Zahvaljujem.
Gospođice Batić, ne možete da dobijate reč, nemate više vreme ni poslaničke grupe, ni vremena ovlašćenog predstavnika. Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom vežu tužilaca.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Vesna Marjanović, prof. dr Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospođo Martinović.

Iz istih razloga iz kojih smo predali amandman koji se tiče rada VSS podneli smo i amandman koji se tiče Državnog veća tužilaca, zato što smatramo da ukoliko se zakonom proklamuje načelo transparentnog i javnog rada Državnog veća tužilaca, tada se zakonom, ovim ili nekim drugim, ali nikako ne poslovnikom ne propisuju izuzeci od tog načela.
Dakle, Poslovnik je akt niže pravne snage koji nema tu moć da derogira odredbe višeg akta, više pravne snage. Mislim da je u tom smislu ovaj predložen član neustavan i bojim se da ćemo za mesec ili dva opet biti u situaciji da vršimo izmenu i dopunu Zakona o Državnom veću tužilaca, baš zbog toga što sada kada radimo izmene ne prihvatamo, očigledno vrlo dobronamerne i stručne sugestije narodnih poslanika.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Olgica Batić.
Izvolite, gospođice Batić.

Zahvaljujem.
Ovaj amandman u jednom delu sadržinski je sličan amandmanu koji je obrazložila moja uvažena koleginica Martinović. Naime, predložila sam da se član menja i da glasi: „da sednice Državnog veća budu javne, Državno veće može odlučiti da sednica bude zatvorena za javnost“.
Neću opet pominjati moguću neustavnost, u stvari sigurno neustavnost ukoliko ostane ovakvo rešenje, tim pre što sam više puta u raspravi u načelu isticala, ne možete vi Poslovnikom da uređujete zakonsku materiju.
Sa druge strane, Poslovnik o radu, važeći Poslovnik o radu Državnog veća tužilaca, imam ga ispred sebe, sve što komentariše i sve što govori, dakle, sve što reguliše o sednicama, a tiče se javnosti i tajnosti propisuje u svom članu 16. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca koji je još uvek važeći. Pa, kaže – Sednice veća su po pravilu zatvorene za javnost. Veće može odlučiti da pojedina pitanja razmatra na javnoj sednici. Po odobrenju, drugi stav, predsednika veća sednici mogu da prisustvuju zaposleni u Administrativnoj kancelariji ili druga lica.
Dakle, ovakvo rešenje je neodrživo ukoliko se posmatra važeći Poslovnik, a to što nije donet nov Poslovnik, treba Poslovnik da upodobljavate zakonu koji donosite, a ne nakon donošenja zakona da donosite sad neke izmene i dopune, nastaće pravni vakum i šta ćemo onda mi u međuvremenu? Državno veće tužilaca, Poslovnik nov nije doneo, Poslovnikom derogirate zakon zbog ovakve jedne zakonske odredbe i gde tu dolazimo, dolazimo samo na teren neustavnosti i ništa više.
Dakle, reagujete, prihvatite bilo amandman koji je obrazložila koleginica Martinović, bilo amandman kojim sa ja podnela. Na ovaj način da uređujete zakonsku materiju Poslovnikom ne može. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr. dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr. Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Vesna Marjanović, prof. dr Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.
Na član 2. amandman sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Olgica Batić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević sa ispravkom, i zajedno narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr. Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.
Gospodine ministre da li želite reč po amandmanu gospodina Pavićevića i gospodina Živkovića? Na član 1? Izvolite.

Oprostite samo sekund.
Nisu ovo amandmani u istovetnom tekstu, ovde je reč samo o amandmanu poslanika Živkovića. Dakle, želim samo da prihvatim amandman poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića, drugi amandman koji ste naveli je ispravljen. Dakle, podneta je bila ispravka. Tako da se prihvata amandman narodnih poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića na član 1. Predloga zakona.

Konstatujem da prihvatate izvorni amandman koji su podneli zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević bez amandmana koji je sa ispravkom naknadno ispravljen od grupe narodnih poslanika DS. Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu, pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDSKIM TAKSAMA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li želite reč? Izvolite, gospodine Veselinoviću.

Hvala, u ime Pokreta za PREOKRET podneo sam amandman i na Zakon o sudskim taksama i u njemu sam predložio da plaćanje sudskih taksi ne bude regulisano dispozitivnom odredbom kojom se onome ko određuje plaćanje takse ostavlja mogućnost da taksa bude plaćena po pravilu u sudskim taksama. Dakle, ostavlja se mogućnost da bude plaćena i u novcu.
Ono o čemu smo razgovarali kada je bila načelna rasprava. Dakle, nemam ja ništa protiv da pravna lica i fizička lica koja to žele da plate taksu i putem tekućeg računa, preko banke. Međutim, ono čega se ja plašim ministre, jeste da će sud napisati na mestu gde piše plaćanje takse taj i taj iznos uplatite u novcu. Dakle, ne treba ostavljati na dispozitivnost sudu određivanje načina plaćanja takse. Treba ostaviti strankama mogućnost da one izaberu način, ali nije ministre, dakle, kaže – po pravilu u sudskim taksama. Ako se kaže po pravilu u sudskim taksama, dakle, ono na čemu insistiram i šta može biti problem jeste da će sud reći – novcu.
Zašto je smetalo da stavite još jednu rečenicu, da odluku o načinu plaćanja takse donosi lice uplatilac. Radi se o tome da taj ko plaća taksu treba da odluči kako će platiti taksu. Bojim se da će biti problema u primeni.

Zahvaljujem, gospodine Veselinoviću.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Razumem u potpunosti gospodina Veselinovića, samo želim da mu razjasnim. Dakle, ako se kaže da se taksa u iznosu do pet hiljade dinara plaća po pravilu u sudskim taksenim markama o tome kako će platiti taksu odlučuje samo takseni obveznik. I ovo je odredba koja se na prvom mestu tiče njega.
Dakle, recimo, ako gospodin Veselinović treba da plati taksu, on sam odlučuje da li će platiti u novcu ili sudskim taksama. I jedno i drugo se smatraju validnim sredstvom plaćanja. Ako bismo izbrisali ovu apoziciju, po pravilu onda bismo obavezali sve da mogu sve takse u iznosu do pet hiljada dinara da plaćaju samo sudskim taksenim markama. U pravo da bi se izbegla obaveznost norme da se samo sudskim taksama može platiti sudska taksa stavljena je ova apozicija po pravilu. A nije sud taj koji određuje da li će biti plaćeno u novcu ili sudskom taksenom markom.
I jedno i drugo je ravnopravno sredstvo plaćanja za sve takse u iznosu do 5.000 dinara. Izbrišemo li ovaj deo odredbe, prihvatimo li vaš amandman, mi obavezujemo građane da sve iznose do 5.000 dinara mogu da plate samo u sudskoj taksenoj marki. I to je razlog za neprihvatanje amandmana.
Ako je vaša namera zaista bila da kažete, hoćemo da se svi iznosi do 5.000 plaćaju samo sudskim taksenim markama, onda je vaš amandman u tom smislu, hajde da kažem, celovit, ali ja sam iz vašeg usmenog obrazloženja shvatio da to uopšte nije vaša namera. Da je vaša namera da se ostavi mogućnost obvezniku plaćanja takse, da sam odluči da li markicama, da li novcem.
U suštini, i jedno i drugo je novac i on nigde ne može da je plati gotovim novcem u sudu, nego može da ode u poštu, u banku, da popuni uplatnicu na taj iznos, da uplati i da još na to plati proviziju, ako odabere sudsku taksenu marku, neće plaćati proviziju.