Po kom osnovu, gospodine Živkoviću?

Tri predlagača amandmana ima, gospodine Živkoviću.

(Zoran Živković, s mesta: Ja sam jedan od njih.)

Ja ne mogu da znam ko ima pravo na repliku, samo na pominjanje predlagača amandmana mora da se pomene vaše ime i prezime.

(Zoran Živković, s mesta: Ja ću da vam pomognem, sva trojica imaju pravo.)

To po vašem tumačenju Poslovnika, po mom nemate pravo. Jer ja mogu u Poslovniku samo da nađem mogućnost kada se pomene vaše ime i prezime da znam ko od vas trojice ima pravo.

(Zoran Živković, s mesta: Kako ste njemu dali repliku?)

On je pomenut.

(Zoran Živković, s mesta: Ko ga je pomenuo?)

Ne želim da se ubeđujem na takav način sa vama.

Možda ja jesam rđa sa dna kace, jesam prostak kao što kaže gospodin Božović, koji ponavljam, za svog kolegu kaže – ne kaže se više, nego naprotiv glupane glupi. Možda ja jesam rđa sa dna kace, možda jesam prostak kao što gospodin Božović piše na „tviteru“, ali moram da striktno poštujem Poslovnik i da vam dam reč kad imate na to pravo.

(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Povredili ste član 100. Poslovnika koji govori o tome da predsedavajući ukoliko želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.

Znači, vi ste sada sa tog mesta govorili o tome šta ko piše na društvenim mrežama, kakve to veze ima sa predsedavanjem…

(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se gospodine Đurišiću

(Marko Đurišić: Ja vas molim da završim.)

Ne mogu vam dopustiti. Ako koristite Poslovnik za repliciranje, ja ne mogu da vam dopustim.

(Marko Đurišić, s mesta: Ja ne repliciram, govorim o tome da …)

Replicirate.

(Marko Đurišić, s mesta: … zloupotrebljavate Poslovnik da komentarišete društvene mreže dok predsedavate.)

Gospodine Đurišiću, vi možda smatrate da je u redu da se vređaju kolege u Narodnoj skupštini. Ja sam samo dao objašnjenje gospodinu Živkoviću i nisam učestvovao u raspravi. Ako mislite da je tako, Skupština će se u danu za glasanje …

(Marko Đurišić, s mesta: Jel možete da mi uključite mikrofon?)

Gospodine, objasnio sam sada ono što moram po Poslovniku da objasnim. Takođe, da li želite …

(Marko Đurišić, s mesta: Ne, ja nisam vama objasnio.)

Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? Da, zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.

Nije u sali.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.

Nije u sali.

Na član 1. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Gordana Čomić i Dragan Šutanovac.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Gospodine ministre, nažalost, vi ćete ostati  upamćeni kao čovek koji je u Srbiji smanjivao penzije, plate i povećavao akcize. To je nešto što će vas, pretpostavljam u celom profesionalnom životu obeležiti kod građana Srbije. Imali smo takvih ministara i ranije, ali način na koji vi, kako kaže ministar Antić tabelizujete javne finansije, on urušava finansije građana Srbije.

Ovaj način na koji želite da napunite praznu kasu zato što privreda ne radi, zato što predviđate da javna preduzeća nemaju dobiti kao ranije je za DS i sve građane Srbije potpuno neprihvatljiv i to gospodine Antiću nije populizam. To je socijalno odgovorna država koja stavlja građane pre svega u fokus države, a ne državu u fokus građana. Ne postojite vi ovde zbog države nego država postoji zbog građana.

Dakle, ono što planirate da uradite, građani Srbije moraju da znaju. To nije samo poskupljenje goriva. Svako u Srbiji zna da poskupljenje goriva izaziva lančanu reakciju poskupljenja u celoj privredi, kasnije i potrošnju.

Gospodine ministre finansija, da li znate pošto je ulje danas, da li znate pošto je šećer? Pre godinu dana cena ulja je bila 105 dinara, danas je 145. pre godinu dana cena šećera je bila 50 dinara, danas je 70. Ko će da plati to više? Na to sve, povećaćemo sad i cenu goriva. Kaže ministar rudarstva i energetike – populizam je ako mi pričamo o tome.

Vreme.

Sledeće će biti verovatno da se manje voze, a što i da se voze. Ako se ne voze bezbednije…

Malopre ste dali ministru četiri minuta da priča, a mene ste prekinuli u sekundi dok pričam.

Gospodine Šutanovac, upravo sada sam vas prekinuo, na dva minuta i 30 sekundi. Nisam vas prekinuo, samo sam upozorio da je vreme, da biste vi imali mogućnost da završite rečenicu i da zaključite vašu diskusiju. Mislim da je to u redu, gospodine Šutanovac, a ministar ima svoje vreme koje mu se oduzima. Ako prekorači vreme, njegovo vreme se oduzima od ukupnog vremena od 180 minuta, za razliku od vas koji nemate više vremena poslaničke grupe i ne može da se oduzme od vašeg vremena.

(Marko Đurišić, s mesta: Koliko još ima ministar vremena?)

Sada ću proveriti, gospodine Đurišiću, i dobićete tačnu informaciju koliko još ministar ima vremena. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika 106. stav 1.

Ja sam zaista sada zbunjen, jer sam mislio da mi ovde raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Pošto SNS i ja lično pratimo svaki amandman i ja ovde čitajući ovaj amandman, koji upravo govori – u prilogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticaju u poljoprivrednom i ruralnom razvoju, u članu 1. stav 1. briše se, i takav amandman su potpisali koleginica Čomić i kolega Šutanovac. O kojem mi zakonu ovde raspravljamo? O merama podsticaja ili o akcizama? Jesu li predlagači toliko zbunjeni, pa ne znaju na koji zakon uopšte daju amandmane? Ja ne znam o čemu se ovde radi? O kojem mi zakonu ovde raspravljamo? Da li na Zakon o akcizama ili na Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju?

To što su predlagači amandmana zbunjeni ili ne znaju o čemu i šta potpisuju, to već više govori o njima, ali ja vas molim da se ne zloupotrebljava govornica Narodne skupštine i da se govori o tačkama dnevnog reda, a sada je na dnevnom redu Zakon o akcizama, a ne Zakon o merama podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Gospodine Babiću, smatram da nisam prekršio Poslovnik.

Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)

Zahvaljujem.

Gospođo Čomić, vi ste se javili po?

(Gordana Čomić, s mesta: Da objasnim po amandmanu.)

Gospođo Čomić, moje pitanje je samo zbog redosleda, pošto imam jedan broj prijavljenih poslanika. Da li ste po Poslovniku ili po amandmanu?

(Gordana Čomić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Kao povreda Poslovnika. Izvolite.

Ne odnosi se na vas, niste vi povredili, osim ako se u povredu za predsedavajućeg ne smatra da se vodi računa o usklađenom radu odbora. Zato što amandman u ovakvom tekstu ne može da uđe u plenum ako ga nije odobrio i o njemu glasao odbor, matični odbor, u ovom slučaju Odbor za finansije. Dakle, nije do vas, nego je do ukupnog konteksta u kome se donose amandmane, pošto je ovaj amandman imao ispravku iz formalnih razloga, ali ispravka nije stigla do plenuma. Bila je na Odboru za finansije i Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i glasano je o amandmanu sa ispravkom. Zato kažem da nije neposredno greška predsedavajućeg, nije uopšte greška predsedavajućeg.

U ovom načinu kako donosimo budžet vrlo se lako dogodi da ispravka amandmana iz formalnih razloga prođe kroz odbore, ali da u takvom pisanom delu ne dođe kroz ovo. Ako želite da odbacite amandman, ja nemam ništa protiv, ali je to objašnjenje – amandman se ne može pojaviti dok ne prođe najmanje dva odbora i dok se na tim odborima ne donese odluka da ili je u skladu sa Ustavom, ili se odbacuje iz Poslovnikom utvrđenih razloga, ili se obaveštava da je u skladu sa Ustavom, a predlaže da se ne prihvati od predlagača. Ovaj amandman je tako prošao. Postoji ispravka.