Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, član 4. govori, kao što je pročitao ministar, o slobodi ulaganja i garancijama - domaći i strani ulagači uživaju slobodu ulaganja u skladu sa Ustavom i zakonom, što je vrlo bitno, naročito ova reč „Ustavom“, zato što Ustav garantuje prava jednaka i stranim i domaćim ulagačima. I što je dobro, to je dobar stav u ovom zakonu.
Zatim, sledeći stav kaže – jamči se zaštita ulaganjima izvršenim u skladu sa zakonom. Mi smo dodali, precizirali smo da je to pravna zaštita, mislimo da je to logično.
I kada već govorimo o zaštiti ulagača, ovaj zakon, po meni, gospodine ministre, treba da istrpi ozbiljne ispravke, jer ovaj zakon ne daje ista prava stranim i domaćim ulagačima.
Ako imamo u vidu član 3. tačka 2, pod v), koji kaže da svaki strani ulagač koji je naš stanovnik Srbije, koji je Srbin, ili građanin Srbije, preciznije, koji živi godinu dana preko granice, da bi me ljudi razumeli, ima pravo da se tretira kao strani ulagač, kod investiranja u Srbiji. A onda član 14. kaže da strani ulagači su oslobođeni plaćanja carina na sve ono što im treba u procesu proizvodnje.
Pa je ne vidim kako su tu naši ulagači jednaki sa stranim ulagačima? Onda imamo član 7. koji kaže da strani ulagači imaju prava zagarantovana zakonom, sem ako ovaj zakon ne kaže drugačije, a to je član 14. koji ih oslobađa od plaćanja carine.
I prvo bih želeo da čujem od ministra kako to su naši investitori koji isto imaju prava po ovom zakonu, jednaki sa stranim ulagačima koji plaćaju manje carinu, ako znamo da onaj ko investira gleda troškovnu i rashodovanu stranu, tj. dohodovnu i rashodovnu stranu, gde mu je investicija u opremu, u izgradnju rashodovna strana, pa profit mu završi od razlike između troškova i dohotka, normalno da će onaj ko je strani ulagač imati za carinu od 20% veći prihod zato što je manje para dao u osnovnu investiciju.
Drugo pitanje, kako to da naši građani koji imaju boravak godinu dana u inostranstvu, imaju pravo stranog ulagača i čije mi to pare sad treba da uvedemo u državu gospodine Sertiću? Čije pare? Odakle? Da li to nije mogućnost korupcije i zloupotreba?
Kako god da ste vi formulisali u ovom zakonu, ko god da kontroliše, zar to nije mogućnost korupcije i zar mislite da i oni koji misle da krše zakon, a vaša je dužnost da to sprečite, neće tražiti nekog preko granice da uveze opremu kao suinvestitor ili da nećemo sad nečije oprane pare da vratimo ponovo u zemlju? Voleo bih da grešim i volim da mi odgovorite.
I još jedno pitanje – kako će ovo da ima podsticaj na privredu grada Niša i gde vi tu vidite Nišku privredu, jer sam vam postavio i poslaničko pitanje i do sada tri puta pitao, naročito kada je mašinska i elektronska industrija izgubila one benefite i kad je otišla u stečaj, ajde vi nama kažite kako ćemo mi da smanjimo 40.000 nezaposlenih u Nišu jer po ovome, koliko ja vidim, a i diskusiji do sada, ja vidim ovde diskusiju o „Beogradu na vodi“, sve je to lepo, lepo je srediti grad i ja bi voleo moj grad da sredim kao i vi vaše gradove, ali da vam nešto kažem, mi to možemo da radimo samo iz lokalnih budžeta, a Beograd sređujemo iz republičkog budžeta, ma šta rekli Beograđani.
Mislim da to nije dobro i mislim za taj novac da smo trebali da pametnije usmerimo i da podstaknemo privredu i zapošljenje što svi zdušno zagovaramo, a Beograd treba da se zida kao što mi zidamo naše gradove …
