Zahvaljujem gospodine Omeroviću.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite gospodine Selakoviću.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, sa velikom pažnjom pratim izlaganje uvaženog kolege. Ne bih se sa njim složio možda u jednoj stvari, kaže – U modernim i dobro organizovanim državama čak se ni ne zna kada se biraju javni tužioci. Bogami se zna, i te kako. Da to nije toliko beznačajna funkcija, ne bi Džon Kenedi svog rođenog brata doveo na to mesto.
Prema tome, to je i te kako važna funkcija iz jednog jednostavnog razloga, što politiku krivičnog progona u svakoj modernoj i dobro organizovanoj državi diktiraju zakonodavna i izvršna vlast, a sprovodi je policija i javno tužilaštvo.
Zato je za svaku dobro organizovanu državu od izuzetne važnosti i koji će biti profesionalni kvaliteti onih ljudi koji su izabrani i koji će obavljati javno-tužilačku funkciju.
Mislim da smo u jednoj stvari zaista dosta napredovali i to ste vrlo lepo primetili, dotakli ste se toga, a to je da mi ne raspravljamo o stručnosti i osposobljenosti kandidata i to je ono što je glavna uloga Državnog veća tužilaca, da utvrdi da li su kandidati stručni, osposobljeni i dostojni za obavljanje ove važne funkcije.
Postavili ste pitanje – kojim su se kriterijumima predlagači rukovodili? Mislim da je vrlo važno da to kažemo, ali ću se dotaći toga kroz nešto drugo što ste rekli. Mogli ste da primetite da među kandidatima postoji značajan broj ljudi koji su još uvek u preostalih nekoliko dana ove godine ili u nekom prethodnom periodu se nalazili na mestu javnog tužioca u tužilaštvu za koje konkurišu ili nekom drugom. Tu apsolutno potpisujem ono što je kolega Omerović rekao. Najčešće program unapređenja i organizacije rada javnog tužilaštva jeste spisak lepih želja. Dakle, u potpunosti tu delim mišljenje kolege Omerovića i dodajem još nešto, neki kandidati su u prethodnom periodu imali, kako se to kolokvijalnim jezikom kaže, svojih pet minuta da pokažu šta znaju. Neki su to pokazali u manjoj ili većoj meri, neki možda nisu.
Ja ću vam dati, recimo, samo jedan podatak, koji konkretno znam zato što sam od strane predsednika Vrhovnog kasacionog suda bio pozvan tokom prethodne nedelje, mislim da je bila baš sreda u pitanju, da prisustvujem sastanku Radne grupe za sprovođenje jedinstvenog programa rešavanja starih predmeta u sudovima u Srbiji. I tada sam, recimo, saznao podatak koji je zaista respektabilan, a to je da je u periodu od januara do kraja oktobra meseca, dakle, zaključno sa 31.10. 2015. godine u Višem sudu u Beogradu, kao najvećem višem sudu u Srbiji, rešeno preko 50% starih krivičnih predmeta starijih od 10 godina.
Znači, na početku izveštajnog perioda 1. januara 2015. godine, krivičnih predmeta starijih od 10 godina bilo je 82, a 31.10.2015. godine tih predmeta je bilo 47, odnosno, izvinjavam se, rešeno je ukupno 47 od 82. Kao jedan od glavnih razloga za to iznet je podatak o dobroj saradnji predsednika Višeg suda i vršioca funkcije Višeg javnog tužioca u Beogradu.
Koristeći prednosti koje pruža naš Zakonik o krivičnom postupku, kao što je sporazum o priznanju krivice, u jednoj dobroj kolegijalnoj saradnji, oni su uspeli da reše više od 50% predmeta koje neko pokušava da reši ili ga niko ne rešava duže od 10 godina.
Po meni, je ovo jedan od odličnih primera i verovatno jedna od stvari koja je kvalifikovala i kandidatkinju koja je predložena za Više javno tužilaštvo u Beogradu, a verujte mi, u procesu koji nazivamo racionalizacijom i gde tražimo najbolji mogući način da rad tužilaštava i sudova organizujemo sa što je moguće više štednje resursa, a većim efektima, verujte mi da je Više javno tužilaštvo u Beogradu najzapuštenije javno tužilaštvo u Srbiji. Tamo nije unet nijedan računar od 2001. godine do nedavno, tamo ne postoje umreženi računari zamenika tužilaca. Hvala Bogu, pripremamo veliku rekonstrukciju Palate pravde i uveren sam da ćemo već polovinom leta ući u nju, ali sam objekat Palate pravde i uslovi u kojima rade naši zaposleni u sudovima i u javnim tužilaštvima u tom objektu, u toj zgradi su katastrofalni. Preko 40 godina u tu zgradu nije bilo ozbiljnih ulaganja.
Zašto sam ovo naveo kao primer? Neka od tužilaštava koje ste pomenuli konkretno su imala prilike da se kao kandidati za tužioce u njima pojave ljudi koji su u prethodnih 15-ak godina manje-više svi bili na čelu tog tužilaštva. I tu se opredelilo za kandidata koji nije obavljao tu funkciju.
Naročitu pažnju želim da posvetim nečemu što mislim da je od velike važnosti, i to je kolega Omerović pomenuo, to su višenacionalne sredine, to je između ostalog i područje Višeg javnog tužilaštva u Novom Pazaru. Kada je reč o tom višem javnom tužilaštvu, vi ste primetili da je tu prijavljena, odnosno da je predložena kao kandidat osoba koje je sada sudija u Osnovnom sudu u Novom Pazaru. Ne postoji predstavnik bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji sa kojim nisam razgovarao a da mi svakom prilikom, ako potiče iz Pazara ili živi u Pazaru, Tutinu, Sjenici nije skretao pažnju na katastrofalan rad pravosudnih organa u tom delu naše zemlje. Nerado, ali moram da se složim sa tim.
Nisam pozvan da ocenjujem nečiji rad, ali po broju pritužbi, po odlukama koje dolaze, a koje sprovodimo, što kolega Omerović dobro zna, u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, znate, daću sebi za pravo nešto da kažem, iako to nije zabranjeno pozitivnim propisima komentarisati neku pravosnažnu sudsku odluku, zamislite situaciju u kojoj se za ubistvo u pokušaju, gde je u jedno lice ispaljeno tri hica iz vatrenog oružja sa razdaljine od 10-ak, 15 centimetara, dobije kazna zatvora od dve godine. To je protivno zdravom razumu, a ne samo prinudnim propisima. To ne može da se dogodi ukoliko nemate uigran mehanizam suda, tužilaštva, nekada čak i advokature, to se, nažalost, dešava u Srbiji, takve stvari se dešavaju i u Novom Pazaru. Dešavalo se i da se predstavnik tužilaštva ne pojavi na pretresu, a da sudija konstatuje da je pristupio, pa da konstatuje čak i da se odrekao prava žalbe, a da čovek uopšte nije došao na pretres.
Naročito kada sam rekao od značaja za ovu našu raspravu i za ono što je kolega Omerović rekao jeste da se prilikom izbora preostale nepopunjene javnotužilačke funkcije u Novom Pazaru mora voditi izričito računa i o nacionalnom sastavu stanovništva na području tog javnog tužilaštva. Ja svojom rečju, svojom funkcijom, i kao neko ko se trudi da je obavlja maksimalno savesno, odgovorno i u skladu sa zakonom, ću se izričito založiti za to.
Pre neki dan, u jednoj drugoj raspravi, naveo sam nekoliko primera kojima smo mi itekako povukli jasnu liniju i razliku između nekog prethodnog ponašanja izvršne vlasti i ove danas, i ako hoćete i sudske. Dakle, kada su bili poslednji konkursi za izbor sudija za Osnovni sud u Novom Pazaru, izabrano je ovde u Narodnoj skupštini šest sudija, šestoro iz reda bošnjačke nacionalne manjine, dvoje iz reda srpskog naroda, u Sjenici od dvoje izabrano je dvoje predstavnika srpskog naroda. Odmah da znate, i tu postoji sad jedna disproporcija. Recimo, imamo sud u Sjenici u kome nemate nijednog predstavnika srpskog naroda koji je sudija. Tu su sudije isključivo Bošnjaci.
S druge strane, imamo sada konkurs za izbor sudija u Prijepolju. Koliko znam, dva su mesta, a dogodilo se onom nesrećnom tzv. reformom da jedini sudija Bošnjak koji je bio u Prijepolju, on se opredelio da ode u Priboj. Ali smo zato prilikom izbora zamenika u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju, jedan zamenik se birao na to jedno mesto, izabrana je pripadnica bošnjačke nacionalne manjine. Mislim da smo tu napravili neke pomake. Znam da ćemo tako, normalno, po propisima koji su važeći, vi ste pomenuli član 82. Zakona o javnom tužilaštvu, odgovarajuće odredbe koje se takođe tiču i sudstva, da ćemo ispoštovati te odredbe, predložiti za javnog tužioca nekoga iz reda bošnjačkog naroda.
Mislim da to tako treba da bude. Nema šta da se tu izbegava ili da se pravi neka negativna konotacija. Ja sam vašu primedbu shvatio kao jednu najdobronamerniju primedbu i ona će za nas apsolutno biti obavezujuća u ovom periodu koji je pred nama, kada očekujem… Neka je od koleginica rekla – zašto za ovih preostalih 30 tužilaštava nisu predloženi kandidati za tužioce? Ako mislimo da se ovaj posao uradi potpuno kvalitetno, nije problem da se on uradi iz dva dela. Neka je napredak za jedan posto, u odnosu na ono što je bilo pre, mislim da smo na dobrom putu.
Takođe, podržavam vašu inicijativu za jačanjem institucija, posebnih ili specijalnih tzv. tužilaštava. Mi ovde treba da izaberemo, odnosno vi treba da izaberete ljude koji će se nalaziti na javnotužilačkoj funkciji narednih šest godina. To je jedan izuzetno značajan period, dug period.
Ova Vlada je kao svoj prioritet u politici imenovala, odnosno kvalifikovala borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Pripremljen je i čitav niz zakonskih izmena, koji se u ovom trenutku nalaze na proveri kod određenih subjekata koji su pozvani da daju svoja mišljenja, kao što Evropska komisija i uveren sam da će uz jedno kadrovsko pojačanje, kvalitativno, i ovaj deo našeg državnog sistema, u vremenu pred nama, uznapredovati.
Vama hvala na zaista dobronamernim sugestijama. Naročito želim da istaknem ovo što ste rekli za javnotužilačku organizaciju u Novom Pazaru. To je nešto što će i Državno veće tužilaca i Vlada Srbije u predlaganju kandidata za ona mesta koja nisu popunjena svakako imati u vidu, ne da imamo u vidu, što nas obavezuje. Na to nas obavezuje naš Ustav. Na to nas obavezuje dostignuti nivo zaštite ljudskih i manjinskih prava. Na to nas obavezuje naše važeće zakonodavstvo u oblasti javnotužilačkog ustrojstva. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, narodni poslanik, Neđo Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, nesumnjivo je da se oko jedne činjenice danas moramo složiti, jer je u tom pravcu usmereno i javno mnjenje, a to je da danas raspravljamo o jednoj od izuzetno značajnih tema koje se vezuju za pravosuđe, prevashodno za javnotužilačke funkcije.
Nije sporno da, kada već govorimo o toj temi koja je jako značajna, istaknem ono što je u ovoj proceduri izbora kandidata za nosioca javnotužilačkih funkcija veoma značajno, a to je da se ovaj put taj izbor vrši potpuno transparentno, da je ovaj put Državno veće tužilaca, u jednom dugom vremenskom periodu, istrajavalo da utvrdi sve ono što podrazumeva, ne samo poštovanje obaveznih kriterijuma, već iznalaženje svega drugog što može da kandiduje one koji su se pojavili pred Državnim većem tužilaca, kao potencijalni nosioci javnotužilačkih funkcija i gde je ocenjeno na našu veliku sreću da svi oni predlozi koji su otišli ka Vladi predstavljaju predloge koji su u potpunosti ispunili kriterijume. To je nešto što treba podržati.
Međutim, danas se vrlo malo čulo o nečemu što je jako značajno, kada su u pitanju dve najodgovornije institucije u okviru ustrojstva javnog tužilaštva u Republici Srbiji, a to je činjenica, naravno da vi znate o čemu se radi, uvaženi ministre, da je upravo Hag, kao tribunal, prvi predmet, od svih predmeta koji su procesuirani pred Hagom, ustupio našem Tužilaštvu za borbu protiv ratnih zločina, a to su ratni zločini počinjeni na teritoriji opštine Zvornik.
Zašto o ovome govorim? Zbog toga što je upravo ovo tužilaštvo, Tužilaštvo za ratne zločine krenulo profesionalno, hrabro i odgovorno u rasvetljavanje svih krivičnih dela, ratnih zločina, bez obzira gde su počinjeni, da li na teritoriji BiH, Kosova, Krajine, na kraju krajeva, i Srbije.
Ja moram da podsetim da je upravo doskorašnji sastav tužilaca u Tužilaštvu za ratne zločine uspeo da se izbori i da danas imamo za posledicu da je preko deset lica, koji su počinili teške razne zločine na teritoriji opštine Zvornik u Republici Srpskoj, ne samo procesuirano, nego i pravnosnažno osuđeno.
Mi imamo jednog, bez namere da favorizujem ostale kandidate, od kandidata kojeg je Vlada Republike Srbije navela u predlogu o kome ćemo mi, ne samo raspravljati, već raspravljamo, već i glasati, a to je trenutni zamenik tužioca za ratne zločine Milan Petrović.
Ono što, takođe, treba pohvaliti jeste da je i ovo tužilaštvo procesuiralo ratne zločine koji se vezuju za dva neviđena zločina nad pripadnicima bivše JNA, a to je Dobrovoljačka ulica i, nažalost, tragičan pokušaj evakuacije vojnika iz Tuzle. Tragičan u meri u kojoj će ostati u istoriji upisan kao jedan od najtragičnijih zločina.
Samim ovim značajem svega ovoga što je Tužilaštvo za ratne zločine činilo ukazuje se na to da u tom tužilaštvu moraju raditi oni koji su najrespektabilniji, najstručniji u svakom pogledu, oni koji ovaj posao mogu da nose i profesionalno i na bilo koji drugi način.
Isto ovo, u pogledu značaja, u pogledu važnosti, se odnosi i na Tužilaštvo za organizovani kriminal. Mi imamo u zadnje vreme procesuirane predmete u kojima se posle niza godina, decenijski, otvaraju postupci, podižu optužnice, prethodno sprovodi kvalitetna javna tužilačka istraga, kao što je predmet Šarića, kao što je predmet Ćuruvije, sada Stambolića.
Zbog svega ovoga što sam sada istakao, nesporno je da se u daljem razvoju tužilaštva mora voditi računa o onome što mi danas imamo kao obavezu, a to je da budemo taj katalizator, da budemo cenzor kandidata za nosioce javnotužilačkih funkcija i da ocenimo koji su to kandidati najbolji od onih koji su predloženi.
Nesumnjivo je da će poslanička grupa SPS podržati ovaj predlog koji se odnosi na kandidate koji su pojedinačno predloženi za nosioce javnotužilačkih funkcija na nivou osnovnih tužilaštava i viših tužilaštava.
Što se tiče ova dva veoma odgovorna mesta, kada su u pitanju javnotužilačke funkcije, a to su mesta u Tužilaštvu za ratne zločine i Tužilaštvu za organizovani kriminal, mislim da svi kandidati nesumnjivo svojim radom zaslužuju da budu na tom mestu.
Ono što, bez obzira što je ministar izašao, mi treba ovde da znamo jeste činjenica da su tužiocima omogućene procesne pretpostavke da svoj posao obavljaju na najkvalitetniji i najefikasniji način. Mi smo izmenama Zakonika o krivičnom postupku, pa i Krivičnog zakona doprineli da se javnotužilačke istrage sprovode efikasno, da se uvođenjem novih instituta postiže brže rešavanje predmeta, a ti procesno-pravni instituti su rešenje o odlaganju krivičnog gonjenja, odnosno oportunitet i Sporazum o priznanju krivice.
Međutim ono na šta moram da skrenem pažnju jeste nešto što se u praksi dešava, a bojim se da ne sme da postane pravilo, a to je prekomerno zaključenje sporazuma o priznanju krivice, a možda čak i u situacijama u kojima sporazum o zaključenju, odnosno zaključenje sporazuma o priznanju krivice, dovodi u sumnju da li će uopšte krivični postupak u svojoj posledici ostvariti onu svoju svrhu, jer, sporazum o priznanju krivice podrazumeva krivičnu odgovornost, izricanja adekvatne krivične sankcije u okviru sporazuma.
Ako se ta sankcija ublažava, da li se na taj način postiže svrha kažnjavanja, kako sa stanovišta generalne, tako i sa stanovišta specijalne prevencije, a i da ne govorim o onom tzv. represivnom delu koji se vezuje za krivičnu sankciju i njenu posledicu.
Prema tome, šta se očekuje od javnih tužilaca koje ćemo mi danas da izaberemo? Očekuje se efikasan rad, očekuje se da oni ne vode političke progone, očekuje se njihova apsolutna nezavisnost, jedino ne mogu biti nezavisni od zakona, očekuje se da ne dolazi do zastarevanja krivičnih predmeta gde se njihovim ne činjenjem doprinosi zastarelosti i zbog toga obustavljanju krivičnog postupka, jer kod zastarelosti imamo odbijajuće a ne oslobađajuće presude, što nije dobro i što ruši ugleda pravosudnom sistemu.
Očekuje se od javnih tužilaca da, kroz javno tužilačku istragu i dalje procesuiraju sve i one koji su počinili krivična dela sa visokim stepenom društvene opasnosti, tako i one gde je taj stepen društvene opasnosti znatno manji. Očekuje se da primene procesno pravnih instituta oportuniteta i sporazuma o priznanju krivice budu adekvatne. Ali istovremeno i pravične. Da niko ne bude privilegovan, da se ne otvaraju vrata, blago rečeno, anarhiji u smislu da će i učinioci krivičnih dela koji su nesumnjivo počinili krivična dela, biti podvedeni pod ove procesno pravne institute neosnovano i na kraju krajeva, ono što je najvažnije, očekuje se da i oni u svom moralnom liku, predstave javno tužilačku funkciju kao respektabilnu.
Mi stalno govorimo o dve kategorije vrednovanja rada nosilaca javno tužilačke funkcije. Jedna kategorija je stručnost i osposobljenost, druga kategorija je dostojnost. O ovoj drugoj kategoriji, osim onoga do čega se može doći, a to je izvod iz kaznene evidencije, uvid u činjenice da li je kandidat krivično gonjen, procesuiran, da li je disciplinski kažnjavan ili ne, nemam uvid u neke druge parametre, zbog čega smo mi ovde danas, zbog čega građani koji su nas ovde izabrali imaju pravo da nam predoče da li bilo ko od kandidata, u pravcu dostojnosti, ima bilo kakvu mrlju, ima bilo kakvu manjkavost, bilo šta što ga diskredituje da bude nosilac javnotužilačke funkcije.
Na sreću, ja danas vidim da apsolutno niko u tom pravcu nije imao primedbe niti ima razloga da ima bilo kakvu primedbu na bilo kog od kandidata koji se nalazi na spisku kandidata o kojima mi raspravljamo. Zbog svega toga, ja ću ponoviti, da ćemo u Danu ili u terminu za glasanje, podržati Predlog Vlade za izbor nosilaca javnotužilačke funkcije, jer je on u svakom slučaju iznedrio nešto što je kvalitetno i ono što mora da se primeti, da je politička hipokrizija, pozivanje na navodne moguće kritike Venecijanske komisije prema pravosuđu, kad znamo da je upravo ta ista Venecijanska komisija iznela ne male, nego jako ozbiljne kritike 2009. i 2010. godine, prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grepe. Izvolite gospodine Petroviću.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću sada govoriti u ime Poslaničke grupe Jedinstvene Srbije i odmah na početku da kažem da ćemo u Danu za glasanje podržati predloge koje je Vlada RS poslala kada su u pitanju izbor nosilaca javnotužilačkih funkcija u višim tužilaštvima u Srbiji i u osnovnim tužilaštvima u Srbiji, a kada su u pitanju izbor tužioca za organizovani kriminal i izbor tužilaca za ratne zločine, o tome ćemo se opredeliti  i odlučiti pred glasanje.
Ono što želim na početku da kažem, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, a to je da moja diskusija će ići u dva pravca. Prvo, moramo da razlučimo da li je prilikom predlaganja ovih kandidata za nosioce javnotužilačkih funkcija poštovani pozitivni propisi u Republici Srbiji koji regulišu ovu materiju. Na prvom mestu Ustav RS, na drugom mestu je Zakon o javnom tužilaštvu.
Mogu odgovorno da kažem da i u jednom i u drugom slučaju su poštovani važeći pravni akti koji regulišu ovu oblast. Jasno je u Ustavu rečeno ko je ovlašćeni predlagač za izbor tužilaca u Srbiji, to ponavlja i Zakon o javnom tužilaštvu, i tu mislim da diskusije i dilema nema. Sve dok se ne promene ovi akti, ovi propisi, mi moramo da ih poštujemo, inače bismo kršili te propise i onda bismo došli pod udar ocene ustavnosti naših odluka i izboru pred nadležnim Ustavnim sudom.
Dakle, svi oni koji kažu da ovi izbori imaju određene manjkavosti, mislim da greše. Vrlo često se u poslednje vreme, a čuo sam danas i na ovoj raspravi od strane nekih uvaženih kolega, pominju neke rang liste itd. S obzirom na to da sam učestovao u radu Državnog veća tužilaca, tačno je da je komisija koja je obavljala razgovore pravila neku svoju rang listu, ali istovremeno odgovorno tvrdim da od strane DVT-a ili Državnog veća tužilaca, rang lista sa bodovima nije otišla u Vladu neto je otišao spisak kandidata koji ispunjavaju uslove da budu predloženi za neku od javno tužilačkih funkcija u Republici Srbiji, i to treba da bude znano i to treba da bude svima jasno.
Vrlo često se ovde čula jedna reč i iza nje se želelo da se sakrije nešto što se radilo ranije, a to je nezavisnost tužilaštva, nezavisnost sudstva. Hajde da posmatramo to s druge strane. U čemu je to tužilaštvo zavisno od drugih organa vlasti, pa ako hoćete, u čemu je to i Državno veće tužilaca zavisno od predstavnika koji učestvuju u radu Državnog veća tužilaca, a nisu tužioci? Ministar, predsednik Odbora nadležnog u Narodnoj skupštini Republike Srbije, profesor Pravnog fakulteta itd. da ne nabrajam većinu u tom organu, kao i većinu u VSS, imaju tužioci, odnosno sudije i oni su jednostavno nezavisni ako hoće da donesu odluku. Uvek mogu da donesu odluku bez obzira kako glasao i ministar ili predstavnik Narodne skupštine, predstavnik profesura sa pravnih fakulteta itd.
To što priča i što piše, to ne sporim, Venecijanska komisija, samo bih voleo da isto to pišu kada su u pitanju neke članice, osnivači EU u kojima se tužioci biraju od strane il predsednika Republike, ili ministra ili na neki drugi način a ne bira ih direktno profesija, odnosno tužioci u tim zemljama. To je isti slučaj i kada je u pitanju sudija. Nemojte da mi u Srbiji budemo sada neki pokusni kunići i da sve ono što vi u vašim zemljama ne radite, hajde da se prvo proba u Srbiji, pa ako ne valja, nije važno, to je Srbija pogrešila, ako je dobro mi ćemo to da prihvatimo. Dosta je Srbija bila poligon za probe, sada je po Ustavu Republike Srbije ovako. Dok se Ustav ne promeni mi ćemo poštovati Ustav i ono što proizilazi iz Ustava.
Kada su u pitanju kandidati koji su predloženi za nosioce javnih tužilačkih funkcija i Državno veće tužilaca i naročito Vlada kao ovlašćeni predlagač je cenilo dosadašnji rad kandidata koji su se kandidovali i na taj način ispoljili i svoju želju da budu izabrani za javne tužioce u osnovnim tužilaštvima i u višim tužilaštvima, kao i u Tužilaštvu za ratne zločine i u Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Ceneći njihov dosadašnji rad, njihovu stručnost, njihovu opredeljenost na zaštitu ustavnog poretka, zakonitosti imovine i svega onoga što treba da rade javni tužioci, došli smo i dobili smo određene predloge o kojima će Narodna skupština u Danu za glasanje da se izjasni.
Ono što mene posebno raduje, moram tako da kažem, jeste da je iz dosadašnjih diskusije niko od učesnika nije osporio ili bar ja nisam čuo da je osporen bilo koji kandidat koji je predložen za nosioca javnotužilačkih funkcija. Ako neko ima saznanja da neko od kandidata iz ovih ili onih razloga ne ispunjava određene uslove da bude izabran, treba javno reći.
Ovde su kandidati koji po oceni poslaničkog kluba JS u potpunosti zadovoljavaju sve kriterijume, ne samo one formalne, nego i moralne i stručne, da budu izabrani od strane ove Narodne skupštine na mesta za koja ih je predložila Vlada.
Iz tog razloga, da ne bih ponavljao ono što je već rečeno, poslanička grupa, odnosno poslanički klub JS će u Danu za glasanje glasati za predloge koje je Vlada Republike Srbije usmerila, odnosno uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Petroviću.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko. Želim jednu stvar da razjasnim, jer kolega Petrović se na jedan izuzetno dobar način izražavao o tome, ali za građane je dobro da to znaju, naročito oni koji prate ovu sednicu Narodne skupštine.
Ključni činilac za uspostavljanje pune vladavine prava jeste nezavisno sudstvo. I ova Vlada će u svojoj politici predlaganja propisa Narodnoj skupštini činiti sve što je moguće da se nezavisnost sudstva jača.
Kada je u pitanju javnotužilačka organizacija, zašto je ona samostalna, a ne nezavisna? Zato što javno tužilaštvo u svemu onome što radi ne može čoveku da ugrozi prava i slobode bez odluke suda. I tužilaštvo kada predloži pritvor, ono ne odlučuje o pritvoru. O tome odlučuje sud. I iz tog razloga, javno tužilaštvo na onaj način na koji je nezavisan sud, ne sme da bude nezavisno, jer može vrlo lako da postane otuđeno. Suština uloge Narodne skupštine ovde i Vlade kao predlagača jeste upravo uspostavljanje onog kontrolnog mehanizma o kojem je kolega Martinović govorio.
Dakle, sve što tužilaštvo radi, pre ili kasnije, dolazi na ocenu suda. Kao što sam rekao, zna se ko donosi i ko sprovodi politiku krivičnog gonjenja. Ja sam uveren da ćemo i kada budemo došli pred Narodnu skupštinu sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u delu krivičnih dela protiv privrede, naročito koruptivnih krivičnih dela, novim zakonom o nadležnosti organizaciji državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, zakonom o poreklu imovine na kojem radimo, da ćemo tada biti u prilici da pred narodne poslanike iznesemo jedan predlog deklaracije koji će potvrditi političku rešenost da se Srbija izbori sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Novica Tončev. Nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Izbor tužilaca je politička odluka i tu nema nikakve sumnje. Ja mislim da je dobro da bude jasno da se u parlamentu donose političke odluke, da je tužilaštvo deo, ja bih slobodno rekao, vrlo blizak ili možda čak i sastavni deo izvršne vlasti, da tužilaštvo ima važnu ulogu u utemeljenju vladavine prava, borbi protiv kriminala.
Ne bi mi smetalo da u našem Ustavu ministar postavlja tužioce ili predsednik Vlade ili Vlada, ali to treba da predstavlja i preuzimanje odgovornosti za stanje u toj oblasti, za pojedinačan rad svakog tužioca, zamenika na svim nivoima i na opštu sliku i opšte rezultate koji su posledica njihovog rada.
Ono što se često provlači ovde kao opravdanje aktuelne vlasti to je da je bila jedna loša reforma pravosuđa 2009. godine i to je nesumnjivo i o tome nema priče, tako da stalno pozivanje na neku lošu prošlost neće doprineti da nam budućnosti bude bolja.
Ono što je problem sa ovim izborom koji imamo danas je nedoslednost. Imamo za nekoliko desetina tužioca u osnovnim tužilaštvima i višim konkretne pojedinačne predloge za svako mesto i ja mislim da je to jako dobro i dobro je da Vlada time što predlaže po jednog kandidata preuzima odgovornost. Naravno da će skupštinska većina glasati onako kako dobije političku poruku, savet, pritisak ili kako god hoćete to da merite ili da zovete iz Vlade i tu nema nikakve sumnje i to je potpuno ok. Naravno, ne treba da prođe bilo ko ko je u sukobu sa zakonom, ko je nedostojan, to je sve jasno.
A sad o 10 kandidata, koga je Vlada izabrala za mesto tužioca u ovom ili onom mestu, to je potpuno nevažno, ministar, Vlada, vlast aktuelna preuzima odgovornost za njihov rad i meni je to potpuno u redu.
Ono što je nedoslednost to je za dva najvažnija tužilaštva nemamo odluku Vlade, niti Veća tužilaca ko su kandidati, ko je kandidat, nego imamo četiri kandidata za Tužioca za organizovani kriminal i pet kandidata za Tužioca za ratne zločine. Meni ni tehnički nije jasno kako ćemo glasati, ali to je manje važno.
Važno je to da je tu Vlada pobegla od odgovornosti. Trebala je da vrati Državnom veću tužilaca, ako je od tog veća dobila pet kandidata i četiri kandidata, da vrati da traži jednog, eventualno dva pa da se mi opredeljujemo, pre svega Vlada, ali i mi ovde zato što je to ustavno rešenje i tu nema nikakve sumnje, nema sumnje da mi radimo po zakonu, ali to nije neki poseban kvalitet, sve što radimo treba da bude po zakonu, to nije ništa posebno.
Mislim da je tu Vlada pobegla od odgovornosti bez obzira što recimo na listi kandidata za Tužioca za ratne zločine mogu da prepoznam bar tri dobra kandidata, tri odlična kandidata, što na listi kandidata za Tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala takođe ima dobrih kandidata, ali pitanje je iza koga stoji izvršna vlast i na koji način preuzima odgovornost za njihov rad.
Imamo naravno i neke druge slučajeve, odnosno neke sumnje. Samo ću da pročitam, bez da donosim ja kvalifikaciju da sudim ili komentarišem.
Ali, od kandidata Aleksandra Petrovića, koji je bio kandidat za tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu, na 30 strana sam dobio sa potpisom njegovim, nije to nikakva tajna dostava, njegove primedbe na rad komisije, kragujevačke, gde piše da je u komisiji, recimo, rođak kandidata, brat od strica kandidata koji je izabran, koji je predložen, da je to neki poslodavac kandidata, da je neki dužnik kandidata.
Mislim, da bi bilo dobro da zbog javnosti i zbog same važnosti te funkcije koju će neko da obavlja u Kragujevcu dobijemo do kraja rasprave i izjašnjenje ministra šta on misli o ovim primedbama, a ako ih nema, ja mogu da vam ih dostavim sad ministre.