Naravno da želim, i mislim da je ova sednica pravo mesto za to, da pored ovih 73 tačke dnevnog reda kao 74. ili 75. može da se stavi i tačka koja predviđa da izglasamo rezoluciju Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenim u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.
Temelj za ovaj predlog se nalazi u članu 16. Ustava Srbije, u Konvenciji UN koja je izglasana 9. decembra 1948. godine, i u činjenici da preko 20 država, uključujući i Rusku Federaciju, Grčku, Belgiju, Kanadu, Kipar, Italiju, Švajcarsku, Argentinu, Urugvaj, Švedsku, Liban, je osudio genocid nad Jevrejima.
Naravno da ta naša rezolucija neće imati nikakve veze sa aktuelnom politikom koju vodi današnja država, nego je to dobar primer da se stavi pored istorijske i jedna politička činjenica i stav o tome šta je dozvoljeno u međunarodnom pravu, šta je dozvoljeno u odnosu među ljudima, među državama, da ne bismo došli do situacije kao što imamo sada da imamo i predloge za rehabilitaciju nacističkih sluga kao što je bio Nedić, kao što je to već sa Dražom, kao što se sprema za neke druge.
Dobro je vreme i političke, kažem, ova sednica koja je tako sazvana na jedan vrlo ustavan i vrlo poslovnički način, da u to nešto malo tačaka, sedamdeset i nešto, stavimo i još neku koja bi zaokružila celu ovu sliku o srpskom parlamentarizmu na početku 21 veka.
Naravno, ja sam siguran da će ozbiljnost, moralnost, znanje, posvećenost, patriotizam, kolega i koleginica iz skupštinske većine, dovesti do toga da oni glasaju za moj predlog, jer će time dokazati da su vredni toga, da su i građani Srbije pre godinu i po dana birali na izborima. Ako se desi nešto suprotno tome, to će biti dokaz da je moja procena o ozbiljnosti, patriotizmu, mudrosti, posvećenosti, bila pogrešna. Hvala.