Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani podpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, uvaženi ministre Vujoviću i poštovani gosti iz Ministarstva, više od dva sata, poštovana gospodo, jutros raspravljamo o amandmanu, koji smo na član 1. ovog Predloga zakona podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja.

Poštovana gospodo, ja smatram da je to već dovoljan znak za sve narodne poslanike ovde, ali i za građane naše Republike, da je ovo važna tema i da se raspravi prilazi na takav način da iz koje god stranke da se govori, da se ukazuje na važnost toga kakav je naš pristup ovom predlogu koji je poslala Vlada Republike Srbije. Diskutovali su narodni poslanici SNS, uključili su se narodni poslanici SPS, diskutovali su narodni poslanici drugih političkih stranaka. Skoro da nema stranke, parlamentarne, iz koje narodni poslanici jutros nisu diskutovali.

Ja ovo napominjem, gospodine Bečiću, da bih ukazao narodnim poslanicima koji su minimizirali značaj sadržine naših amandmana, da je veoma važno da ovako temeljno raspravljamo o ovome što je Vlada predložila, ali i o tome kakva je naša reakcija na takav predlog.

Strašno se čudim, poštovana gospodo, kada narodni poslanici neki ovde ne mogu da razumeju da postoje građani naše Republike, mahom u ovom slučaju u prosveti, u različitim podnivoima sistema obrazovanja u Srbiji, koji ovo što je rešenje, gospodine Obradoviću, koje je poslala Vlada Republike Srbije smatraju poniženjem. Ja onda ne mogu da razumem kada se vi javite ovde, bili ste ministar prosvete, a onda kažete da ne razumete…

Molim vas, gospodine Pavićeviću, ne možete se neposredno obraćati drugom narodnom poslaniku.

Izvinite, posredno ću da kažem.

Ja onda ne razumem kada bivši ministar prosvete uputi jednu poruku nama podnosiocima amandmana da ovo nije onaj nivo ozbiljnosti rasprave kakvu je on očekivao.

Takođe, gospodine Bečiću, ja ne razumem kada neki narodni poslanici diskutujući o našem amandmanu, kao što je to uradio gospodin Neđo Jovanović, kažu da bi usvajanje našeg amandmana dovelo parlament u blokadu, poštovana gospodo. Pa, ni na koji način nije moguće zamisliti situaciju da kada bi se prihvatio naš amandman, da posledica toga bude parlament koji je u blokadi. Zašto? Gospodin Neđo Jovanović je argumentovao, ostao bi član 2. Predloga zakona kojim se definiše kada zakon stupa na snagu.

Poštovana gospodo, pa Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 2, poštovana gospodo, gde smo predvideli da će narodni poslanici vladajuće koalicije uvažiti argumentaciju koju dva dana mi ovde saopštavamo, da će prihvatiti naš amandman na član 1. kojim se kaže – briše se sadržina člana 1, da će sledstveno tome, poštovana gospodo, prihvatiti našu argumentaciju i amandmana na član 2, jer smo mi, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Bečiću, da čuje, evo, narodni poslanik Neđo Jovanović, podneli amandman i na član 2, u kojem piše – briše se član 2.

To znači, poštovana gospodo, da mi predlažemo da se ne prihvati, da se ne usvoji ovaj Predlog zakona. I kao posledica ne može da bude blokada parlamenta ni na koji način. Apsolutno dosledno ovde delujemo.

Ministru Vujoviću smo, poštovana gospodo, jutros, na samom početku, pa ja sam to u prvom govoru, ponudili smo mu jedan čestiti izlaz iz ove situacije. Izlaz je, ministre Vujoviću, da uvažavajući argumentaciju koja se čula, uvažavajući da u našoj Republici žive građani koji drže do svoga dostojanstva, koji neće milostinju, koji neće poniženje, koji hoće samo nagradu za sopstveni rad, platu za sopstveni rad, ponudili smo ministru Vujoviću da on danas ovde, na osnovu argumentacije koju je čuo, povuče Predlog zakona i da se na taj način odgovori na ono što je bila današnja argumentacija.

Meni deluje da je naša argumentacija ovde bila dobra, da ovde imamo razmišljanja da zaista to jeste bila dobra argumentacija, ali da isključivo iz razloga poslušnosti svojoj stranci ne želi da se prihvati jedan naš predlog koji na odgovarajući način tretira ono što je reakcija prosvetnih radnika na ono što je Vladin Predlog zakona, poštovana gospodo. Hvala.

Vreme. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, replika.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ja ću vrlo kratko izneti repliku na ovo što je rečeno. Radi se o nečemu što postaje manir koji je nedopustiv. Non-stop smo ukazivali u ime poslaničke grupe SPS na zloupotrebu Poslovnika. Oni koji se pozivaju na poslovničku savest, koji nas uče kako da se ponašamo u parlamentu, imaju jedan manir koji je ustaljen od samog ovog saziva, u kome se isti predlagači nalaze.

Zbog toga se dolazi u blokadu parlamenta jer parlament mora efikasno da deluje. Efikasnost parlamenta ne može da se postigne na način kako se to ovde čini, a naročito ne sa amandmanima „briše se“ koji su bili i ranije, a sada bez adekvatne argumentacije, svakako činjenično neutemeljene. U tome se sastoji blokada parlamenta i ta blokada parlamenta će postojati sve dok se ovaj manir ne iskoreni, a iskoreniće se onog trenutka kada budemo intervenisali u Poslovniku i kada budemo zabranili ovakve vrste zloupotrebe Poslovnika i poslovničkih prava. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.

Reč ima narodni poslanik dr Dušan Milisavljević.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, kada pričamo o prosveti, kada pričamo o nauci, želim narodne poslanike da upoznam da je skoro objavljena lista deset najboljih univerziteta u svetu i da je od deset univerziteta sedam iz SAD. Sjedinjene američke države nisu najjače zato što imaju najjaču vojsku ili najjače oružanje, nego su najjače upravo zato što imaju najbolju …

Molim vas gospodine Milisavljeviću o amandmanu.

O amandmanu je, nauka i prosveta.

Znači ono što moramo je da više pažnje damo našoj prosveti i našoj nauci, to je nešto što ne bi trebalo da se svađamo oko toga i ne bi trebali da se prepucavamo.

Želim da se složim sa kolegom Zoranom Babićem kada je pričao o jednoj elementarnoj stvari, neki su rekli da to nije tema, mislim da jeste, kao što sam rekao i ono u uvodu, jeste tema. Skandalozno je u kakvim uslovima deca idu u toalete i to treba da bude jedna nacionalna strategija, ne treba da bude nečija zasluga ove ili ove stranke. U pređašnjoj Vladi i predsednik Boris Tadić, i gospodin Dušan Petrović i ministar Žarko Obradović su pokretali tu temu.

Nije dobro kada se kaže – nemamo dovoljno para. Za tu decu moramo da imamo pare i trebamo da im omogućimo stvarno neke pristojnije uslove, ja sam iz Toplice i znam tu školu koju navodi gospodin Babić, nije samo ta škola, postoje i brojne škole gde ima puno problema sa toaletima. To treba da bude zajednička akcija, ne treba da bude sporenja, ne znam ko će reći nešto protiv takve inicijative i lično želim da kažem da to podržavam. Treba to konačno da se u radi i da nema sporenja oko toga.

Što se tiče amandmana, danas celog dana praktično pričamo o tome da li treba ili ne treba povući zakon, zalažem se da se pojačava podrška prosveti i nastavnicima koji edukuju i rade na obrazovanju naših mladih naraštaja i to je nešto što je naše najveće bogatstvo, mi smo siromašni za neke druge stvari, ali pamet imamo. Potrebno je mnogo više pažnje posvetiti prosveti i nauci.

Javno ću izgovoriti, na žalost možda i to je moja zamerka mojoj stranci koja je u nekim godinama kada je imala vlast nije tražila odgovornost u ovim resorima, resorima prosvete i zdravstva i to je prepuštala koalicionim partnerima, ali su ovo stvarno resori gde se pokazuje socijalna pravda. Pokazuje se način vođenja i način kako se ophodi prema tim ljudima. Ti ljudi u prosveti su nešto što moramo da poštujemo i da čujemo i da ne izdvajamo kada nekome dajemo podršku u nekom novčanom iznosu. Svi moramo da budemo svesni da moramo da zastupimo sve vidove nastavnika, profesora, u nekim amandmanima ste to ispravili. Morate da zastupite sve i da shvatite da oni stvarno rade u nekim lošim uslovima. Drago mi je što je jedan od tih amandmana obuhvatio predškolske ustanove i nadam se da će i visoka struka i univerziteti biti obuhvaćeni ovim amandmanom, jer svi živimo teško i to nije da neko živi bolje ili lošije.

Znači, naši građani teško žive, naša prosveta i nauka jesu u teškom stanju, ali uprkos tome oni bruse nešto što je dijamant a to su ta naša mlada i pametna deca. Zajedno treba da nađemo način kako ćemo tu decu da zadržimo u Srbiji da ona ne leče neku tuđu decu, da ostanu da leče naše građane, da oni svoju pamet ovde nakon nekih završenih specijalizacija i magisterijuma iz inostranstva, praktično primene u našoj zemlji.

Mislim da su neke stvari od opšteg interesa i ne bi trebalo da se lome koplja što se tiče toaleta, što se tiče podrške u prosveti. To je moja današnja diskusija povodom ovog amandmana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.