
Znači, ima mesta za optimizam, ali nema mesta sasvim sigurno za opuštanje. Jer, bez ozbiljnijeg rasta BDP pitanje je da li će ove reforme koje su dosad sprovedene i koje daju dobre rezultate biti održive. Nama treba mnogo veći rast investicija, kako državnih, tako i privatnih, kako stranih direktnih investicija, tako investicija i domaćih preduzetnika. Jako je dobro što ovaj zakon o ulaganjima najzad izjednačava strane i domaće investitore i daje im istu šansu, istu šansu da napreduju, istu šansu da razvijaju svoje poslove.
Želim da kažem da, bez obzira što su pojedine kolege izrazile sumnju o veličini investicija u srpskoj privredi, da ona bar od kad je ova Vlada preuzela, odnosno od kad je Srpska napredna stranka preuzela vlast i odgovornost za vođenje, privreda raste. Da smo od katastrofalnog nekog nivoa u 2012. godini imali stalni rast i da je ono što očekujemo u 2015. blizu 1,5 milijarde evra, da je to nešto što je željeni iznos stranih investicija, ali se podrazumeva da taj iznos stranih investicija bude u dužem nizu godina da bismo ostvarili mnogo ozbiljniji rast nego što trenutno imamo.
Ono što je veliki problem to je činjenica da imamo mali iznos kapitalnih investicija i da na tom polju moramo mnogo više da poradimo ali da mogućnosti budžeta u ovoj godini i u prethodnoj godini nisu bile sjajne i da sa ulaskom stranih kompanija, sa porastom BDP naravno rašće i prihodi budžeta. Siguran sam da će Vlada ovom pitanju posvetiti mnogo veću pažnju i da ćemo doći u situaciju da one iznose od 4-5% BDP što bi trebalo da bude na nekom nivou razvijenosti naše zemlje.
Ono što je važno, kao što rekoh kod Zakona o ulaganju, Vlada je stala iza ovog zakona, Vlada je preuzela odgovornost, Vlada je preuzela inicijativu. To je za mene dobra poruka ovog zakona, za razliku od nekih kolega koje smatraju da je to neka vrsta centralizacije, SNS i ova Vlada dobila je veliko poverenje građana i građani očekuju da se ta obećanja sprovode. Ko će ako neće Vlada? Ko ima veći autoritet u ovoj zemlji, nego Vlada? Ko će moći da privuče veći broj investitora, nego Vlada?
Znači, ima tu jako dobrih instituta koji pre svega definišu podsticaje, definišu kriterijume, definišu hitnost. Niz podzakonskih akata, uredbi biće doneseno, biće sve urađeno, biće sve transparentno. Nećemo biti u situaciji kako je to bilo do sada da ministri, da kažem, samovoljno ili u dogovoru sa investitorom odlučuju koja investicija je prioritet, koja to nije. Imaćemo mnogo veću odgovornost jer ćemo imati ekonomski savet koji će odlučivati o tim investicijama. Imaćemo Vladu koja će stajati iza tih podsticaja koji su pripremljeni. To je nešto što je dobro što po meni zaslužuje pohvalu, a ne kritiku.
Kada je u pitanju finansijsko restrukturiranje, želje su jedno, mogućnosti su drugo. Godine 2011. taj zakon je napisan u dobroj veri, u želji da se izbegne što je moguće veći broj stečaja. Nažalost, nije uspeo da odgovori, rekao bih, svojoj nameni. Ovaj zakon donosi niz unapređenja, ali ono što je i problem kod samog zakona, to je dobrovoljnost. Banke same odlučuju o tome da li žele ili ne žele da uđu u ovaj proces. To je jedno nepoverenje koje postoji između privrednih subjekata, između banke i privrede, između banke i preduzeća, ali možda i nepoverenje, civilizacijski problem i civilizacijski fenomen. To će morati da se prevazilazi. Vlada je donela niz dobrih instituta. Ovim bi u svakom slučaju trebalo da se omogući da srpska privreda bude likvidnija, jer ima jako puno problema kada je u pitanju likvidnost. Veliki broj kredita ima kašnjenja. Kašnjenja prelaze oko plaćanja bankama čak i dve godine i procenjuje se za nekih 3,7 milijardi evra su problematični kada je u pitanju naplata ovih kredita.
Zakon o stečaju, treba reći ono što je bitno da znaju građani Srbije, preko 650 preduzeća danas nalazi se u Agenciji za privatizaciju. Taj posao se ne odrađuje onako kako treba. Nema se pravi uvid. Nema se prava kontrola. Nadzor je loš i samim ovim zakonom popraviće se efikasnost kompletne srpske privrede, jer se radi o jako ozbiljnim privrednim subjektima koji mogu bitno da doprinesu rastu, bitno da doprinesu porastu BDP.
Dakle, sva tri zakona su, dame i gospodo, jako bitna, jako važna. Ovo doživljavam kao ulazak u jednu drugu fazu reformi. Znači, fiskalna konsolidacija i jačanje prihodne strane ali i ostavljanje prostora da se kroz nova radna mesta kao i kroz nove investicije gde treba da se pojave, da se tim investicijama, novim radnim mestima stvori prostor i za racionalizacije javne uprave, racionalizacije državne uprave, jer jedino otvaranjem novih radnih mesta možemo da računamo da se jedan deo zaposlenih iz javnog sektora prebaci u privatni sektor.
Pozivam vas da u svakom slučaju podržimo ove zakone. Pozivam ministra, a i sam je izrazio tu volju i želju da prihvati što je moguće veći broj amandmana i da ne stajemo u procesu reformi, jer to je jedini put i način da obezbedimo bolji standard svim građanima Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Dame i gospodo, danas se govori o razlozima za donošenje zakona o ulaganju, na stranici 19 materijala koji smo dobili u proceduri, konstatuje se da su agencije koje se bave javnim interesom u državi Srbiji, u prethodnom vremenskom periodu, a poštujući zakonske norme za koje su predviđene da funkcionišu učinile da privredni razvoj u Republici Srbiji ne bude na nivou koji zadovoljava.
Takođe u materijalu se konstatuje da ne postoji koordinacija između institucija koje imaju poverenu obavezu i ta koordinacija ne postoji između svih nivoa vlasti što je dovelo do problema i u pripremi ulaganja i u samim ulaganjima.
Danas ministar u jednom ekspozeu koji je trajao praktično sat vremena kaže ono što ste nam rekli i u materijalu, a to otprilike zvuči ovako, da, jedan deo državne administracije i dalje je birokratizovana državna administracija koja ne može da shvati da je postala servis u pružanju usluga investitorima i mi ovim zakonom to hoćemo da promenimo.
Presudni faktor u svakoj realizaciji jeste ideja da imate definiciju i da imate plan. Kada imate definiciju i plan, onda je na nivou, praktično vežbe u logici funkcionisanje ekonomije. Kada se danas govori o rastu i razvoju, kada se govori o funkcionisanju, onda svi govornici i u ovoj Skupštini, a i često pokušavaju da daju svoju definiciju rasta i razvoja i na osnovu mog ličnog iskustva praktično možemo da konstatujemo da kada definišu simptome i probleme, mnogi misle da su u stvari definisali rešenje i dali način kako da to tog rešenja dođemo.
Kada danas govorimo o Zakonu o ulaganjima, u stvari mi govorimo o investiranju, odnosno o rastu i razvoju preduzeća. Preko rasta i razvoja preduzeća, mi u stvari želimo da podignemo dva ključna makroekonomska parametra, rast BDP i nivo zaposlenosti i to se kaže u Predlogu zakona o ulaganjima. U stvari mi tu definišemo ciljeve koji se sastoje iz dva dela, iz koordinacije institucija od javnog značaja, koji treba da budu efikasniji u vršenju svog posla i u razvoju koji podrazumeva rast tri ključna ekonomska parametra, kako kažete, vi iz Ministarstva privrede, povećanju i rastu nivoa investicija, povećanju i rastu izvoza i povećanju i rastu konkurencije.
Istovremeno, vi definišete i misiju ovog zakona i kažete da je misija ovog zakona regionalni razvoj i definisanje boljeg i efikasnijeg imidža države Srbije u oblasti privrede.
U stvari, vi definišete ekonomske ciljeve u neekonomsku misiju. Kada danas govorite o ovom zakonu, mi govorimo o teoriji rasta i razvoja. Tu je hiljadu stranica. Možemo da govorimo o rastu nacionalne ekonomije, rastu i razvoju velikog i malog preduzeća, rastu i razvoju grane, brojne su teorije. Opšta teorija rasta, Čendlerov doprinos, doprinosi Čendlerovog doprinosa i mnogih drugih teoretičara, govore o rastu.
Narodna skupština, Vlada, ne može da vodi računa o rastu svakog pojedinačnog preduzeća. To radi menadžment tog preduzeća, ali Narodna skupština i ministarstvo, u svakoj zemlji vodi računa o pravilima kako mora da funkcioniše jedna nacionalna ekonomija.
Ovim zakonom koji je trend, mi menjamo okruženje koje funkcioniše u državi Srbiji i pokušavamo da ga prilagodimo. Zakon o ulaganjima, suštinski sastoji se iz tri dela i tiče se tri grupe ključnih pitanja.
Prva grupa jesu institucije koje su do sada obavljale funkciju koja se ticala ulaganja. Jasno je da neke institucije moraju da pretrpe promene i to su pre svega institucije koje se tiču Nacionalne agencije za regionalni razvoj, Agencije za strana ulaganja. Tu treba biti objektivan.
Od 2008. godine, a i nekoliko godina u narednom vremenskom periodu, taj je period, kada je, nikad jeftinija cena fiskalnih derivata, odnosno finansijskih derivata na globalnom finansijskom tržištu.
Kada imate neverovatan istorijski presedan, da je cena finansijskog derivata nula, to podrazumeva da postoji veliki stepen nestabilnosti u investicijama, kako stranim, tako i domaćim.
Ako imate nestabilnost, srpsko finansijsko tržište i srpsko tržište, kako god govorite o njemu, kakav god gep uzmete, u stvari su mala tržišta koja nisu prepoznatljiva. To predstavlja problem za uočavanje od velikog broja investitora našeg nacionalnog tržišta. Ako imate problem na globalnom planu, gde imate problem sa finansijskim globalnim tržištem i ako imate još veći problem koji se manifestuje u nedefinisanim odnosima i nejasnim zakonskim procedurama, a plus na to dodate i ono što se zove samozadovoljni državni činovnici, onda imate problem sa investicijama.
Suština ovog zakona po meni se nalazi u prvim članovima, član 4. i članu 5. gde se kaže – da, država Srbija je slobodna zemlja u kojoj možete da investirate i po prvi put se kaže da su strani i domaći investitori, ulagači, vlasnici kapitala, izjednačeni.
Član 5. nešto što svi sanjamo, svi koji smo živeli suviše dugo u jednom sistemu u kojem niste imali pravnu sigurnost, kažemo, da jeste, ne postoje vanredni pravni lekovi koji mogu da dovedu do toga po osnovu teretnih ugovora, da vaša imovina više ne može da bude vaša.
Znate, kada funkcionišete u ekonomiji u kojoj je planiranje osnov svega, onda nemate stabilnost, imate strah.
Strani ulagači, naravno da treba da ulažu u srpske nekretnine i srpsku imovinu, strani ulagači imaju pravo da povlače svoju imovinu, odnosno svoj kapital u bilo kom obliku u kome oni to žele.
Druga važna oblast jeste regionalni rast i razvoj Republike Srbije. Tiče se članova od 17. do 25. gde pokušavamo da definišemo regionalni razvoj Republike Srbije.
Srbija se danas sastoji od velikog broja opština i sve te opštine funkcionišu u želji da privuku, kako domaće, tako i strane investitore. Praktično može da se konstatuje da u Srbiji danas postoji tržište opština u privlačenju stranih investicija i to je jedan potpuno novi pojam, nova konkurencija, borba između različitih tržišnih segmenata koji predstavljaju opštine u postupku privlačenja investicija. Treba da budemo realni i da kažemo, da, jeste, u Srbiji se investicije privlače i investicije idu u one regione koji su na putnim infrastrukturnim koridorima. Oni koriste, naravno, svoju prirodnu prednost, ali je realna činjenica da je vrlo malo prostora ostavljeno lokalnim samoupravama da mogu da diferenciraju svoju ponudu investitorima u odnosu na druge opštine u Srbiji, kada imate ovako jasne definisane principe, makroekonomsko funkcionisanje i principe finansiranja lokalne zajednice.
Nije sporno da će ovaj zakon doprineti drugačijem načinu funkcionisanja i značaju lokalne uprave, ali takođe treba reći da tek onog trenutka, što je ministar Vujović najavio, kada Zakon o finansiranju lokalnih uprava bude drugačije i kada svi sanjamo iz lokalnih zajednica, da dođe do fiskalne decentralizacije, onda će odgovornost privlačenja stranih investicija, domaćih investitora biti na lokalnim zajednicama i praktično oni će moći da kreiraju svoje potpuno drugačije različite uslove na tržištu koje će biti konkurentno u privlačenju domaćih ili stranih investitora, svejedno.
Sva velika preduzeća nekada su bila mala. Svako malo preduzeće koje je postalo veliko imalo je svoj razvoj. Sva mala preduzeća imaju problem, pre svega, u resursima. Velika preduzeća imaju prednost u oblasti proizvodnje, velika preduzeća imaju prednost u oblasti plasmana tržišta, finansija i investicija, rukovođenja ključne prednosti u vanrednim ekonomskim situacijama i ne vanrednim ekonomskim situacijama. Velika preduzeća se snalaze bolje. U situacijama kada imate vanrednu situaciju koja nije ekonomska, takođe, veliko preduzeće se snalazi bolje, ali veliko preduzeće želi da bude monopolista. Malo preduzeće ima samim tim što je malo, problem ulaska u granu i to je normalan ekonomski problem. Malo preduzeće ne sme da ima problem, neekonomskog ulaska u granu. To reguliše Skupštinu, to reguliše ministarstvo.
Mala preduzeća su suština razvoja Srbije. Malo preduzeće po vokaciji zapošljava veliki broj ljudi. Malo preduzeće donosi ključno, u novim projektima, razvoju funkcionisanja, novim idejama, bez obzira da li se radi o idejama na nacionalnom tržištu, globalnom tržištu u Srbiji, uglavnom kopiranju proizvoda sa strane.
Mala preduzeća u Srbiji su porodične firme, mala preduzeća u Srbiji moraju da se gaje. Ne postoji mogućnost da ne gajeći mala preduzeća i stvarajući konkurentsku prednost, velikim preduzećima Srbija raste i napreduje.
Ekonomska situacija u Srbiji svakako je ta kakva jeste. Ekonomska situacija jeste da mora da bude drugačija.
Kada u Srbiji, Narodna skupština i ministarstvo, dobije predlog, kad Narodna skupština dobije predlog od ministarstva, u stvari mi samo od vas očekujemo nekoliko stvari, da svi ekonomski zakoni budu jednostavni, da svi ekonomski zakoni budu jasni i transparentni i da svi ekonomski zakoni podržavaju konkurenciju. Bez podržavanja konkurencije, Srbija danas nema šanse da napreduje i ide dalje.
Možemo da govorimo o različitim modelima, ali niko u Srbiji danas ne treba da zaboravi Šumpertov model rasturanja sistema koji kaže da svako malo preduzeće treba da postane veliko.
Ovaj zakon jeste na tragu toga. Zakon o ulaganju svakako prati i ključno doprinosi funkcionisanju i napretku boljitka Srbije i ne treba u ministarstvu da obraćate pažnju na komentare, činjenice, rasprave o Zakonu o ulaganju, traje deset sati. Ulaganje je strašno bitna stvar.
Razlikujemo se, političke stranke se međusobno razlikuju zato što je ulaganje suština funkcionisanja ne samo ekonomije, već i jednog društva.
Podržavajući ovakve zakone SNS u stvari staje iza ideje predsednika Vlade i ministara koji donose ovakve ekonomske zakone. Ovi zakoni su svakako bolji od onoga što smo imali u prethodnom vremenskom periodu. Vreme pred nama je tu, da pokaže koliko su dobri.
Naravno da poverenje poslaničke grupe SNS je neizmerno prema ministrima i Vladi i svakako ćemo glasati za predlog ovog zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, predstavnici Ministarstva privrede, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o ulaganjima koji je sigurno jedan od najznačajnijih zakona iz reformskog seta zakona koji je predložila Vlada Republike Srbije, pre svega iz razloga što reguliše materije ulaganja koji je preduslov i osnov za unapređenje investicionog okruženja i poslovnog ambijenta u Republici Srbiji.
Zašto je bilo neophodno donošenje jednog ovakvog zakona? Pa, pre svega iz razloga kako bi se podržali napori Vlade Republike Srbije da domaćim i stranim investitorima omoguće bolje uslove za ulaganja, jer otkada je formirana Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem investitori kako strani, tako i domaći u Srbiji imaju značajno bolji tretman, što pokazuje i nivo direktnih stranih investicija u Srbiji koji u prvoj polovini ove godine iznosio čak 600 miliona evra, dok smo u 2014. godinu završili sa 1,2 milijarde evra direktnih stranih investicija.
Međutim, da bi Srbija ostvarila još bolji privredni rast, neophodno je da se ove investicije povećaju i upravo će to ovaj zakon ulaganjima i pomoći.
Ono što pokazuje da je Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem vredno radi na poboljšanju uslova za investitore su investicije koje su realizovane od formiranja ove Vlade, kao što su fabrika „Henkela“ u Kruševcu u kojoj je uloženo 21 milion evra, a u kojoj je otvoreno 220 novih radnih mesta. „Džonson elektrik kompanija“ u Nišu koja posluje u više od 30 zemalja i ima preko 30 hiljada zaposlenih širom sveta koja je otvorila pogon u Nišu uz ulaganje od 20 miliona evra, otvoreno je 250 novih radnih mesta.
„Kuper standard“ auto-industrija u Sremskoj Mitrovici koja je deo „Kuper standard grupe“ koje posluje u 19 zemalja ima čak 25 hiljada radnika gde je uloženo 25 miliona dolara i zaposleno 200 radnika, a planira se zapošljavanje još 600 radnika do kraja 2016. godine.
Proizvodna hala finske firme PKC u Smederevu u kojoj je u startu zaposleno 370 ljudi, a planira se zapošljavanje čak 1.500 ljudi.
Otvoreni su proizvodni pogoni firme „Svarovski“ u Subotici, gde je u 2014. godini zaposleno 200 ljudi, a u ovoj godini naš premijer je otvorio novi pogon za još 383 radnika.
Otvorena je fabrika „Kalcedonia“ sa pogonima u Somboru, Subotici, Malom Bajmoku, dok je ove godine premijer Aleksandar Vučić otvorio i pogon u Rumi u kome ima trenutno preko 300 zaposlenih i gde do sada u otvorenim pogonima ove fabrike radi preko 2000 ljudi, a planira se zapošljavanje još 2000 radnika.
Takođe, tu je u poplavama pogođenom Krupnju i džins i turska fabrika tekstila gde je zaposleno 120 radnika.
Evo na osnovu ovih ciljeva koji predloženim zakonom o ulaganjima ispunjava je direktan podsticaj ulaganjima u Republiku Srbiju, čime će doći do jačanja ekonomskog i privrednog razvoja, što će svakako doprineti rastu zaposlenosti i većem rastu privrede koji nam je zaista neophodan.
Cilj predloženog zakona je da omogući koordinaciju svih nivoa vlasti kod investicionih ulaganja, čime će investitoru pružiti efikasnija usluga u vezi sa samom investicijom, gde će se ubrzati mnoge zakonske procedure, barem investitori više neće gubiti vremena nepotrebnu birokratiju i snalaziti sami u velikom broju propisa, a što ih je svakako do sada u nekim slučajevima odvraćalo od investiranja u našu zemlju.
Cilj koji ovaj zakon ispunjava je i jednakost domaćih i stranih investitora, jer predloženi zakon garantuje jednaku slobodu ulaganja kako za domaće tako i za strane investitore i garantuje jednaka prava i domaćim i stranim investitorima u ostvarivanju prava koja proističu iz ovog zakona, a što će svakako pozitivno uticati na povećanje investicija kako domaćih tako i stranih.
Predloženi zakon predviđa i obrazovanje saveta za ekonomski razvoj i razvojne agencije Srbije čiji će zadatak biti upravo da se pomogne potencijalnim investitorima da lakše investiraju, da im se koordinacijom svih državnih organa pomogne da izbegnu šumu birokratije koja ih često odvraća od investiranja u Srbiju i da se uopšte omogući sprovođenje ciljeva predloženim Zakonom o ulaganju.
Ono što značajno doprinosi samom kvalitetu Zakona o ulaganju je činjenica je baziran na najboljim standardima međunarodnog investicionog prava, posebno u oblastima slobode ulaganja i prava ulagača.
Upravo u duhu ovog zakona i stvaranja bolje klime za investitore, Vlada Republike Srbije je nedavno donela zaključak kojim je gradu Novom Sadu u cilju formiranja radne industrijske zone prenela prava svojine na oko 37 hektara građevinskog zemljišta koje se nalazi odmah pored auto-puta i koje predstavlja izuzetno značajan investicioni potencijal za grad Novi Sad.
Ovom prilikom bih hteo da se u ime gradonačelnika grada Novog Sada, gospodina Miloša Vučevića, u moje lično ime, pa i u ime građana Novog Sada zahvalim premijeru Aleksandru Vučiću i saradnicima iz njegovog kabineta, kao i ministru privrede, gospodin u Sertiću i njegovim saradnicima, na tome što su nam omogućili prenos ovakvog zemljišta koje, kao što sam rekao, predstavlja jedan izuzetno značajan investicioni potencijal, zato što su imali sluha za potrebe grada Novog Sada, a što svakako prethodna vlast nije imala i zato što je grad Novi Sad dobio građevinsko zemljište na izuzetnoj lokaciji za koje slobodno mogu da kažem da predstavlja jedan ulog za bolju budućnost.
Takođe, hteo bih i da im se zahvalim na tome što nam pomažu oko pregovora koje vodimo sa vrlo značajnim investitorom koji su sada u završnoj fazi i koji će upravo investirati u deo pomenutog zemljišta koji nam je prebačen, a što nam je omogućila svakako Vlada Republike Srbije.
Pri tome, ovaj investitor će zaista zaposliti veliki broj naših sugrađana i sigurno time pokrenuti privredu u Novom Sadu.
Smatram da će predloženi zakon o ulaganjima stvoriti uslove za bolju investicionu klimu u Srbiji, da će se efektima ovog zakona povećati broj investicija, da će se povećati privredna aktivnost i direktno stimulisati osnivanje novih, domaćih i stranih kompanija, što svakako uvek rezultira otvaranjem novih radnih mesta i ubraznom privrednom razvoju naše zemlje.
Upravo iz ovih razloga ću podržati ovaj zakon i predlažem da vi svi učinite isto za dobrobit svih nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević. Izvolite.

Predsedavajući, saradnici ministra, pošto ministra nema, ono što je posle svih današnjih diskusija nesporno, to jeste da je Srbija zemlja kojoj su ulaganja potrebna, zemlja koja je otvorena za sve one koji žele da posluju ovde i koji Srbiju doživljavaju kao zemlju u kojoj mogu da ostvare profit.
Domaća zakonska regulativa uspešno kreira pogodnu investicionu klimu za ulaganja i Srbija i na ovaj i na svaki drugi način pokazuje da ima ozbiljan pristup ka privlačenju investicije.
Predlogom zakona o ulaganjima, ostvaruju se još povoljnije, bliže i jasnije definisani uslovi za privlačenje investitora i onih koji već posluju u Srbiji da dodatno ulažu, ali i onih koji razmišljaju da li je Srbija upravo ta zemlja gde treba da investiraju.
Osim toga, usvajanjem zakona o ulaganjima, otvoriće se i mnoge druge mogućnosti, prvenstveno za više investicija za oporavak privrede za nova radna mesta, za sve ono što u stvari u ovom momentu predstavlja prioritet Srbije.
Jedan od preduslova za nesmetan razvoj države jeste upravo sve ono na šta će ovi zakoni uticati, a to je sveobuhvatno funkcionisanje i razvoj privrede, pri čemu razvoj privrede je uslovljen i investicijama i domaćih i stranih investitora, ali i uključivanjem države u međunarodne robne i finansijske tokove.
U Srbiji postoji veliki potencijal za nova ulaganja, ali sama ta činjenica nije dovoljna da se neko odluči da ulaže baš u Srbiju. Potrebno je i da su poslovno okruženje i administracija spremni da brzo i efikasno odgovore na sve zahteve i interese zainteresovanih investitora. Upravo to i jeste cilj donošenja ovog zakona koji predviđa formiranje ekonomskog tima i razvojne agencije sa zadatkom da privuku investitore, da kontrolišu i prate investiciju, što do sada nije bio slučaj. Nije bilo informacije o tome ni ko su investitori, ni šta su, koje su investicije, ni koje se subvencije daju, niti je postojala analiza efekata u odnosu na date subvencije.
Međutim, osim usvajanja ovog zakona, na to kolika će visina investicija biti i koliko će investitora uopšte doći u Srbiju, zavisi i od načina i od brzine primene svih ovih zakona koje smo mi do sada usvojili u poslednjih par godina, od brzine sprovođenja strukturnih reformi, dinamike procesa privatizacije i rešavanje problema velikih sistema, kao što je npr. „Železara Smederevo“.
Što se subvencija tiče, i na toj ću se temi malo duže u svojoj diskusiji zadržati, jer sam uverena da mnogi od nas misle da subvencije same po sebi nisu dobro rešenje, ali su u državi u kojoj je privreda ovakva kakva jeste, kakva je u Srbiji, u kojoj su potrebne investicije, u kojoj su potrebna nova radna mesta, jednostavno su subvencije kao način privlačenja investitora i jedan od najprihvatljivijih načina i jednostavno neminovnost.
Zato i, s obzirom na to da su i do sada i u prethodnom periodu, kada su te subvencije davane investitorima, rezultati bili slabi, treba raditi i na unapređenju poslovnog ambijenta u Srbiji, na jačanju institucija vladavine prava, na reformi privrede, i postepeno kako država jača, tako i subvencije smanjivati i ograničavati kao sredstvo privlačenja investitora, a taj novac u stvari ulagati u našu poljoprivredu, u našu nauku, kulturu, tehnološki razvoj itd.
Mišljenja sam da, i pored svega što su nam investicije potrebne i pored toga što su upravo subvencije jedan od najprihvatljivijih načina za privlačenje investitora, da treba voditi računa i kome se te subvencije daju i za koje investicije, jer nama investitori jesu potrebni, ali da to ipak ne bude za mnogo visoku cenu.
S obzirom na iskustvo koje imamo iz prethodnog perioda kada je subvencionisanje investicija u pitanju, znamo da je Srbija bila široke ruke, a da to nije dalo očekivane ili skoro nikakve rezultate, odnosno nije privuklo neki veći broj ozbiljnih investitora i većih investicija. Neretko se dešavalo da upravo oni investitori koji su dobili subvencije u novcu, odu iz Srbije bez realizacije investicija, bez ikakvog objašnjenja i bez ispunjavanja ugovorenih obaveza.
Mislim da sada zaista treba primeniti drugu praksu i pre davanja subvencija utvrditi koji su efekti određenog ulaganja, ko su investitori kojima se subvencije daju, da li mogu da isprate investiciju do kraja i uopšte na šta se ta investicija odnosi, da ponovim, da opet ne bismo došli u situaciju kakvu smo imali u nekom prethodnom periodu.
Članom 13. Predloga zakona o ulaganjima data je mogućnost lokalnim samoupravama, tačnije kancelarijama za lokalni i ekonomski razvoj i podršku ulaganjima, da odlučuju o načinu, visini i obimu podsticaja za investitore, i to je u redu, i mi to podržavamo, da lokalne samouprave upravo budu te koje odlučuju o tome koju će vrstu podsticaja dati za ulaganja nivou lokala. Ali, opet se vraćam na ono iskustvo koje imamo iz prethodnog perioda i koje nije baš sjajno, i na to da je ipak ovim predlogom zakona dat jedan veći obim ovlašćenja lokalnim samoupravama, a i na eventualnu sumnju koja će se sigurno pojaviti u vezi toga kako te lokalne samouprave postupaju kada su podsticaji investitorima u pitanju.
Mislim da je trebalo predvideti da odgovorna lica i upravo ti organi koji su zaduženi za podršku ulaganjima imaju jednu vrstu obaveze da makar jednom godišnje nadležnom ministarstvu ili Agenciji za razvoj podnose izveštaje o tome kako su koristili subvencije, kome su ih davali, jer imamo ovde jedan član, mislim da je 12. gde je predviđeno da su lokalne samouprave u obavezi da vode evidenciju ko su ulagači i koje su investicije.
Zašto ne bismo predvideli da te lokalne samouprave i vode evidenciju o tome koje su subvencije date, kolike subvencije date, jer ministar je u svom izlaganju rekao sa kojim se problemom suočio kada je stupio na dužnost, da nije bilo nikakve evidencije, da nije mogao da dođe do informacije ko su investitori, koje su investicije i koji su podsticaji dati tim investitorima?
Zato je poslanička grupa SPS podnela jedan amandman koji se upravo odnosi na ovu temu, na obavezu lokalnih samouprava, odnosno organa koji su zaduženi za podršku ulaganjima, da imaju obavezu da podnose jednom godišnje izveštaj upravo o ovim činjenicama o kojima sam govorila. Mislim da je to potrebno i da je sasvim normalno da ministarstvo ima jednu vrstu kontrole nad radom tih organa.
Što se tiče kaznenih odredbi, mišljenja sam da su veoma skromne, skoro simbolične. Ne znam koji je razlog bio da sankcije, odnosno kazne budu ovako skromne. U kom smislu su skromne? U smislu kada uporedimo visinu kazne sa posledicom koju organ, ako ne postupa u skladu sa ovim zakonom, može da izazove. Samo u tom smislu mislim da su kazne trebale da budu strožije.
Takođe, opet se vraćam na ono naše iskustvo koje imamo. Mislim da je trebalo predvideti i neku vrstu kazni za investitore. Tačno je da se ugovor potpisuje, da su oni obavezani ugovorom, ali da je trebalo predvideti i neku vrstu sankcije za neispunjavanje obaveza, nedovođenja investicije do kraja, neispunjavanje ugovornih obaveza itd.
Na kraju, složila bih se i sa koleginicom koja je govorila u prepodnevnom delu rasprave, da je možda previše dug rok za donošenje podzakonskih akta, ako imamo u vidu ozbiljnost teme o kojoj govorimo, ali kažem, opet ste vi verovatno imali u vidu zašto je to tako. Imali ste verovatno neke određene razloge.
Na kraju, samo da kažem da cilj Srbije kao jedne ozbiljne i odgovorne zemlje, odgovorne najpre prema svojim građanima, mora da bude pravljenje jednog poslovnog okruženja, jednog uslova za brz privredni, da Srbija postane konkurentna u odnosu na zemlje u okruženju. Samim tim, doći će do novih investicija, do većeg priliva i dolaska investitora, većeg priliva novca u budžet, povećavaće se plate i penzije. Upravo je to sve ono čemu mi težimo. Sa razvijenom i jakom privredom Srbija postaje jaka država, upravo onakva kakva mi želimo da Srbija bude.
Kao što je ovlašćeni predstavnik SNS rekao, poslanička grupa SPS glasaće za predlog ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, ovaj predlog zakona treba usvojiti, jer se predloženim zakonom predviđa niz mera koje će poboljšati ambijent i privući strane, ali i domaće investitore da ulažu u našu zemlju.
Za razliku od prethodnih vlada koja je davala subvencije samo stranim ulagačima, SNS će ovim zakonom omogućiti da se subvencije daju i domaćim investitorima, što je mnogo puta sugerisano od strane naših privrednika, i na ovaj način im izlazim u susret i šaljemo jasnu poruku da ne moraju da odlaze na druga tržišta i da traže povoljniji ambijent za ulaganja. Naravno, sada će moći u svojoj zemlji da se osećaju poželjnima.
Ovim zakonom obezbeđuje se potpuna transparentnost u odnosu na finansiranje domaćih i stranih ulagača iz budžeta, čime se štiti državni interes, i u svakom trenutku će moći da se vidi ko je i koliko sredstava dobio iz državne kase.
Zakonom o ulaganjima omogućava se lokalnoj samoupravi da instrumentima lokalne politike podstiče privlačenje ulaganja, brine o postojećim ulaganjima i njihovom proširenju, broju i ukupnoj vrednosti ulaganja i kvalitetu ulagača, primenjuje standarde povoljno poslovnog okruženja i donosi odluke o merama za podsticanje konkurentnosti lokalne samouprave u privlačenju lokalnih ulaganja, kao što su uspostavljanje transparentnih mehanizama stalne komunikacije i saradnje sa privredom, pojednostavljavanje lokalnih procedura za realizaciju ulaganja, razvoj komunalne i lokalne ekonomske infrastrukture, kao i propisivanje lokalnih olakšica i podsticaja na osnovu lokalnih strateških dokumenata.
Takođe, ovim zakonom omogućava se lokalnim samoupravama, da kada su u pitanju ulaganja od lokalnog značaja, ukoliko to investitori zatraže od njih, obrazuju projektne timove koji će svojim znanjem i iskustvom pružiti ulagaču stručnu pomoć, a sve u cilju blagovremenog i efikasnog ostvarenja ulaganja i obezbeđivanja da u što kraćem roku dobijaju neophodna dokumenta, podatke i informacije koje su neophodne ulagaču da bi se ulaganje što pre realizovalo.
Usvajanjem ovog zakona omogućiće se formiranje Saveta za ekonomski razvoj i Razvojne agencije Srbije, dva jako bitna tela kada su u pitanju realizacija investicija i privlačenje stranog, ali svakako i domaćeg kapitala. Savet za ekonomski razvoj će u okviru svojih nadležnosti pratiti stanje u oblasti ulaganja i privrednog razvoja, javno promovisati ciljeve privrednog razvoja, pratiti realizaciju i donositi odluku o dodeli sredstava, a sve u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje kontrola i dodela državne pomoći.
Neke od nadležnosti Razvojne agencije, između ostalog, biće i te da sarađuje sa državnim organima i organizacijama i nosiocima javnih ovlašćenja, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, da prati primenu ovog zakona i predlaže odgovarajuće mere, da učestvuje u pripremi programa i projekata privrednog i regionalnog razvoja, da vrši analize i obezbeđuje podatke i informacije za potrebe unapređenja politike privrednog i regionalnog razvoja, da vrši akreditaciju regionalnih razvojnih agencija, da sprovodi programe i projekte sa ciljem unapređenja izvoznih aktivnosti i privrednih subjekata, kao i da sprovodi programe i projekte sa ciljem unapređenja položaja, aktivnosti i konkurentnosti malih i srednjih privrednih subjekata, kao i privrednih preduzetnika, da vodi evidenciju ulagača od posebnog značaja i ulagača od regionalnog značaja i da predlaže i koordinira i sprovodi aktivnosti strateškog marketinga, privrednih potencijala i ugleda Republike Srbije.
Analizom drugih mogućnosti za rešavanje problema koji su uočeni na polju realizacije ulaganja ustanovljeno je da postoji potreba za boljom koordinacijom imalaca javnih ovlašćenja na svim nivoima vlasti i u procesu pripreme ulaganja, kao i tokom i nakon njihove realizacije.
Rešenjima koja sadrži ovaj zakon, a koja se odnosi na razvrstavanje ulaganja prema značaju, uspostavljanje projektnih timova, zaključenja sporazuma i posebnih investicionih ugovora, obrazovanjem Saveta za ekonomski razvoj i definisane koordinacije uloga, Razvojne agencije Srbije, treba da budu stvoreni uslovi za efikasniju realizaciju ulaganja i podsticanje višestrukih ekonomskih i finansijskih efekata.
Sledstveno svemu navedenom, a kako bi se stanje u oblasti ulaganja popravilo i uspostavio stabilan i održiv sistem, koji priliči tržišnoj ekonomiji i doprinosi izvesnosti u privrednom poslovanju, potrebno je doneti sistemski savremen, efikasan i reformski zakon o ulaganjima i svakako da će SNS u danu za glasanje glasati za usvajanje ovoga predloga zakona. Zahvaljujem.