Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovde niko, pogotovo od kolega narodnih poslanika koji je učeni pravnik ne zna da nam objasni šta je to pravosudna grana vlasti. Postoji sudska grana vlasti koja obuhvata sudstvo, koja je nezavisna i postoji javno-tužilačka organizacija koja nije deo sudske vlasti.
Postoji dosta razmimoilaženja u pravnoj teoriji šta je to javno tužilaštvo. Po istoj toj teoriji po kojoj bi neko javno tužilaštvo svrstao u „pravosudnu granu vlasti“, mogao bi da svrsta u tu nepostojeću pravosudnu granu vlasti i, recimo, javno pravobranilaštvo, pa bi mogao da svede po istom tom principu pravosudnu granu vlasti i advokaturu kao samostalnu i nezavisnu profesiju.
Postoji nešto što je apstraktni pojam pravosuđa, ali pravosudna grana vlasti ne postoji.
S druge strane, naš ustavotvorac i kako je to uvaženi prethodnik malopre dobro rekao, kaže da je javno tužilaštvo samostalno. Ali, nigde ne kaže da je ono nezavisno. Taj manjak nezavisnosti javno-tužilačke organizacije se upravo ogleda u tome što danas pred vama ne sedi predsednik DVT, niti neko od ovlašćenih članova DVT, već ovlašćeni predstavnik predlagača u liku resornog ministra člana Vlade Republike Srbije.
Postoje težnje određenih ljudi da javno tužilaštvo postane nezavisno. To je generalno jedna opšta tendencija u Srbiji da se svako malo javlja neko ko želi da bude nezavistan, nezavisan od svakoga u Srbiji, da li i od svakoga spolja, ne znam, ali ono što je ovde ključno i ja ću se na to osvrnuti.
Dakle, uvaženi prethodnik je rekao da se ovde izneti predlozi u 24 slučaja razlikuju od predloga Državnog veća tužilaca, što nije tačno. Takođe, uvaženi prethodnik, kao jedan kvalitetan pravnik, koristeći se i svojom govorničkom veštinom, je izbegao da kaže da to što je neko pod brojem jedan mu ne daje nikakvu prednost.
Takođe, nije rečeno da jedino što je zakonom propisano, kao kriterijum za izbor nosilaca javnotužilačke funkcije, jesu stručnost, osposobljenost i dostojnost; da je Komisija Državnog veća tužilaca, kao povremeno radno telo koje je imalo zadatak da obavi razgovore sa svim kandidatima za funkciju javnog tužioca, dobila ocenjenu stručnost, osposobljenost i dostojnost, a da je kao jednu vrstu nečega, što je Državno veće imalo u vidu, koristila nešto što ne postoji u zakonu, već postoji u Pravilniku Državnog veća tužilaca, ali nije zakonski kriterijum, niti merilo za utvrđivanje nekog kriterijuma, a to je predstavljanje programa organizacije i rada javnog tužilaštva. Možete da mi kažete, ako mislite da to u zakonu postoji, ali ne postoji.
U obrazlaganju svojih predloga Državno veće tužilaca je vrlo jasno reklo, dakle, da su svi kandidati, kada je u pitanju njihova stručnost i osposobljenost, ja mislim u procentu koji premašuje 95%, ocenjeni maksimalnim brojem bodova od 50, a tih 20 bodova kojima se ocenjivao predstavljeni program jeste nešto što se imalo u vidu. Nije tačna činjenica, nešto što je predstavljeno kao činjenica, a ovde izneto, da se u 24 slučaja predlog Vlade razlikuje od predloga Državnog veća tužilaca. Nema predloga Državnog veća tužilaca. Jedini predlog je predlog Vlade Republike Srbije, jer je jedina ona po Ustavu i po zakonu ovlašćeni predlagač.
Po direktivama Saveta Evrope predviđeno je da između organa koji bira i organa koji predlaže postoji jedna vrsta stručnog tela, i to je ono što je naš ustavopisac predstavio kao Državno veće tužilaca u ovom slučaju, odnosno komisiju koja je jedan deo posla uradila za Državno veće tužilaca.
Izneto je mišljenje da bi Vlada trebalo da vrati ove liste, jer, kako je rečeno, Venecijanska komisija smatra da Državno veće tužilaca treba samo da prosledi Narodnoj skupštini na verifikaciju. Kao što rekoh, naša pravna praksa i teorija kažu da je javnotužilačka organizacija pravosudno upravni organ.
Kao što javni pravobranilac štiti imovinska prava i interese Republike Srbije, tako i javno tužilaštvo štiti javni poredak, ustavnost i zakonitost Republike Srbije pred njenim sudovima. Kolege advokati, a bogami i sudije često imaju običaj da kažu – šta je tužilaštvo, stranka u postupku.
Ponosan sam što predlozi koji su izneti nisu iznošeni na način na koji je to rađeno prethodnog puta u Narodnoj skupštini i ne samo prethodnog, već i pretprošlog, već i natprošlog, kada je politički kriterijum bio apsolutno prioritetni kriterijum za izbor javnih tužilaca u Srbiji.
Ponosan sam što se ovde izašlo sa predlozima koji ne treba da predstavljaju putujuće tužilaštvo u Srbiji, gde gotovo da nismo imali… Imali smo samo nekoliko gradova i opština u Srbiji u kojima su za javne tužioce izabrani ljudi iz tih gradova i opština.
Evo vam primer, recimo, za višeg tužioca u Valjevu doveden je čovek iz Požege, za višeg tužioca u Šapcu čovek iz Valjeva, za višeg tužioca u Užicu, mislim, kolega koji je došao sa Kosova i Metohije, za višeg tužioca u Negotinu čovek iz Smedereva, a iz Negotina doveden čovek u Vranje i da ne pričam još toga, za višeg tužioca u Somboru čovek iz Subotice, itd, itd. Dakle, ovoga puta nemate takav predlog. U ubedljivoj većini slučajeva, predloženi su zamenici javnog tužioca ili javni tužioci koji žive u mestu u kome treba i da rade.
Ideja je o tome da će borba protiv korupcije biti nepristrasnija i efikasnija, time što ćete dovesti tužioca iz drugog grada, nije se pokazala baš ni kao nepristrasna, ni kao efikasna.
Dakle, odgovorno tvrdim, prvo, da ne postoji nezavisna pravosudna grana vlasti. Postoji zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Sa druge strane, kome to nije jasno, može da uzme i da protumači sistemski naš Ustav, pa će videti, recimo, da Visoki savet sudstva predstavlja poseban odeljak, ali da se odredbe o Državnom veću tužilaca nalaze u okviru odredaba o javnom tužilaštvu. Znači, ne izdvaja se Državno veće od javnotužilačke organizacije.
Srbija ima neki, možemo slobodno reći, srednji model. Nisu retke zemlje u svetu, i to uređene, stabilne demokratije, u kojima funkciju državnog tužioca obavlja ministar pravde. Nisu retke ni države u kojima tužioce direktno imenuje Vlada. Dakle, imenuje ih, postavlja ih. Mi smo imali jedan pokušaj, pre nešto više od deset godina, koji je tada ocenjen za neustavan, po kojem je Vlada birala i tužioce i zamenike javnih tužilaca.
Mislim da je ovaj model dobar. Vlada je ta koja daje predloge. Narodna skupština je ta koja te predloge ili prihvata ili odbija, a uostalom Narodna skupština ima tu moć, ima taj prenet suverenitet od strane građana Srbije da predloge koje je ovde Vlada iznela prihvati ili odbije, pa i ako ih odbije, ni to nije kraj sveta, postupak će biti ponovljen i Narodna skupština će odlučivati normalno u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim nadležnostima i ovlašćenjima.
Ne znam koji je to kriterijum korišćen 2009. godine, iako je već rečeno da treba da učimo na greškama iz prošlosti. Koliko se sećam, čak ni taj izbor bez kriterijuma, izbor javnih tužioca, a ne pričam o opštem izboru zamenika javnih tužilaca, nije bio doveden pod znak pitanja, niti mu je ocenjivana ustavnost i zakonitost. Mislim da je ovo proces koji je sproveden mnogo bolje i kvalitetnije, nego što je to učinjeno 2009. godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
(Slobodan Homen, s mesta: Replika.)
Gospodine Homen, nemate pravo na repliku. Niste pomenuti imenom.
(Slobodan Homen, s mesta: Rekao je više puta „uvaženi kolega“.)
Da, ali niste pomenuti imenom i prezimenom, niste pomenuti u negativnom kontekstu i ne mogu vam dati pravo na repliku.
Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Nesumnjivo je da je izbor javnih tužilaca izuzetno važno pitanje za jednu zemlju koja ima toliko puno problema u funkcionisanju pravosuđa. Mi danas treba da donesemo odluku koja predstavlja najozbiljniji izbor za nosioce javnotužilačke funkcije još od početka reforme pravosuđa 2010. godine. Bira se njih 85, među kojima i tužioci za organizovani kriminal i ratne zločine.
One koje danas izaberemo imaće mandat šest godina, oni će dakle, voditi u ovoj zemlji borbu protiv kriminala, borbu protiv korupcije, treba da doprinesu zaštiti ljudskih, građanskih prava svakog člana ovog društva. Dakle, jako mnogo zavisi od ove naše današnje odluke.
Mene je malo zbunilo izlaganje malopređašnje gospodina ministra, kada je govorio o razlici između samostalnosti i nezavisnosti javnotužilačke funkcije. Mi smo tu debatu o samostalnosti i nezavisnosti imali kad smo govorili o Narodnoj banci, još kad je SNS došla na vlast 2012. godine. To je bio jedan od prvih zakona i bojim se da ćete se prisetiti da je samostalnost tada morala biti zapravo tumačena više kao nezavisnost, a ne kao neka samostalnost koja je neka posebna kategorija.
Vezano s tim, kolega Homen je govorio o tome u kom pravcu bi trebalo da se kreće procedura izbora javnih tužilaca, imajući u vidu preporuke i Evropske komisije i Venecijanske komisije ako imaju za cilj da našu pravnu državu, vladavinu prava dovedu u neki evropski standard.
Tačno je, da je ovo što mi danas treba da uradimo u skladu sa sadašnjim propisima, sadašnjim Ustavom itd, i to nema spora. Ja mislim da ni kolega Homen nije govorio da je to nešto drugačije, ali se postavlja pitanje – da li je to u svetlu onoga što mi moramo da uradimo? Dobar metod i dali smo mogli sada, da zapravo, napravimo jedan, rekla bih korak napred u toj proceduri u tom smislu da je Državno veće tužilaca nama poslalo po jednog kandidata za svaku funkciju kako bismo mi znali šta sama struka najbolje misli i najviše misli o ovim kandidatima. Zašto? Onda bismo mi bili lišeni situacije da danas donosimo jednu manje ili više političku odluku, jer mi ćemo danas doneti političku odluku ko će biti tužilac od ovih kandidata koji su predloženi.
Državno veće tužilaca se u skladu sa zakonom pridržavalo kriterijuma i Pravilnika koji je donet. Udruženje tužilaca je iznelo mnoge kritike na sam proces uvodeći jedno pitanje da li je subjektivni kriterijum zapravo imao dominantan uticaj u određivanju novih kandidata. Mi to ne znamo, nedovoljno transparentno.
S druge strane, postavlja se pitanje, pošto Državno veće tužilaca je bilo dužno da se pridržava kriterijuma, ne znamo na koji način, na osnovu kojih kriterijuma je Vlada utvrdila kandidate kako ih je utvrdila, odnosno ovo što nam je predložila kao predloge, na osnovu kojih kriterijuma je to učinila? Ako ne budemo imali transparentno objašnjenje zbog čega su neki kandidati predloženi, mi imamo osnovanu sumnju da neke odluke možemo doneti vrlo arbitrarno, dakle, kao čisto političke ko će biti javni tužilac u nekom gradu ili nekom mestu.
E, sada ministar nam je ovde govorio, naravno kao profesor Pravnog fakulteta, on vrlo često ulazi u jednu razumljivu, ja bih rekla čak potrebu da nam objasni pravni sistem i pravna pravila i ja tu nemam ništa protiv i mogu sa njim mnogo da se saglasim, ali imam jedno pitanje – da li je gospodin ministar učestvovao u izradi, u pregovorima o poglavlju 23. koje kaže sledeće, a pro po ove nezavisnosti, odnosno samostalnosti javnotužilačke funkcije – preporuka iz izveštaja o skriningu tačka 1.1.1. uz podršku spoljnih eksperata Srbija bi trebalo da izvrši temeljnu analizu postojećih rešenja, mogućih amandmana na Ustav, imajući u vidu preporuke Venecijanske komisije i evropske standarde, obezbeđujući nezavisnost i odgovornost pravosuđa u kome se ne pravi ta razlika između sudstva i javnog tužilaštva, promene bi između ostalog trebalo da obuhvate sledeće: sistem odabira, predlaganja izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca bi trebalo da bude nezavistan od političkog uticaja.
Pa se kaže šta treba da bude rezultat sprovođenja istrage, kakav će biti indikator uticaja, gde kaže – sudije i tužioci se biraju na osnovu stručnosti i učinka što u celini ima pozitivan uticaj na kvalitet i efikasnost pravosuđa itd. neću čitati dalje, ali hoću da govorim sledeće.
Da li smo se mi obavezali da ćemo u tom pravcu da idemo? Ako smo se obavezali, da li znamo da li su nam poznati rokovi kada ovo hoćemo da uradimo? Moguće je da postoji neka reforma pravosuđa i strategije reforme pravosuđa koja je drugačija, ali ovo je finalna verzija akcionog plana za poglavlje 23. Meni sada to nije jasno, da li ćemo mi i dalje da držimo to samostalno javno tužilaštvo kakvu zastupa ideju gospodin ministar ili ćemo da sprovodimo akcioni plan za poglavlje 23? Šta zapravo hoće Vlada da uradi u reformi pravosuđa? Mislim da je za sve nas i za građane Srbije to ključno pitanje.
Da li ono što smo tokom skrininga i tokom akcionog plana rekli našim sagovornicima u EU, da nameravamo da uradimo, da li je to stvarno ili nije stvarno? Dakle, u tom smislu za nas bi bilo važno da smo možda kao što je i kolega Homen rekao, u ovom izboru tužilaca napravili jedan korak napred u tome da je taj izbor javnih tužilaca lišen političkog uticaja u najvećoj mogućoj meri, imajući u vidu da je sadašnji Ustav i sadašnji zakon ovakav kakav jeste.
Ono što je za nas takođe pitanje – zbog čega nema kandidata za skoro oko 30 javnotužilačkih pozicija? Zbog čega se to desilo? Dakle, ono što mi danas treba da uradimo s obzirom da nije bilo dovoljno transparentnog pristupa i postupka u onome što nam j Vlada predložila, s obzirom da se ni odbor nadležni nije izjasnio o kandidatima, nego je samo prosledio predlog, ako dobro razumem, onda mi danas donosimo par ekselans političku odluku o tome koje ćemo kandidate za javne tužioce izabrati.
Dakle, ono što je tačno, to je da evropski standardi zahtevaju da se Narodna skupština što pre isključi iz procesa izbora nisilaca pravosudnih sudija, a da ne govorimo o tome da se naravno izvršna vlast iz tog postupka treba isključiti. To je nešto što je u interesu našeg približavanja i EU.
U Srbiji je znamo svi, oduvek važio princip kadija te tuži, kadija ti sudi, to je princip koji nikako da pobedimo i nikako da uvedemo pravnu državu i vladavinu prava. Mi znamo da je u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku već treći put za redom jedna od ozbiljnih kritika curenje informacija iz istraga koje dolaze u tabloide i kojima se u ogromnom broju slučajeva ugrožavaju pojedinačna prava građana, pretpostavka nevinosti dovodi u pitanje.
Za nas je najvažnije pitanje – da li će se ovim predloženim rešenjima, da li će ovi predloženi kandidati i politička odluka koju vi danas, kao većina budete doneli, da li će se preseći taj trougao koji postoji između policije i tužilaštva sa jedne strane i tabloida sa druge strane i naravno izvršne vlasti.
Jer ako se to ne bude desilo, ukoliko i naša policija i naše tužilaštvo, čast izuzecima budu i dalje na stalnoj vezi za pres službom SNS, bojim se da nećemo napraviti korak napred i da nećemo imati garantovanu nezavisnost, odnosno samostalnost javno tužilačke funkcije, a samim tim da ni naša borba za pravnu državu protiv korupcije, za zaštitu ljudskih i građanskih prava neće dati dobar rezultat.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar Selaković.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja zaista sebe smatram jednim od ministara koji za svoj lepši deo posla ima dolaske u Narodnu skupštinu, rasprave o predlozima zakona, predlaganje kao ovog puta, nekih kadrovskih rešenja. Iz jednog razloga, verovatno zato što ovde dosta toga mogu novog da čujem i da naučim. Pa kao što sam malopre čuo da postoji pravosudna grana vlasti, tako sam gle čuda čuo nešto neverovatno, a to je da Narodna skupština, pazite molim vas, donosi političke odluke.
Kakve to inače odluke donosi Narodna skupština nego političke odluke? Pa, to ne bi bila Narodna skupština da ne donosi političke odluke. Naravno da su te odluke u formi pravnih akata, ali one su po svojoj prirodi političke odluke, jer u Narodnoj skupštini sede ljudi koje je izabrao narod, odnosno građani na političkim višestranačkim izborima.
Dakle, ovde se postavlja jedno ključno pitanje - da li Narodna skupština uopšte kada je u pitanju sudski sistem, javnotužilačka organizacija, da li ona uopšte u Srbiji treba da postoji? To je jedno od pitanja, zaista.
Prva stvar, koja je moja uvažena prethodnica vrlo dobro zna, jeste da po pitanju Poglavlja 23 ne postoji nešto što se zove „aki“ i što se zove „zjasan“ evropski standard. Tako u EU imate zemlje koje baštine skoro 20 različitih načina izbora nosilaca sudskih ili javnotužilačkih funkcija. Od toga da u pojedinim država, šef države, bilo da je to krunisana glava, neposredno ili posredno izabran predsednik, postavlja nosioce ovih funkcija, pa do određenih situacija, kao što je recimo učinjeno u jednoj Španiji, nakon prestanka Frankove diktature, gde je maltene u potpunosti nosilac suvereniteta isključen iz izbora nosilaca pravosudnih funkcija.
Svakako da je u akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 23 Republika Srbija iznela svoje viđenje da je neophodna da dođe do ustavnih promena, koje bi reformisale način izbora nosilaca određenih funkcija u sudstvu i u tužilaštvu. Meni je krivo što moja uvažena prethodnica nije citirala do kraja akcioni plan, jer bi onda mogla da kaže da su ustavne reforme predviđene za kraj 2017. godine.
Kada je reč o konkretnim predloženim kandidatima, može to nekome da se dopadne ili ne, meni prvo imponuje jedna stvar i na najpozitivniji mogući način ja ću citirati svoju uvaženu prethodnicu, a ona je rekla - tačno je da je ovo u skladu sa današnjim propisima, kraj citata. To je nešto što je za nas najvažnije. Da li smo mi povredili važeće propise? Nismo. Da li smo mogli da napravimo korak unapred? Što ga nije napravio onaj koji je bio na vlasti pre nas? Taj koji je bio pre nas na vlasti on je napravio nekoliko skokova unazad, a ne koraka unapred. Da li treba Narodna skupština da donosi političke odluke? Pa, ona ni ne donosi nikakve drugačije odluke.
Dakle, za kraj 2017. godine planirano je da dođe do promena Ustava i to u onom duhu i na onaj način o kome je govorilo uvažena prethodnica, citirajući mere iz akcionog plana. Do tog trenutka mi treba dobro da se pripremimo i da shvatimo promenu Ustava kao posao koji zahteva najširi mogući društveni i politički konsenzus.
Da li sam ja za samostalno javnotužilaštvo, pošto mi je postavljeno to pitanje? Jesam. Samostalnost javnog tužilaštva ogleda se u samostalnosti u radu javnih tužilaca. I znate, nedavno me je pitao jedan novinar o uklanjanju političkog uticaja na rad pravosudnih organa. Ja sam mu rekao da nema brige što se toga tiče u vreme ove Vlade biće izvršene promene Ustava u ovom smislu da se revidira uloga Narodne skupštine po pogledu izbora sudija, zamenika javnih tužilaca.
Ali, ostaje jedno veliko pitanje – da li će to dovesti do prestanka političkog uticaja na rad sudova i tužilaštava? Ja mislim da neće jer je neko pre šest godina po čisto politikom kriterijumu birao nosioce pravosudnih funkcija i taj koji je jednom biran po političkom kriterijumu taj će večito biti izložen i mogućnosti političkog uticaja.
Znate, to otprilike izgleda tako – mi smo birali primenjujući isključivo politički kriterijum, a sada kada neko ispravlja tu nepravilnosti, nije ni to dovoljno. Sada se treba povući skroz. Znate, veliki Nikola Pašić je rekao – ponašaj se na vlasti svakoga dana kao da ćeš već sutra biti u opoziciji. Neko je Srbijom vladao jednu deceniju i nijednog trenutka nije pomislio da može da dospe u opoziciju.
Setite se tih mudrih reči najvećeg srpskog političara novog veka.
Što se tiče predloženih kandidata samo još jedna rečenica, ubedljiva većina, preko 90% ovih kandidata izabrani su na javnotužilačke funkcije u vreme neke pretprošle vlade kada SNS nije tvorila većinu i kada ja lično nisam bio na funkciji ministra pravde.
Jedan ne mali broj predloženih kandidata su ljudi koji danas obavljaju ili su javni tužioci ili vrše funkciju javnog tužioca. Jedan broj to nisu, ali su zamenici izabrani upravo u to vreme. Ako se ne varam, među svim kandidatima koji su predloženi postoji svega dvojica kandidata koji su trenutno advokati, ali su u toku svoje profesionalne karijere proveli duži niz godina radeći u javnom tužilaštvu.
Mi ovde nemamo nijednog koji je predložen za javnog tužioca a da nikad nije radio u javnom tužilaštvu ili da sada ne radi u javnom tužilaštvu. Ili imamo i kandidate koji su sudije, što mislim da je sasvim u redu. Nekada su naši ustavi omogućavali prelazak iz javnog tužilaštva u sud i obrnuto naravno po ustavnoj i zakonom propisanoj proceduri.
To što je pokušano na jedan vešt način onako da nam se imputira da je u Srbiji uvek važilo – kadija te tuži, kadija ti sudi, to je možda važilo u jednom kratkom periodu, naročito od 2010. godine do 2012. ili 2013. godine. Hvala bogu, to su Srbiji više ne važi.

Zahvaljujem gospodine ministre.
(Nataša Vučković, s mesta: Replika.)
Nemate gospođo.
(Nataša Vučković, s mesta: Spomenuo me je.)
Nijednog trenutka ministar vas nije spomenuo, niti vas je spomenuo u negativnom kontekstu, niti je pomenuo vaše ime i prezime. Odgovorio je samo na pitanja koja su postavljena od strane ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ili predsednika poslaničkih grupa.
Vrlo dobro znate Poslovnik, da se ne ubeđujemo sada.
Prelazimo na redosled….
(Aleksandar Martinović, s mesta: Kao ovlašćeni.)
Prijavite se. Ako ima još ovlašćenih predstavnika, ja sam nekoliko puta rekao da treba da se prijave. Nemam nikog u sistemu.
Reč ima dr Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS dužan sam da kažem nekoliko rečenica vezano za izbor javnih tužilaca.
Pre svega, ovde je najvažnije da se javni tužioci, da su javni tužioci predloženi i da će javni tužioci biti izabrani po važećim propisima po Ustavu RS i po važećem zakonu koji reguliše izbor na javnotužilačku funkciju.
Ono što ne razumem i ono što ne razumeju moje kolege iz SNS, to je, da je sada odjedanput problem kada Vlada i Narodna skupština žele da poštuju proceduru koja je propisana Ustavom i koja je propisana zakonom. Dakle, nisam čuo od predstavnika bivšeg režima koji je to pravni propis prekršen u postupku predlaganja, odnosno u postupku izbora javnih tužilaca bez obzira da li su u pitanju kandidati za tužioce za organizovani kriminal, za ratne zločine, za osnovne javne tužioce ili za više javne tužioce.
Prvi put čujem da kao kritiku upućenu na račun Vlade i na račun skupštinske većine, da je mana i da je greška kada radite po Ustavu i kada radite po zakonu. Ja tu vrstu kritike zaista ne razumem. Dakle, ovde su Ustav i zakon sprovedeni do kraja. Predstavnici bivšeg režima uvek pate od tog problema naknadne pameti. Oni su se gospodine ministre, setili da postoji Venecijanska komisija 2015. godine, u decembru 2015. godine i sada kada slušate ljude iz bivšeg režima kako pričaju o izboru javnih tužilaca shvatite da je po njima osnovni argument to šta Venecijanska komisija misli ili ne misli o tome kako bi trebalo birati javne tužioce u Srbiji.
Ja sam, pripremajući se za ovu raspravu malo informisao o istorijatu Venecijanske komisije. Venecijanska komisija je, dame i gospodo narodni poslanici, i poštovani građani koji pratite ovaj prenos u stvari kolokvijalni naziv za Evropsku komisiju za demokratiju putem prava. Pazite, Evropska komisija za demokratiju putem prava. Venecijanska komisija je formirana kao savetodavno telo odlukom Odbora Saveta ministara EU još od 10. maja 1990. godine. Dakle, Venecijanska komisija postojala je i 2006. godine kada je usvajan važeći Ustav Republike Srbije, a usvojen je tako što su se tri tada najjače političke stranke u Narodnoj skupštini dogovorili o njegovoj sadržini i to ne može niko da demantuje i tako što je taj Ustav potvrđen na referendumu krajem oktobra 2006. godine. To je prva stvar.
Druga stvar, Venecijanska komisija je postojala i 2008. i 2009. godine kada je u Srbiji usvajan set zakona iz oblasti pravosuđa za vreme bivšeg režima, tada jedinstvene DS i ta Venecijanska komisija je takođe postojala u vreme kada su vršeni izbori za sudije i za javne tužioce 2009. godine. Ja nisam čuo ni 2006. godine, ni 2008. ni 2009. godine da postoji bilo kakav problem kada je u pitanju Venecijanska komisija i njihova mišljenja o sadržini našeg Ustava i o sadržini našeg zakona koji regulišu oblast pravosuđa uključujući tu naravno i sudove i javna tužilaštva. Sada kada je ministar pravde Nikola Selaković, potpredsednik SNS sad je odjedanput ključni kriterijum mišljenje Venecijanske komisije. To nije politički korektno i to nije politički dosledno. Na kraju krajeva, to nema i ne predstavlja bilo kakvu pravnu argumentaciju, to je jedan jedini politički argument koji u principu neće doneti bilo kakve rezultate.
Kada sam slušao predstavnike bivšeg režima, ja sam se zapitao da li to znači da mi treba da sačekamo sa izborom i tužioca za organizovani kriminal i tužioca za ratne zločine i viših javnih tužioca i osnovnih javnih tužilaca dok ne promenimo Ustav i dok ne promenimo zakone iz oblasti pravosuđa. Da li to znači da mi treba da čekamo naredne dve ili tri godine da se taj posao završi, pa da tek tada izaberemo javne tužioce. Čekajte, šta će biti sa pravnim sistemom u Republici Srbiji, kako će funkcionisati javno-tužilačka organizacija, kako će funkcionisati sudovi, šta će biti sa ljudskim pravima i slobodama ako mi budemo čekali da promenimo Ustav i dok promenimo zakone koji se odnose na izbor javnih tužioca? To bi izazvalo bukvalno kolaps našeg pravnog, a posebno sistema pravosuđa.
U tom smislu, ja ovde ne vidim da je bilo šta sporno sa stanovišta važećih propisa. Dakle, ovde je Vlada poštovala Ustav i Vlada je poštovala Zakon o javnom tužilaštvu. Ustav je donet 2006. godine, Zakon o javnom tužilaštvu je donet 2008. godine u vreme bivšeg režima. Nije mi jasno da je tada 2008. godine sve bilo odlično, sve je bilo u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, ovde su se predstavnici bivšeg režima hvalili kako je to najdemokratskije, najevropskije, najbolje moguće rešenje u oblasti sudske vlasti, javno-tužilačke organizacije, zaštite ljudskih prava i sloboda. Sada kada Vlada Republike Srbije u liku ministra pravde predstavlja kandidate za nosioce odgovornih funkcija u javno-tužilačkoj organizaciji, sad je odjedanput problem i Ustav, sad su odjedanput problem i naši zakoni, sad je odjedanput problem i otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU. Dakle, u 2015. godini je problem, a u 2008. i 2009. godini to nije bio problem.
Ja tu vrstu političke logike, gospodine ministre, ne razumem, ali to su politički argumenti. Bivši režim i to je ono što je možda najvažnije, nema nikakve pravne argumente vezano za izbor kandidata koji su predloženi u okviru javno-tužilačke organizacije, opet kažem bez obzira da li je u pitanju tužilaštvo za organizovani kriminal, za ratne zločine, osnovna javna tužilaštva, viša javna tužilaštva. Tu ne postoji bilo kakav pravni argument, tu postoje samo politički argumenti.
Ovde sam čuo jednu neverovatnu stvar, da ovde faktički treba ukinuti izbornu funkciju Narodnoj skupštini i da Narodna skupština ne treba da ima bilo kakve veze sa izborom između ostalog i javnih tužilaca. Hajde, da pogledamo šta piše u našem Ustavu. U našem Ustavu u članu 4. stavu 3. kaže se – da odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Te tri vlasti, kao što je lepo rekao i ministar Selaković su zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Dakle, u Republici Srbiji sa jedne strane važi načelo podele vlasti, ali to načelo nije apsolutno načelo, ono je dopunjeno jednim drugim principom, da se tri grane vlasti međusobno kontrolišu i da tu postoji ravnoteža.
Na kraju krajeva, ako ćemo da idemo u političku teoriju i ako ćemo da idemo u političku istoriju, pa britanski politički sistem koji je kolevka parlamentarne demokratije, politički sistem od koga su učili mnogi evropski i vanevropski narodi počiva na sistemu tzv. kočnice i ravnoteže. Dakle, ni jedna vlast ni zakonodavna, ni izvršna, ni sudska nije apsolutno nezavisna jedna od druge, tu postoji neki balans.
U tom smislu ja ne razumem primedbu da treba prekinuti svaku vezu između Narodne skupštine koju su izabrali građani na neposrednim i tajnim izborima, što je važno da se naglasi i javnih tužilaca. Stvar možemo da postavimo i na drugačiji način. Po važećim zakonima, po Zakoniku o krivičnom postupku, po Zakonu o parničnom postupku u čije ime sud donosi presudu? U ime naroda. Da li će neko da mi kaže da zato što sud donosi presudu u ime naroda, ne u ime Visokog saveta sudstva, ne u ime Državnog veća tužilaca nego u ime naroda, narod je politička kategorija, narod je politički pojam, ne pravni pojam, pravni pojam su građani. Kada kažete narod to je politička kategorija. Ako sudovi mogu da donose krivične i parnične presude u ime naroda, onda ja zaista ne razumem logiku kolega iz bivšeg režima koje kažu, pa šta ima Narodna skupština da se pita oko izbora javnih tužilaca.
Treba da se pita zato što su narodne poslanike izabrali građani, odnosno političkim rečnikom izabrao nas je narod. Zašto narod ne bi trebalo da se pita ko će biti glavni tužioci u Republici Srbiji? Dakle, tu vrstu političke argumentacije ne razumem.
Ono što bih želeo da kažem u ime poslaničke grupe SNS to je da ćemo mi u danu za glasanje naravno da se opredelimo, svaki narodni poslanik će da se opredeli u skladu sa svojim slobodnim uverenjem nema nikakvih političkih pritisaka na bilo koga.
Želeo bih samo u ime poslaničke grupe da, svi oni koji budu izabrani u danu za glasanje, na javno tužilačke funkcije svoj posao rade u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonom, u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji, da rečeno biblijskim jezikom, ne gledaju ko je ko, nego da vode računa isključivo o poštovanju važećeg pravnog poretka u Republici Srbiji.
Posebno bih želeo da istaknem ulogu budućeg tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala. Mislim da je to jedna od najvažnijih tužilaštava u Republici Srbiji, vas tu tek očekuje veliki posao.
Vlada Republike Srbije koju predvodi Aleksandar Vučić, je prva Vlada u modernoj srpskoj istoriji koja je krenula sa bespoštednom borbom protiv kriminala i korupcije, protiv organizovanog kriminala i, u toj borbi nije bila ni u jednom slučaju selektivna i mi smo pokazali čak i na primeru nekih bivših poslanika SNS, da ne gledamo da li je neko član ove ili one političke stranke i da li je neko blizak ovom ili onom političaru.
Dakle, borba protiv kriminala i korupcije mora da bude u potpunosti u skladu sa zakonom, mora da bude bespoštedna i u toj borbi mora da se ide do kraja.
I u tom smislu, Tužilaštvo za organizovani kriminal i tužilac za organizovani kriminal imaće u budućem periodu u narednih šest godina, ogroman posao pred sobom, veliki posao da u Srbiji konačno odgovaraju svi oni koji su državu opljačkali, svi oni koji su građane doveli u stanje ekonomskog siromaštva, socijalne bede i svi oni koji su na bilo koji način bili organizovani da bi sistematski urušili ekonomsku moć Republike Srbije, nažalost taj proces je trajao suviše dugo.
I nema tog čarobnjaka na ovom svetu, nema tog političara, nema tog predsednika Vlade, nema tog ministra koji može iz tako teške ekonomske situacije da jednu državu izvuče iz krize preko noći, ali mi smo na dobrom putu i mislim da će posebno značajna uloga biti novog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala.
Što se tiče funkcionisanja Tužilaštva za ratne zločine, mi iz SNS se iskreno nadamo da će i tu posao da se nastavi, ali da će se voditi računa i da se procesuiraju svi oni koji su odgovorni za zločine nad srpskim narodom, koji su počinjeni od 1991. pa do 1999. godine i u Hrvatskoj i BiH i na KiM, zato što je to važno ne samo zbog poštovanja ljudskih prava i slobode, ne samo zbog pijeteta prema nevino postradalim pripadnicima srpskog naroda, nego i zbog toga što mora da se ispravi jedna iskrivljena slika koja nažalost postoji u jednom delu Međunarodne zajednice, a nadam se da ćete se gospodine ministre složiti samnom i da će se samnom složiti većina građana Srbije. Jedna iskrivljena slika o tome da su za propast bivše Jugoslavije i za građanski rat koji je zahvatio bivšu Jugoslaviju prevashodno krivi i Srbi, to jednostavno nije tačno.
I u tom smislu Tužilaštvo za ratne zločine ma ko da bude bio izabran za tužioca imaće obavezu da povede računa naravno i o žrtvama ljudi koji su pali od srpske ruke, ali isto tako da povede dovoljno računa i o onima koji su stradali u Hrvatskoj, BiH, na KiM, a bili su pripadnici srpskog naroda.
Poslanička grupa SNS, i time završavam, dakle smatra da je važeća procedura koja je propisana Ustavom i zakonom sprovedena do kraja. Državno veće tužilaca, Vlada Republike Srbije, Resorni odbor u Skupštini Srbije uradili su svoj deo posla i na Narodnoj skupštini u danu za glasanje da odgovorne javno tužilačke funkcije izabere najbolje moguće kandidate, a ko god da bude izabran, mi iz poslaničke grupe SNS mu želimo svu sreću, želimo mu puno uspeha u radu, želimo mu da svoj posao radi zakonito, objektivno i nepristrasno.

Zahvaljujem gospodine Martinoviću.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Zahvaljujem se, uvaženi ministre. Poštovane dame i gospodo poslanici, uspostavljanje pravne države, jačanje institucija jeste prioritet i Republike Srbije na putu ka EU i to je ono što moramo svi često da ponavljamo i čega svi treba da se setimo i da se držimo.
Bez jakih institucija, bez jake pravne države, nema ni razvoja demokratije, nema ni vladavine prava i nema, što bi rekao naš narod, sreće za običnog čoveka.
U tom smislu je i izbor nosilaca, najvažnijih funkcija, odnosno institucija o kojima govorim, nešto što je za nas u Srbiji od prvorazrednog značaja.
Ono što danas imamo na dnevnom redu, nosioci, odnosno predlozi kandidata za ove visoke funkcije u Javnom tužilaštvu, od organizovanog kriminala preko tužilaca za ratne zločine, pa do viših i osnovnih tužilaca, i te kako je značajna tema i važna za sve nas i za građane Republike Srbije.
Daću jednu paralelu u državama, razvijenim državama moderne demokratije. Građani u tim državama čak i ne znaju kada se biraju tužioci, znate. To je neki proces koji traje, koji se odvija daleko od očiju javnosti, zato što u tim državama vlada i parlament imaju ulogu u izboru tužilaca pa taman toliku da ona čak možda moglo bi se reći nije stvarna već predstavlja neku vrstu samo jasniju potvrdu, u odnosu na verifikacije, legitimizacije, funkcije ili nominacije samo tužilaca i javno-tužilačkih funkcija. Drugim rečima, u tim državama izbor ne vrše članovi Vlade niti parlamenata, već u suštinskom smislu izbor obavlja u postupku koji se sprovodi u specijalizovanim telima, a koji su sastavljeni od javnih tužilaca i uglednih pravnika.
Hoću da kažem na primer u Švajcarskoj, u kojoj se u pojedinim kantonima, sudije i tužioci biraju u parlamentu, bi se smatralo politički nepristojnim, da se u parlamentu vodi rasprava o osposobljenosti, stručnosti i dostojnosti sudija ili tužilaca.
Sada dolazimo na našu realnost. To što mi nismo Švajcarska, to je veći problem. Ono što je za nas bitno, imamo zakone, Ustav Republike Srbije, jasno propisanu proceduru u skladu sa najvišim pravnim aktima koje ova država ima. To su i moji uvaženi prethodni govornici rekli, iako su predstavnici opozicionih političkih stranaka.
Dakle, ta procedura je ispoštovana od početka do kraja i to je ono što je za sve nas važno ovde u ovom visokom domu koji jeste političko telo, Narodna skupština RS, jeste političko telo.
U procesu koji se zbio od trenutka kada su krenule izborne radnje i kandidovanje, pa sve do predloga koji nam je Vlada uputila, Odbor razmatrao, a danas mi ovde u plenumu, dešavalo se svašta. Bilo je tu i manjkavosti. Mislim da te greške i proceduralne stvari ne spori ni sam ministar koji je predlagač u ime Vlade Republike Srbije.
Međutim, mi imamo dosta šanse i prilike i prostora do promene Ustava koji je najavljen za 2017. godinu, dosta onoga što je uočeno kao neki nedostatak, kao manjkavost i popravimo, kroz promenu Zakona o DVT i Zakona o Javnom tužilaštvu i mislim da bi valjalo i trebalo razmisliti o proširivanju ovlašćenja, veća u postupku utvrđivanja liste kandidata, tako da taj postupak u suštinskom smislu predstavlja izbor, a da Vlada i Narodna skupština vrše samo nominaciju kandidata, koji su prethodni dobili i podršku, pre svega, mislim na struku i na one koji su pozvaniji od nekoga ko nije diplomirani pravnik, kao što je to slučaj sa mnom.
Dakle, imam i nekoliko pitanja. Mi u SDPS hoćemo jasno da postavimo pitanje, dakle, kojim su se kriterijumima rukovodili i Državno veće tužilaca, a danas to pitam i predstavnika Vlade, kada su predlagali ove nosioce javno-tužilačkih funkcija, jer iz onoga što se može videti kroz dokumentaciju u pojedinim slučajevima su predlagani kandidati koji su bili na vrhu liste Državnog veća, dok u drugim slučajevima su predloženi kandidati koji su bili na dnu liste, i koji su dobili manje bodova od kandidata koji nisu predloženi? Mislim da bi bilo dobro da čujemo i od gospodina ministra Selakovića, na neki način odgovor i objašnjenje zašto se to dešavalo u nekoliko slučajeva.
Ja ću navesti samo dva primera, u Valjevu za višeg javnog tužioca nisu predloženi kandidati koji su dobili maksimalan broj bodova i koji su bili dugogodišnji javni tužioci i zamenici tužilaca u tom tužilaštvu, već je predložena kandidatkinja koja je zamenik u Opštinskom javnom tužilaštvu i koja je dobila manje bodova i nalazi se na dnu te čuvene rang liste.
U Novom Pazaru nisu predloženi kandidati koji su dobili najviše bodova, dugogodišnji tužioci, već je predložena kandidatkinja iz Osnovnog suda, a koja je sudija u parničnoj materiji.
Ja bih podsetio, i mislim da je važno, to govorim sada, ne samo u svojstvu ovlašćenog predstavnika SDS, nego hoću i kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prva i ravnopravnost polova Skupštine Republike Srbije, da ukažem na odredbe člana 82. Zakona o javnom tužilaštvu prilikom izbora predloženih kandidata je zabranjena diskriminacija po bilo kom osnovu.
Shodno ovoj odredbi i pri izboru i predlaganju kandidata za izbor javnih tužilaca vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.
Od ovih pedesetak predloga koje imamo za osnovno i više tužilaštvo, pa preko pet predloga za Tužilaštvo za ratne zločine, do četiri predloga za Tužilaštvo za organizovani kriminal, mi imamo samo jednog kandidata koji nije srpske nacionalnosti, dakle, koji nije predstavnik većinskog srpskog naroda.
Ja verujem i dobio sam i uveravanja i od ministra i na samom Odboru, a i u razgovorima koje smo imali prethodnih dana, da će u ovih preostalih 25, odnosno plus pet, kako se to kaže, misli se na više, kada bude procedura trajala, da će se na neki način popraviti situacija koja se odnosi na ovo što sam citirao, član 82. Zakona o javnom tužilaštvu, dakle, da će se voditi računa da i kroz tu nacionalnu zastupljenost, taj nacionalni sastav stanovništva bude odgovarajući.
Onda kad zaokružimo tu priču o nosiocima tužilačkih funkcija, pošto o njima govorimo, da onda imamo približno sličnu sliku onoj koja odgovara demografskoj strukturi, odnosno stanovništvu u opštinama i u gradovima u kojima se biraju nosioci javno tužilačkih funkcija.
Sve ovo što smo imali oko izbora tužilaca i što smo čuli od prethodnih govornika stiče se utisak, biću slobodan da kažem i ukazuje na to, da zakonski okvir koji imamo, mislim sve je po zakonu, ali da taj zakonski okvir nije odgovarajući da bi trebalo pristupiti izmenama Zakona o Državnom veću tužilaca i ojačati ulogu tog tela. Osim toga i postupak koji je prethodio predlaganju od strane Vlade pokazao je da i normativni okvir, upravo ovog Državnog veća tužilaca nije odgovarajući.
Konkretno, pravilnik Veća po kome je izvršeno rangiranje kandidata nije dobra osnova, odnosno kod tog opšteg akta se pretežu subjektivni, rekao bih, nad objektivnim kriterijumima, imajući u vidu pre svega da je odlučujuće tzv. predstavljanje programa i unapređenje organizacije određenog javnog tužilaštva za koje se određeni kandidat kandiduje.
Programi su, to vi jako dobro znate i mnogo bolje od mene, bili na neki način u većini slučajeva i programi lepih želja kandidata kako oni vide to tužilaštvo u nekoj budućnosti ukoliko bi oni došli na čelnu funkciju, odnosno bili tužilac tog tužilaštva. Mislim da je i komisija Veća to ocenjivala, čini mi se po nekom svom nahođenju.
Trebalo bi reći na samom kraju i nama je i zabrinjavajuće što su se za javne tužioce čak predlagali ljudi koji su dugo godina rukovodili određenim tužilaštvima, a u tom tužilaštvu koje su vodili prethodnih godina nisu imali Bog zna kakve rezultate.
Dakle, moramo naći neku meru i kroz izmene i dopune zakona u nekom narednom periodu doći do takvog rešenja, doći do takvog modela koji ne samo da će odgovarati onome što smo pričali, pozivajući se na akcioni plan 23 i onome što ta famozna, tzv. Venecijanska komisija ponekad ima primedbe ili zamerke, nego doći do onoga modela, do takvih zakonskih rešenja gde će sve ovo što sada trpimo kroz prizmu politizacije biti izbegnuto i gde će ovaj problem i ova pitanja se staviti na ono mesto koje im pripada, dakle mesto da o tome razgovaraju oni koji su i stručni i koji su i za to osposobljeni i koji se u to mnogo bolje razumeju.
Mislim da ćemo tada izbeći ovu vrstu, rekao bih, i polemike i politizacije - zašto Skupština, zašto Vlada? Zato što je takav zakon, zato što je takav Ustav, pa kada pristupimo promenama zakona za koje se zalaže SDPS i kada pristupimo promenama Ustava, mislim da ćemo doći do jednog rešenja koje će oslikavati stvarno stanje u našem društvu kroz ugao onoga što se naziva javno-tužilačka funkcija i uopšte da ćemo doći u priliku da o tim stvarima ne razgovaramo na ovakav način.
Meni je žao što se malo govori i o jednim značajnim nosiocima javo-tužilačkih funkcija koji su organizovani kriminal i ratni zločini, kolega Martinović se sa pravom dotakao ovih, takođe, veoma značajnih i važnih funkcija, mislim da je taj neki, rekao bih, neću palanački, možda će se neko uvrediti, ali patriotski odnos prema opštini iz koje dolaze pojedini poslanici, nekako potro ove značajne institucije kao što su organizovani kriminal i ratnih zločina, a mislim da je to što nas kao društvo i zbog programa koji je na kraju krajeva obaveza svih nas u ovoj Skupštini, pogotovo koji pripadamo vladajućoj koaliciji, nešto što moramo raditi u budućnosti i jačati tu instituciju zločina, naravno da je bilo na svim stranama.
Mi imamo naš institut koji se zove Tužilaštvo za ratne zločine i država Srbija preko te institucije mora da učini sve da pojedinci, dakle pojedinci naglašavam, oni imaju imena i prezimena, oni su činili zločine, navodno u ime ovoga ili ime onoga, ja ne želim da niko ni u moje ni u bilo čije ime čini ratni zločin.
Dakle, ta institucija mora jasno odvojiti interes države, interes naroda od interesa pojedinaca i onih koji se sakrivaju iza tobožnjih nacionalnih i državnih interesa, a činili su ratne zločine.
Dakle, Tužilaštvo za ratne zločine, moramo dati punu podršku, Tužilaštvo za ratne zločine mora raditi u interesu ovog naroda, ovih građana, ove države i ono mora raditi pre svega u interesu utvrđivanja činjenica i izvođenjem pred lice pravde onih koji su obrukali i svoj narod i svoju državu, ma kako se oni zvali. Hvala.