Reč ima Vladimir Đukanović, a posle njega Miletić Mihajlović.
Moram da čitam zbog pune liste, da brišem, itd.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Evo pažljivo sam od momenta kada je podnosilac amandmana krenuo sa svojim obrazlaganjem, do sada čekao red, i moram da priznam da sam u mnogo čemu prilično šokiran količinom licemerja koje dolazi sa druge strane.
Inače, uvaženom kolegi koji je inače profesor i pedagog, valjda je studente naučio da vikom ne možete da osnažite argumente. Zapravo, time pokazujete da argumente nemate.
A o gospodinu koji je malo pre govorio, osim toga što vređa po društvenim mrežama žene, a i druge poslanike, ne znam šta bi drugo mogao da mu kažem, ali znate u čemu se sastoji to licemerje, posebno oko samog amandmana? Recimo, vole da se pozivaju na Fiskalni savet i to je jako lepo, ali ovde ide stravična kritika prema Vladi zašto Vlada smanjuje plate i zašto smanjuje i otpušta ljude.
Inače, danas imate, prosto treba da čitate, imate današnji intervju Pavla Petrovića u Ninu gde se on zalaže da sledeće godine mi otpustimo još 20.000 ljudi. Govorim o predsedniku Fiskalnog saveta, gde se on zalaže da dodatno smanjimo rashode u državi. On čak kritikuje Vladu što ima malo smanjenje rashoda. On traži još, traži da još snizimo penzije i plate.
Mi kada bismo to uradili, vi bi nas obesili ovde.
Ja sada ne znam, kada se vi pozivate na Fiskalni savet, da li kada oni traže da otpuštamo ljude ili se pozivate kada to vama isključivo odgovara? To je zaista licemerje. Ja ovde zaista nisam čuo ama baš ni jedan jedini alternativni predlog šta ne valja u ovom budžetu.
Priznajem, pročitao sam na društvenoj mreži od strane jednog kolege poslanika, sa druge strane jedan predlog, čuću naravno kako će on to obrazložiti, da li ću lično možda to da prihvatim ili ne, ali ja zaista nisam čuo ni jednu jedinu alternativu sa vaše strane.
Ja vas pozivam da čitate, Fiskalni savet je jako lepo rekao, imate stravičnu kritiku od strane Fiskalnog saveta koja je doduše, Bogu hvala, prošle godine u mnogo čemu promašio naš deficit, ali svakako od njih mora uvek da se uzme argumentacija u obzir zato što se radi o ljudima koji su zaista stručni, za razliku od ovoga što vi iznosite.
Međutim, oni nama traže da mi ljudi otpustimo 20.000 ljudi sa posla iz javnog sektora. Evo, kada bi Vlada to primenila, šta biste nam vi ovde radili? Pazite, oni kritikuju Vladu što je uopšte imala ovo povećanje plata i penzija sada što se dogodilo nedavno. Ovde se neko sprda sa tim, pa kaže – jeste, to je 200, 300 dinara ili već kako. Izvinite, zaradite vi tih 200, 300 dinara. Zaradite, to u masi je ogroman novac, to neko mora da zaradi, morate da obezbedite negde iz nekog realnog izvora.
Lako je bilo voditi politiku hoću da se zadužim, pa nemilice diže kredite i onda deli plate i penzije. To može svako da uradi, ali vi ćete tako da uništite zemlju. Mi to ne želimo da radimo.
Ja moram da priznam čak, da budem iskren gospodine Vujoviću, možda sam preterano ovako radikalniji po tom pitanju, ja bih možda i primenio ovo od Fiskalnog saveta, ali se plašim zaista šta bi bilo jer imali biste potpuni socijalni bunt, i to je činjenica.
Inače, oni ljudi donekle imaju pravo i negde i rezonuju to nekako na ispravan način zato što zaista smo u dubiozi zastrašujućoj. Gospodin Pavle Petrović u današnjem intervju u „Ninu“ lepo kaže da smo mi 2008. godine imali javni dug 28% BDP tada, znači 28%. Vi ste ga na kraju vašeg mandata digli na skoro 60, čini mi se.
Imali ste čak zakonski limit 45%, vi ste zakon prekršili i niko ne odgovara nažalost zbog toga zato što ste podizali sumanute kredite sa jezivim kamatama koje mi otplaćujemo. Mi sledeće godine, ponavljam, moramo da otplatimo milijardu i 150 miliona evra kamata. Ko će to da zaradi? A vi nam ovde prigovarate za ne znam šta.
Dajte ljudi, slažemo se svi, nikom nije lepo da smanjuje plate i penzije. Ja sam to juče rekao, ako neko zaista smatra da je gospodin Vučić lud, da voli da se iživljava nad narodom, da mu smanjuje plate i penzije, onda vi duboko grešite. To je prosto nenormalno. Ali, mi nemamo drugu alternativu. Ako imate nešto drugo, vi ponudite, kažite – evo, mi nećemo da smanjujemo platu i penziju, nećemo rashode da smanjujemo, nudimo ne znam šta. Ali, nemojte da nam nudite više da dižemo kredite, zato što ćemo sahraniti državu. I to je nešto što je zaista nedopustivo i molim vas da više ne iznosite zaista istine i da se pozivate na Fiskalni savet, jer ako se pozivate na Fiskalni savet, onda se svakako zalažete da otpustimo naredne godine još 20 hiljada ljudi i zalažete se da dodatno ljudima smanjimo plate i penzije, a nisam baš siguran da vam je to politika koju ste vodili do danas. Hvala vam.

Reč ima Miletić Mihajlović. Sledeći poslanik je Zoran Babić, pa Jovan Marković.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Ne znam na šta ste tražili repliku.

Poštovana predsednice, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, odmah da kažem da amandman na član 1. koji kaže da treba taj član brisati svakako ne može da se podrži i takav jedan amandman je besmislen. Elementarno je valjda po Ustavu Republike Srbije da se donese budžet za svaku godinu i zapravo mi smo ovom raspravom u procesu donošenja zakona o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu i to je naša ustavna obaveza.
Zakon o budžetu Republike Srbije je jedan od najvažnijih zakona u funkcionisanju države, po kome, i to piše upravo u tom prvom članu koji se negira, uređuju prihodi i primanja, rashodi i izdaci u našoj državi. Dakle, negiranje takve jedne potrebe koja je definisana u članu 1. ovog zakona o budžetu je obična destrukcija, a rekao bih i pozivanje na kršenje Ustava Republike Srbije. Zato svakako da je ovaj amandman zaista bespredmetan i besmislen.
Moramo se svi mi složiti da moramo doneti Zakon o budžetu Republike Srbije za sledeću godinu. Mi možda možemo i da predložimo brisanje nekog člana u ovom budžetu. Svakako, nećemo se svi složiti sa predloženim rešenjima u Predlogu budžeta za 2016. godinu i to nije sporno i ne treba da budemo jednoglasni u svemu tome, ali praktično negiranje potrebe donošenja budžeta je lakrdija i nema nikakvog smisla.
Jedno je sigurno, da je ova Vlada veoma posvećena napretku Srbije i oporavku Srbije i to se pokazuje i kroz reforme koje ona donosi u toku svog postojanja i svakako i ovim što su rezultati u poslovanju, rekao bih, Srbije i po ovome što je projektovan ovaj budžet. Dakle, posvećena je napretku i boljitku Srbije kao retko koja Vlada u prošlosti.
Dajte da zaista razgovaramo argumentovano, da budemo toliko kooperativni i da u svemu onome što predlažemo ima punog smisla.
U svakom slučaju, o ovakvom amandmanu nema potrebe da se diskutuje. Dajte da budemo ozbiljni u ovome što radimo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Pošto vidim da je ovo sada neko vreme postavljanja pitanja, iako nisu ni poslanička pitanja, niti pitanja Vladi, ali iskoristiću i tu priliku, pa ću ja postaviti neka pitanja.
Da li je istina da Bojan Pajtić nemilice troši novac građana Srbije koji žive u Vojvodini, pa čak i četiri miliona i 600 hiljada dinara dotacije nevladinim organizacijama provinciji Limpopo u Republici Južnoj Africi. I Limpopo je važniji od Novog Sada, Subotice, Kikinde, Sombora i svih onih divnih mesta u Vojvodini, Limpopo?
Šteta što ministar pravde i ministar unutrašnjih poslova nisu ovde, doći će siguran sam. Da li je tačno da je Bojan Pajtić potrošio, i može i mene da tuži kao što je danas tužio gospodina Aleksandra Martinovića, mog kolegu i prijatelja, ali nas neće zaustaviti u tome da izgovaramo istinu svakog dana, da li je istina da je i od dece ometene u razvoju oteo milion i 200 hiljada evra, da je od svetinje uzeo milion i 200 hiljada evra i da je umesto Heterlenda, umesto objekta za tu decu, za njihove porodice, za roditelje te dece, da je ostalo maltene zgarište, ali su džepovi Bojana Pajtića i njegove klike, boga mi, puniji za milion i 200 hiljada evra?
Da li je istina da je od 2006. do 2015. godine svake godine uvećavan broj radnih mesta u pokrajinskoj administraciji šurnjajama, strinama, tetkama, kumovima, biznis partnerima, prijateljicama, hvala Dragane, partijskim koleginicama i kolegama i zato se troši građanima Vojvodine godišnje više milijardu dinara?
Da li je istina da je između 2000. i 2012. godine, onima kojima smeta akciza na električnu energiju, koja se meri u promilima, da li je istina da je struja za DS i Bojana Pajtića u vreme njihove vladavine, kada su određivali cenu struje, cene električne energije poskupela kumulativno 600%? Evo, tu je gospodin Saša Antić, siguran sam da će odgovoriti – da li je poskupela od 2000. do 2012. godine struja, električna energija u Srbiji za privredu i za građane Republike Srbije više od 600%?
Još jedno pitanje na koje, siguran sam, neće imati odgovora, da li je za onoga koji je malopre zdušno napadao Vladu Aleksandra Vučića i Republike Srbije, da li su mu i sada draže čaše od kristala u Sava centru od budžeta Republike Srbije i od građana Republike Srbije?

Reč ima narodna poslanica Suzana Spasojević.

Zahvaljujem.
Upravo, nasuprot obrazloženju koje je predlagač amandmana naveo, smatramo da Predlog budžeta odražava i stanje i trenutak u kome se Republika Srbija nalazi. Ono što je najbitnija i najkvalitetnija karakteristika Predloga budžeta jeste da je realan i da je planiran u skladu sa očekivanim prihodima i u skladu sa tim očekivanim rashodima, a dobro znamo kako su u nekom ranijem periodu budžeti i planirani i realizovani.
Budžet je koncipiran upravo u skladu sa ciljevima Vlade da Srbija troši onoliko koliko zarađuje. Nekada se i rasipalo i neodgovorno trošilo. Zato sada i jesmo tu gde smo, pred još jednom godinom u kojoj treba očuvati stabilnost javnih finansija, u kojoj treba štedeti, primeniti set nepopularnih mera. Znamo da građani opravdano ne prihvataju ove mere, ali je očigledno da se zbog svega onoga što se ranije radilo mora ovakvim merama i pristupiti.
Tačno je da je budžet za narednu godinu smanjen, ali bitno je da se u socijalno prava građana nije diralo. Bitno je i veliki je značaj što je Vlada u ovakvim teškim vremenima za kapitalne investicije opredelila 117 milijardi dinara i još 35 milijardi dinara za železnice i puteve.
Znamo koliki je značaj ulaganja u putnu infrastrukturu. To su sve zemlje u okruženju pre nas shvatile. Znamo koliko ulaganje u putnu infrastrukturu utiče i na rast privrede i na rast BDP i da je to veoma važan korak u trci za investicije.
Zato i predlažemo da se amandman, koji predviđa da se ovaj član i svi naredni članovi brišu, ne prihvati bez davanja ikakvog drugog rešenja i za ovaj i za naredne članove. Sigurna sam da je predlagač svestan koliko bi ne usvajanje budžeta uticalo na funkcionisanje Srbije i koliko bi ugrozilo i obezbeđivanje sredstava za penzije, za socijalna davanja i za plate. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanike Balša Božović.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo, uvaženi ministri, amandman je nastao kao posledica subvencija kada je u pitanju železnica. Šest milijardi više za ovu godinu, nego za prošlu godinu. Smatramo, ne da to samo nije u redu, nego da to koči razvoj Srbije i da je iz tog razloga jedna od stvari, jedan od argumenata zašto smo tvrdili da ovaj budžet nije razvojni i da ovaj budžet, na kraju, nije ni socijalni.
Mi smo predložili, odnosno ja lično, da makar pola ove svote novca bude obezbeđeno za siguran posao za mlade ljude. U Srbiji je nezaposleno 55% mladih. Ako bi Srbija uspela da sa 50 ili 60 miliona evra u nekom narednom periodu svake godine obezbedi da ti mladi ljudi, kao mladi stručnjaci, ostanu u zemlji, da ne idu iz zemlje, ukoliko bi mogla da godinu dana u nekoj privatnoj kompaniji može da plaća prosečnu platu u Republici, sa porezima i doprinosima, a da, ukoliko vlasnik te privatne kompanije se odluči na takav program Vlade Republike Srbije da ne može da otpusti onog koji je radio do tada kod njega, možda možemo da pružimo makar šansu za posao svakom mladom čoveku koji završi višu, visoku školu ili magistrira ili doktorira.
To je način na koji Srbija brine o svojoj budućnosti, o svojim kadrovima.
Zašto smo protiv ovolikih subvencija u železnici? Zato što čak postoji jedna svota novca iz EU koja se nije iskoristila na restrukturiranje tog javnog preduzeća. Mi mislimo da je to veoma loše i da se na ovaj način i dalje troše velika sredstva ni našta, a na ovaj način možemo da podstaknemo nekog mladog čoveka da dobije šansu u Srbiji. Toliko. Zahvaljujem.