Poštovane dame i gospodo, mi smo podneli amandman i na član 5. ovog predloga zakona.
Ministar Sertić nam je odgovorio, uz malu ljutnju, ako ja sada smem da primetim da se to ovde desilo, iako je najavio da će veoma rano učestvovati u raspravi, saopštio da su naši predlozi suprotni zdravoj ekonomskoj logici, a onda se i gospođa Tomić javila da podrži ovaj stav ministra Sertića. I ministar Sertić i gospođa Tomić su rekli – pa, naravno da u jednom dobrom privrednom okruženju treba da povezujemo privredne subjekte, da je interes privrednih subjekata da se povezuju. Ali, poštovana gospodo, pa naravno, da je to zdrava ekonomska logika, da se subjekti povezuju, da se nekada i pojedinci povezuju.
Ali, to povezivanje, gospodine Sertiću, ne sme da bude nametnuto ako sledimo zdravu ekonomsku logiku. To povezivanje treba da nastane na osnovu slobodne procene kako jedan privredni subjekat može da ostvaruje svoje interese. Kada jedan privredni subjekat definiše da nekom vrstom povezivanja zaista može da ostvari interes, onda je u redu da se omogući tom subjektu da se povezuje, a ne da mu mi ovde naredimo da on mora da se poveže, a onda to da proglasimo zdravom ekonomskom logikom.
Poštovana gospodo, mi ovde izgleda zaista imamo jednu dilemu – da li hoćemo da se usmerimo ka tržišnoj privredi, što gospodin Sertić uvek zagovara na rečima, ili hoćemo polako da se vraćamo komandnoj ekonomiji, što se, bogami, po nekim elementima dešava na delu? Poštovana gospodo, biramo između ekonomskog liberalizma i epatizma. Ja sam uvek u našim raspravama ovde, ministre Sertiću, veliki zagovornik ekonomskog liberalizma i protiv sam ovog predloga, jer nije u tom duhu pripremljen. Hvala.
