Hoćete repliku?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Poslovnik.)

Poslovnik. Izvolite.

Član 107. reklamiram.

Gospođo predsednice, niste slušali, imali ste dijalog sa sekretarom, pretpostavljam. Ako neko u parlamentu šalje svoje kolege da odu u toalet i da pogleda u ogledalu anomaliju, mislim da bi bio red da reagujete. Mislim da bi stvarno bio red da reagujete, jer ako neko kući ima krivo ogledalo pa se gleda svaki dan u krivom ogledalu, ne znači da trebamo mi da idemo da gledamo anomalije u toaletu.

Dakle, cela sednica ima neobičan tok, drago mi je što ste se vi vratili ovde, ali očekujem od vas da vodite na način na koji to Poslovnik nalaže, a to je da kada nas neko vređa, bez obzira sa koje strane sedi, da skrenete pažnju da, u najmanju ruku mu kažete da se pogleda sam u ogledalo, ako je to već normalno. Hvala.

Bili ste u pravu, pričala sam sa zamenikom generalnog sekretara, to jeste, ali stvarno ne znam šta da vam kažem.

Ja ću vam se izviniti u moje ime što nisam obratila pažnju i ja bih reagovala da sam čula nešto uvredljivo, eto to da vam kažem.

Izvinite, nisam slušala zaista, nisam slušala.

(Zoran Babić, s mesta: Poslovnik.)

Reč ima po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Babić.

Član 107. stav 1. Neprocenjivo je kada neko iz ove sale i u ovoj sali preko društvenih mreža upućuje poruke, veoma loše poruke i poruke napada na žene samo zato što je pripadnica drugačije političke opcije, u ovom trenutku član SNS. Kada nekome zaparaju uši moje reči koje nisu upućene ni njemu, ali ne znam zašto se pronašao. Šta ćemo sa onim ljudima u ovoj sali koji, umesto da raspravljamo o budžetu, da raspravljamo o amandmanima, uporno šalju jako loše poruke, uvredljive poruke o drugim narodnim poslanicima koji ovde sede u ovoj sali i rade svoj posao? Šta ćemo sa tim narodnim poslanicima?

Šta ćemo sa onim ljudima koji koriste društvene mreže na najbrutalniji mogući način iz ove sale napadajući žene, kao što to radi gospodin Šutanovac, kao što je to radio u danima iza nas, ili kao što to radi gospodin Balša Božović?

Da li postoji neka posledica takvog ponašanja i takvog odnosa i prema parlamentu i prema drugim narodnim poslanicima? Ja mislim da bi morali svi da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine. Pažljivo vodim računa o onome šta izgovaram i kome upućujem izgovorene reči, a oni koji su se našli prozvanim oko ogledala i svega toga, pa šta da radim? Nikome određeno nisam poslao poruku, ali izgleda da oni koji su se pronašli u tome, izgleda da idu u red ka prvom ogledalu.

Ja se izvinjavam i vama.

Što se tiče društvenih mreža, znate da bih ja reagovala, jer sam ja bila žrtva pre jedno deset dana brutalno i kao žena i kao političar i kako god hoćete i to sa takvim neukusom i poređenjem sa prostitutkama, da, verovatno ali se ne bunim. Nekome je to duhovito, nekome je to neukusno, šta da radim, ali bih reagovala, jer ja bih zaštitila druge žene. Zato sam odustala od društvenih mreža zauvek, a niko me nije zaštito u ovom parlamentu, ni žene, ni muškarci. Izvinjavam se što sam zloupotrebila govornicu, ali tako je.

Jedan poslanik iz opozicionih redova mi je pokazao komentare na moj račun, koji su prešli svaku moguću granicu. Eto, sada koristim tu polemiku poslanika, svaku moguću granicu, hajde da kažemo šale neukusne o ženama.

Da imam prava. Znam da ne prija, zato što sam žena koja je član SNS a nije žena mejnstrima koji određuje javno mnjenje koga napadate i koga ne napadate. Ne prija, ali je istina, šta da radimo.

(Aleksandra Jerkov, s mesta: Mogu li ja Poslovnik?)

Kako da ne, vi možete sve.

Ako smo u delu sednice gde narodne poslanice i žene govore ko je sve uvređen i ko je sve nije zaštitio, ko je sve poređen sa prostitutkama, ko je sve vređan na rodnoj osnovi, ja bih molila, kada molite za zaštitu za sebe, da prvo zaštitite narodne poslanice ili kada se žalite na to što vas niko nije zaštitio, da obratite pažnju na to kakvi su se…

Koji član sam da se pronađe?

Koji hoćete 107.

Jel koji hoću? Onda sedite, zahvaljujem vama.

Vi ste pokazali sada šta mislite uopšte o pravima žena u ovom parlamentu, jer imate izvinjenje i opravdanje za napade na mene. Kažete – a ja, a ja nikada nisam rekla - a ja. Sačekala sam nedelje i nedelje iživljavanja da kažem svima ako smo došli do te teme, kako to izgleda i kako žene ovde gledaju kojoj političkoj partiji pripadaju, da bi se onda solidarisale ili se ne bi solidarisale. Tako da, imamo ili ista merila, ili da ih uopšte nemamo i da ne glumimo ovde nikakvu…

Pričamo o povredi Poslovnika svih 250 članova, jer mi je poslanica rekla – birajte koji god hoćete. Molim lepo.

Mogu i ja da progovorim neki put, pošto očigledno nisam telo, nego sam mozak.

Reč ima narodni poslanik Mira Petrović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, kolege i koleginice, ja se vraćam na dnevni red i vraćam se na amandman na član 15. Mi iz PUPS smatramo da novac upravo leži u javnim preduzećima i da tu treba tražiti sredstva kojima će se puniti budžet.

Naš predsednik Milan Krkobabić se nalazi na čelu javnog preduzeća koje je najuspešnije u ovoj godini. „Pošta Srbije“ će ostvariti dobit preko 30 miliona evra. Prošle godine smo uplatili 70% u budžet, ali zato mnoga druga javna preduzeća nisu uplatila ništa, iako su dobit ostvarila.

Problem je u tome što tu zaista ima mnogo ljudi iz politike koji godinama tu sede i nikada se nije postavilo pitanje ni njihove odgovornosti ni njihovih sposobnosti.

Drugo, vidim da se svi nešto danas bave penzionerima i brinu o penzionerima, i to o tih 60%, odnosno milion koji su zaštićeni ili nisu zaštićeni. Hajde da se konačno dogovorimo da li su ikada povećane penzije ili nisu povećane penzije. Godine 2008. na pritisak PUPS-a su povećane penzije 10%, ali samo zato što su tada dovedene na nivo najmanji od postojanja penzija. Nivo penzija je bio 46% visine plate. Tako je tada napravljen taj najveći pomak.

Tačno je, tada su podignute penzije. Tačno je i da su sada podignute za 1,25 i tačno je da je PUPS podržao meru smanjenja i plata i penzija, ali samo kao jednu kratkoročnu meru. To je moglo da traje i to može da traje godinu, godinu i po dana, ali sredstva moraju da se nađu na nekoj drugoj strani.

Tako mi smatramo da zaista sredstva treba tražiti tamo, treba ih tražiti u javnim preduzećima, javna preduzeća poput NIS, koji ne uplaćuje ništa, a koliko ja znam, mi smo vlasnici 48-49%. Znači, treba da se vraćaju osnivaču, a osnivač će kasnije upravljati tim sredstvima. Mislim da bi zaista, pošto smo se mi tolike godine borili, ovih punih 10 godina, za penzionere, za zaštitu njihovih prava, kao što je milion ljudi ostalo bez posla, tako u ovom trenutku, odnosno prošle godine kada su ove mere donete, milion i 700 hiljada penzionera je bilo u istoj situaciji, da li će penzija biti ili ne, i to je bio glavni problem. To je bio razlog zašto smo mi pristali da ova kratkoročna mera, gde su jedino bila prisutna sredstva, se usvoji i primeni, i da dođe do te finansijske konsolidacije. Tako bih ipak zamolila da brigu o penzionerima prepustite nama, jer mi to radimo godinama. Svi ste ih se nešto setili sada, jer je zanimljiv politički trenutak.