Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što je pisalo do sada u zakonu se uči u osnovnoj školi. To samo pokazuje, pošto je ispravljena reč nastala za vreme vlasti bivšeg režima, koliko su bili pismeni i kakve su nam zakone pisali. Moramo čak i to kod njih da ispravljamo. U tome i jeste problem. Sve što radimo u Srbiji, mi ne možemo da radimo normalno, nego moramo da ispravljamo njihove greške. Ovo je najmanja greška koju su napravili. Najveća greška je jedna nesposobna vlast koja je kriminalizovala Srbiju, potpuno korumpiranu smo je zatekli i sada se čudite što su ovakvi tekstovi bili u zakonima koje su predlagali. Čini mi se, kada pogledam sve ono što ste do sada radili, da je ovo najmanja greška, ali evo ispravljamo i vaše najmanje greške. O onim velikim neću da se izjašnjavam.

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Gordana Čomić, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Goran Ćirić, Aida Ćorović i Vesna Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem.
Naša poslanička grupa je podnela amandman kojim predlažemo da se u članu 65a u stavu 2, kojim predlagač zakona definiše da je oporezivi deo prihoda zakupnine u koju se uračunavaju izvršene obaveze i usluge na čije izvršenje se zakupac obavezao, osim troškova nastalih tokom zakupa, a koje zavise od obima potrošnje zakupca. Smatramo da ovako definisan prihod nije dobro definisan.
Naime, u troškove nastale tokom zakupa ulaze i računi za određene komunalne usluge, čije visine uopšte ne zavise od obima potrošnje zakupca. Na primer, računi za centralno grejanje u Beogradu gde se određuje cena prema kvadratnom metru, zatim računi za fiksni telefon prema pretplati koja je ista za mesec, plus potrošnja i pretplata za RTS npr, kao i još drugih troškova.
Pored toga moguće je da nastane određeni vanredni troškovi koji prema opštim pravilima padaju na zakupce, jer ih je on sam prouzrokovao. Kao što na primer se desi da se polomi prozor, da se isprlja ili ošteti zid, pa mora da se kreči i to je usled nepravilne upotrebe da se pokvare kućni aparati itd. Smatramo da ovakvi troškovi ne smeju da ulaze u osnovicu za obračun poreza na prihod od nepokretnosti, niti da smeju biti oporezovani na teret zakupodavca.
Naš amandman je odbijen pozivajući se na obrazloženje za ostale amandmane koji su sasvim drugačiji i kaže – amandman se ne prihvata, s obzirom na to da se članom 20. Predloga zakona uređuje porez na prihode od nepokretnosti, kroz novo dodate zakonske odredbe kojima se uređuje oporezivanje prihoda od nepokretnosti s obzirom da ta vrsta prihoda više neće biti deo ulaganja koji se odnosi na prihod od kapitala.
Izvinite, ali ovakvo obrazloženje je vređanje naše inteligencije. Da nismo pročitali i da nismo videli da je porez na prihode od nepokretnosti sada posebna glava, ne bismo mogli ni da pišemo amandmane, a još jednom ističem da smatramo ovi troškovi ne bi smeli da uđu u osnovicu za obračun poreza na prihode od nepokretnosti. Jer, moram da podsetim da imamo veliki broj građana koji su prinuđeni da izdaju nepokretnost, zato što nemaju drugi izvor prihoda ili zato što nemaju dovoljno prihoda za život i već plaćaju porez na imovinu za tu nepokretnost koja je enormno povećana poslednjih godina, tako da bi morali da imamo obzira kada se ovaj porez obračunava šta u taj porez ulazi u osnovicu, a šta ne.
Prva država nema odnos savestan, odnos prema svojim nepokretnostima a nema ni evidenciju svog vlasništva, nema ni evidenciju šta je izdato u zakup, izdaje se bez konkursa, izdaje se po zakupninama koje su utvrđene mimo svih kriterijuma. Ja jesam za to da se uvede red, ali ne možemo da krenemo od malih zakupodovaca, da njima oštrimo zakone i da njima sprovodimo prve najteže mere. Država prvo mora da uvede red u svoje poslovanje.

Na član 20. amandman je podnela Branka Karavidić.
Želite reč? (Da.)

Hvala predsednice.
Naš amandman se odnosi na član 65v. Inače, odnosi se na određivanje poreske osnovice, a u delu je poreze na prihod od nepokretnosti.
Mi smo osim ova četiri člana koja su već dodali još četiri, sve u nameri da preciziramo način određivanja poreske osnovice za ovu vrstu prihoda. Te smo dodali stav 5. koji u stvari kaže da se bruto prihod utvrđuje na osnovu ugovora o zakupu nepokretnosti. Stav 6. kaže - ako je prijavljeni prihod od nepokretnosti manji od onoga koji bi se mogao postići na tržištu nadležni poreski organ će prihod od nepokretnosti utvrditi u visini prihoda koji se mogu postići na tržištu. Stav 7. – prihodi od nepokretnosti u vidu zakupnine koja je primljena za više godina odjednom prilikom utvrđivanja prihoda dele se na zahtev obveznika, na onoliko jednakih delova koliki je broj godina, za koju je zakupnina plaćena, a ne duže od pet. I 8. stav kaže – u slučaju iz stav 7. iz ovog člana u svakoj godini oporezuje se srazmerni deo prihoda.
Još jednom znači, cilj ovog našeg amandmana je da preciziramo način određivanja poreske osnovice, kao i regulisanje slučajeva kada se unapred primi zakupnina za više godina. Smatramo da će rešenje prema kome se omogućava poreskom obvezniku u slučaju jednokratne naplate višegodišnje zakupnine plaćanje poreza na rate doprineti boljoj naplati poreza i smanjiće se broj slučajeva prikrivanja prihoda. Zahvaljujem.

Na član 20. amandman sa ispravkom, podneo je Milan Petrić.

Naime, u članu 20. smatrana da stopa poreza na prihode nepokretnosti trebalo bi da iznosi oko 10%. Obzirom da se ovde pre svega misli na prihode od izdavanja nepokretnosti koji je trenutno najveći deo subjekata ne prijavljuje, mislimo da bi bilo adekvatno da se smanji ta visoka stopa koja je predviđena zakonom od 20% na 10% jer smatramo da ne trebamo stimulisati ljude da se ne prijavljuju, već suprotno. A za one koji to ne prijavljuju smatramo da bi trebalo izmisliti neke sankcije koje bismo snosili zbog neprijavljivanja poreza.
Mislim da je najbolje da poreska stopa bude niža kako bi građani u što većem obimu mogli da prijave sve te prihode kao poreska osnovica o perspektivi kasnije razmišljati o korekciji ove poreske stope. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 21. amandman su u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov i zajedno Nataša Vučković, Gordana Čomić, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Goran Ćirić, Aida Đorović i Vesna Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Gordana Čomić, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Goran Ćirić, Aida Đorović i Vesna Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

  Član 22. osim ispravki koje se tiče pravilnog pisanja reči „autonomna“ kod pokrajina nema Vojvodina to je zakonski propis, zato što imamo dve pokrajine. Dodaju se dva stava i ta dva stava jesu problematična iz razloga kojih ja imam primedbu na članove zakona, a to je tumačenje, nejasno pisanje, produžene rečenice, umetnute rečenice i koje onda tumaču daju sva prava da postupa nejednako prema strankama na koje ovaj član treba da se odnosi.
Dakle, radi se o pravu na poresko izuzimanje kod prodaje prava. Stav koji se dodaje – Pravo na poresko izuzimanje kod prodaje prava, odnosno udela iz stava 1. tačke 5) ovog člana u slučaju kada je tokom perioda vlasništva dolazilo do promene procenta prava, odnosno učešća u kapitalu, obveznik može da ostvari u odnosu na procentualni deo prava, odnosno deo udela po osnovu koga je neprekidno najmanje deset godina imao pravo učešća u kapitalu u procentu koji je jednak procentu koji je inicijalno stečen najmanje deset godina pre prodaje udela.
Pošto se radi o prodaji prava, bilo bi dobro da nedvosmisleno bude objašnjeno za Petra Petrovića koji traži poresko izuzimanje kod prodaje prava knjigu, muziku, šta god hoćete, šta se s njim dešava tokom primene ovog stava.
Drugi stav kaže – pravo na poresko izuzimanje kod prodaje prava, odnosno udela iz stava 1. tačka 5) ovog člana u slučaju kada je tokom perioda vlasništva dolazilo do promene nominalne vrednosti prava, odnosno uloga može se ostvariti u odnosu na deo prava, odnosno udela koji odgovara iznosu, odnosno ulogu koji je uplaćen najmanje deset godina pre prodaje prava, odnosno udela.
Ako ćete izuzimanje uvek vraćati na iznos ili udeo pre desete godina onda je sve ovo drugo nepotrebno. Ako nećemo onda je nejasno. Bilo bi dobro da obratimo pažnju pri pisanju propisa da nemamo ovakve članove.