Zahvaljujem se.
Moje pitanje se postavlja Ministarstvu pravde i Vladi Republike Srbije, a pitanje se nadovezuje na već ranije postavljena pitanja od strane nekoliko poslanika našeg parlamenta. Konkretno, radi se o jednoj opasnosti od revizije istorije, istorijskih činjenica, od nečega što podrazumeva rehabilitaciju onih pokreta, pojedinaca, svega onoga što je predstavljalo kolaboracionizam svega onoga što je predstavljalo pašast u jednom velikom periodu istorijskih nedaća, istorijskih iskušenja ne samo za srpski narod već za svaki slobodoljubivi narod i u Evropi i u svetu koji se borio protiv fašizma.
Nalazimo se u vremenu kada zakonska regulativa koja se odnosi na rehabilitaciju omogućava da se rehabilituju i oni koji kako se to kaže, pravnom rehabilitacijom doživljavaju istovremeno i nešto što svaki slobodoljubivi čovek ne bi mogao da prihvati, a to je reinkarnacija zla. Zbog čega se na ove činjenice ukazuje? Zbog toga što je nedavno pokrenutom rehabilitacijom shodno odredbama Zakona o rehabilitaciji koji ova Vlada nije donela započeo postupak pravne rehabilitacije Milana Nedića. Ne želeći da se upuštamo ni kao stranka ni bilo ko od nas pojedinačno u ličnost Milana Nedića, želimo samo da ukažemo na njegovu istorijsku ulogu u istorijskom kontekstu kada su činjena brutalna zlodela na štetu pre svega Jevreja, pre svega Roma, svih patriota, svih rodoljuba, svih onih koji su se borili za slobodu.
Logično je da se u tom pravcu ne može ni u kom slučaju isključiti mogućnost da ta tzv. pravna rehabilitacija nema reflekciju na istorijsku rehabilitaciju. Ne može nas niko uveriti ni bilo ko ko se sa stručnog aspekta bavi istorijom, istorijskim činjenicama da se istorijska rehabilitacija može zaštititi, odnosno da nema nikakvog dodira sa pravnom rehabilitacijom. Ove dve kategorije, ova dva instituta se neminovno prožimaju. Socijalistička partija Srbije kao deo koalicije, kao deo Vlade i sama Vlada koja je dala veliki doprinos u obeležavanju svih događaja, a naročito istorijskih događaja koji se vezuju za nedavnu prošlost borbe protiv fašizma, naravno, da stoji na stanovištu da se ovakvi postupci i ovakvi činovi ne mogu posmatrati sa dobrom namerom niti se mogu posmatrati kao postupci koji vode dobrom.
Naprotiv, ukoliko se postupci prema ličnostima kao što je Milan Nedić nastave, onda ćemo izaći iz okvira ne samo ideoloških podela koje su prirodne podele, ne samo iz podela koje su produkt političkih razlika, već ćemo izaći iz okvira onoga što podrazumeva jedan prirodan pristup i jedno logično razmišljanje u odnosu na te istorijske činjenice i ući ćemo u jednu veliku opasnost koja se zove satisfakcija svih onih zločinaca, svih onih zlodela, svih onih koji su predstavljali zlo za celokupan narod u svetu, odnosno sve populacije koje su bile pod udarom fašizma i svih onih ideologija koje su slične fašizmu.
Zbog toga jednostavno smatramo u SPS, a uveren sam da je to i stav Vlade Republike Srbije, da zakonska regulativa kojom se propisuje postupak rehabilitacije mora biti promenjena, mora biti usklađena sa onim što podrazumeva zaštitu moralnih vrednosti ne samo sa stanovišta ličnog, etičkog kodeksa, ne sa stanovišta kolektivnog morala, već sa stanovišta zaštite osnovnih dobara, osnovnih ljudskih prava, zaštićenih Ustavom i međunarodnim konvencijama. Zahvaljujem vam se.