Ja sam vrlo dosledan i uporan, predsedavajuća.

Verujem, nego samo  se javljajte brže da ne bi sada sedeli i ćutali dok vi razmislite.

Ne, taman posla.
Dakle, nastaviću gde sam stao. Sa 30% od te prikupljene pretplate bi se finansirao RTS.
Ono što je još vrlo bitno, nacionalne manjine ispod Save i Dunava nemaju ista prava kao nacionalne manjine u Beogradu i Vojvodini, jer nemaju mogućnost korišćenja adekvatnog termina, adekvatnih termina na javnom medijskom servisu, kao što to recimo imaju nacionalne manjine u Vojvodini, što je apsolutno dobro i što ja pozdravljam.
Zato predlažem, koleginice i kolege, da prihvatite moj predlog kako bi smo građanima ispod Save i Dunava dali mogućnost da imaju ista prava i iste obaveze kao i građani koji žive na teritoriji Grada Beograda i građani koji žive u Vojvodini.
Ono što je, interesantno je da su građani Niša u dva navrata na skupštinskom zasedanju, jednoglasno odlučili i pozicija i opozicija da je Gradu Nišu potreban javni medijski servis i podržali su predlog za formiranje regionalnog javnog servisa.
Ono što je interesantno isto, da ti isti građani su skupili preko 40 hiljada potpisa kao podrška javnom medijskom servisu, a ono što je još interesantnije, da poslanici koji predstavljaju građane Niša, a u ovoj skupštinskoj sali ih ima ja mislim 11, ne glasaju za ono što imaju obavezu od svojih sugrađana koji su ih i poslali u ovaj visoki dom.
Te ja molim moje kolege, naročito kolege iz Niša da glasaju za ovaj predlog, kako bi smo stavili ovaj moj predlog na dnevni red, kako bi smo raspravljali, normalno uz vaše sugestije, možda vi imate kvalitetniji predlog kako to formulisati zakonski i dali mogućnost građanima ispod Save i Dunava da imaju javni medijski servis, za šta i daju novac.
Ono što ste pre par dana izglasali, ja želim samo da podsetim građane Srbije da će pretplata biti niža, tj. taksa će biti niža, ali je odvojeno preko četiri milijarde dinara u Republičkom budžetu za finansiranje RTV i RTS i to su opet pare građana Srbije, te vas ja molim kolege da prihvatite moj predlog kako bi smo ispravili nepravdu koja je naneta građanima Srbije ispod Save i Dunava pre više od godinu i po dana. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 129 od ukupno prisutnih 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Reč ima Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem.
I ovaj zakon je više puta bio predlagan ovoj skupštinskoj većini koja ne želi da prihvati ponovo da o njemu raspravlja. Zapravo, ona i jeste raspravljala pre par dana kada ste usvojili, a podsetiću vas u kasnijem izlaganju, izmenu specijalnog zakona sa specijalnim pravima investitora.
Da podsetim građane Srbije da je ovaj zakon predložen da se menja jer sam duboko ubeđen da je on prvo protivustavan, jer zadire u neprikosnoveno, Ustavom zagarantovano pravo lične svojine, da negira Zakon o eksproprijaciji, jer daje mogućnost da Republika Srbija i grad Beograd otkupe privatnu svojinu i da je, gle čuda, ne koriste za opšti javni interes, jer samo tada može da se vrši eksproprijacija privatne svojine, nego da bi je dali drugom investitoru koji će tu praviti stambeno-poslovne objekte namenjene tržištu i stvaranju profita, jer niko ne radi nešto bez stvaranja profita, naročito u toj grani građevinarstva.
Ono što sam predložio je da ispravimo nepravdu prema ljudima kojima je eksproprisana imovina vašom odlukom, a s druge strane sam predložio da se ovaj zakon menja, jer gro stvari koje će se raditi na delu jedne beogradske opštine se finansira iz republičkog budžeta parama svih građana Srbije.
Mislim da je normalno da grad Beograd kao najveći grad iz svog budžeta finansira eksproprijaciju i komunalno opremanje tog dela jedne svojine opštine, a ne da se to radi iz budžeta Republike. Ove godine ste, gospodo narodni poslanici skupštinske većine, odvojili preko dve milijarde za tu namenu, dve milijarde para koje se skupe od građana Srbije i koje je bolje da upotrebimo za otvaranje novih radnih mesta, jer svi ovde pričamo da su u Srbiji potrebna radna mesta i naša aktivnost, ja se nadam svih nas, je usmerena na to da građani Srbije što pre, oni koji su nezaposleni, dođu do posla. Sa ovih dve milijarde koje ste odvojili za finansiranje projekta „Beograd na vodi“ mislim da bi otvorili puno radnih mesta širom naše Republike, te vas molim da prihvatite ovaj predlog kako bismo kvalitetno upotrebili budžetski novac na opšte dobro građana Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 od ukupna prisutna 144 narodna poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Predložio sam da se ponovo uzme u razmatranje Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Podsetiću vas, poštovane koleginice i kolege, a i građane Srbije, da je ova Skupština 1. avgusta 2014. godine svojom odlukom smanjila 2% na poziciji doprinosa za zdravstvo i prebacila na poziciju penzija.
Šta to znači? Kako je tadašnji ministar Krstić, ministar finansija, objasnio, u budžetu RFZO ima višak para i da tih 2% treba prebaciti jer je veliki nedostatak novca kod isplate penzije, da se mnogo napreže republički budžet i da tih 300 miliona, a govorimo o cifri kako je on rekao o 300 miliona evra, se prebaci na poziciju penzija kako bi se iz republičkog budžeta finansirala redovna isplata penzija sa nekih 100 do 150 miliona umesto tadašnjih 400 do 450 miliona evra. To je deo i smanjenja deficita republičkog budžeta. Znači, potiče i od tih para, jer je time relaksirano naprezanje budžeta i davanje prema penzijama.
Ali, šta se desilo s druge strane? S druge strane imamo manjak novca u RFZO, a podsetiću vas da je, ja mislim, 2014. godine budžet RZFO bio 236 milijardi dinara. Sa ovim smanjenjem od 2% taj budžet je smanjen na 215,7% milijardi u 2015. godini, a projektovan je za 2016. godinu na 219 milijardi, ako se dobro sećam budžeta koji je usvojen pre nešto više od dve nedelje, ali ne za povećanje kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga, tih četiri milijarde, gro tih para ide za otpremnine, jer će biti, kako ste vi odlučili, otpuštanja u zdravstvu, pa će ti ljudi dobijati otpremnine. To su te pare.
Ono što je jako bitno, da ovim smanjenjem novca nisu smanjena prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, ona su ostala ista i to znači da ovim smanjenjem mi imamo rupu u republičkom budžetu RFZO od nekih 30 i nešto milijardi dinara, te vas molim da prihvatite moj predlog, kako bismo vratili novac RFZO i omogućili građanima Srbije da se kvalitetno leče, jer bez para nema kvalitetnog zdravstva, a da penzije na neki drugi način vi nadomestite, kako bi i penzioneri bili zadovoljni. Hvala.

Vreme ste prekoračili.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – deset, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 od ukupno prisutnih 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Izvolite.

Zahvaljujem.
To je, poštovane koleginice i kolege, izmena člana 41. Ja bih molio da obratite pažnju, vrlo bitan član zakona, koji govori o pravu popravke zuba i lečenja bolesti usta na teret RFZO.
Svi ste vi kolege, naročito mi lekari, se obavezali da ćemo raditi na korist građana Srbije, da ćemo se truditi da im obezbedimo kvalitetniji život i da ćemo im obezbediti, da ćemo se truditi da obezbedimo i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, a ovaj član 41. govori o stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti, jer pravo na lečenje zuba i usta imaju po ovom važećem zakonu deca do 18 godine starosti, studenti i srednjoškolci do 26. godine, trudnice i neke specifične vrste bolesti i stariji od 65 godina, neke usluge, a preko 4,5 miliona radno-sposobnih stanovnika Republike Srbije, koji pune budžet RFZO, nemaju pravo na zubozdravstvenu zaštitu.
Prihvatanjem mog predloga, ispravićemo tu nepravdu i onima koji daju novac za RFZO dati mogućnost da mogu da popravljaju zube na teret tih sredstava koji sami uplaćuju u RFZO. Nije mi jasno zbog čega nemam podršku u ovoj sali, jer čuli smo premijera da je rekao da imamo odlično stanje u republičkom budžetu za 2016. godinu. Ove se radi o cifri od nekih stotinak, eventualno 200 miliona dinara, ne želim da licitiram, ali to se da lako izračunati. To kolege iz RFZO lako mogu da izračunaju. Nije potrebno upošljavati nove ljude, ima dovoljno stomatologa u ustanovama koje funkcionišu u planu mreže zdravstvenih ustanova Republike Srbije, tako da treba samo kupiti potrošni materijal za plombiranje i da građani Srbije dobiju tu mogućnost da na teret RFZO, koji, ponavljam, oni sami pune, to su njihove pare, da mogu da popravljaju zube.
Četrnaest puta ste odbili ovaj moj predlog. Ja se nadam da ćemo danas petnaesti put prihvatiti da prodiskutujemo. Možda vi imate bolji predlog što se tiče stomatologije, ali mislim da trebamo izaći u susret građanima, jer u ovoj eri velike nezaposlenosti mnogo će značiti kućnim budžetima da ne moraju da odvajaju novac za popravku zuba. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 od ukupno prisutna 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Janko Veselinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o konverziji kredita u švajcarskim francima u evre.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Izvolite.