Zahvaljujem gospodine Rističeviću.

(Nenad Čanak, s mesta: Javljam se za reč.)

Gospodine Čanak, vi?

(Nenad Čanak, s mesta: Spomenut sam, pa da kažem neku reč.)

(Aleksandar Martinović, s mesta: Ne, nisi spomenut. Ne.)

Niste spomenuti, gospodine Čanak.

(Nenad Čanak, s mesta: Pokazao je moje fotografije.)

Fotografije jeste, ali niste spomenuti.

(Nenad Čanak, s mesta: Znači ne mogu?)

Ako insistirate, ja ću vam dati reč, ali nema uslova po Poslovniku da dobijete reč.

(Nenad Čanak, s mesta: Naravno da insistiram. Kako nema uslova?)

Zato što niste spomenuti, niste u negativnom kontekstu spomenuti.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Nije spomenut.)

(Marijan Rističević, s mesta: Samo Sinišu Malog sam pomenuo.)

(Nenad Čanak, s mesta: Samo slika jel?)

(Marijan Rističević, s mesta: Samo Sinišu Malog sam spomenuo.)

(Nenad Čanak, s mesta: Samo Sinišu Malog?)

(Aleksandar Martinović, s mesta: Nije na slikama samo Čanak.)

Ja se zahvaljujem.

(Nenad Čanak, s mesta: Đubre jedno najobičnije, znaš?)

(Marijan Rističević, s mesta: E?)

Molim vas gospodine Čanak.

(Nenad Čanak, s mesta: Đubre i lopov, jer to što si sada pokušao...)

Molim vas gospodine Čanak.

(Nenad Čanak, s mesta: Šta? Šta ćete uraditi?)

Gospodine Čanak, ako insistirate dobićete pravo na repliku…

(Nenad Čanak, s mesta: Kažite im da…)

Gospodine Čanak, hajde saslušajte me.

(Nenad Čanak, s mesta: Neću da dozvolim ovakvima da se blati moja porodica, to ne dolazi u obzir.)

Molim vas…

(Zoran Babić, s mesta: Bečiću, o čemu se ovde radi?)

(Aleksandar Martinović, s mesta: Opomena.)

(Nenad Čanak, s mesta: To ne dolazi u obzir. Neću da dozvolim, to ne dolazi u obzir…)

Dajem pauzu, dajem pauzu.

(Marijan Rističević, s mesta: Šta si rekao? Hoćeš da se biješ?)

Molim vas gospodine Rističeviću.

(Nenad Čanak, s mesta: Ja da se bijem? Ne prljam ruke sa govnima kao što si ti.)

(Marijan Rističević, s mesta: Au, koji si ti intelektualac.)

(Nenad Čanak, s mesta: Govno.)

Molim vas, gospodine Rističeviću, molim vas nemojte da nastavljate.

(Narodni poslanik Nenad Čanak je napustio salu.)

(Marijan Rističević, s mesta: Šta sam ja radio? On je meni rekao da sam govno dok si ti slušao...)

U pravu ste, u pravu ste, gospodin Čanak vas je vređao najgore moguće i to ne priliči jednom narodnom poslaniku da se obraća svom kolegi tako, ali videli ste da je gospodin Čanak bio u stanju kojem se nije moglo na bilo koji način usmeriti da na dostojan način prisustvuje sednici Narodne skupštine.

Ja se izvinjavam gospodine Rističeviću što nije bilo bilo kakve mogućnosti da gospodinu Čanku u stanju u kojem se nalazio objasnim da ne može na takav način da vređa kolegu i da vređa u Narodnoj skupštini Republike Srbije. zahvaljujem.

(Marijan Rističević, s mesta: Poslovnik.)

Izvolite, povreda Poslovnika, gospodine Rističeviću.

Član 106, 107, 108, 109.
Ne insistiram na primeni kazne, čak ni zato što me je moj kolega gospodin Čanak, a to ću reći gospodin zbog odela, a ne zbog načina na koji mi se obratio, nemam ništa protiv da ostane nekažnjen. Ja mislim da parlament ovakvu vrstu uvreda i pretnji nije zapamtio. Ja mislim da srpski parlament to ne pamti, možda je samo gora ona pucnjava Radića.
Meni je drago da se meni to desilo, ne insistiram da se kolegi Čanku da opomena. Mislim da je on pokazao svoje pravo lice, mislim da je pokazao da mu nije stalo do zemljoradnika, da mu je stalo samo do marketinga.
Ja kažem, ja sam spomenuo Sinišu Malog, spomenuo sam gospodina Cvetkovića, spomenuo sam kolegu poljoprivrednika ne imenom. Dakle, njegovo ime nisam upotrebio. Da li je on imao pravo na repliku ili nije, ja to ne mogu znati.
Reči koje je on upotrebio ja ne mogu ovde da ponovim, ali mogu da kažem da pametnog i mudrog čoveka ne može baš svako uvrediti. Da bi me uvredio svako, taj mora prvo da postane neko.
Prema tome, on meni nije mogao izreći bolji kompliment, a to što mi je pretio, ima jedna stara izreka – Briga mačku šta miševi misle o njoj. Hvala

Zahvaljujem se gospodine Rističeviću.

(Marijan Rističević, s mesta: Ne tražim da se glasa.)

Ja se još jednom izvinjavam što kao predsedavajući nisam imao mogućnosti da gospodin Čanak vam se ne obrati na takav način.

U nekom drugom slučaju ja bih dao repliku gospodinu Čanku, ali sam procenio da nije bilo dovoljno ni uslova, ali sam procenio da bi dalja replika bila još veći konflikt izazivanja u sali Narodne skupštine i zato sam odlučio da gospodin Čanak nema pravo na repliku.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako je značajno da danas raspravljamo o veoma dva važna zakona iz oblasti poljoprivrede, ali i životne sredine, očuvanja životne sredine, rekao bih.
Smatram u ime poslaničke grupe SPS da je ovo pravi trenutak ili gotovo nije se moglo više ni odlagati donošenje ovih važnih zakona koji su u interesu Republike Srbije, u interesu zaštite jednog velikog i važnog resursa za našu državu i za naš narod, u interesu građana Republike Srbije.
Dakle, zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao što je ovde rečeno, dugo se i očekivao, dugo se i pripremao. Drugi zakon o zaštiti zemljišta je zakon koji bar u ovom regionu se po prvi put donosi i on ima veliki značaj. Nešto kasnije o tome ću i reći.
Dakle, ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu predlažu se brojna rešenja, nova rešenja kojima treba da se unapredi gazdovanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini, kako sa aspekta bolje iskorišćenosti, tako i sa aspekta ostvarivanja budžetskih prihoda po osnovu korišćenja ovog resursa.
Rekao bih da je bilo haotično stanje u ovoj oblasti i onako kako se to radio do sada, davalo je mogućnost velikih zloupotreba od strane i lokalnih samouprava i mnogih drugih koji su u tome učestvovali.
Vlada Republike Srbije daje ovom strateškom prirodnom resursu, znači zemljištu veliki značaj i ove izmene zakona, ovim izmenama po prvi put u našem zakonodavstvu ustanovljava se da je poljoprivredno zemljište dobro od opšteg interesa za Republiku, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i koje se ne može koristiti u druge svrhe i da ovim zemljištem raspolaže i upravlja Republika Srbija preko nadležnog ministarstva.
Dakle, to je osnovna i jedna kategorija koja se ovde definiše i koja je veoma značajna da bi se sve ostalo dovelo u red.
U ovom Predlogu zakona vođena je duga javna rasprava u kojoj su učestvovale sve zainteresovane strane i čini se da su brojni predlozi u toku rasprave bili i prihvaćeni.
Reći ću da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje oba zakona glasati jer zapravo smatramo da rešenja ovim zakonima doprinose odgovornom upravljanju i mnogo većoj iskorišćenosti državnog poljoprivrednog zemljišta, kao i očuvanju zemljišta kao važnog resursa.
Ja bih se posebno osvrnuo na neke izmene i ciljeve koji treba da se ostvare usvajanjem ovih zakona. Po prvi put, naša država ovim zakonom, tj. Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, izmenama i dopunama, omogućava malim poljoprivrednicima i poljoprivrednim gazdinstvima koja poseduju do 30 hektara, da mogu da uvećaju svoj posed kupovinom zemljišta još 20 hektara, znači ukupno bi imali do 50 hektara obradivog zemljišta.
Predlogom zakona je predviđen rok za otkup od pet godina, ali poslanička grupa SPS smatra da je to mali period. Mi smo i podneli amandman u tom smislu, da se taj rok poveća na 10 godina.
Kada govorimo o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, naravno da kroz ove izmene zapravo i dolazimo do nekih rešenja koja su veoma važna, a koja su u interesu naših poljoprivrednih proizvođača da to otkupe na vreme, a s druge strane, važno je da država iznađe mogućnost da bude realno vreme za otkup, odnosno za kupovinu tog zemljišta.
Čuli smo i, evo, da ponovim, uslov je da se zemljište može kupiti u lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji poljoprivrednik ima svoje boravište, odnosno prebivalište najmanje tri godine, da ima registrovano i aktivno poljoprivredno gazdinstvo, veoma je važno da je ono aktivno.
Malim poljoprivrednim proizvođačima koji u Srbiji, to je veoma značajno, jer oni nose onu primarnu bazičnu poljoprivrednu proizvodnju, a to je opet lančano važno i za one velike proizvođače koji treba da investiraju u neke cikluse, u prerađivačke kapacitete, ali uvezivanjem ove proizvodnje malih i velikih proizvođača dolazi se do onog pravog efekta.
Važno je istaći da se ovim zakonom predviđa da se pre svega ponudi ovo zemljište koje se više godina ne obrađuje.
Inače, prema evidenciji, u Srbiji, prema evidenciji ministarstva, 240.000 hektara ima neizdatog državnog poljoprivrednog zemljišta. To znači da je gotovo polovina od ukupnih površina u državnom vlasništvu neizdata, neobrađena ili, što je još gore, uzurpirana i da se to zapravo nalazi u sivoj zoni.
Dakle, jedna zemlja koja pretenduje da na sveukupnom planu dočeka jedan boljitak, da poveća svoj bruto proizvod, da dođe do boljeg standarda, da se više proizvede, da se efekat u privređivanju ostvari na jedan drugačiji način, ne može da dozvoli ovakvo jedno haotično stanje koje je postojalo u ovoj oblasti.
Rekao bih da je važno da se zakonom stavlja zabrana na prodaju kupljenog državnog poljoprivrednog zemljišta u roku od 10 godina, a i to je pitanje, možda i to treba povećati taj rok.
Takođe, poslanička grupa SPS je podnela amandman kojim se pravo zabrane otuđenja u toku važenja kupoprodajnog ugovora odnosi i na potomke i na pravne sledbenike, a ne samo na one koji su u trenutku sklopili ugovor.
Drugi važan segment ovog zakona jeste davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Omogućava se zakonom zakup poljoprivrednog zemljišta za period od 30 godina, čime se daje velika sigurnost i isplativost investitorima koji su ulagali i koji će da ulažu u višegodišnje zasade, a takođe, ovo zakonsko rešenje pogodovaće i velikim zemljišnim posednicima koji trebaju da pokrenu investicione cikluse da grade prerađivačke kapacitete itd. Dakle, sigurnost poljoprivrednih proizvođača treba da bude ovde značajna da bi sve ovo bilo realno.
Jedan od važnijih efekata ovih zakona jeste da poljoprivredno zemljište mogu kupiti domaća fizička lica i to mali poljoprivredni proizvođači, rekli smo, oni koji poseduju do 30 hektara. Ne mogu ga otkupiti stranci, a često smo čuli zlonamerne komentare u ovom pravcu, jer po važećem zakonu i po ovim izmenama i dopunama zakona, zabranjena je prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima. Treba sve učiniti da do trenutka kada stupi SSP na snagu omogućimo da naši ljudi, naši građani, proizvođači uđu u proces kupovine poljoprivrednog zemljišta na koje imaju pravo.
Kao jedan od izuzetno važnih ishoda ovog zakona biće i mnogo odgovorniji odnos lokalnih samouprava prema korišćenju državnog poljoprivrednog zemljišta. Zahvaljujući neodgovornošću nekih lokalnih samouprava, velike površine bile su uzurpirane i to je po pravilu bilo najkvalitetnije zemljište, a da država nije imala nikakve koristi od svoje imovine.
Naravno da pojedini centri moći i oni koji su držali monopol u ovoj oblasti su protiv ovakvog jednog zakona, jer se gube određene pozicije koje su im omogućavale da i dalje zloupotrebljavaju uz pomoć raznih subjekata kako u lokalnim samoupravama i na državnim funkcijama da zloupotrebljavaju ovaj veliki i važan državni resurs.
Zato je važno, i ovo se zakonom rešava, da se uvede evidencija, odnosno da se uvede registar državnog poljoprivrednog zemljišta na celoj teritoriji i na taj način više neće biti moguće prikrivanje pojedinih parcela, niti njihovo nezakonito korišćenje.
Obaveza je svake lokalne samouprave da sačini precizan program zaštite uređenja i korišćenja ovog zemljišta, pri čemu će se davanje u zakup javno oglašavati i organizovati javno nadmetanje u dva kruga, čime se obezbeđuje potpuna transparentnost, a zakonom su precizirani uslovi za pravo prečeg zakupa i pravo prvenstva u zakupu.
Još jedna mera obezbeđenja zakonitosti ovog postupka jeste da Ministarstvo daje saglasnost na programe lokalne samouprave, tako da će država imati uvid u svaku parcelu. Takođe, zemljište koje nije bilo izdato najmanje u tri poslednje godine moći će putem javnog nadmetanja, sa početnom cenom od nula dinara da se da na korišćenje aktivnim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za poljoprivrednu proizvodnju i to na period od pet godina.
Zakon za neodgovorne lokalne samouprave predviđa sankcije, što je svakako dobro i svako izbegavanje donošenja odgovarajućeg programa po kome će se postupati i biti sve transparentno, imaće za posledicu da se obustavljaju transferi, kao i pripadajući porez za plate. S druge strane, oni koji ne poštuju i budu uzurpirali to zemljište ili ga budu koristili nezakonito, nelegalni uslovi će biti oduzeti.
Zakon uspostavlja u celini antikoruptivni sistem, što je veoma važno. Na državno poljoprivredno zemljište atakovano je u postupcima tzv. burazerske privatizacije u prošlosti, tokom koje do najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta su došli malobrojni pojedinci i napravili su od toga svoje velike imperije. To je danas jako vidljivo i ne treba to mnogo objašnjavati.
Pre početka privatizacije u Srbiji je uspešno radio 91 poljoprivredni kombinat i 108 poljoprivrednih dobara privatizacijom je, zapravo, za male pare preko 120.000 hektara otišlo u ruke malog broja zemljoposednika koji su na lak način došli do najkvalitetnije zemlje u Srbiji.
Ovakvom privatizacijom uništena je baza poljoprivrede, a to je stočni fond, uništene su zemljoradničke zadruge, kooperantske mreže, posebno u ratarstvu i stočarstvu. Procena je da je ovakvom privatizacijom nekoliko stotina hiljada ljudi ostalo bez posla.
Dakle, svakako, sve su ovo razlozi za donošenje ovog zakona i kada se sve ukupno to sagleda onda ne možemo doći do zaključka koji je zdravog razuma da ovo nije u interesu građana Srbije, nije u interesu države Srbije, nije u interesu poljoprivrednih proizvođača.
Ovaj zakon, još jedanput da istaknem, jača male poljoprivredne proizvođače, jer je država upravo prvi put omogućila njima da kupe državnu zemlju. Ovom kupovinom omogućava se malim proizvođačima da ukrupnjuju svoj posed, a velikim da budu nosioci jedne veće proizvodnje, većih investicije i izgradnje prerađivačkih kapaciteta.
Da podsetim da je jedan od razvojnih ciljeva naše privrede ukrupnjavanje malih poseda, a drugi cilj o kome, kao strateškom opredeljenju, uvek govori i naša ministarka poljoprivrede, a to je obezbeđivanje tzv. tri K-a, a to znači kvalitet, kvantitet i kontinuitet.
Ovom prilikom bih hteo da pomenem i novi zakon o zadrugama koji je juče bio na dnevnom redu i hteo bih da pozdravim ovu odluku Vlade, naše Vlade, da posle mnogo godina ponovo vrati na privrednu scenu zadruge i zadrugarstvo. Pre svega, tu mislim na poljoprivredne, odnosno zemljoradničke zadruge, jer sam uveren da će obnavljanje zemljoradničkih zadruga biti veliki podsticaj, dati veliki podsticaj našoj poljoprivredi.
Samo nekoliko reči o drugom zakonu koji se odnosi na zaštitu zemljišta. Ovaj zakon zaslužuje posebno veliku pažnju zbog činjenice da je Srbija prva zemlja u regionu koja donosi ovakav jedan zakon. Zemljište je neobnovljivi planetarni resurs i mora da se obrati pažnja na njega. Do sada su voda, odnosno možda do početka trećeg milenijuma, i vazduh imali prioritete u razmatranju, kada je reč o očuvanju i unapređenju životne sredine. Isto tako je važno i očuvanje zemljišta, i te kako, u istoj ravni, kao što su voda i zemljište.
Zemljište kao resurs je proizvod biodiverziteta, proizvod onoga što je živi svet na zemlji. Nestane li taj resurs nema života na zemlji. Dakle, kroz dugotrajnu evoluciju koja je trajala i milijardama godina, reći ću samo i to da za obnavljanje jednog centimetra zemljišta sa svim svojim svojstvima, koji pretpostavlja i daje mogućnost života na zemlji, je potrebno oko 250.000 godina. Iz tih razloga veoma je važno da se obrati pažnja na ovaj resurs, a u smislu njegove zaštite i očuvanja za buduća pokoljenja i za perspektivu civilizacije na zemlji.
Socijalistička partija Srbije će svakako podržati ova dva zakona i izražavamo veliko zadovoljstvo da su Vlada Republike Srbije i ministarstvo stavilo na dnevni red ove veoma važne zakone koji su u interesu Srbije, u interesu njenih građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Mihajloviću.

Reč ima narodna poslanica mr Zlata Đerić, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Izvolite, gospođo Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, cilj svakog zakona je da uredi oblast i uspostavi pravila koja će biti konsenzus za sve. Imali smo priliku da pratimo zaista jednu ozbiljnu tenziju u društvu koja je nastala po pitanju izmene i dopune ovog zakona, ali takođe i vrlo jasnu i transparentnu javnu raspravu kojom ste pokušavali da ovaj zakon donesete u korist onih na koje će se primenjivati, i to pozdravljamo onako iskreno i od srca.
U ovom trenutku, kako je već ovde rečeno, najteže je organizovati državu. To je jedan ozbiljan i odgovoran posao, gotovo identično odgovoran koliko i posao u poljoprivredi. Jedan od najozbiljnijih i najtežih poslova je svakako proizvodnja hrane. Poljoprivrednici ili naši paori, kako volimo da kažemo, a ja dolazim iz onih krajeva gde se poljoprivrednici baš tako zovu, znači iz Bačke, su ljudi koji izuzetno odgovorno vredno, mukotrpno rade svoj posao i zahvaljujući tom njihovom radu mi opstajemo. Često su neshvaćeni, ali ne odustaju i taj entuzijazam je nešto što je u tom poslu neophodno.
Kada pogledamo i poslušamo kritike koje su upućene zakonu, ni jedan zakon nije savršen i nikada ni jedna Vlada, ni jedno ministarstvo neće doneti savršen zakon kojim će biti svi zadovoljni. To je normalno. U ovom trenutku, u ovoj zemlji, svako zna da radi tri posla, i to najbolje. Svako zna da sastavi najbolju fudbalsku reprezentaciju koja bi pobedila na svim takmičenjima, zna da sastavi Vladu koja će rešiti sve probleme i zna da napravi budžet koji je najbolji, ali to je samo ono naše pusto naklapanje.
Činjenica je da imamo puno problema i u ovoj oblasti koja proizvodi hranu, a hrana je resurs oko kojeg se brine ceo svet, kao i voda. Uz to, klimatske promene su nešto što nas ozbiljno zabrinjava, obzirom da direktno utiču na poljoprivrednu proizvodnju.
Dakle, proizvodnja hrane je nešto čemu treba da se okrenemo i što jeste naša budućnost. Poljoprivredni proizvođači su izuzetno odgovorni radnici i kada govorimo o raspodeli mogućnostima da koriste državno zemljište, oni neće uzeti više nego što mogu da obrade, oni neće kupiti više nego što mogu da obrade, jer poljoprivredna proizvodnja je proizvodnja koja se vezuje za dugi niz godina planiranja, jer uključuje i ostale resurse: mehanizaciju, radnu snagu i sve ostalo. Poljoprivredni proizvođači su oni koji nas u ovom trenutku pažljivo prate i možda najobjektivnije prate.
Ono na šta sam želela da vam skrenem pažnju, gospođo ministar, a što je važno, možda podzakonskim aktima da se reguliše, prethodni govornik se malo dotakao te teme, a u nekim evropskim praksama je rešeno, a to je praćenje kvaliteta zemljišta prilikom njegovog preuzimanja u zakup i svake godine ponovno praćenje. Ako ga preuzmete u jednom kvalitetu u zakup, morate taj kvalitet da održavate. Ne sme da se gubi, možete samo da ga unapređujete. Znači, kao zakupac da odgovorno njime gazdujete na taj način.
Poljoprivredni proizvođači nisu ti koji to namerno čine, ali vrlo često iz nekih drugih razloga, pre svega materijalnih, tehničkih znanja ili znanja iz melioracije, gde im treba podrška, često znaju da gube na tom polju i to je ono što je deo apsolutno svih ostalih resursa u ministarstvu koji treba da stoji na raspolaganju poljoprivrednim proizvođačima.
U ovom trenutku ne bih govorila o količini zemljišta koje je u pitanju, niti je to bitno. Hektar zemlje je velika zemlja za obradu, traži mnogo rada. Ja sam neko ko dolazi iz paorske porodice i znam koliko je to težak i odgovoran posao.
U ovom trenutku u Srbiji ima, mislim da je procena, 334.133 registrovana poljoprivredna gazdinstva i to je resurs zapošljavanja, ozbiljan resurs zapošljavanja. Iz onoga koliki je interes, nekih šest hiljada koji su tražili zemljište u zakup, vidimo da je to ozbiljan ne srazmer. Na to treba obratiti pažnju. Poljoprivrednici koji su se pojavili, kao eventualni zakupci poljoprivrednog zemljišta, su resurs koji treba stimulisati do kraja. Znači, male poljoprivrednike treba stimulisati do kraja, jer će oni ozbiljno, sigurno, i na dugi rok uposliti nove snage.
To je nešto na šta treba da se obrati pažnja prilikom donošenja drugih strateških planova i to je ono što treba da stimuliše naše male proizvođače, male i srednje poljoprivredne proizvođače, da do 2017. godine, odnosno do te konačne primene SSP-a postanu što značajniji vlasnici, što većeg broja parcela ili što većeg broja hektara državnog poljoprivrednog zemljišta.
Naravno, pri tome se, ali o tome poljoprivredni proizvođači vode računa, mora voditi računa da zemljište nije iste kategorije, da postoji zemljište kvalitetnije, manje kvalitetno, kako ga kultivisati, kako ga upotrebljavati, šta sa njim činiti i to je nešto što u nacionalnoj strategiji svakako treba ozbiljno doraditi i uvek dopunjavati.
Ono što pozdravljam u ovom zakonu, to je strožiji pristup, odgovorniji pristup i veća odgovornost lokalnih samouprava. To je bilo leglo korupcije i mi to svi znamo. Mi jesmo predstavnici građana, ali baš zbog tih građana govorimo i oni to znaju, na svakom lokalu se to zna, kako se na lokalu zloupotrebljavala ta mogućnost da se neko zemljište kvalitetnije ovako ili onako uzme u zakup, da se veliki broj parcela i do dan danas koriste u zakup, a da nikom nije plaćen zakup. To je ono takođe što treba da se proveri, prekontroliše, to je nešto što je vidljivo, lako se sagleda, kako je rečeno ovde, sedne se u kola, obiđe se i vidi se šta se sa čim radi i kako se sa čim gazduje.
Naše je opredeljenje, Poslaničke grupe Nove Srbije, i naše politike, da pre svega, najvažniji i najmoćniji investitori u ovoj zemlji, u ovom trenutku treba da budu naši poljoprivrednici. U svetu se vodi jedan nevidljivi rat između resursa vode, hrane i energenata, a vidljivi ratovi se uvek vode za teritorije. Zemljište jeste teritorija, mi je imamo, mi smo tu, mi treba da je sačuvamo da ona ostane naša. Nisam nikada bila poklonik toga da treba da dođu strani investitori, pogotovo ne kao poljoprivredni proizvođači, mi taj posao oduvek znamo da radimo, mi smo takva nacija, samo nam treba dati prateće uslove i mi ćemo zaista biti jedan od moćnijih, sigurno značajnijih proizvođača hrane u EU, kvalitetne hrane u EU.
Obzirom da smo pretrpeli jednu ozbiljnu intervenciju, 1999. godine, NATO bombardovanje i to je faktor koji će takođe uticati na našu poljoprivrednu proizvodnju i naše izvozne kapacitete hrane sa ovih prostora, ali da ne bih posebno ni kritikovala ni pohvalila zakon, jednostavno mislim da je dobar, da je on svakako unapređenje, podržaćemo u Danu za glasanje ovaj Predlog zakona. Mislim da su kolege iz SPS i SVM stavili nekoliko dobrih amandmana o kojima treba razmisliti i koje smatram da trebamo da podržimo, zaista unapređuju ova predložena rešenja.
Svakako, trebamo da omogućimo da kao zemlja nađemo svoje mesto u ovom značajnom resursu, u porodici evropskih naroda. Kada pogledamo šta nam se sve događalo u ovih poslednjih 20 godina, a pretrpeli smo tranziciju za koju lično volim da kažem da je revolucija. Tranzicija nije ništa drugo nego revolucija. Ona nije oružana, ali nije bez žrtava. To što su žrtve na prvi pogled nevidljive, ne znači da su manje značajne.
Dakle, ono što svakako trebamo kao zemlja da se izborimo, to je da nas prepoznaju po kvalitetu koji možemo da plasiramo, da taj kvalitet bude dobro plaćen, da oni koji rade na tome, a rade vrlo teško, to su naši poljoprivredni proizvođači, to su naši ratari, to su naši stočari, budu zadovoljni, jer samo zemlja, jedna država, koja ima bogate seljake je bogata zemlja. Ona zemlja koja tu najtežu proizvodnju i najteži rad i rad sa najviše entuzijazma i najviše odricanja učini tako organizovanim da on bude vrlo isplativ, ima sjajnu poziciju da bude bogata u porodici bogatih naroda.
Ja mislim da mi imamo načina da dođemo na taj put, da ne treba da na svakom pitanju elementiramo, možemo da se izborimo za to, jer mi imamo tradiciju u tome, moćnu i značajnu tradiciju u tome. Mi imamo još jedan resurs na koji ne obraćamo opet dovoljno pažnje u poljoprivrednoj proizvodnji, to je proizvodnja lekovitog bilja, a upravo ta proizvodnja se može bazirati na zemljištu lošeg kvaliteta koje nije atraktivno za neke druge poljoprivredne kulture i vi to kao stručnjak dobro znate, znači to je jedan od resursa po kom smo prepoznatljivi u svetu a koji mi zaista zanemarujemo. Tako da, postoji u Srbiji mogućnost velike poljoprivredne proizvodnje.
U ovom trenutku, posle svih političkih turbulencija, mi smo došli u situaciju, i ja ću vam rado citirati jedno svoje iskustvo, kada sam bila u Moskvi i kada me je taksista od aerodroma „Šeremetjeva“ vozio u hotel, pitao me je usput odakle sam, ja kažem da sam iz Srbije, a on pita - kolika je Srbija? Ja kažem – sedam miliona. A on mi odmahne rukom i kaže – pola Moskve. U Moskvi 7,5 miliona radi. I kada to znamo, onda znamo da sve ono što mi proizvedemo u poljoprivredi, u celoj jednoj godini, a znamo koliki je posao iza toga i koliko se kapaciteta i energije resursa upotrebilo, onda znamo da je samo jedna Moskva dovoljna da mi sve to plasiramo.
Imamo status zemlje sa povlašćenim položajem. To je tržište koje nam je sigurno, treba samo da se dobro organizujemo i mi možemo da budemo jedna moćna zemlja, prepoznatljiva kao nezaobilazni proizvođač hrane u svetskim razmerama. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Milorad Mijatović.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovana ministarko, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, posle ove duge rasprave, gde je mnogo toga rečeno, ja ću samo ponoviti neke od stvari koje mislim da su bitne u vezi ovog zakona.
Na samom početku, da odmah naglasim, da će Poslanička grupa SDPS glasati za oba ova zakona, a posebnu pažnju ću posvetiti zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Zašto? Pa zbog činjenice da ovaj zakon bolje uređuje ono što imamo, to je državno poljoprivredno zemljište. Državno poljoprivredno zemljište je bilo meta svih mogućih manipulacija do sada i uvođenje reda za mene znači da će država i te kako imati koristi od onoga što će činiti.
Poljoprivreda za koju mi kažemo da je naša razvojna šansa, je sistematski uništavana. Ja neću govoriti, a kolege su već govorile o tome kako su uništavani veliki poljoprivredni kombinati, ne zbog toga da bi se tu nešto unapredilo, već da bi se došlo do veoma kvalitetne zemlje. Ti koji su to uništavali, ti su sada bogati, njih sad nazivamo tajkuni, ja bi ih pre nazvao latifundisti, jer su zaista došli do velikog bogatstva za malo uloženih sredstava, malo uloženih para. I uvek sam se borio u svim svojim izlaganjima da sve zaštite koje su išle i sve pomoći, ne treba tim bogatima, oni imaju dovoljno para, dovoljno mogućnosti da ulažu, čak više ne ulažu u našoj zemlji, idu u inostranstvo gde imaju plodno tle da taj svoj kapital multiplikuju. Kod nas su izgleda završili.
Ja bih se vratio na one male i srednje poljoprivredne proizvođače o kojima mi trenutno govorimo. Zašto to kažem? Osim tih velikih, ja govorim o Vojvodini, pošto dolazim iz Vojvodine, dobro poznajem, imate jedan broj tih tzv. srednjih koji su koristeći politiku, političke veze, došli do zakupa velikih količina državnog poljoprivrednog zemljišta. Ja njih nazivam falsifikovani seljaci. Zašto? Pa nisu zemljoradnici, ne bave se zemljom, bave se u gradu nekim drugim poslovima, ali koristeći političke veze, došli su do zakupa poljoprivrednog zemljišta i to velikih površina.
Navešću jedan primer koji je bio ukazan u jednom mestu, jedan komad državne poljoprivredne zemlje od 80 hektara dobio je pojedinac koji nema nikakve veze sa poljoprivredom, živi u gradu, tu je prikazao da ima dugogodišnji zasad vinograd, a tu nema ni „v“ od vinove loze. Država mu je davala 12 hiljada podsticaja kada se davalo. On je državi plaćao samo sedam i po hiljada. Naravno, on je tih 80 hektara odmah dao u zakup, a zakup je tada iznosio 200 evra.
Dakle, tom iks, ipsilonu koji je samo bio povezan sa političkom strankom, političkom partijom smo svake godine u džep davali 20 hiljada evra. Pa naravno da je on sada uspešan privrednik, dobro poznat, ali zato mnogi pojedinci koji se zaista bave poljoprivredom, koji žive na selu sve su više siromašniji, jer su morali za njega da rade, da koriste svoju mehanizaciju i još da mu daju tih 20 hiljada evra u njegov džep.
Upravo zbog tih falsifikovanih seljaka, kako ih nazivam, uvođenje reda u ovoj oblasti je nešto što je veoma bitno, nešto što je veoma važno.
Koleginica je govorila o našoj hrani, o našoj hrani koja je izvanredna. Ja sam nedavno bio u Rusiji, u Moskvi gde su nam prvo rekli – da, vaša hrana iz Srbije je izvanredna. To je nešto što ćemo koristiti i što želimo da imamo, ali isto tako dajte one prave poljoprivredne proizvođače koji proizvode tu hrane, a ne oni mešetari koji uvezu pa prodaju pod srpskom hranom.
Naravno, u Rusiji su veoma brzo pronašli način da otkriju šta se to dešava. Dakle, naše zalaganje je za selo, za malog i srednjeg poljoprivrednika koji živi od poljoprivrede, koga treba stimulisati i koga treba uvezati u zemljoradničke zadruge, u obavezni otkup nekih proizvoda koji su veoma bitni, da on zna koja je cena koja ga čeka i takve ljudi stimulisati. To će biti način da mlade ljude zadržimo u selu.
Ja se apsolutno slažem sa otkupom državnog poljoprivrednog zemljišta i upravo je to ono što želim da naglasim. Istina, tih pet godina je mali period, ako bude bankarskih stimulacija, to će biti dobro.
Pre ove rasprave, jedan moj poznanik sa sela me je nazvao i rekao – molim te, govori o tome, jer ja želim da moj sin ostane na selu, želim da radi i da živi od poljoprivrede. E, zbog toga smatram da ovi zakoni koje danas donosimo, odnosno koje ćemo doneti, znače korak napred.
Naravno, neko će reći – da, pa ima protesta. Hajdemo da vidimo ko to protestuje. Da li su to oni koji obrađuju zemlju ili oni koji svoje radnike nateraju da umesto njih protestuju? Hajdemo i to otvoreno reći. Da li mi treba da stimulišemo nekog ko već ima 100 hektara svoje sopstvene zemlje? Ja za takve neću da se borim. Ja ću da se borim za onog koji živi od svog rada, koji ne manipuliše, koji na pošten način dođe i zaradi svoju platu, zaradi ono što može od zemlje.
Isto tako, ovaj drugi Zakon o zaštiti poljoprivrednog zemljišta ćemo podržati, jer onaj pravi seljak, ne falsifikovani seljak, veoma dobro zna, da bi od zemlje dobijao u zemlju moraš ulagati, zemlju moraš štititi, jer će ti ona onda višestruko vraćati. Ako to ne činiš, tada ćeš vrlo brzo doći u situaciju da nemaš ništa od toga.
Pošto su moje kolege mnogo toga rekle, ja se zaista slažem sa njima. Na samom kraju da kažem ponovo SDPS će glasati za oba ova zakona. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Mijatoviću.

Pošto nemamo više od ovlašćenih prijavljenih, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.

Reč ima uvaženi gospodin Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dakle dva zakonska predloga i rekao bih da je reč o ključnim i veoma važnim, izuzetno važnim i značajnim zakonima, zakonima koji su veoma važni za vođenje agrarne politike.
U svom izlaganju, bez namere da umanjim važnost Predloga zakona o zaštiti zemljišta, ja ću akcenat staviti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a u nastavku današnje rasprave kolege će se osvrnuti i govoriti naravno detaljnije i o drugom zakonskom predlogu.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu po našem mišljenju pokazuje i potvrđuje jasnu namenu, nameru i intenciju i Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva da se konačno uvede red u politiku zemljišta, u zemljišnu politiku, da zemljište čiji je država vlasnik, zemljište koje je državna svojina i dobro svih građana bude iskorišćeno pre svega u skladu sa interesima građana, odnosno prevashodno u skladu sa interesima srpskih poljoprivrednika.
Shodno praksi iz prethodnog vremenskog perioda, podacima koje ste gospođo ministarko izneli u uvodnom izlaganju, potpuno je jasno da nam je u ovom trenutku neophodno i racionalnije i celishodnije i ekonomičnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta, tj. državna svojina i državno vlasništvo.
Mi smatramo da predlog o kojem danas govorimo na jednoj strani jeste garant i boljeg i pravednijeg korišćenja poljoprivrednog zemljišta, što je od izuzetne važnosti i značaja upravo za male poljoprivredne proizvođače, ali sa druge strane, ovaj zakonski predlog jeste garant da će se konačno staviti tačka, rešiti problem i rešiti pitanje uzurpacije zemljišta.
Ne sme se dozvoliti, tu se u potpunosti sa vama slažemo, da državno zemljište koje predstavlja jedan od najznačajnih državnih resursa bude neodgovorno korišćeno i da shodno takvom korišćenju pojedinci iz samo njima znanih razloga imaju korist.
Mogle su se tokom današnje rasprave čuti konstatacije i mišljenja da zbog zakonskog predloga o kojem danas govorimo pojedini mali poljoprivrednici hoće ostati bez svog zemljišta, odnosno neće imati zemlju za obrađivanje.
Moram se složiti sa kolegom Mihajlovićem i reći da oni nažalost u velikoj meri i danas nemaju to zemljište, jer dugogodišnja praksa na lokalnom nivou govori nažalost u prilog konstatacijama koje je izneo kolega da je značajan deo najkvalitetnijeg zemljišta konstantno izdavan istim licima, odnosno zapravo čini mi se da on nije ni izdavan, da je ostao neizlicitiran, a da su se potom nakon nekakvih prećutnih saglasnosti ista lica javljala, ulazila na posede i obrađivala ih bez naknade.
Mi smatramo da je jako važno ono što očekujemo od ovog zakonskog predloga, da konačno dobijemo odgovor na ono ključno pitanje – ko to uzurpira poljoprivredno zemljište u Srbiji, ali i da dobijemo odgovore na pitanje – a ko koristi legalno poljoprivredno zemljište, na legalan način poljoprivredno zemljište koje je vlasništvo države, koje je državna svojina?
Kada dobijemo odgovore na ova pitanja, onda ćemo dobiti odgovore i na pitanje – a kome i zašto danas u Srbiji smeta da se uvede konačno red u ovoj oblasti?
Smatramo da je jako važno postići kompromis svih zainteresovanih strana, da je jako važno postići što širi konsenzus na relaciji Vlade, Ministarstva poljoprivrede, poljoprivrednika, udruženja i predstavnika asocijacija, ali isto tako ukoliko postoje otvorena pitanja onda se ta otvorena pitanja rešavaju kroz dijalog, onda se ta otvorena pitanja rešavaju kroz razgovor a ne uličnim metodama, to nije način da se reše otvorena pitanja ukoliko ona postoje kada je reč o ovom sistemskom zakonu.
Ali, za nas kao poslanički klub je veoma važno da je Ministarstvo sagledalo sve predloge i sugestije, koji su stigli od strane poljoprivrednika, asocijacija i udruženja i da je jednostavno rečeno, prihvaćeno sve ono što se moglo prihvatiti u datom trenutku, a da to ne znači svrstavanje na jednu od strana, jedne od poljoprivrednih grana.
Dakle, ne mogu se sve želje ispuniti, to prosto nije realno, ali je veoma važno da je najveći deo sugestija i predloga koji je stigao od strane poljoprivrednika, udruženja i asocijacija, sagledan i da jeste uvažen.Slažemo se u potpunosti sa vama da stanje u poljoprivredi jeste takvo da zahteva hitna i brza rešenja.
Predlog zakona o kojem danas govorimo upravo podstiče i privlači investicije u poljoprivrednoj proizvodnji. Investicije su po našem mišljenju veoma važne, one treba da obezbede brži razvoj, s jedne strane, sa druge strane, one jesu važne za poljoprivredne proizvođače, pre svega, za male poljoprivredne proizvođače, jer daju sigurnost i garant plasmana.
Takođe, ovde se postavilo pitanje – da li ovaj zakon otvara vrata nekakvim tajkunima i da li je on favorizuje nekakve tajkune u Srbiji, kada govorimo konkretno o zakupu poljoprivrednog zemljišta. Naravno, ne, Vlada će detaljnije pojedina pitanja urediti, dakle, definisati kroz uredbe. Nije cilj da se poljoprivredno zemljište koje je veoma važan resurs, pokloni bilo kome i ubeđeni smo da Vlada Republike Srbije nema nameru da favorizuje bilo koga.
Kada konkretno govorimo o zakupu, želim da kažem neke stvari koje su za nas kao poslanike, smatramo da su jako važne, kada govorimo o zakupu poljoprivrednog zemljišta. Tu, pre svega, mislim na jasan investicioni plan, tu, pre svega, mislimo na jasan biznis plan, koji mora biti u skladu sa potrebama lokalne samouprave, lokalnog nivoa. Tu pre svega, mislimo na jasan plan kooperacije sa lokalnim poljoprivrednicima. Tu pre svega, mislimo da je veoma važno sagledati, koji je to broj novih radnih mesta i veoma je važno sagledati doprinos, povećanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Prvi put u svoj istoriji, o tome je maločas bilo reči, mi smatramo takođe da je to veoma važno, dakle, prvi put u svojoj istoriji Srbija je odlučila da deo svog poljoprivrednog zemljišta da i ponudi u otkup malim poljoprivrednim proizvođačima i na taj način i ojača i osnaži male poljoprivredne proizvođače, ali sa druge strane, kada govorimo u kontekstu zakupa, pa mali poljoprivredni proizvođači se mogu udruživati i na taj način postati i potencijalni investitori. Dakle, zemlja se ne prodaje ni tajkunima ni strancima i to ne definiše ovaj zakon, ovaj zakon se bavi, dakle, prodajom zemlje malim poljoprivrednim proizvođačima, o jasno definisanim kriterijumima i to je nešto, koliko je nama poznato što je dogovoreno sa poljoprivrednicima, što je dogovoreno sa udruženjima i asocijacijama. Ispravite me, ukoliko grešim.
Prodaja zemlje stranim i fizičkim i pravnim licima je apsolutno zabranjena i shodno aktuelnom Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, ali i shodno predloženim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ali, ponoviću ovo što je govorio naš ovlašćeni predstavnik, uvaženi kolega Miletić Mihajlović, nažalost u prošlosti je već bila omogućena prodaja zemlje strancima i to kroz privatizaciju, pre svega, srpskih preduzeća, dolazile su i u posed zemlje koja je bila u vlasništvu tih preduzeća. Mnogo ranije su na neki način otvorena vrata stranim, fizičkim i pravnim licima, da mogu postati vlasnici zemlje.
Maločas je kolega postavio pitanje, obzirom da nismo dobili odgovor, ja ću vam ponovo postaviti to pitanje. Dakle, pre početka privatizacije u Srbiji je uspešno radilo 91 poljoprivredni kombinat i oko 108 poljoprivrednih dobara. Naše pitanje je vrlo konkretno – koliko poljoprivrednih kombinata i dobara danas radi i funkcioniše u Srbiji? Da li je tačno ono o čemu je govorio kolega Miletić Mihajlović, da je 120.000 hektara zemlje završilo u nečijem vlasništvu, a da je država izgubila desetine miliona evra, poljoprivredi Srbije naneta ogromna šteta, da je ugašeno oko 500.000 radnih mesta, da je uništen stočni fond, da je ugašena kooperacija desetine hiljada stočara i da je prekinuta ključna karika u lancu poljoprivredne proizvodnje i razvoja srpske ekonomije?
I, ključno pitanje, kada govorimo o poljoprivrednim kombinatima – da li su tada mali poljoprivredni proizvođači imali mogućnost da učestvuju u privatizaciji kombinata koje su sami stvarali, koje su sami gradili? Tačno je da 1. septembra 2017. godine, i vi ste o tome govorili, stupa na snagu puna primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da on pravi dosta problema, pre svega, zbog loše ispregovaranih procesa. Ali, ja ne želim da govorim o tome šta se dešavalo i na koji način se radilo u prošlosti, jer mislim da nam to danas, kada govorimo o konkretnoj temi, neće doneti ništa dobro.
Verujem da ćete nastaviti razgovore u periodu koji je pred nama i da ćete uspeti da iznađete rešenje koje će u pravom smislu biti zaštita za poljoprivredne proizvođače u Srbiji. Verujemo da ovaj zakon hoće doprineti očuvanju poljoprivrednog zemljišta kao prirodnog bogatstva, kroz jedan uređen sistem kontrole.
Na početku današnje rasprave je izneta jedna konstatacija da je sve završeno i da se na taj način ponašaju i poslanici u republičkom parlamentu, kada govorimo o ovom zakonskom predlogu. Naprotiv, mi smatramo da ništa nije završeno, mi u načelu podržavamo ovaj zakonski predlog, ali smo naravno iskoristili svoje pravo kao poslanici i podneli određeni broj amandmana.
Konkretno o tome ćemo govoriti kada bude rasprava u pojedinostima, ali recimo, jednim amandmanom predlažemo da poljoprivrednici mogu kupovati državno poljoprivredno zemljište na rate u periodu do 10 godina, umesto pet, kako je predlagač predvideo i smatramo da se ponuđenim rokom otplate daje veća mogućnost malim poljoprivrednicima da kupe veće površine zemljišta i tako ukrupne posede koje imaju. Dakle, to je jedan od amandmana.
Smatramo da, dakle, ništa nije završeno. Prihvatamo i podržavamo zakonske predloge, naravno, u načelu i spremni smo za raspravu u pojedinostima. Zahvaljujem.