Naravno da se razlikujemo, naravno da smo različiti i naravno da treba tako da ostane. Ja se razlikujem definitivno i razlikuju se zaposleni u Srbiji, oni koji rade u privatnom sektoru i oni koji rade u javnom sektoru. Ja uopšte ne vidim razlog zašto bi ljudi koji rade u javnom sektoru smatrali da trebaju da imaju dnevnice za primanja plate koju imaju za putovanja. Niko ne mora ovde da radi u javnom sektoru. Niko ne mora da ide na put za od 50 evra u inostranstvo ako mu je 15 evra. Niko ne mora, može da ide u privatnike. Mnogo je pametan, sposoban i može tamo da zaradi više. Je li tako?
U Srbiji i dalje postoji mentalni sklop koji podrazumeva da je javni sektor suština funkcionisanja i da ljudi koji rade u javnom sektoru jesu privilegovana kasta ljudi u odnosu na sve druge. U uslovima u kojima živimo trenutno, u kojima su rashodi za zaposlene, ponavljam, 24,5% budžeta, u kojima su tekući rashodi 92,5%, prosto je politički neodgovorno, demagogija, insistirati na putnim troškovima zaposlenih u državnoj administraciji, kada se Srbija suočava sa ogromnim ekonomskim problemima koji su izazvani pre svega fiksnim troškovima koji su nasleđeni iz prethodnog vremenskog perioda.
Dakle, 92,5% budžetskih prihoda jesu rashodi, nažalost. Ja bih voleo da živim u državi u kojoj nije to tako, u kojoj bi budžetski prihodi mogli da idu mnogo više na investicije i ulaganja. Ali, ono što je suština, smanjivanje rashoda za zaposlene u javnom sektoru jeste budućnost, pre svega ekonomskih sloboda privatnog sektora.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Evo nas sad na jednom primeru, da raščistimo neke stvari, kako to izgleda u javnom sektoru. Državni službenik uzme službeni auto ode do Novog Sada i podigne dnevnicu. Do Novog Sada ode na par sati, vrati se nazad i dobar je 2.200 dinara, tako je to izgledalo pre uredbe Vlade Republike Srbije. Da li je to uredu? Nije. Ode do Niša na četiri ili pet sati, vrati se nazad i podigne 2.200 dinara. Pa, su počeli da izmišljaju razloge zašto će da odu do Niša ili Novog Sada. Pa,  em je potrošio i amortizovao državno vozilo, em podigne 2.200 dinara. Pa, zaradi još pola plate tako za mesec dana.
Šta branite onda? Što to ne može kod privatnog sektora u realnom sektoru? Pa, ne može, tamo se pazi na svaki dinar. I, baš me rasplakaste za sve državne službenik kome je plaćena avionska karta, kome je plaćen hotelski smeštaj, kome je plaćen i doručak u hotelu, što ne može da preživi sa 15 evra tamo. E, baš me rasplakaste. E, baš mi ih je žao, svih tih. Nad čijom sudbino kukate? Nad svojom? Ja to ne mogu da razumem. Ovamo pričate kada ste ovde u ovoj Skupštini ukidali dnevnice poslanicima, to nije bila demagogija, sad ovo što čitava država, čitav državni aparat štedi, to je za vas demagogija.
Pa, hajde malo izjednačite standarde. Izjednačite standarde sa onima što ste radili dok ste bili na vlasti sa onim što radite sada kada ste bivši režim. Izjednačite, znači, tražite često u vašim amandmanima da brišete odredbe zakona za koje ste sami glasali. Pa, što ste glasali? Ili niste čitali zakone nego ste glasali, to je naš ministar predložio pa njemu verujemo i glasaćemo. Onda, postavljam pitanje, šta radite kao narodni poslanici.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

  Zahvaljujem.
Paradoks ove naše rasprave o tome da li neko ko radi u državnoj upravi, ministarstvu, u javnoj upravi ima svoja prava i demagogija o tome da oni umeju da budu - kuš i da budu zadovoljni ako u opšte imaju posao u javnom sektoru ako neće neka idu u privatni. Paradoks je u tome što to je na štetu Vlade Republike Srbije. To što govorite, govorite o tri hiljade ljudi koji su obezbedili skrininge i koji rade za evropske integracije Srbije.
Govorite o ljudima koji su u suštini oni koji nose reforme državne uprave. Tu proizvoditi neprijatelje. Tu proizvoditi sukob javnog i privatnog sektora je blokiranje reformi za koje se predsednik Vlade sa pravom na rečima zalaže.
Tu vrstu demagogije o tome da u javnoj administraciji u državnoj upravi imate nekoga ko je zloupotrebio službeni auto i zbog toga na rečima imati čitav arsenal strašnih uvreda za ljude iz administracije koji rade i za ministra Vujovića i za Vladu Republike Srbije i za sve nas. To nije šteta koju pravite zakonu, to se ne odnosi na nas koji imamo potpuno drugačiji pogleda na svet. To je lomljene reformskih nogu onih koji na rečima drugih podržavate.
Moj savet je, nemojte to da radite. Rad mora da se ceni, a demagogiju ostavite za političke pošalice, nemojte to da uplićete razvoj i pravljenje sukoba između ljudi koji pošteno, znalački obavljaju svoj posao za Srbiju, za sve nas, a prevashodno u ovoj fazi pregovora za one koje s pravom i legitimno predstavljaju, ministre ili bilo koga drugog u Vladi Republike Srbije uključujući i predsednika Vlade.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od 65 minuta. Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom, i ja se izvinjavam zbog ovog zakašnjenja, ali verovatno je viša sila bila, tako da možemo da razumemo zašto ministar nije došao kako je rečeno.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov.
Izvolite, gospođice Jerkov.

Zahvaljujem potpredsedniče. Dakle, kao što smo imali prilike da čujemo pre pauze, radi se o dnevnicama za službeni put u inostranstvo i ovde se sada predlaže da se za subjekte van javnog sektora, neoporezivi iznos bude u visini do 50 evra dnevno.
Mi smo i tada rekli da se radi o jednoj neverovatnoj demagogije, da je celo to smanjenje dnevnica služilo tome da se narod veseli i da se vidi kako pravični premijer oduzima funkcionerima povlastice koje im nikako ne pripadaju, a zapravo oni koji jesu stradali od tog smanjenja dnevnica, nisu nikakvi funkcioneri, nisu nikakvi poslanici, koji ni nemaju dnevnice, nego su to ljudi koji su zaposleni u javnoj administraciji, to su vozači koji nekada provode ceo dan na službenom putu i tom prilikom raspolažu sa 150 dinara.
To je Vojska, policija, to su svi oni koji nisu smeli imati dnevnice 150 evra dnevno ili dnevnice od 15 evra, kada je u pitanju put u inostranstvo.
Umesto toga, mogli ste da štedite na drugim mestima i mi vama uporno govorimo da vi neprekidno štedite na pogrešnim mestima, dok na drugim mestima svu tu uštedu koju teškom mukom građani Republike Srbije ostvare, vi bacite te pare kroz prozor na razne svoje troškove, zato što se vaši troškovi neprekidno povećavaju, baš kao i troškovi građana, a uštede nisu nikakve, tako da mi, kao što smo se protivili smanjenju dnevnica, koje je doduše uređeno ne kroz zakone, nego kroz uredbu, tako se sada protivimo ovome i tražimo da prestanete sa takvom demagogijom i da ljudima koji ostvaruju pravo na dnevnice vratite pravo da mogu dostojanstveno da funkcionišu.

Na član 6. amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli narodni poslanici Katarina Rakić i prof. dr Vladimir Marinković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Gordana Čomić, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Goran Ćirić, Aida Ćorović i Vesna Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući. Poštovani gospodine ministre, poslanička grupa Boris Tadić, SDS, ZZS i ZS je posebnu pažnju obratila na ova dva člana, na član 7. i na član 8.
U članu 7. su date pogodnosti koje ima poslodavac u slučaju da zaposli nezaposleno lice. Mi smo predvideli da se umesto povraćaja dela plaćenog poreza koji je dat u stavu 1, mi smo izmeni ovaj stav 1. i predložili vam da – poslodavca oslobodite obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca.
Mislimo da je to daleko lakše i pogodnije za poslodavca. Mi smo imali izmenu u stavu 2. a u pitanju je stav koji kaže, ko se smatra nezaposlenim licem, tako da se između ostalog kaže da je to lice koje je pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne službe za zapošljavanje bilo bez prekida prijavljeno kao nezaposleno, najmanje šest meseci, a lice koje se smatra pripravnikom, najmanje tri meseca.
Mi smo tu stavili tačku i obrisali ovaj deo u kojem se kaže – i za to vreme nije ostvarilo bilo koju vrstu prihoda po osnovu radnog angažovanja. Mislim da je nepotrebno ograničenje.
Zatim smo u stavu 6. predvideli ono isto što smo predvideli i u stavu 1. da – poslodavac ima pravo na oslobađanje obaveza plaćanja dela doprinosa. Ono što je najbitnije, mi smo posle stava 6. dodali stav 7. u kojem smo predvideli da poslodavac koji zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licem koje je mlađe od 30 godina, starije od 55 godina ili samohrani roditelj, ima pravo na uvećanje stope iz stava 6. ovog člana za još 15%.
Vi ste naš amandman odbili sa obrazloženjem da se ne prihvata, obzirom da se predloženo zakonsko rešenje odnosi na preciziranje postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica koja podrazumeva povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu zarade itd.
Naš je cilj je bio da ovaj član zakona poboljšamo, da doprinesemo, da ga unapredimo i mislimo da je naše rešenje daleko bolje i po poslodavca i po nezaposlene, pa vas još jednom molim da razmislite i prihvatite ovaj naš amandman. Hvala.