Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, nekako se u ovoj diskusiji izbeglo ili zanemarilo nešto što je suštinsko. Suštinsko zbog čega ne treba prihvatiti predloženi amandman od strane predlagača koji su evidentirani u ovom predlogu.

Postoje, po nama u poslaničkoj grupi SPS, najmanje dva bitna razloga da se amandman ne prihvati. Prvi je isključivo pravne prirode. Zbog toga apelujem na sve kolege narodne poslanike, pre svega nas u koaliciji, da konačno intervenišemo u Poslovniku kako bi se sprečile zloupotrebe Poslovnika, a naročito zloupotrebe sa institutom i to kvazi institutom „briše se“. Iz jednostavnog razloga što bi primenom ovakvog amandmana cela Skupština bila dovedena u blokadu.

Podsećanja radi, traži se brisanje člana 1, koji je esencijali deo, suštinski deo predloženih izmena i dopuna zakona. Šta bi se desilo kao pravna posledica brisanjem tog člana? O čemu bi to narodni poslanici trebali da glasaju u Danu za glasanje? O drugom članu? O članu koji govori kada zakon stupa na snagu? Apsolutno kao pravni nonsens postoji razlog da se ovaj amandman ne prihvati. Apsolutni pravni nonsens.

Ono što želim posebno da istaknem kao drugi razlog, pravno sam rekao - zbog toga što u pravu postoji i nedopuštena pobuda i nedopušten motiv. Ovde se oba ta pravna kriterijuma mogu primeniti kada su u pitanju predlozi ovih amandmana, ali postoji i drugi razlog. Oni koji znaju određenu terminologiju akademskog nivoa, znaju šta su antipodi. U odnosu na političku dobronamernost i političku iskrenost, antipod je politička demagogija. Politička demagogija postoji onda kada se ne sagleda neko prošlo vreme, kada je vreme u kome se mnogo toga neracionalno trošilo stvorilo mogućnost i izazvalo posledicu da se danas mora štedeti, da se mora štedeti na svim nivoima i da jednostavno ta štednja produkuje sve ono što se vezuje i za fiskalnu politiku u državi Srbiji i za omogućavanje socijalnih prava i za zadovoljenje socijalne pravde.

Mi kao partija koja u svom programu ono što je suštinsko nosimo, to je upravo ta ideja socijalne pravde. Da li je socijalna pravda zadovoljena na način kako je to predloženo u izmenama i dopunama zakona o kome danas raspravljamo? Nesumnjivo je da jeste. Neka bude i u najmanjoj meri, ali jeste. To ne treba ni u kom slučaju da bude alibi za one koji govore o nekakvim poniženjima ili sramoti što se isplaćuje manje ili više. Isplaćuje se onoliko koliko je moguće, a o tome kako će se to prihvatiti sa stanovišta emocija građana na koje se ovaj zakon odnosi, to ćemo ostaviti građanima da ocenjuju.

Želim posebno, u ime poslaničke grupe SPS, da istaknem činjenicu, za one koji se ne sećaju, da je ovakvih davanja bilo i ranije. I 2013. godina je bila godina u kojoj je ministarstvo na čijem je čelu bio ministar iz SPS-a, naš drug, prof. dr Žarko Obradović, upravo na isti način, po istom pravnom osnovu činilo novčano davanje prema korisnicima na koje se upravo ove izmene i dopune zakona odnose.

Drage kolege iz opozicije, to je upravo ono ministarstvo koje ste najviše kritikovali, koje ste stavljali na stub srama, koje ste dovodili u poziciju neargumentovanih osuda, profesionalnog linča preko medija. To je ono ministarstvo koje je činilo isto ono što mi činimo danas.

Ja ne želim ni u kom slučaju da uzimam reč našem drugu, profesoru dr Žarku Obradoviću, zato što će on daleko, daleko kompetentnije i argumentovanije, ako bude želeo, nešto reći o ovome, ali sam u jednu činjenicu apsolutno siguran. Ne treba ni u kom slučaju bežati od istine. Istina je da, bez obzira o kom novčanom iznosu se radi, taj novčani iznos koji je danas opredeljen predstavlja podršku i pomoć, u socijalnom smislu reči, upravo onoj kategoriji kojoj je ona najviše potrebna. Sve ostalo je u domenu političke demagogije, a ja sam rekao da je upravo politička demagogija antipod političkoj iskrenosti i političkoj dobronamernosti.

Zbog toga, mi u poslaničkoj grupi SPS sigurno nećemo prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Jovanoviću.

Molim poslanike da budu strpljivi, imamo veliki broj prijavljenih.

Gospodine Pavićeviću, ja razumem da ste vi danas raspoloženi da tumačite svaki govor u Narodnoj skupštini, ali niste pomenuti u negativnom kontekstu, niti je vaše ime i prezime pomenuto, tako da ne razumem zašto tražite pravo na repliku.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Ja sam predlagač amandmana.)

Niste samo vi predlagač amandmana, imamo i neke druge poslanike koji su predlagači amandmana, tako da ja ne mogu da tumačim na koga je mislio gospodin Jovanović. Ali, pošto je prednost u svom izlaganju dao gospodinu Žarku Obradoviću, reč ima prof. dr Žarko Obradović.

(Marko Đurišić, s mesta: Ko vodi ovu sednicu?)

Gospodine Đurišiću, ja kažem da je u svom izlaganju prednost dao, tako da je meni dao mogućnost da dam gospodinu Obradoviću reč pre gospodina Šutanovca, zato što je gospodin Obradović nekoliko puta pomenut.

Izvolite, gospodine Obradoviću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Javio sam se sa namerom da učestvujem u ovoj raspravi, odnosno da kažem nekoliko reči po ovom amandmanu, nezavisno od toga što sam pomenut u raspravi.

Gospodine Obradoviću, samo da obrazložim moj komentar.

Znači, pre vas je na redosledu bio gospodin Šutanovac. Ja računam na to da ste se vi javili po amandmanu, ali sama činjenica da ste pomenuti mislim da je bilo u redu da odmah dam vama reč, pa posle vas će dobiti gospodin Šutanovac. Izvolite.

Niste dobili pravo na repliku, računam na to da pričate po amandmanu.

Gospodine Đurišiću, molim vas, nemojte da dobacujete.

Hvala.

Ako dozvolite, rekao bih nekoliko reči po ovom amandmanu, odnosno pre svega po ovoj temi. Pošto sam bio čovek koji je od 2008. do 2013. godine za pet, praktično, školskih godina vodio resor prosvete, smatram se dovoljno kompetentnim da kažem nekoliko reči o ovoj veoma važnoj temi.

Moram reći, lično sam iznenađen načinom na koji se govori o izmenama i dopunama ovog zakona, odnosno o temi koja je na dnevnom redu, a to je jednokratna pomoć prosvetarima. Očekivao sam da će opozicija podržati predlog vladajuće većine i bez ikakve rezerve glasati za ovaj predlog, a pogotovo nisam očekivao da će biti ovakvih reči koje su, po meni, vrlo negativne i ne služe, nisu dobre, daju neke kvalifikacije o prosvetnim radnicima koje oni ne zaslužuju, govore o prosveti na način na koji prosveta ne zaslužuje i mislim da je jako loše što je uopšte rasprava otišla u tom pravcu.

Naime, ovaj potez Vlade apsolutno treba pozdraviti jer je to ono što Vlada u ovom trenutku može. Evo, kolega Neđo Jovanović je pomenuo 2013. godinu. Tada smo mi, kao resorno ministarstvo, opredelili jednu pomoć prosvetarima povodom obeležavanja dana Svetog Save i moram se prisetiti da smo takođe 2008. na 2009. godinu, čini mi se baš krajem kalendarske godine, takođe prosvetarima dali pomoć. Naime, prosvetari zaslužuju da dobiju novac, prosvetari rade za državu jedan jako, jako važan posao, najvažniji u zemlji, oni obrazuju naše stanovništvo i logično je da ta pomoć može biti onoliko velika kolike su ekonomske mogućnosti zemlje.

Naime, siguran sam da to gospodin Vujović i te kako zna, mi se ovde nalazimo u jednom sistemskom, ako mogu reći, problemu. Problem je što ekonomija zemlje još uvek ne stvara onaj dohodak i onaj prihod koji bi dao mogućnost Vladi da izdvoji više novca za prosvetu, kao resor koji je jako važan za budućnost zemlje. Moram podsetiti da je 2009. godine resor prosvete postao deo, ako mogu reći, strukture budžeta Republike Srbije, a od 2009. godine počela je ekonomska kriza. Od tog trenutka su praktično i plate prosvetara morale biti usklađene sa opštim kretanjima u ekonomiji zemlje, odnosno nije moglo biti veće povećanje nego što se to moglo dozvoliti. Samim tim, prosvetari su počeli da dele sudbinu ekonomske situacije u zemlji, a do tada, nažalost, godinama pre, kada se o tome nije vodilo računa, oni nisu dobili adekvatno povećanje koje su zasluživali, tako da je njihova polazna pozicija u odnosu na neke druge javne sektore bila niža. Drago mi je što Vlada najavljuje da će u budućnosti voditi računa pre svega o prosvetarima pa onda o drugim, da bi se izjednačio i njihov položaj sa položajima zaposlenih u javnom sektoru.

Postoji još jedan sistemski problem, a to je struktura budžeta Ministarstva prosvete, naravno, ekonomija je osnov, a ovaj drugi je takođe važan. Pomenuto je puno toga zašta se novac troši. Nažalost, sa kraja devedesetih godina, kada je struktura budžeta Ministarstva prosvete bila 88% za plate zaposlenih, a 12% za sve ostalo, to kad kažem „sve ostalo“, to je i te kako mnogo - i krediti, i stipendije, i investicije, i projekti, i mnogo toga finansiraju na svim nivoima obrazovanja. Onda se može shvatiti šta znači to „sve ostalo“. Ako uzmemo da je struktura budžeta Ministarstva prosvete sada 95%, u odnosu na 5%, 95% sredstava odlazi na plate, a svega 5% na ovo ostalo, onda, nažalost, ne možemo se čuditi što i ponekad nismo zadovoljni uslovima u kojima se odvija proces obrazovanja.

Ali, u svakom slučaju, ono što je suštinsko, pomenuo sam to povećanje 2008, 2009. i 2013. godine. Tada su novčani iznosi koje su primili zaposleni u prosveti bili niži od ovog iznosa koji je sada Vlada odredila i moram reći da, naravno, znamo da prosveta treba da dobije više, ali ovo apsolutno prosveta zaslužuje i treba da dobije.

Vraćam se još jedanput na početak svoje priče. Mislim da kolege iz opozicije, s obzirom da nije bila takva praksa ranije, bar kada je bila reč o raspravama o setu prosvetnih zakona, nije bilo političkih kvalifikacija, nije bilo uvredljivih reči, nije bilo politizacije svega. Dobro je što je Vlada razgovarala sa sindikatima jer je taj socijalni dijalog sa sindikatima nešto što je apsolutno neophodno. Shvatićete, i sindikati imaju svoje posebne zahteve i unutar sebe imaju posebne, ako mogu reći, pozicije i dobro je da se Vlada sa sindikatima dogovori oko svega, kao što je činjeno i u prošlosti. Ako postoji razumevanje sindikata za ekonomsku situaciju zemlje, onda je rešenje obostrano prihvatljivo i onda će svi biti zadovoljni. Onda će se tačno pokazati ko politizuje pojedino pitanje i zbog čega politizuje pojedino pitanje.

Moram podsetiti moje kolege s kojima sam nekad bio zajedno u Vladi a koji su sada pozicija da smo 2011. godine imali štrajk trećine škola koji je trajao dva i po meseca, trećine škola, od 1.860 škola, tada je oko 604-605 škola bilo u štrajku zato što sindikati nisu verovali Vladi da tada nema para za povećanje. Nažalost, učenici su tada izgubili preko dva i nešto meseca vremena sa skraćenim časovima, izgubili su i gradivo, morali smo u Ministarstvu primenjivati posebne mere i davati posebna uputstva kako da se nadoknadi ono što je izgubljeno, da đaci ne bi bili na šteti.

Znači, bilo je i ranije situacija da smo morali pribegavati jednokratnim rešenjima, ali kažem, još uvek problem je sistemskog karaktera zato što, jednostavno, prosvetari nisu imali tako dobru startnu poziciju kao i drugi u odnosu na zaposlene u drugim sektorima i to je proizvelo posledice koje je proizvelo. Ova pomoć je dragocena, ova pomoć je dobra. Ova pomoć je nešto što treba pozdraviti.

Apelujem na sve kolege narodne poslanike da, ne moraju da me poslušaju, ali bih voleo da promene sadržaj reči kada govore o prosveti jer i ljudi u prosveti, na svim nivoima, su pokazali u proteklim godinama takođe visok stepen ne samo tolerancije i razumevanja, nego i pomoći kolegama. Evo, ja ću podsetiti poštovane kolege da, primera radi, kada smo imali probleme sa studentima na pet fakulteta, čini mi se Fakultet političkih nauka, Fakultet bezbednosti, Pravni fakultet, Fakultet organizacionih nauka, da su rukovodstva tih fakulteta prihvatala da deo troškova koji su njihovi, da kažem, autonomni troškovi podele, da bi što veći broj studenata mogao dobiti mogućnost da finansira, da se školuje o trošku države.

Drago mi je takođe što će i zaposleni u predškolskim ustanovama, a podsećam, za ono vreme pre kada sam bio ministar prosvete, tada je prvi put u ovoj našoj novijoj istoriji donet poseban zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, što će i oni dobiti ovu pomoć. Oni to i te kako zaslužuju jer njihov rad je jako, jako dragocen jer tu se stvara, da kažem, ona baza za sve kasnije što se uči, od prvog razreda osnovne škole pa nadalje. Ministarstvo će, bez sumnje, naći mehanizam da ta sredstva prebaci lokalnim samoupravama, ali gospodine ministre, obratite pažnju na kontrolni mehanizam trošenja tih sredstava zato što smo u prošlosti imali neke situacije da pojedine opštine, kada se prebacuju sredstva za jubilarne nagrade, sredstva ne koriste za one svrhe za koje su namenjene, nego se, nažalost, izgubi trag tom novcu, pa onda Ministarstvo mora naknadno da reaguje da bi se obezbedilo i tim zaposlenima.

Znači, svi zaposleni zaslužuju da dobiju ovu jednokratnu pomoć i to treba izvršiti što pre. Još jedanput kažem, žao mi je što se uopšte razgovara o ovoj temi. Ova tačka je trebalo da traje pet minuta, da je svi izglasamo, da pozdravimo odluku Vlade i da se, naravno, kao država potrudimo da ekonomija bude bolja da bi više novca bilo za prosvetu, jer prosveta to zaslužuje. Hvala vam.

Zahvaljujem dr Obradoviću.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite gospodine Šutanovac.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, pokušaću da vratim temu na amandman koji su podnele kolege Živković i Pavićević, a koji kaže – briše se u smislu da se ovakav predlog pomoći koju vi sagledavate kao enormno visoku, naprosto po nama nije primeren i ne treba da se radi.

Da budem jasan i da polemišem malo i sa kolegama poslanicima koji su bili u sali, a trenutno su izašli, znači, radi se o 7.000 dinara. Neko će reći velike pomoći, složićemo se da je to nekome velika pomoć, a to je otprilike 19 dinara dnevno. Dakle, prosvetni radnici će u narednih 365 dana dobiti oko 19 dinara dnevno velike pomoći Vlade Republike Srbije i njenog premijera Vučića.

Gospodine Obradoviću, uvaženi kolega, nije start danas stanje u obrazovanju, start je pre godinu dana, kada ste ovde glasali da se tim istim profesorima, nastavnicima, učiteljima oduzme 10% od njihove plate, da im se oduzme 165 dinara dnevno, a sada nas ubeđujete da je 19 dinara enormno velika sredstva koja će dobiti ti prosvetari za koje se sećate da su štrajkovali 2011. godine i žao mi je što tadašnji premijer nije predložio da vas smene, jer ste očigledno loše vodili Ministarstvo u to vreme, a sada podržavate mere koje se ovde dešavaju, koje su po nama klasična politička demagogija.

Zašto Demokratska stranka ne podržava ovakav Predlog zakona? Zato što mi predlažemo da se vrati oteto, a ne da se dodeljuje milostinja. Dakle, ono što je Vlada Republike Srbije …

Molim vas…

Dakle, ono što je Vlada Republike Srbije kroz smanjenje plata otela prosvetnim radnicima mi tražimo da se vrati. Podržavamo 7.000 dinara ekstra dodatka na platu i to nije sporno, ali ne možemo da se složimo sa svima vama koji govorite kako ova Vlada vraća stare dugove, a gospodine ministre, znači, vaš bilten Ministarstva finansija Republike Srbije kaže – 30. septembra 2014. godine dug javni je bio 22 milijarde 565 miliona 753 evra, a sada je 24 milijarde 468.760 miliona.

Dakle, izdvajate devet miliona evra za 7.000 dinara po zaposlenom u obrazovnom sistemu, devet miliona, a zadužili ste državu. Za godinu dana prema vašim pokazateljima da ne bude dileme, ovo je sa vašeg sajta. Ja koristim samo autorizovane sajtove, zadužili ste državu za milijardu i 906 miliona u tom periodu. Dakle, javni dug je povećan za milijardu i 906 miliona.

Evo, ja vam kažem, mogu da vam pročitam ponovo – 30. septembar 2014. godine, dug 22 milijarde 565 miliona na vašem sajtu, nije sajt Demokratske stranke. Na vašem sajtu 30. septembar 2015. godine.

(Zoran Babić, s mesta: Vaš sajt je ugašen.)

Gospodine Babiću nemojte dobacivati, uvek ste mi smešni, nikad duhoviti.

Dvadesetčetiri milijarde i 468 miliona.

Dakle, ako govorite ovom napaćenom narodu kako se štedi, kako se ne zadužujemo nego vraćamo stare kredite, postavlja se pitanje – kako je moguće da je dug narastao za gotovo dve milijarde, a mi izdvajamo 9,2 miliona evra ako bude za svih 160.000 zaposlenih u tom sektoru.

S druge strane gospodine Arsiću, drago mi je da ste pomenuli šta je nasleđeno i trebaju građani da znaju šta je nasleđeno. Nasleđeno je to da se guglovala godišnja penzija. Gospodine ministre, imate li ideju da 2000. godine, godišnja penzija dugovana penzionerima u Republici Srbiji što su ostavile kolege koje su danas u vlasti, da je dugovana celokupna stara devizna štednja, da su devizne rezerve bile u nivou 300 miliona evra i 600 kilograma heroina.

Ostavili smo 11,5 milijardi evra devizne štednje gde je prosečna plata bila 40 maraka, ostavili smo 800 maraka, ako gledate u protivvrednosti.

Jako su teške ove cifre, jako teške…

Gospodine Šutanovac da se vratimo na temu i na ovaj amandman, a ako ne znate koji je amandman, ja ću vas podsetiti.