Prvo, mislim da je nervozu pokazao drugi kolega koji je malopre napravio incident, a da niko od narodnih poslanika SNS, koji su pažljivo slušali dosadašnja izlaganja nije pokazao nervozu ili se po nečijem mišljenju nervoza pokazuje strpljivim sedenjem i učestvovanjem u radu Narodne skupštine.
Po meni se ovde nameće nekoliko pitanja, ali oni koji nameću ta pitanja su krajnje neiskreni i nekako dele poslovanje i „Gasproma“ i NIS-a i „Srbijagasa“ samo od 2012. godine.
Nikako da pogledaju šta se dešavalo do 2012. godine, pa ću onda ja uzvratiti pitanjem, bez želje da budem advokat sadašnjem direktoru „Srbijagasa“ gospodinu Dušanu Bajatoviću, uostalom ima tu dovoljno njegovih drugova iz njegove stranke, pa ako je potreban advokat, a verujem da će to uraditi oni umesto mene, ali kada smo već kod kadrovskih pitanja, hajde da postavim pitanje – a ko je izglasao i čijim glasovima i čijom odlukom je Dušan Bajatović postao direktor „Srbijagasa“.
Taj i takav je došao na to mesto glasovima, onih koji ga sada osporavaju. Gospodo zašto ga niste osporavali tada? Zašto mu tada niste postavljali uslove? Zašto mu tada niste rekli – pa ti ne vodiš to i ne radiš to dobro. Ne, tada vam je bio potreban.
Tada vam je bila potrebna stranka kojoj pripada, jer da nije bilo te stranke ne bi bilo ni Vlade 2008. godine. Tada vam je bio odličan i tada ste se grlili sa njim i, tada ste igrali basket i tada ste potpisivali razne sporazume o izjednačavanju žrtava. Tad je sve moglo. Šta je sada?
Drugo pitanje koje se nameće, a takođe kadrovsko, smeta vam Goran Knežević i nije prvi put da vam smeta. Čoveka ste na pravdi Boga držali više od 12 meseci u pritvoru, na pravdi Boga.
Zašto? Zato što je uspeo da podigne glas i da se suprotstavi Bojanu Pajtiću i njegovoj samovolji. Završio je u pritvoru više od godinu dana. Pravosnažno oslobođen, odlukom pravosudnih organa. I vi i dalje nastavljate da takvog čoveka i nije vam dosta, što ste ga 13 meseci politički držali u pritvoru. Vi hoćete i dalje da ga masakrirate.
Ima li u tome časti? Ima li morala? Uzgred, čovek koji nije ovde sa nama pa ne može da, ne da se odbrani, već da kaže ono što misli o vama i o vašoj politici.
Sledeće pitanje koje se nameće a pitanje je kadrovske politike. Ko je sedeo u organima NIS-a do 2012. godine?
Meni se nešto, ako me sećanje ne vara, a ne vara me, da je u organima NIS-a bio aktivno i aktivno učestvovao i tadašnji ministar u Vladi i visoko pozicionirani funkcioner DS Dušan Petrović. Da li vam je smetalo, da li ste tada postavili pitanje – a koliko Dušane Petroviću primaš nadoknadu za članstvo u upravnom odboru NIS? Ne, nije. Niste smeli.
Zato što je Dušan Petrović bio potpredsednik DS. Ko je smeo potpredsednika DS da pita gde je i u kojim sve organima je član, i kolika su mu primanja i odlično što koleginica sa druge strane dobacuje i kaže – da.
(Gordana Čomić, s mesta: Ja sam smela.)
Na taj način prihvata moje reči.
Hoćemo dalje o kadrovskim pitanjima i o tome kako ste i na koji način, smeta vam sada članstvo Danice Drašković, a nije vam smetala tada. Zato što vam je opet pet glasova SPO iz ovog parlamenta trebalo da formirate Vladu i da održite Vladu. Pa, vi ste glasali za Danicu Drašković u parlamentu. I sada možete da postavljate pitanja i da stavljate teret ovoj Vladi Republike Srbije zašto vodi takvu kadrovsku politiku.
Gde je Dušan Elezović, predsednik upravnog odbora, Kliničkog centra Vojvodina? A ko je direktor? Gospođa Pajtić. Toliko o tim kadrovskim pitanjima tako transparentno podeljeni. Ja mislim da je ovo nepotizam najgore vrste.
(Balša Božović, s mesta: To nije tačno.)
I ne znam šta je gospodin Elezovića, osim što je član DS, ne znam da li je to nošenje čaša nekada u prošlosti u nekom kafiću, da li ga je to postavilo i stavilo na mesto upravnog odbora Kliničkog centra Vojvodine?
Sledeće pitanje koje se nameće.
Kada je ovaj dug nastao? Dugovi moraju da se vrate. Ko god da ih je napravio, ko god da ih je načinio, dugovi moraju da se vrate. Lepo je odgovorio ministar Vujović – ovi dugovi, koje sada ova Vlada Republike Srbije, zato što ne želi teret da prebaci na budućnost, je napravljen do 2012. godine, onda kada ste vodili ovu državu na naopak način.
Sledeće pitanje – a ko je napravio ovaj dug?
Lepo vam je govorio Arsić. Lepo vam je govorio ko su najveći dužnici prema „Srbijagasu“ – „Azotara“. Ko je tu „Azotaru“ doveo u propast? Ko se okoristio? Ko je veštačko đubre prodavao, stavljao novac u džep a dugovi ostajali „Azotari“ odnosno „Srbijagasu“? Saša Dragin, opet visoko pozicionirani funkcioner DS, ministar u Vladi Mirka Cvetkovića.
Eto gde su nastali dugovi i sada vi kažete za ono što su neki drugi mangupi oteli i odneli, što ova država mora da vrati, što ova Vlada mora da vrati, vi kažete – a zašto to radite? A ko će? Ko?
I treće pitanje koje se nameće. Koliko, gospodine Vujoviću, ako me moja saznanja ne varaju i ako me sećanje ne vara, koliko puta je ova Narodna skupština, neki sličan zakon ili neki sličan sporazum, kojim je preuzimala i vraćala dugove „Srbijagasa“ urađeno do 2012. godine?
(Dušan Vujović, s mesta: Najmanje četiri puta.)
Najmanje četiri puta. Najmanje četiri puta su svi oni koji su podnosioci amandmana glasali za preuzimanje i za vraćanje duga „Srbijagasa“, sada im jedan put i to njihovi dugovi, gde su njihovi mangupi napravili te dugove ne odgovaraju. Najmanje osam stotina miliona evra, ako me sećanje ne vara, a gospodin Vujović će to sigurno egzaktno reći, su dugovi koje je Vlada Republike Srbije, u nekim prethodnim periodima preuzela na sebe i vratila u ime „Srbijagasa“.
Šta je tada bilo? Tada ste glasali sa obe ruke, tada je to bilo u redu. Zato što su vaši mangupi to predlagali. I, vaši mangupi napravili dug, u vaše mangupsko vreme je dug napravljen. Vi mangupi koji ste za takve sporazume glasali, a mi odgovorni i mi krivi i kriva Vlada Aleksandra Vučića i SNS.
Pa, dokle više licemerje? Pa, dokle više, dokle više bacanje prašine u oči građanima Republike Srbije? Dokle više to širenje panike?
Ljudi ne uspeva vam od 2012. godine. Od 2012. godine što više širite ovakvu paniku i laži vi sve više i više tonete i nikako da se naučite u svemu tome. Nikako da kažete – u redu, i mi smo to radili. Idemo dalje. Mora da se uradi.
Ne smemo u dugove, kome da ostavimo dugove? Ne, vi sada kritikujte ono što ste vi radili i to ne jednom, četiri puta.
Naučite se malo iz prošlosti. Naučite se iz onoga što ste radili i kako ste radili i nastavite dalje. Jer, ovako kako radite srećan vam put, ništa drugo ne mogu da vam kažem.