Poštovani predsedavajući, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo da dam nekoliko uvodnih napomena o Predlogu zakona o opštem upravnom postupku koji je danas pred vama.
Volela bih da naglasim, kada zaživi vizija, rešenja i načela iz ovog zakona, biće to možda jedan od najvećih koraka koje ćemo načiniti na putu da se osećamo i da budemo istinski, evropski državljani. Ovo što ovaj zakon menja jeste najteže nasleđe koje imamo iz prošlosti, a to je da je odnos države i građana takav da građanin prema državi oseća smešu strahopoštovanja i frustracije i da ta država vrlo često nije u stanju da pruži one usluge i onu podršku koje su nam kao društvu potrebne da možemo zaista da zakoračimo u daleko brži privredni razvoj i jasnije ostvarivanje svojih razvojnih ciljeva, potreba i građanskih prava.
Ipak, odgovornost koju smo osećali radeći na ovom zakonu bila je vrlo visoka, jer je reč o zakonu koji treba da zameni zakon, današnji Zakon o opštem upravnom postupku koji se donosio dugo decenija i koji je u primeni puno decenija. Ja poznajem veliki broj odličnih državnih službenika, koje veoma poštujem i koji o Zakonu o upravnom postupku govore, bukvalno, sa ljubavlju. To jeste zakon koji zavređuje poštovanje, ali ipak je i zakon kome je vreme da se menja.
Ostvarivanje cilja koji je pred nama, transformacija uprave, ako hoćete, u servis građana i podizanje njenog kvaliteta i efikasnosti, podrazumeva sveobuhvatnu reformu javne uprave, ne samo izmenu zakonskog okvira. Ipak, Zakon o opštem upravnom postupku u najvećoj meri predstavlja ključni pravni osnov, uslov i podršku ove neophodne i dugo očekivane pravne i institucionalne promene.
Novi zakonski okvir istovremeno je pratio i proces pristupanja EU i neophodno usklađivanje ovog zakona sa međunarodnim standardima, a posebno sa principima evropskog administrativnog prostora.
Razlozi za donošenje ovog zakona su postizanje standarda dobre uprave, odnosno uprave koja treba, ne samo da postupa po zakonu, već da na stručan i efikasan način, blagovremeno odgovara na zahteve građana i privrede, prilagođavajući se potrebama i interesima vremena u kojem živimo.
Zakon predstavlja moćan alat u rukama građana, privrede i same uprave koji će dovesti do delotvornijeg ostvarivanja javnog interesa, kao pojedinačnih interesa građana i pravnih lica u upravnim stvarima.
Proces izrade teksta zakona primer je otvorenosti i širokog i uključivog konsultativnog procesa u kojem su učestvovali predstavnici javne uprave, stručne i opšte javnosti iz Republike Srbije i regiona. Organizovane su tri velike konferencije, a i serija konsultativnih seminara i sastanaka. Svi oni su u mnogome doprineli da predložena rešenja budu dodatno analizirana i unapređena. Rasprava je bila otvorena, uključiva, a u njoj smo zaista razgovarali, istinski promišljali, ubeđivali se, a i bivali ubeđeni.
Proces formulisanja teksta obeležilo je ne samo aktivno učešće nekoliko stotina predstavnika stručne i opšte javnosti, već i pionirski korak izrade, analize efekata zakona o opštem upravnom postupku koja je prva ovakva u regionu. Analiza je pokazala brojne slabosti sistema, kao što je, na primer, nedostatak relevantnih podataka ili neadekvatno vođenje evidencija o upravnom postupku. Istovremeno, ona je usmerila neke novine ka održivim rešenjima koja vode ka uspostavljanju odgovorne, efikasne i delotvorne uprave.
Posebna radna grupa Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sastavljena od predstavnika resornih ministarstava i državnih organa, od akademskih građana, profesora, eksperata upravnog prava iz Republike Srbije, sudija upravnog suda, opredelila se da rešenja sadržana u Zakonu o opštem upravnom postupku, koji je pred vama, u velikom delu budu zasnovana na Predlogu zakonu o opštem upravnom postupku iz 2013. godine. Ipak, tekst koji je pred vama unapređen je brojnim novinama i značajno rasterećen nepotrebnih odredbi. Sve u svemu, na tekstu ovog zakona, odnosno novog zakona, neke od tih varijacija nisu bile toliko slične ovome, radi se intenzivno već šest godina.
Pre nego što uđemo u malo detaljniju diskusiju rešenja u ovom zakonu, ja bih samo da u najopštijim crtama kažem da novi Zakon o opštem upravnom postupku donosi tri ključne novine. Jedna je da proširuje prava građana u upravnom postupku, ne samo da se sada upravni postupak odnosi, ne samo da on štiti prava građana prilikom donošenja upravnih akata, kao što je naprimer rešenje o upisu u katastar, već i sam postupak uključuje i radnje i usluge, tako da se sada, na primer, postavljanje kablova između dve lokacije ili grejanje u vašem stanu, takođe, smatraju upravnom radnjom, odnosno upravnom stvari u kojoj ste kao građanin zaštićeni u postupku.
Sada pravo nema nikakav značaj ako je samo mrtvo slovo na papiru. Ovaj zakon uvodi i značajne novine koje jačaju pravnu sigurnost i predvidivost upravnog postupka.
Uvodi se pravna zaštita, tj. mogućnost da ukoliko pravo nije, zapravo, u praksi ispoštovano, građanin može da se žali, tj. da uloži prigovor i u krajnjoj liniji uprava mora da snosi odgovornost.
Nešto što je vrlo važna novina pred vama, koju bih da naglasim, to je da ovaj zakon sada jasno određuje da je i samo pojedinačno službeno lice, zaduženo ili za ceo postupak ili za delove postupka, odgovorno u svom postupanju. Do sada su samo sami organi, tj. rukovodioci organa, bili odgovorni. Što, u suštini, iako deluje kao da daje jasnu odgovornost nad rukovodiocem, zapravo razvodnjava odgovornost. Jer, vi ne možete, na kraju krajeva, tog rukovodioca držati odgovornim za svako slovo, svaki pečat i svaku odluku koju organ donosi.
Predvidivost se ovim zakonom takođe značajno unapređuje a, kao što znate, pravna sigurnost i predvidivost su od izuzetnog značaja za jačanje poslovnog ambijenta u zemlji. Jer, danas niko u svetu neće doći da investira, pa ni naši sopstveni investitori se neće odvojiti od svojih sredstava ako ne mogu da budu sigurni pod kojim uslovima će raditi i, da tako kažem, nastojati da oplođuju svoje investicije.
U ovom slučaju se predvidivost značajno jača ne samo jasnoćom zakona i odgovornosti u njemu, već i time što građanin ima pravo da zahteva da se u njegovom slučaju postupa na isti način kao i u drugim slučajevima. Znači, uvodi se javna evidencija o postupanju organa i ukoliko građanin, a to može biti naravno i privredno društvo, smatraju da je postupljeno drugačije imaju pravo da traže obrazloženje, a ako njime nisu zadovoljni opet takođe da pokrenu postupak.
Treća novina ili skup novina odnosi se na značajno unapređenje efikasnosti i kvaliteta rada i usluga uprave.
Želela bih da vam dam jedan primer. U ovom trenutku Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave vodi zajedno sa „Deliveri Junitom“ u Vladi Srbije jedan projekat, o kom ste možda čuli u javnosti, a zovemo ga „Bebo, dobrodošli na svet“ u kojem očekujemo da vrlo uskoro omogućimo porodiljama u bolnicama da istovremeno kroz jedan postupak i pre nego što izađu iz ustanove upišu dete u matične knjige rođenih, da upišu u državljanstvo i da dobiju jedinstveni matični broj građana, da dobiju prijave prebivališta i da dobiju zdravstvenu knjižicu.
Moram da kažem da taj jedan jednostavan postupak, jedno logično uprošćavanje postupaka za građane je zahtevalo neverovatan napor pod današnjim uslovima i načinom na koji je uprava uređena. Jedanaest institucija su morale da budu dovedene za jedan sto i da po prvi put razgovaraju o tome kako i da li mogu da razmenjuju i koje informacije i kako da postupaju i međusobno sarađuju na način koji će zapravo isključiti građanina i njegov sopstveni napor u rešavanju ovog postupka.
Ovakve priče postaće stvar prošlosti kada se ovaj zakon sprovede u potpunosti jer on uvodi rešenje tzv. jedinstvenog upravnog mesta prema kojem bilo koji postupak koji zahteva rad više organa, a svi ti organi moraju da smatraju da je svaki deo tog postupka i njihova odgovornost. Građanin će morati da se nosi samo sa jednim od organa, a uvodi se i obaveza koja zapravo postoji i u današnjem Zakonu o opštem upravnom postupku, ali nije postojala nikakva sankcija za njegovo nepoštovanje, a to je obaveza o razmeni službenih informacija, tj. podataka iz službenih evidencija između organa kada je reč o potrebi građnina da obavi bilo koji posao.
Znači, ukoliko građanka npr. želi da promeni ime pošto je stupila u brak i odlučila da promeni ime, umesto da mora da ide na veliki broj šaltera i adresa da menja svoj identitet kod svakog od organa, od sada će, odnosno tri meseca od stupanja na snagu ovog zakona biće obaveza same države i državnih organa da pribave i razmene potrebne informacije i obave taj posao za građanina.
Sada ću redom da krenem da čitam o svakom od ovih ciljeva i novina posebno. Najpre pojam o proširivanju zaštite prava i interesa građana i privrede, najpre pojam upravne stvari. ovim zakonom se značajno proširuje i obuhvata odlučivanje u pojedinačnim situacijama koje se odnosi na donošenje ne samo upravnih akata, kao što sam rekla, rešenja o dodeli materijalne pomoći npr, već i preduzimanje upravnih radnji, pružanje javnih usluga, zaključivanje upravnih ugovora i donošenje garantnih akata. Ova dva poslednja su zapravo relativne novine u upravnom pravu u međunarodnoj zajednici.
Sa tim u vezi građani i privreda će moći da ostvare prava i posebno pravo na zaštitu u samom postupku i za nove oblike postupanja za koje je pored žalbe predviđeno i novo pravno sredstvo, a to je prigovor.
Proširivanje upravne stvari na upravne radnje i naročito na pružanje usluga za građane će značiti da se država u situaciji u kojoj neredovno i nekvalitetno pruža usluge, kakve su npr. obezbeđivanje grejanja, vode ili struje, obavezuje da im pruži formalno-pravni odgovor na posledice koje iz toga proizađu.
Naime, usluge i faktičke radnje ne samo da postaju deo upravnog postupanja za koje se vezuje novi pravni lek, a to je pravo na prigovor, već se istovremeno država obavezuje da građanima obezbedi formalnu odluku o prigovoru i kasnije pravo na žalbu, odnosno pravnu sudsku zaštitu. Time usluge, odnosno radnje koje su u postojećem sistemu bile eventualno predmet pritužbi postaju deo upravno-pravne zaštite, a građani postaju kontrolori države kao njihovog servisa.
Takođe, proširenjem pojma stranke data je mogućnost da se i trećim licima na čija prava ili interese može uticati ishod postupka prizna svojstvo stranke. Prema postojećem to su samo lica o čijim se pravima odlučuje, kao i organizacije i sindikati, a sada se taj krug proširuje na lica, kao i na organizacije ili grupe, zastupnike kolektivnih interesa. Takođe se jača aktivna pozicija građana koji sa legitimnim pravnim interesima mogu da učestvuju u postupku.
Zakonom je jasno prepoznato pravo osoba sa invaliditetom da uz pomoć tumača učestvuju u postupku. Na ovaj način se u punoj meri obezbeđuje primena odredbi Zakona o upotrebi znakovnog jezika i pravo stranke na besplatnog tumača, kao i pravo na jednak tretman i jednaku zaštitu.
Takođe, radi ostvarivanja prava, teško mi je da se nadvikujem, izvinite, samo tiše malo, stranke na izjašnjenje kako bi se ojačao princip pravne sigurnosti uvodi se obaveza organa da kada pokreće postupak po službenoj dužnosti, a to nije u interesu stranke istu obavesti dostavljanjem akta o pokretanju postupka.
Ubuduće će npr. poreska uprava pre nego što donese rešenje na prenos apsolutnih prava nakon kupovine nepokretnosti morati da prethodno obavesti stranku o pokretanju postupka kako bi se dala šansa da se stranka izjasni o svim činjenicama, a posebno onima koje se ne nalaze u službenim evidencijama.
Ovo rešenje omogućiće stranci da aktivno učestvuje u postupku i istovremeno obezbedi neophodnu preciznost u odnosu na vremensko važenje, odnosno primenu relevantnih propisa.
U periodu kada se propisi često menjaju ovo pravilo postaje dodatno značajno u odnosu na pravnu sigurnost za stranku. Moram ovde da naglasim da je ovo i dodatna odgovornost za građane Srbije jer od sada će morati, država će pretpostavljati prisutnost njihovu na adresi koju su dali kao svoje prebivalište ili makar boravište i ukoliko oni prema tome nisu odgovorni neće moći da uživaju u privilegiji koju im ova vrsta principa omogućuje.
U cilju profesionalizacije uprave Zakon predviđa veliku promenu u odnosu na odgovornost za vođenje upravnog postupka.
Umesto dosadašnjeg rešenja da za postupak bude odgovoran organ tj. rukovodilac organa kao što sam maločas rekla, odgovornost za vođenje i odlučivanje se prenosi na ovlašćeno službeno lice u upravnom postupku. Na primer mnoge odluke koje sada kao ministar potpisujem su daleko od političke odgovornosti koje kao ministarka imam i predstavljaju pre svega izraz profesionalne, na zakonu zasnovane procene zaposlenih u ministarstvu.
Na ovaj način odlučivanjem o upravnim stvarima će se vratiti tamo gde im je i mesto, u ruke profesionalaca koji imaju znanje, iskustva i po ovim odredbama ovlašćenja da ih sami donose ali da zaista i odgovaraju. Samo izuzetno kada službeno lice nije određeno rešenje će donositi rukovodilac organa.
Na ovaj način se podržava i proces i princip profesionalizacije u upravi i bitno se menja dosadašnje pravilo da je za odlučivanje odgovoran prevashodno rukovodilac organa.
Prelazim na pitanje pravne sigurnosti i unapređenja poslovnog okruženja. Zakon o opštem upravnom postupku uvodi obavezu usaglašavanja posebnih zakona na principima ovog zakona. Naime, da se pojedina pitanja upravnog postupka mogu posebnim zakonom urediti samo ako je to u pojedinim upravnim oblastima neophodno. Ako je to u saglasnosti sa osnovnim načelima određenim ovim zakonom i ako ne smanjuju nivo zaštite prava i pravnih interesa stranaka zajemčenih ovim zakonom. Ova odredba nas uvodi u možda najznačajniji proces koji sledi nakon usvajanja ovog zakona, preispitivanje velikog broja zakona koji danas na isti ili nepotrebno drugačiji način uređuju upravno postupanje.
Cilj ovakve harmonizacije jeste ukidanje i smanjenje nepotrebnih posebnih upravnih postupaka. Predviđeno je da Vlada formira koordinaciono telo u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona, čiji će poslovni zadatak biti da procenjuje usklađenost posebnih zakona sa načelima u periodu do 1. juna 2018. godine. Ovo predstavlja značajan korak ka debirokratizaciji i uređivanju države.
Usaglašavanjem posebnih propisa sa načelima zakona i uvodeći neka od načela evropskog administrativnog prostora povećavamo pravnu sigurnost subjekata i istovremeno činimo postupak efikasnijim rasterećujući građane i privredu nepotrebnih procedura i troškova.
Načelo zakonitosti je prošireno u načelo predvidivosti čime se obezbeđuje ujednačena praksa organa i izvesnost za stranku. Naime, ovim se stvara obaveza organa da formira pravnu praksu od koje se može odstupiti u izuzetnim slučajevima, uz dodatno obrazloženu odluku. Time bismo prevazišli postojeću situaciju da iz istog organa izlaze različite odluke o istim ili sličnim pravnim pitanjima.
Položaj stranke se dodatno poboljšava uvođenjem tzv. načela srazmernosti prema kojem će organ morati da bira najblažu meru, odnosno obavezu za stranku ukoliko se time ostvaruje svrha propisa. Uvodi se i načelo delotvornosti i načelo ekonomičnosti postupka. Ovim načelima oslobađamo stranku od obaveze da pribavlja podatke o kojima organi vode službenu evidenciju. O tome sam takođe govorila maločas.
Građani se rasterećuju obaveze podnošenja dokumenata koja su već u posedu organa i time štede i vreme i novac. Kako bismo obezbedili dostojnu primenu ovo načelo je razrađeno u odredbama zakona, posebno u onim koje se odnose na prekršajnu odgovornost. O ovome je bilo dosta reči i u medijima.
Skrenula bih pažnju da za razliku od ostalih rešenja čija je primena predviđena tek od 1. jula 2017. godine, odredbe o razmeni podataka počinju da se primenjuju već 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Da je to moguće uraditi u tako kratkom roku, pokazuju nam primeri prakse nekih lokalnih samouprava kakve su Gornji Milanovac, Leskovac i Šabac koje ovakve principe već primenjuju iako ih na to zakon nije na ovaj način terao.
Osim navedenim načelima unapređenje poslovnog okruženja je dodatno stimulisano uvođenjem novih pravnih instituta kao što su garantni akt i upravni ugovor. Zakon predviđanjem ovih instituta uvodi osnove ujednačavanja pravnog uređenja i obezbeđivanje neophodne zaštite stranaka, odnosno ugovornih strana. Ipak, zakon neće proizvesti direktne posledice, već će svaka posebna upravna oblast prepoznati potrebu i meru u kojima će te nove institute dodatno regulisati. Time efekti primene novih instituta, garantnog akta i upravnog ugovora zavise od neophodnog regulisanja u posebnim zakonima i podizanje kvaliteta i efikasnosti postupanja.
Zakon o opštem upravnom postupku značajno će doprineti i postizanju kvaliteta i efikasnosti upravnog postupanja. Krupnu inovaciju predstavlja pravni institut pružanja usluga na jednom mestu. Kao što sam maločas spominjala, jedinstveno upravno mesto.
Predlog zakona o upravnom postupku uspostavlja temelj za organizovanje pružanja usluga na jednom mestu što je doprinos racionalizaciji i koncentraciji postupka, kao i bitnom poboljšanju položaja stranke u odnosima sa nadležnim organima. Efekti primene ovog instituta su veoma povoljni za stranku zbog uštede vremena i novca, kao i za organe jer dovodi do unapređenja organizacije i koordinacije državnih organa. Samim tim i do ukidanje nepotrebnih procedura, što za direktnu posledicu ima velike uštede i bolju alokaciju ljudskih resursa.
Ovom odredbom država šalje poruku da građanima izlazi u susret i preuzima posao koji su do sada oni morali da obave, kako bi ostvarili neka svoja prava ili interes. Efekat odredbe o jedinstvenom upravnom mestu očigledan je na primeru onih prava za koje je potrebno delovanje više različitih organa, npr. pravo na porodiljsko ili na bolovanje radi nege deteta. Kada se uspostavi jedinstveno upravno mesto ova prava bi se ostvarivala podnošenjem jednog zahteva i jednim dolaskom na jedinstveno upravno mesto, dok bi se svaka komunikacija i saradnja organa od čijih odluka zavisi i ostvarenje u ovom slučaju prava porodilje ili roditelja na odsustvo odvijala po službenoj dužnosti. Izraz modernizacije predstavlja i uvođenje elektronske komunikacije, dok se detaljnije uređenje ove oblasti prepušta posebnim zakonima. Naime, ovaj zakon je postavio osnov za uvođenje elektronske uprave, odnosno postupanje organa u svim fazama postupka elektronskim putem, uz uslov da se stranka sa tim saglasi.
Nadamo se da ćemo za godinu i po dana imati punu primenu svih drugih zakona počevši od Zakona o elektronskoj upravi koji će značajno ubrzati postupak i građanima štedeti vreme i novac.
Efikasnost postupanja kao jedan od vidova modernizacije postiže se novim konceptom obaveštavanja koji na fleksibilan i savremen način omogućava razmenu informacija uz istovremeno zadržavanje neophodnih formalnih vidova obaveštavanja. Naime obaveštavanje predstavlja opšti pojam koji u sebi sadrži i neformalno obaveštavanje odnosno davanje kratkih i hitnih informacija, ali i obaveštavanje putem pošte ili dostavljanje kao i druge vidove obaveštavanja. Naime, zakon omogućava da postupak tamo gde je moguće i opravdano ne trpi zbog nepotrebnih formalnosti, ali istovremeno za radnje od kojih će zavisiti neko pravo stranke obezbeđuju neophodnu formu i zaštitu stranaka u postupku.
Na ovom mestu bih istakla još jednu značajnu novinu kada je u pitanju dostavljanje. Procedura je značajno pooštrena. Kao što sam maločas spomenula, ukoliko se prvi put ne uspe sa dostavljanjem dostavljač će pokušati dostavu još jednom u roku od 24 sata. Ukoliko ni tada dostavljanje ni tada ne bude uspešno, protekom roka od 15 dana smatraće se da je dostavljanje izvršeno. Istovremeno ukazujem da je prema novim odredbama data mogućnost da primalac obaveštenja može dati organu i drugu adresu različitu od one o stanu ili radnom mestu. Ovim se na izvestan način pravi balans između države kao servisa građana i odgovornosti građana za sopstveno postupanje.
Ipak, sigurno je da je jedan od najvećih problema upravnog postupanja takozvano ćutanje uprave. Iako se na početku razmišljalo o uvođenju pozitivne pretpostavke ćutanja uprave, ja moram da kažem da sam lično bila veliki pobornik tog rešenja. Od ovog koncepta se odustalo pre svega iz razloga pravne nesigurnosti i verovatnoće da se otvara zakon za koruptivnost sa ovakvom odredbom.
Opredelili smo se da zakonska rešenja prema kojima, pored prava stranke da se žali drugostepenom organu ukoliko nema odluke prvostepenog organa u rokovima predviđenim zakonom, a ovaj zakon propisuje rokove od 30, odnosno 60 dana za donošenje prvostepene odluke, dok posebni zakoni mogu propisivati i kraće ili duže rokove, obavezujemo drugostepeni organ da može naložiti prvostepenom organu donošenje odluke u naknadnom roku od 30, odnosno 15 dana. Ukoliko ni u ovom slučaju prvostepeni organ ne donese rešenje, drugostepeni organ bi morao sam da odluči o upravnoj stvari. Time smo krug ćutanja administracije presekli.
Istovremeno, novi Zakon o upravnom postupku nameće obavezu prvostepenim organima da, pored spisa predmeta, prosleđuju odgovor na žalbu drugostepenom organu i time obezbede uvid u neophodne institucionalne, organizacione ili personalne promene, odnosno odgovornosti za neažurnost.
Istovremeno, pored disciplinske odgovornosti, uveli smo i prekršajnu odgovornost za ovlašćena službena lica za nepostupanje u skladu sa ovim obavezama, neprosleđivanje odgovora na žalbu drugostepenom organu i neprosleđivanje spisa. Imajući u vidu da smo propisali i obavezu vođenja službenih evidencija o broju predmeta u svakoj fazi postupka, smatramo da smo postavili dovoljan osnov za ozbiljno podizanje efikasnosti postupka.
Deregulacija i debirokratizacija postupka. U cilju usklađivanja sa tendencijama i standardima u EU i regionu, Predlog zakona sadrži 217 članova, što je rezultat prepoznavanja potrebe da postupak bude efikasniji i lišen birokratskih opterećenja. Centralno pitanje koje nam se u toku pregovora sa Evropskom komisijom postavljalo bilo je – zašto regulišemo pitanja koja nisu od direktnog interesa za stranku, već su predmet komunikacije i saradnje između samih organa? Kada ne bismo imali te odredbe, ovaj zakon bio bi znatno kraći.
Iako načelno saglasni sa ovim stavom i delimično rasterećen u odnosu na ove odredbe, novi zakon bi donošenjem drugih propisa, pre svega novog zakona o državnoj, odnosno javnoj upravi, kao i novim podzakonskim aktima, mogao i trebao pretrpeti dodatne izmene, odnosno da se ovi članovi i ova pitanja rešavaju u tim zakonima.
Kako bi postupak bio sa jedne strane efikasniji, a sa druge obezbeđivao pravnu zaštiti stranaka u postupku, uvodi se novi koncept rešenja i zaključaka. Naime, rešenja su svi pravni akti na koje stranka ima pravo na žalbu, bez obzira da li se o njima odlučuje o meritumu ili u procesnim pitanjima. Zaključci su, pak, upravni akti kojim se upravlja postupkom, procesnog su karaktera i donese se samo kada je to izričito predviđeno ovim zakonom. Neposredno na zaključak se ne može izjaviti žalba, ali se posredno žalba može izjaviti kroz žalbu na rešenje.
Dakle, time se obezbeđuje da se sa postupkom ne zastaje svaki put kada organ donese neku odluku, uz istovremeno obezbeđivanje da se kroz probijanje rešenja ospori i odluka izneta u zaključku. Zaključak se, po pravilu, donosi u usmenom obliku, a u pisanom kada to stranka zatraži ili je neophodno radi pravilnog vođenja postupka.
Osim gore pomenutih ciljeva i mehanizama za uspostavljanje javne uprave koja je orijentisana ka građanima i privredi, Zakon o opštem upravnom postupku dodatno poboljšava i važeća rešenja. U tom smislu, imajući u vidu uočene nedoslednosti i nedovoljne preglednosti u važećem ZUP-u, u pogledu sistema vanrednih pravnih lekova, kao i potrebu za njegovim pojednostavljenjem i redefinisanjem, predviđeni su posebni slučajevi uklanjanja i menjanja rešenja. Uvodimo, na primer, mogućnost poništavanja rešenja kada rešenje sadrži pogrešno uputstvo o pravnom sredstvu, ili ga uopšte ne sadrži.
Iako stranke, ukoliko rešene sada, iako sadrže istovetne odredbe kao i u trenutno važećem Zakonu o upravnom postupku u pogledu postupanja stranke, ukoliko rešenje sadrži pogrešno, nepotpuno ili uopšte ne sadrži uputstvo o pravnom sredstvu, novi zakon pruža mogućnost stranci da u roku od jedne godine zahteva poništavanje konačnog rešenja.
Sagledavajući postojeći kapacitet uprave, kao i brojne zahteve koje postavlja tekst koji je pred vama, predviđena je odložena primena sa početkom 1. jula 2017. godine, uz istovremenu obavezu harmonizacije posebnih zakona do 1. jula 2018. godine. Ipak, ponoviću da će se odredbe koje se odnose na razmenu podataka iz službene evidencije po službenoj dužnosti početi da se primenjuju u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Da naglasim, ovaj period iskoristiće se za ozbiljno ulaganje, ne samo u izmenu propisa kako bi se usaglasili sa ovim zakonom, već i u obuku službenika, kako bi bili u mogućnosti da ovaj zakon pravilno primenjuju. Za to su već izdvojena sredstva u sklopu sektorske budžetske podrške EU, koja očekujemo da budu obezbeđena, odnosno da budu primljena negde u jesen ove godine. Do tada, kao što sam već spomenula, radimo na ispunjavanju uslova koje za ovakvu jednu vrlo složenu pomoć od 80 miliona evra u tri godine, EU naravno zahteva.
Sprovođenje Zakona o opštem upravnom postupku nije jedino za šta će se, naravno, ta i tolika sredstva ulagati, ali je vrlo bitno da su takva sredstva obezbeđena, jer će proces pripreme i proces transformacije uprave, kako bi mogao da se na adekvatan način ovakav zakon sprovodi, biti veoma složen i dugotrajan, čak i kada on stupi na snagu.
Kao zaključak da kažem da ako bih na kraju morala da izdvojim dve najkrupnije novine, odnosno očekivane promene koje će proizvesti ovaj zakon, onda bih rekla da je to uspostavljanje obaveze da organi, umesto da vide sebe pojedinačno, da svoje poslove vide samo iz ugla svoje uže nadležnosti, ovaj zakon postavlja standard i zahtev da oni svi predstavljaju jednu funkcionalnu povezanu celinu – državu koja služi svrsi, koja je tu da pre svega bude servis građana, da obezbeđuje ostvarivanje usluga i potreba građana na način na koji je to najoptimalnije i najefikasnije.
Istovremeno, šaljemo poruku i građanima da će morati da budu aktivni i da zahtevaju ostvarivanje ovih svojih prava, da očekuju od države i da zahtevaju od države da se ovaj i ovakav zakon, i po svom slovu, i po svom duhu, zaista sprovede. Samim tim svako će da preuzme odgovornost u svom delu postupanja.
Apelujem, kako na građane, tako i na vas, poslanike, da budete aktivni i da imate očekivanja legitimna i legalna od uprave, koja, s druge strane, ima pred sobom sada veliki posao – da sebe transformiše. Ukoliko ne budete imali ta očekivanja, ukoliko ne budete spremni da na pravedan način očekujete i tražite od države da obavlja svoj posao, teško da će državni službenici i zaposleni u drugim službama u celom javnom sektoru biti motivisani da ovako složene zahteve i ispune. Niko ne uči za peticu ako zna da će samo da dobije trojku.
No, na kraju, dozvolite mi da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim očekivanje da će, posle rasprave u načelu i u pojedinostima, predloženi zakon biti usvojen. Hvala.