Zahvaljujem, gospođice Batić.

Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Dakle, poštujući upravo ovo što je uvažena koleginica Batić govorila, ja ću samo ukazati na činjenicu da u Zakonu o sudijama, tačnije članom 51, kada su u pitanju najvažnije odluke iz delokruga nadležnosti Visokog saveta sudstva vrlo jasno stoji da, dakle član 50, izvinjavam se, stav 4. kaže – odluka o predlogu Visokog saveta sudstva mora biti obrazložena i objavljena na internet stranici Visokog saveta sudstva.
Dakle, obaveza da odluka mora da bude obrazložena i već propisana zakonom. Ne znam zašto je to sporno. Sa druge strane, ne vidim da je ovaj Visoki savet sudstva, barem u onom periodu od kad sam po položaju njegov član, svojim odlukama, odnosno donosio podzakonska akta koja su bila oglašavana za neustavna. Zašto polaziti uvek od pretpostavke da će biti donet poslovnik koji nije u skladu sa zakonom i po pitanju jednog i po pitanju drugog amandmana? Osnovno je pravilo da poslovnik mora da bude usklađen sa zakonom. Ne vidim zašto bi to uopšte bilo sporno.
Dakle, odluke saveta moraju biti obrazložene, moraju sadržati pouku o pravnom leku. Čak je i pouka o pravnom leku propisana zakonom. Kaže se da postoji mogućnost za pokretanje upravnog spora i žalba Ustavnom sudu. Tako da ne vidim što bi ovo bilo problematično. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč po amandmanu ima narodna poslanica Olgica Batić.

Zahvaljujem.
I pored moje volje, ja ne znam zašto uvaženi ministar ceo dan danas mene ne razume o čemu ja govorim ili ne sluša. Znači, sve što sam rekla vi ste odgovorili suprotno od onoga o čemu sam ja govorila.
Kažete – ne razumete zašto odluka mora da bude obrazložena. Pa ja sam amandmanom rekla da mora da bude obrazložena. Pa, pročitajte amandman. To ste rekli. Sve vreme se iz konteksta danas meni pripisuje zapravo nešto što nisam rekla. Uzećemo stenografske beleške pa ćemo videti ko je šta rekao.
Znači, član 2. od stava 17. u amandmanu glasi – odluke državnog veća moraju biti obrazložene. U tom pogledu slažem se sa vama i ne znam zašto kažete – što se potencira na obrazloženju. Je li ja menjam obrazloženje amandmanom? Apsolutno ne. Ali pouka o pravnom leku, to je ono što ja dodajem ovakvim amandmanom i ne znam čemu cela ona priča unapred.
Sada po pitanju ovog amandmana, apsolutno nigde nisam čak ni spomenula da nije ustavan. Navodi se da u obrazloženju amandmana, da li sam rekla usmeno, nisam. Ja vas zaista molim, nemojte da mi stavljate reči u usta koje ja vode nisam ni u jednom momentu izrekla.
Sa druge strane, kada se kaže – obrazloženje, da mora, naravno da odluka mora da sadrži obrazloženje. Ali, imajte u vidu, pouka o pravnom leku nije to sastavni deo obrazloženja nešto što se podrazumeva. Sami ste rekli – da, to se podrazumeva, postoji mogućnost vođenja spora pred Upravnim sudom. Ja ne vidim šta je tu sporno. Znači, molim vas, kada nešto govorim da me saslušate ili bar da pročitate. Ceo dan mi se ovde ne razumemo. Odgovarate mi na ono što ja uopšte ne pričam. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nikola Selaković.

Uvažena koleginica Batić očigledno ne shvata da je amandman problematičan zato što podrazumeva da svaka odluka, ne državnog veća kao što je ona rekla, već saveta, govorimo o Predlogu zakona o Visokom savetu sudstva, verovatno je bila lapsus lingve, pa je rečeno državnog saveta, nemaju sve odluke Visokog saveta sudstva istu pravnu prirodu.
Zakonom o sudijama propisano je da su određene odluke Visokog saveta sudstva konačne. Koleginica Batić kao jedan dobar pravnik vrlo dobro zna da na konačnu odluku nema redovnog pravnog leka i onda ne shvatam uopšte zašto se podnosi amandman u kome se traži navođenje pouke o pravnom leku obavezujuće za sve odluke, jer postoje odluke na koje pravnog leka nema. Pa one za koje ima za njih je propisano zakonom već da ima. Koleginica Batić zna da je ovo pravni sistem i da ne funkcioniše savet na osnovu samo jednog zakona. Zakon o Visokom savetu sudstva da, ali i Zakon o sudijama, ali i Zakon o uređenju sudova, a Zakon o sudijama propisuje različite vrste odluka koje donosi Visoki savet sudstva.
U članu 98. Zakona o sudijama jasno stoji da kada odlučujući po žalbi Visoki savet sudstva, kada odlučuje po žalbi može da potvrdi prvostepenu odluku disciplinske komisije. Znači, pričamo o disciplinskom postupku u stavu 3. stoji – oduka Visokog sveta je konačna. Kakva pouka o pranom leku na ovakvu vrstu odluke?
Sa druge strane, jasno propisuje, kada govori o pravnom leku na odluku o prestanku funkcije, Zakon o sudijama propisuje članom 67. žalbu Ustavnom sudu. Koleginica Batić jeste u pravu ali delimično. Jednim delom sam u pravu ja. Dakle, ne možemo propisati obavezan i sastavni element svake odluke pouku o pravnom leku, zato što postoje odluke koje su pojedinačne, na koje je moguće izjaviti pravni lek, postoje odluke koje su opšte. I to je bio razlog mog izlaganja kakvo je već i bilo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima Olgica Batić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ovo što ste upravo rekli je sve ono što sam ja rekla u raspravi u načelu. Baš po pitanju različitih odluka koje se donose, pa sam vam i u kontekstu različitosti tih odluka, evo uzmite slobodno stenogramske beleške, u raspravi u načelu govorila da se na neke odluke, jesu konačne te nema pravo izjavljivanja, ali da na druge nisu pa se može izjaviti žalba, a time da sam delom u pravu upravo ste mi dali vi koji kažete da ste vi delom u pravu a delom ja, što znači da ni predložena zakonska odredba nije potpuno tačna, kao što nije potpuno tačan ni amandman, te bi samo jednim svojevrsnim miksom ova dva navedena rešenja došli do onoga što bi bilo potpuno zakonski ispravno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić i Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović.

Zahvaljujem.
Osim ovoga što je moja uvažena koleginica Olgica Batić već rekla kada je u pitanju obrazloženje odluka, ja takođe podržavam stav da svaka odluka treba da bude obrazložena, bukvalno svaka jer izrada obrazloženja ne zahteva zaista za donosioca neki naročit poseban intelektualan napor ako je reč o nekim odlukama koje se donose u većem broju, a ukoliko se radi o specifičnim odlukama čini mi se da bi trebalo da se podrazumeva da treba da budu i obrazložene.
Ono što je ključno ovde jeste pitanje koga i šta štiti načelo transparentnog rada VSS. Da li time štitimo pravo javnosti da zna šta radi i koje odluke i kakve i zbog čega donosi VSS ili sa druge strane, štitimo VSS i štedimo ga od prekomernog rada.
Ja mislim da zaista ne postoji nikakvo ozbiljno opravdanje da odluke VSS sve ne budu obrazložene.
Žao mi je što se nisam setila ovoga čega se setila koleginica Batić, pa da dodamo i ovu pouku o pravnom leku. I kada ne postoji pravni lek, i to se navodi. Dakle, ako ne postoji mogućnost ulaganja nekog pravnog leka, nego pokretanja upravnog spora, i to se navodi. Zašto bi to bio problem? Prosto, pozivanje na članove zakona gde kažete da je predviđen ovaj ili onaj postupak, ovaj ili onaj lek, pa tim pre se to unosi u pouku o pravnom leku. Jer, svaka presuda prvostepenog suda ima svoju pouku o pravnom leku i ta pouka se zasniva na nekoj zakonom propisanoj odredbi. Kada bismo sledili logiku koju ste vi sada izneli, to bi značilo da nije neophodno uopšte u presudi navoditi da postoji mogućnost žalbe, jer to je već propisano zakonom, pa nije potrebno navoditi u pouci o pravnom leku, što mislim da je pogrešno. I ne da mislim da je pogrešno, nego i nije u skladu sa zakonom. Zahvaljujem.