Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovani ministri, vaše Ekselencije, gospodine Devenport, otvaram Petu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Ovu posebnu sednicu sazvala sam da bi se Narodnoj skupštini obratio komesar Evropske unije za susedsku politiku i pregovore o proširenju, gospodin Johanes Han.
Čast mi je da, u ime narodnih poslanika i u svoje ime, pozdravim gospodina Johanesa Hana, kao i članove delegacije Evropske unije koji prisustvuju ovoj sednici.
Sada molim gospodina Johanesa Hana da uzme reč i da nam se obrati.

Predsedniče Vlade, predsednice Skupštine, poštovani poslanici, velika mi je čast što imam priliku da se obratim parlamentu Srbije.
Još jednom, zapravo, kao na pozornici, moramo povremeno da ponovimo tekst.
Poštovana predsednice, ministri i ambasadori, dame i gospodo, pre svega, želim da se zahvalim na tome što ste mi upriličili dobrodošlicu aplauzom. Obično dobijem aplauz pošto odlazim iz parlamenta. Pošto sam dobio aplauz na samom početku, želim da vam se zahvalim na tom malom simbolu.
Biti ovde nije slučajno u ovom trenutku, zato što će narednog ponedeljka Evropska unija i Srbija otvoriti prva dva pregovaračka poglavlja, Poglavlje 32, Poglavlje 35 i Poglavlje 32. Poglavlje 32 je o finansijskoj kontroli, a Poglavlje 35 odnosi se na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Međuvladina konferencija 14. decembra obeležiće početak suštinskog dela procesa pristupanja i našeg procesa pridruživanja, što je konačni cilj, i na taj način ideja o izgledima Srbije da pristupi evropskoj porodici više neće biti samo ideja, već jedan konkretan i ostvariv cilj.
To je rezultat, dame i gospodo, poštovani poslanici, rezultat naših zajedničkih napora i vaše i naše snažne posvećenosti.
Kao što je i u Izveštaju Komisije od 10. novembra ocenjeno, Srbija je ostvarila veliki uspeh na svom putu ka Evropskoj uniji.
Dozvolite mi da istaknem intenzivan rad na okončanju akcionih planova o vladavini prava, o ključnim sporazumima sa Kosovom, kao i važne korake preduzete u cilju unapređenja regionalnih veza i jačanja odnosa sa zemljama u susedstvu.
Vlada Srbije je nastavila i sa ambicioznim privrednim i strukturnim reformama, koje će, uveren sam, doprineti stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja, obnoviti rast, unaprediti konkurentnost i stvoriti nova radna mesta. Prvi ohrabrujući rezultati već se mogu videti.
Impresioniran sam i pozitivnim i humanim načinom na koji su Srbija i njeni građani postupali sa nezabeleženim brojem izbeglica i migranata, koji su pod teškim okolnostima pristizali u ovu zemlju.
To veoma cenimo, kako države članice i EU, i pružaćemo podršku Srbiji u suočavanju sa ovim izazovom, kao što smo činili nakon poplava prošle godine. Sve gore pomenuto zahteva hrabrost i napor i pokazuje koliko je Srbija sposobna i spremna da ostvari rezultate. Sa naše strane, takođe, smo marljivo radili kako bi podržali i motivisali Srbiju da teži svom strateškom cilju, članstvu u EU.
Sećam se svoje prve posete Srbiji. To je bilo pre godinu dana u svojstvu komesara za pregovore o proširenju. Tom prilikom sam istakao koliko sam posvećen evropskom putu Srbije i ozbiljno sam to mislio.
Predstojeća međuvladina konferencija pokazaće da EU ispunjava svoje obaveze onda kada zemlje ostvare potreban napredak. Trebalo bi sada iskoristiti ovaj povoljan trenutak. Decembar 14. označiće početak jednog procesa i uveren sam da će se ovi procesi nastaviti, a istovremeno omogućiti temeljno sprovođenje neophodnih reformi. Ono što je sada potrebno jeste potvrđivanje preuzetih obaveza i odlučan nastavak reformi, posebno u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode izražavanja koja je sa stanovišta EU neprikosnovena i od suštinskog značaja EU. Takođe, neophodne su reforme u javnoj upravi, potrebna je borba protiv diskriminacije i ekonomski razvoj i reforme.
Jednako je važan i dalji napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji je ključan za dalji napredak u pristupnim pregovorima. Srbiji su potrebne ove reforme, ne zbog EU, već zato što one mogu modernizovati Srbiju i doneti korist njenim građanima. Srpska administracija biće efikasnija, građani Srbije imaće pristup boljim javnim uslugama, njihova deca boljem obrazovanju i boljoj zdravstvenoj zaštiti, privreda će rasti tako što će poslovni sektor odlučno nastaviti da se razvija u povoljnijem okruženju u kojem su pravila transparentna i gde nema prostora za korupciju.
Poštovani poslanici, države članice trenutno procenjuju pripremljenost Srbije u svim oblastima koje su obuhvaćene pravnim tekovinama EU. U svim tim oblastima znam da možemo računati na Srbiju i da će Srbija i njena Vlada ostvariti održivi napredak u svim oblastima.
Parlament Srbije je ključni činilac u ovom procesu. Ovo je mesto gde se konsenzus o najvažnijim pitanjima procesa evropskih integracija ostvaruje i dalje gradi. Moram posebno istaći značaj postizanja širokog partijskog i javnog konsenzusa o narednim koracima u procesu evropskih integracija. Na taj način će se obezbediti trajne reforme.
Ovaj parlament je institucija koja obezbeđuje i visok stepen usaglašenosti sa pravnim tekovinama EU. Znam da ste tokom proteklih godinu dana primili impresivan broj zakonskih predloga i da mnogi tek pristižu, što znači da nećete biti besposleni. Pred vama je još dosta toga što je potrebno uraditi, ali biće važno opredeliti dovoljno vremena za sve pripremne radnje, posebno konsultacije sa drugim činiocima, međunarodnim partnerima i naravno komisijom.
Ova skupština je forum u kojem se reforme razmatraju, preispituju, diskutuju, ali na kraju donose i odluke. U tom smislu, hitan postupak bi trebalo koristiti samo u zaista hitnim slučajevima i u potpuno opravdanim izuzecima. To je od suštinskog značaja za obezbeđenje poštovanja prema vladavini prava i sve ukupno inkluzivnost procesa pristupanja.
Parlament Srbije bi trebalo da ima glavnu ulogu u nadzoru izvršne vlasti i da nadgleda delotvorno sprovođenje reformi na terenu u bliskoj saradnji sa nezavisnim regulatornim telima.
Takođe, dužni ste i da široj javnosti objasnite ovaj proces, proces evropskih integracija više se konkretizuje za sve u Srbiji. Ne predstavlja realnost samo za administraciju, civilno društvo, poslovne ljude, studente, istraživače, postaje realnost i za društvo u celini i sve građane u Srbiji, pošto ove reforme zadiru u sve veći broj različitih sektora i utiču na brojne aspekte svakodnevnog života.
Još jedno pitanje koje je od izuzetnog značaja je regionalna saradnja i dobri odnosi sa susedima. U tom smislu želim da konstatujem konstruktivnu posvećenost koju Srbija pokazuje. Proces proširenja trebalo bi da ovom regionu pruža uporište sigurnosti za izgradnju dalje stabilnosti. Mi jednostavno ne možemo da priuštimo bilo kakvo nazadovanje u smislu osporavanja reformi ili slabljenja ili prekidanja uspostavljenih regionalnih veza.
Ovim dolazim do presudnog elementa regionalne saradnje, to je program, agenda povezivanja. I izgradnja i povezivanje saobraćajne i energetske infrastrukture je u samoj biti naših napora. Bečki samit i sveukupni berlinski proces stvorili su pozitivan zamajac i pomogli zemljama u regionu da ostvare značajan napredak.
Obaveze koje su Srbija i druge zemlje preuzele na samitu sada treba da se u potpunosti sprovedu. One se ne odnose samo na infrastrukturne investicije, već i na prateće mere kojima će se osloboditi njihov pun potencijal poput jednostavne procedure na graničnim prelazima, interoperabilnosti i planovi održavanja infrastrukture.
Srbija je takođe jedan važan spoljno politički partner EU. Mi smo impresionirani odgovornim predsedavanjem Srbije OEBS-om tokom 2015. godine i uspešnom organizacijom prošlonedeljnog ministarskog samita ovde u Beogradu.
Poštovani poslanici, mi smo izgradili uniju i nema razloga zašto ne biste aplaudirali, to je zaista veliki događaj. Moram reći da je zapravo ovaj aplauz za zaposlene koji su uradili jako puno i uložili puno napora, radili dosta vodeći računa, bio je zaista jedan veliki napor, još jedan dokaz kvaliteta vaše javne administracije. Hvala vam puno.
Vratiću se na govor, poštovani poslanici, mi smo izgradili uniju koju čini 28 država članica, koja je postigla nezabeleženi stepen ekonomskih i političkih integracija, uniju koja je pre svega mesto u kojem mir i stabilnost preovladavaju, a rat je postao nezamisliv.
Kako slavimo Međunarodni dan ljudskih prava, a mi to danas obeležavamo, dozvolimo da ne zaboravimo da je unija zasnovana na zajedničkim vrednostima, na demokratiji, na fundamentalnim pravima i na vladavini prava. Ali, stabilnost bilo da je politička, ekonomska ili finansijska kao koncept je jako krhke prirode. Mi smo pretrpeli najgoru finansijsku i ekonomsku krizu od Drugog svetskog rata. Naše susedstvo od Ukrajine do Sirije, preko Bliskog istoka do severne Afrike i dalje je nestabilno. Brojni izazovi su pred nama od terorizma i migracija do energetskih nestašica.
U svetu u kojem sve više zavisimo jedni od drugih ovi izazovi nisu isključivo evropski. U pitanju su globalni izazovi koje moramo rešavati zajedno kao Unija i zajedno sa vama, sa Srbijom zato što je evropska Srbija deo naše zajedničke misije i ne treba sumnjati u to.
Čitava Evropska unija, odnosno njene institucije i 28 država članica postojano podržavaju evropsku perspektivu Srbije. Iz tog razloga mi znatno investiramo u Srbiju. Evropska unija pruža najviše pomoći Srbiji sa oko 200 miliona evra pomoći godišnje. Ne računajući nezabeležnih 170 miliona koje je Evropa obezbedila nakon prošlogodišnjih dramatičnih poplava, kojih se još uvek jasno sećam, pružili smo i neposrednu finansijsku i humanitarnu pomoć Srbiji prilikom priliva izbeglica i blisko sarađujemo sa srpskim vlastima na srednjoročnoj i dugoročnoj pomoći.
Evropska unija je i glavni partner Srbije kada je u pitanju trgovina, investicije i povoljni krediti. Mi takođe investiramo i u srpsku omladinu. Uzgred budi rečeno, najbolja investicija koje jedno društvo može da učini.
Više od 1.600 srpskih studenata biće korisnici raznih programa do kraja 2015. godine. Nadam se da će se ovaj broj uvećavati u narednim godinama zato što su današnje mlade generacije upravo te koje će oblikovati sutrašnju Evropu.
Pred nama je dosta posla, ali uveren sam da ćemo zajedno kao partneri i prijatelji uspeti da sprovedemo naredne korake bez teškoća i uskoro otvorimo jedno novo poglavlje u našoj zajedničkoj istoriji i uvedemo Srbiju tamo gde pripada, u evropsku porodicu. Hvala vam.

Još jednom u svoje ime, u ime poslanika Narodne skupštine Republike Srbije zahvaljujem se gospodinu Johanesu Hanu na njegovom današnjem obraćanju.
Zaključujem Petu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
(Sednica je završena u 11.40 sati.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 135 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika i da imamo uslove za dalji rad Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da počnemo da razmatramo amandmane na predloge zakona koje smo juče razmatrali u načelu.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice.
Najpre tražim objašnjenje od vas zašto u zakonskom roku nisam dobio odgovor na poslaničko pitanje koje sam postavio u vezi programa povratka i održivog opstanka Bošnjaka u Opštini Priboj. Moram da naglasim da su mi podaci koje sam zatražio u tom poslaničkom pitanju bili od krucijalne važnosti za pripremu diskusije o budžetu i za pripremu amandmana o budžetu. Kao što sam rekao, niti je Vlada ispoštovala rok od 15 dana da dostavi odgovor na to pitanje, niti je Skupština učinila nešto da natera Vladu da poštuje zakon i da poštuje rokove.
Takođe nisam dobio ni obaveštenje o tome zašto se u tužilaštvu, sudu i policiji u Novom Pazaru i drugim sandžačkim gradovima i dalje prilikom zapošljavanja favorizuju kandidati srpske nacionalnosti, iako su daleko slabije ocenjeni od Bošnjaka, čime se dodatno narušava i onako neusaglašena struktura u tim institucijama i nedovoljna zastupljenost Bošnjaka u njima. Zbog toga smo mi u nekoliko proteklih godina u više navrata organizovali mirne proteste u Novom Pazaru kako bi skrenuli pažnju na to, a danas, koliko vidimo, neki su se pred izbore setili da Bošnjaci nisu dovoljno zastupljeni u tim državnim organima.
To su pitanja na koja čekam odgovore, a danas tražim objašnjenje od ministra pravde Nikole Selakovića, ministra za rad Aleksandra Vulina i valjda odlazećeg ministra odbrane Bratislava Gašića, kao i načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića, o njihovom neprimerenom dočeku koji su organizovali haškom osuđeniku generalu Lazareviću. Vrlo je opasna poruka kada državni vrh organizuje ovako neprimeren doček za čoveka koji je pred Haškim tribunalom osuđen na 15 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja i druga nehumana dela na Kosovu 1999. godine, sa ciljem etničkog čišćenja.
Uprkos tome što je general Lazarević znao za činjenje ratnih zločina od strane njegovih jedinica i od strane njegovih trupa, on ih je nedvosmisleno podržavao. Formacije pod njegovom komandom su odgovorne za masovno etničko čišćenje, mučenja, paljevine i druge zločine koji su počinjeni 1999. godine, između ostalog i u Bošnjačkoj mahali u Kosovskoj Mitrovici, a koji su vodili sistematskom čišćenju, etničkom čišćenju albanskog, bošnjačkog i drugog nesrpskog stanovništva. Upravo su oružane formacije za koje je bio odgovoran general Lazarević, 29. aprila 1999. godine, u naselju Bošnjačka mahala u Kosovskoj Mitrovici zapalile porodičnu kuću tadašnjeg saveznog poslanika dr Sulejmana Ugljanina.
Imajući sve ovo u vidu, mene zanima odgovor predsednika Vlade ko je ovim ministrima odobrio ili naložio odlazak na ovaj sramni doček, da sa svojih državnih funkcija veličaju zločine i zločince? Takođe, tražim i objašnjenje od predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasima Ljajića, da objasni ko je za dovođenje ovog haškog osuđenika tražio, a ko je odobrio korišćenje vladinog aviona koji se finansira novcem svih građana, između ostalih i Bošnjaka i Albanaca? Zašto se Rasim Ljajić danas krije pred ovom sramotom?
Na kraju pitam kakvu poruku Albancima i Bošnjacima šalje Vlada i njeni ministri, kada na ovakav neprimeren način dočekuje čoveka osuđenog za najteže zločine nad pripadnicima dva naroda i kako da taj narod veruje vojsci i državi čiji državni vrh dočekuje one koji su činili, odnosno odobravali zločine nad njima?
(Narodni poslanici lupaju o poslaničke klupe.)
To da li se ovi ministri i načelnik Generalštaba u svoje privatno vreme dive Lazareviću, pa možda čak i Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, to je njihov moralni problem… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, poslaniče, prošlo je vreme.
(Narodni poslanik Enis Imamović dobacuje s mesta.)
To je legalno i legitimno, to smo videli u Britanskom parlamentu, a mi hoćemo da budemo kao i druge zemlje Evrope.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi narodni predstavnici, poštovani građani Srbije, želim da postavim pitanje predsedniku Vlade o postojećem problemu koji se tiče dospelih a neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršenim presudama za potraživanja iz radnog odnosa.
Naime, Vlada Republike Srbije donela je odluku o formiranju radne grupe za analizu stanja u vezi sa izvršavanjem presuda Evropskog suda za ljudska prava. Akcionim planom su, koji je usvojila radna grupa, a Vlada prihvatila Zaključkom od 14. aprila 2011. godine, predviđene odgovarajuće mere, kao i donošenje odgovarajućih zakona.
Kako u Republici Srbiji ne postoje jedinstvena i relevantna evidencija izvršnih sudskih presuda za potraživanje iz radnog odnosa koja nisu izmirena, radna grupa je predložila Vladi donošenje uredbe o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršenim presudama za potraživanje iz radnog odnosa, kojom bi se utvrdila ukupna obaveza, kao osnov za predlaganje propisa i za njihovo izmirenje.
Predmet evidentiranja po uredbi su dospele neizmirene obaveze na dan 31. decembar 2011. godine koji ima društveno preduzeće po presudi za potraživanja iz radnog odnosa, koja je poslala izvršna do 30. juna 2011. godine, a obuhvata presuđenu glavnicu, kamatu obračunatu prema presudi i troškove postupka.
Nakon izvršenog evidentiranja stalo se sa rešavanjem ovog problema sve do 25. juna 2015. godine, kada je Vlada Republike Srbije donela odluku o izmeni Odluke o obrazovanju radne grupe za pripremu propisa kojim će se urediti način regulisanja dospelih a neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa. Zadatak radne grupe je da izvrši analizu vrste dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa, da predloži način utvrđivanja obima obaveza i moguće načine izmirenja tih obaveza i da na osnovu sačinjenih analiza i predloga dostavi i mišljenje i predloži odgovarajuće propise kojim će se urediti način regulisanja dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa.
Moje pitanje je - da li je radna grupa sačinila izveštaj o svom nalazu u odnosu na zadatke koje je dobila? Pod dva, da li je Vlada Srbije razmatrala i donela odluke na osnovu izveštaja radne grupe? I pod tri, kada će radnicima biti isplaćena njihova potraživanja?
Drugo pitanje se odnosi na ponavljanje pitanja koje sam postavio prošli i pretprošli i pretpretprošli, a ono se upućuje predsedniku Vlade i gospođi Zorani Mihajlović - kada će iz grada Niša, iz centra grada, biti izmeštena železnička pruga? Pošto sam dobio nemušti odgovor od ministarstva, ja sam pitanje ponovio prošli put, nikakav odgovor nisam dobio, te vas molim, gospođo predsedavajuća, da insistirate da dobijem validan odgovor. Dakle, kada će železnička pruga biti izmeštena iz grada Niša?
Drugo pitanje, ako ne izmestite prugu, da li je tačna tvrdnja pojedinih funkcionera iz Srpskih železnica da će ta pruga biti privremeno elektrificirana? Molim da mi se to odgovori.
Treće pitanje postavljam predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću. Pitam - kada će građani Niša, juga i jugoistoka Srbije čuti kakav je plan privrednog i ekonomskog razvoja Niša, juga i jugoistoka Srbije? Ono što ste obećavali u predizbornoj kampanji 2014. godine i 2012. godine je da će grad Niš biti grad sa novim radnim mestima, velikih bulevara, novih poslova i novih investicija. Od tada do danas, od kada ste preuzeli vlast u gradu Nišu, u gradu Nišu je za 365 privrednih društava manje nego što je bilo 2012. godine i 201 preduzetnik je manje nego što je bilo 2012. godine. Doživeli smo da nam isključuju struju zbog neplaćenih računa ulične rasvete. Doživeli smo da nemamo ko da zameni sijalice na uličnoj rasveti pa je pola grada u mraku. Doživeli smo da nam škole budu u blokadi. Doživeli smo da javna preduzeća budu u blokadi.
Zato vas pitam, koji je plan razvoja grada Niša, ekonomski plan razvoja grada Niša, juga i jugoistoka Srbije? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.
Pitam Vladu Republike Srbije, pre svega resorno zadužene ministre u Vladi, gospodina Lončara - kako je moguće da smo rekli da će se rešiti problem sa listama za čekanje za narednu 2016. godinu ukoliko imamo podatak da je za RFZO u budžetu predviđeno pet milijardi manje za narednu godinu?
Kako je moguće da ćemo rešiti liste za čekanje, što je možda gorući i najveći problem kada su u pitanju građani Srbije koji imaju potrebu da se leče ukoliko se razbole? Kako ćemo rešiti ukoliko se te bolnice budu samo krečile i ofarbale? Nekoliko puta smo upućivali na to da nije dovoljno samo krečiti na to da nije dovoljno samo krečiti bolnice u Srbiji. Ako ih okrečite i renovirate, to ne znači da smo rešili problem zdravstva u Srbiji, koji je gorući problem u poslednjih nekoliko decenija.
Ne može se rešavati problem na način da predvidite manje subvencije za zdravstvo i pre svega kada su u pitanju i zaposleni u sektoru zdravstva, a da se pritom on odnosi na one koje čiste te bolnice i one koji čuvaju te bolnice. Ako ministarka Kori Udovički može da odgovori meni, kao narodnom poslaniku – kako je moguće da se na jedan paušalan način rešava problem viška zaposlenih u javnom sektoru, kako to gospođa ministarka Udovički često govori, na takav način da zapravo dovode u pitanje higijenske uslove u bolnicama u Srbiji? Zašto? Zato što je to veoma važna stvar. Ako Vlada Republike Srbije kaže da će rešiti problem u zdravstvu i da će građani moći da se leče, a onda kao jedinu meru predlažu krečenje bolnica, a s druge strane snižavaju higijenske uslove u tim bolnicama, građani Srbije onda nemaju čemu dobrom da se nadaju, a kamoli da misle da će liste za čekanje krajem 2016. godine nestati.
Pitam zatim gospodina Vujovića – kako misli da građani Srbije prežive 2016. godinu, s obzirom da budžet koji se danas nalazi u proceduri u Skupštini i o kojem se vodi rasprava u pojedinostima ima toliko manjkavosti koje se pre svega odnose na građane koji ne mogu da dođu do posla? Nema novca za građane koji traže posao. Nema novca za prosvetne radnike, za zdravstvene radnike. Nema novca za najtalentovanije u Srbiji. Nema novca za mlade talente u Srbiji. Nema novca za stvari koje se tiču svakodnevnog života, ali sa druge strane se izdvaja 126 miliona evra za otvaranje novih 30 hiljada stranačkih radnih mesta ispred SNS. Sa druge strane, ima novca za lažne investitore, poput „Beograda na vodi“, poput najavljene investicije u Novom Sadu, poput mnogih drugih lažnih investitora i investicija koje se danas u ime Vlade Republike Srbije najavljuju građanima za 2016. godinu.
Postavljamo pitanje ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije – kakva je to sigurnost u Srbiji i na kom je nivou bezbednost građana, ukoliko znamo da Ministarstvo unutrašnjih poslova i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske Republike Srbije imaju toliko mizerne plate, da svoj život rizikuju za platu sa kojom ne mogu da prežive od 1. do 30. u mesecu.
Ministarku poljoprivrede pitamo – kako je moguće da je poljoprivreda razvojna šansa Srbije, ukoliko imamo dan-danas protest poljoprivrednika u Srbiji, koji se smrzavaju nedeljama, dok mediji to ne objavljuju, a s druge strane imamo manje novca za poljoprivredu?
S druge strane, kako je moguće da ima para za propala javna preduzeća, čiji direktori imaju nekoliko stotina hiljada dinara platu, neki i nekoliko desetina hiljada evra primanja? Ako samo znamo da je 94 miliona evra „Petrohemija“ u minusu, to prevazilazi iznos ušteda na penzijama. Kako je moguće da Vlada nema za najstarije sugrađane, a ima za svoje kadrove iz SNS? Zahvaljujem.