Poštovane dame i gospodo, amandman na član 105. koji smo podneli mi narodni poslanici Nove stranke jedan je sada od šest prihvaćenih amandmana od ukupno deset podnesenih na ove predloge zakona, poštovana gospodo i ministre Selakoviću, neophodno je da ovde kažem da je meni veliko zadovoljstvo kada  naprednjačku većinu u Narodne skupštine snagom argumenata ubedimo da u danu za glasanje kada glasaju za predlog zakona u celosti, ministre Selakoviću, glasaju i za naše amandmane.
Posebno mi je važno da kažem da je ministar Selaković kada se tiče rasprave ovim predlozima zakona pokazao gospodine Arsenoviću izuzetnu doslednost jer ono što je delanje ministra Selakovića povodom naše rasprave u pojedinostima sledi njegove reči iz naše rasprave u načelu.
Ministar Selaković je više puta prekjuče ovde rekao da smo mi bili u pravu, visoko ceneći naš trud, poštujući na rad. Meni je rekao nekoliko puta potpuno ste u pravu da nisu dobre neke stvari koje se pojavljuju ovde i šta sam ja očekivao, da delanje povodom rasprave u pojedinostima sledi ovakve komentare koje smo čuli u danu kada smo raspravljali o ovim predlozima zakona u načelu.
Poštovana gospodo, upravo to se i desilo. Dakle, imamo jednu apsolutnu doslednost kada se tiče gospodine Arsenoviću, saopštenih reči i urađenog, poštovana gospodo. Došlo je do jednog sklada između reči i delo. Mislim da to vredi jedne ovakve besedu u Narodnoj skupštini danas povodom ove rasprave ovde. Samo hoću da ukažem gospodinu Selakoviću da postoje još dva amandmana koja nisu prihvaćena, a koja bi trebalo po mom sudu da budu prihvaćena, pa molim samo ministra Selakovića da možda i unapred kaže da li je spreman da prihvati te amandmane. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre Selakoviću, hvala vam što ste prihvatili ovaj amandman, jer ovolika teatralnost, a i sevap je, što kaže gospodin Babić, ovolika teatralnost, ovolika radost, ovolika euforija, ovolika sreća zaslužuje da bude amandman prihvaćen. Amandman se sastoji od jedne, od jednog zareza ili zapeta koji je toliko važan i toliko je usrećio gospodina predlagača amandmana da sam ja hteo, gledajući ga, koliko je veseo, euforičan da vam to predložim, ali vi ste to već pre nego što smo mi hteli da vam preporučimo uradili. Dobro je da usrećujete opoziciju. Dobro je, jer ne srećni na izborima, bar da budu srećni u ovome. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Pa, ja se takođe pridružujem čestitkama za veliki broj prihvaćenih amandmana ove političke opcije i mislim da je to rezultat profesionalnog rada u Narodnoj skupštini i naravno zamrzavanja katedre na Fakultetu političkih nauka.
Međutim, moram nešto da primetim, veliki Nikola Makijaveli je rekao – dete se pre odriče oca, nego očevine.
Naš narodni poslanik, predlagač ovog amandman odrekao se katedre i studenata, zarad stalnog rada u Narodnoj skupštini, verovatno i za nešto bolje plate, ali se nije odrekao deviznih dnevnica, kada sa fakultetom, recimo, putuje u Nemačku…

Nemojte, nemojte, molim vas.

Ja verujem da je ta po njegovom sopstvenom priznanju, verujem da je to bila vrlo akademska uloga u međufakultetskoj saradnji, ali pitanje je, koliko je čestito ovde uzimati platu, a tamo dnevnicu dok narodni poslanici ovde na plus 35 pre dva meseca zasedaju.

Hvala vam.
Nemojte zalaziti u lična pitanja pojedinih narodnih poslanika. Mislim da nije korektno, nije ni dozvoljeno. Ja vas molim da o tome vodimo računa i da uvažavamo bez obzira na različitost mišljenja, čak različitost mišljenja, mislim da je dobro. Nemojmo, molim vas, jednostavno vas molim kao i kolega i ovde u ulozi predsedavajućega.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene gošće i gosti, kada sam prošlog leta putovao u Nemačku, ja sam tamo putovao da u ime fakulteta, poštovana gospodo, potpišem jedan akt kojim se obezbeđuje da ove godine osam studentkinja i studenata Fakulteta političkih nauka mogu u okviru programa mobilnosti jedan semestar da provedu na Univerzitetu u Konstansu.
Mislim da to zaslužuje jednu čestitku i aplauz, poštovana gospodo, a ne zamerke. Nikada, kada se tiče tog mog angažovanja, nisam dobio nikakvu dnevnicu, gospodine Krliću i mislim da je red da u našoj Narodnoj skupštini, koju nazivamo svetilište političkog života, govorimo istinu, nisam dobio dnevnicu za to angažovanje.
Druga stvar, poštovana gospodo ja sam odlučio da se stalno angažujem u slučaju ovog posla, ovde u Narodnoj skupštini i meni je gospodine Krliću, ovde plata niža nego što mi je bila na Fakultetu političkih nauka, zajedno sa svim primanjima na osnovu projekata.
Ovde radim za manju platu, poštovana gospodo.
Treća stvar, ja sam smatrao da nije odgovorno da jedan čovek boravi formalno na više mesta, a da ne može sve te poslove da obavlja i ja sam ovde nekoliko meseci pokušavao paralelno da radim i na fakultetu sa studentima, i ovde u Skupštini.
Gospodine Arsenoviću, zapazio sam da ne mogu odgovorno da radim na dva mesta i onda sam odlučio da se bavim ovim poslom ovde, najodgovornije moguće, za razliku od narodnih poslanika SNS, gospodine Krliću, među kojima ima nekoliko onih, koji obavljaju nekoliko javnih funkcija, nekoliko javnih poslova, primaju više primanja, umesto da se odgovorno bave jednom stvari.
Gospodine Arsenoviću, gospodin Krlić da se izvini za ovo što je rekao sada. Hvala.

Ne mogu vam dati repliku, jer ste je izazvali. Mislim da u tom smislu ne mogu.
Moram dati ovlašćenom predstavniku, Zoranu Babiću, a i vi ste tražili verovatno zbog spominjanja stranke. Izvolite.