Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, čudi nas uopšte toliko zalaganje da jednostavno Beograd se ne razvija kao sve savremene metropole. Pogotovo od onih koji u pet opština u ovom trenutku raspolažu demokratskom vlašću i preduzećima koja postoje kao javno komunalna preduzeća u okviru tih opština.
Međutim, znate kako, oni su na funkcijama u tim opštinama gde nema javno komunalnih preduzeća, jer su to uglavnom centralne gradske opštine. A za one opštine koje se nalaze na rubu grada Beograda, jednostavno ih nije ni briga. S obzirom da su do 2012. godine imali prilike da rukovode i tim javno komunalnim preduzećima, ostavili su velike dugove, koje su, naravno, morali kao lokalna samouprava i grad Beograd da preuzme, i s obzirom na ovakvu situaciju, potpuno je logično što ste dali ovakvo rešenje. Jer, finansijski i suštinski gledano, grad Beograd, kao osnovna jedinica lokalne samouprave, praktično upravlja finansijama i kao taj drugostepeni organ 17 opština koje se nalaze u okviru grada Beograda odgovara prema Republici i prema budžetu Republike Srbije.
Stoga je ovakvo rešenje je potpuno logično, da lokalne samouprave, odnosno gradske opštine ne mogu više da budu osnivači javno komunalnih preduzeća. Zatečeno stanje kaže sledeće - da 691 preduzeće pripada lokalnim samoupravama, da 457 preduzeća pripada javno komunalnim preduzećima. Mi imamo definisano 12 javno komunalnih preduzeća u gradu Beogradu, a sve ostalo, preko nekih 12, još toliko, spadaju u nadležnost gradskih opština. To jednostavno i nije normalno. Ako vi upravljate tim preduzećima, a gradske opštine nisu u mogućnosti finansijski da upravljaju na adekvatan način, s obzirom da oni zavise od grada Beograda, potpuno je logično onda ovakvo rešenje i jednostavno za Ministarstvo finansija, zbog toga što će u budućnosti imati mogućnosti da jednostavno kontroliše i ugovore koji se odnose na ulaganja, kada govorimo o investicijama, ali i ono koje se odnosi na sklapanje ugovora na osnovu javnog privatnog partnerstva.
I još nešto, loše primere upravljanja preduzećima imate i kada je u pitanju Kragujevac. Srpska napredna stranka gotovo manje od dve godine je preuzela vlast. Ono što je zatekla, recimo, u Sektoru upravljanja otpadom, jeste 1.000 ljudi koji su zaposleni, dugovanja preko nekoliko milijardi dinara. Znači, potpuno predimenzionirana preduzeća koja su se finansirala iz budžeta svih građana Kragujevca. Budžeti su bili prezaduženi, nisu imali mogućnosti uopšte da funkcionišu. Nakon tog preuzimanja Republika je ta koja suštinski mora da obezbedi funkcionisanje lokalnih samouprava, a prema tome i samih javno komunalnih preduzeća.
Tako da, potpuno je logično što na ovaj način u budućnosti dajete mogućnost da grad Beograd reši pitanje i upravljanja otpadom i upravljanja otpadnim vodama, ali i neke velike strateške projekte koji nas očekuju. Naravno da otvaranje nekih kafića ne spada u formiranje javno komunalnih preduzeća. To predstavlja dezavuisanje javnosti na jedan krajnje nekvalitetan način. Stoga, zahvaljujem se upravo na ovakvom rešenju.