Gospodine Pavićeviću…
(Vladimir Pavićević, s mesta: … i da promeni nešto. Ima amandman sa ispravkom, poštovana gospodo. Ima pravo da kaže nešto…)
Gospodine Pavićeviću, ja sam morao, mislim nisam vas isključio, nego morao sam da ne dozvolim dalju vašu raspravu o povredi Poslovnika koja nije predmet povrede Poslovnika.
Ja ne vidim uopšte u čemu sam u tome povredio i na kraju krajeva, molim vas, svaki od narodnih poslanika ima pravo da iznese svoje mišljenje, ali na dostojanstven način, da ne vređa nikoga.
Znači, da li je neko podneo amandman, da li on valjan ili nije itd. i sve dok se u tim granicama vodi rasprava, ja tu nemam ništa protiv. Onog momenta kada prelazi na lični problem onda je moj problem da to razrešim. Ja vas molim, nemojmo sada razvodnjavati situaciju, nego jednostavno da se mi vratimo našim obavezama ovde, zbog čega i jesmo ovde i u tom smislu nemojmo zloupotrebljavati Poslovnik i da repliciramo.
Da li vi želite Pavićeviću da se izjasnimo u danu?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da.)
Želite.
Da vidimo da li još neko po Poslovniku želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić.

Hvala.
Reklamiram član 106. javio sam se po Poslovniku pre vašeg obrazloženja i slagaću se sa vašim obrazloženjem i primedbom po Poslovniku koji je uputio šef naše poslaničke grupe, zamoliću vas predsedavajući da stvarno ostanemo u tokovima ove rasprave i da se raspravlja o amandmanima.
Neka koleginica od koja se javila po amandmanu, a govorila je o replici. Znači, molba da se vratimo na amandmane. Hvala.

Hvala.
To je isto i moja sugestija.
Da li vi želite da se izjasnimo?
(Ninoslav Girić, s mesta: Ne.)
Ne.
(Olgica Batić, s mesta: Replika.)
Olgice nemate pravo.
(Olgica Batić, s mesta: Imam pravo.)
Na čije izlaganje?
(Olgica Batić, s mesta: Gospodina Babića.)
Ne.
(Olgica Batić, s mesta: Imam.)
Sačekajte Olgice, ja ću, molim vas, vi dobro znate, znam da znate da na povredu Poslovnika…
(Olgica Batić, s mesta: Ne možete da znate kada gospodin Babić dovodi u pitanje moju stručnost.)
Molim vas, na povredu…
(Olgica Batić, s mesta: Ko je izazvao repliku?)
Gospođo…

Slobodno dve opomene.

Gospođo Batić, znate dobro da na povredu Poslovnika nemate pravo na repliku. Ne mogu da vam dam pravo na repliku na povredu Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić, po amandmanu. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre pravde, dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da smo zaboravili o kom amandmanu se radi. Diskusija je otišla…

Na član 105.

Ne, ja znam ali smo svi mi, zameram i sebi, zaboravili da se radi o amandmanu na član 105. stav 1. koji je podneo uvaženi gospodine Pavićević i uvaženi gospodin Zoran Živković.
Taj amandman, podsetiću javnost, je prihvaćen od strane Vlade. Ja sam se veoma pozitivno, u ime poslaničke grupe SNS, izjasnio o tom prihvatanju amandmana. Rekao sam da je vrlo važan taj zarez ili zapeta i da mnogo čini na tome da ovaj zakon bude bolji. To pokazuje da ozbiljnijih primedbi ove poslaničke grupe, na ovaj zakon nema.
Ako su tačka, zarez i članovi interpunkcije nešto što je važno i što je bitno, onda znači da je zakon napravljen za ove dve godine, koliko se na njemu radilo, na najbolji mogući način u ovom trenutku za Republiku Srbiju.
Samo je neprimereno da kada se javite za amandman i kada hoćete da pričate o amandmanu ispalite neke strelice i očekujete da to bude bez posledica. Ja kažem zbog javnosti Srbije, a dozvolićete mi jednu rečenicu, niko iz poslaničke grupe SNS ne obavlja više funkcija. Svi smo mi podneli ostavke na sve druge funkcije. Ja sam bio odbornik u gradskoj Skupštini u Vranju, bio sam član Upravnog odbora apotekarske ustanove u Vranju…

Molim vas, nemojte sada replicirati.

Podneo sam ostavku na sve to. Tvrdim da su i ostale kolege tako nešto uradile.
Radeći ovaj posao ovde na ovim amandmanima i danas kao ovlašćeni predstavnik SNS, što mi čini veliku čast, hoću da kažem da moja profesija, advokatska, mnogo trpi zbog toga što sam ja u ovoj Skupštini. Ali sam u ovoj Skupštini zato što hoću da svima nama bude bolje, zato što hoću da Srbija iz dana u dan ide sve…