Reč ima Stanislava Janošević.
(Zoran Krasić dobacuje.)
Šta kažete? Preći ćemo na srpske. Samo pritisnite dugme i ništa više.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.
Poštovani ministri tj. ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, moje ime je Stanislava Janošević i dolazim iz prelepog grada u srcu Banata, dolazim iz Zrenjanina. Malo se opširnije predstavljam iz poštovanja prema Domu Skupštine Republike jer prvi put govorim.
Javljam se po ovom amandmanu ili po osnovu sijaset istovetnih amandmana i smatram da se trebaju odbiti. Već tri dana uporno slušamo neargumentovane govore opozicije i mogu reći da mi je izuzetno žao zbog toga, jer iskreno očekivala sam konstruktivnije predloge obzirom koliko se spremaju.
Zamolila bih sve one koji potiru dobre poteze, mnogi od njih nažalost trenutno nisu u ovoj sali, što je poražavajuće, kada dolaze u ovu salu da se dobro pripreme i nikoga ne obmanjuju, kao što je konstantno slučaj. Zašto to govorim? Tačno je da u gradu Zrenjaninu voda nije u najboljem stanju, ali naš grad je na sveobuhvatno zadovoljstvo dobio kontigent opreme za postrojenje koje će pročišćavati vodu i Vlada RS je podržala naš projekat zahvaljujući upornosti i dobrim potezima, kao i Vladi Republike Srbije, Zrenjanin će, ako verujete, nakon 40 godina dobiti zdravu pijaću vodu.
Grad Zrenjanin na čelu sa SNS će to omogućiti svojim sugrađanima, na šta sam izuzetno ponosna. Hvala vam.

Ovo ima veze.
(Vjerica Radeta, s mesta: Ima, ima. Sve ima veze.)
Sve ima veze. Slažem se sa vama.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Ješić.
(Balša Božović, s mesta: Predsednice, vi ste mene preskočili.)
Vas, nego nema vas u amandmanima. Izvucite molim vas karticu, Gorane, pa da ponovimo.

Hvala.
Nemam stvarno nameru da se treći dan objašnjavamo i ubeđujemo da nije dobro ovo da se uradi, da je celishodnost ovog zakona ta da se što pre povuče i da se izađe sa novim predlogom, ali očigledno ovo je predlog predsednika Vlade i moraju stvari da se ispune, na kraju predsednik Vlade je nazvao službenike grada Beograda, nekim tamo idiotima.
Mislim da je red da ja povučem ovaj amandman, on bolje zna od mene da gradovima i opštinama ne trebaju, očigledno, sredstva, jer zna ko vodi lokalne samouprave, te ovim putem povlačim amandman. Hvala vam.

Hvala.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Maja Videnović, Vesna Marjanović i prof. dr Dragoljub Mićunović.
Da li neko želi reč?
Šta kažete?
Maja Videnović, Vesna Marjanović i prof. Dr Dragoljub Mićunović.
Mislim, ima vaša grupa još nešto malo vremena, zato pitam, da li hoće neko da diskutuje. Ne.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podnela je narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Amandman menja stav 3. tako što predlažem da umesto da odlučite da gradu Beogradu pripada 70% od poreza na zarade, da bude da gradovima pripada 77%, a gradu Beogradu 85% od poreza na zarade.
Svakom je na volju da diskredituje i amandmane i poslanike, time samo o sebi govori, a meni je na volju da vas najdobronamernije upozorim na tri važne stvari. Nikada nemojte govoriti o tome da se daje novac gradu Beogradu. Ljudi u Beogradu i u svim drugim gradovima i opštinama zarađuju novac na teritoriji gde žive. Taj jezik je čudo i verovatno sedeći u ovoj sali, u digresiji, meni je lično žao što nije ministar Vujović, mislim da je njegov zadatak bio i smatram prilično lepim sa vaše strane i hrabrim potezom da umesto njega obavite jedan posao koji nije vaš, ali tako to biva, dakle, jezik je čudo i ako ste pažljivo slušali, onda ste mogli uočiti koliko čudo je jezik. Sklonost centralne vlasti da govori o tome da daje neki novac je naveći bedem svakoj reformi društva i sistema u Srbiji, zato što taj novac ne daje.
Druga prepreka reformama je što se ovde priča o ili stranke jedne o drugima, detinjasto, ne zrelo, ne produktivno, ali uveseljava mnoge od nas takva komunikacija, ili se priča o gradonačelnicima. Ovaj zakon nije ni o strankama ni o gradonačelnicima. Ovo je zakon o ljudima koji žive u Srbiji, i tu se vi i ja slažemo, ja ne sumnjam, ali to niko sem nas dve nije čuo. To je druga velika prepreka, jer naši zakoni nigde ne stavljaju u centar građanina. Ja sam u ovoj sali rekla da je država, da su ljudi i rugali su mi se, osim ministra Selakovića, razumeo je da državu čine ljudi, i ništa više i ništa manje, i da je onda posao onog ko dobije odgovornost na javnim poslovima da brine o ljudima. O tome je ovaj zakon.
Treća velika prepreka je što, osim tog jezika da dajemo nekome novac, osim toga što ne stavljamo građanina u centar svakog zakona i u jezik kojim komuniciramo u ovoj sali, treća velika prepreka je što na jedan potpuno neodgovarajući način pokušavamo da rešimo problem i ravnomernog razvoja i dovoljno novca za sve što treba ljudima koji žive u opštinama, a da niko ne vodi dijalog kako hoćemo da izgleda Srbija, regionalno, po opštinama, po gradovima. To su tri velike prepreke i te tri su prepreke, manje, više, u vašoj nadležnosti.
Šta znači, procenat koji ja amandmanom tražim da bude veći za Beograd? Zarada, porez na zarade, i to govorim zbog ljudi koji možda prate, možda ne prate, to je njihovo pravo, moja je obaveza da objašnjavam šta će da ima se desi zbog toga što se menja zakon, dakle, porez na zarade je u proseku u nekoj opštini na prosečnu zaradu od 40 hiljada, odnosno bruto zaradu, sasvim grubo govorim, od 65 hiljada negde oko 6.500. To su ljudi koji tu zaradu, molim vas da ne dobacujete o amandmanu, ako hoćete da poštujete predsednicu skupštine, koja sa teškoćama pokušava da napravi red. Ako imate nešto da mi kažete, izvolite tražite repliku, dobićete repliku.
Mogu da nastavim?

Možete što se mene tiče. Replike nema, na dobacivanja ne reagujem.

Zahvaljujem.
Nedostaje političke kulture na mnogo mesta, ne kod vas.

Samo vi pričajte o amandmanu, vas molim, kasno je, da ne reagujemo. Hoćete, molim vas da nastavite.

Da nastaviću, nije problem.
Dakle, porez na zarade, u tom iznosu od 6.500 delite na ili 50-50, kako je bilo, ili 80-20, ili koliko god. To je novac koji su ljudi zaradili u toj opštini gde žive, i u Beogradu, i u Novom Sadu, i u Crnoj Travi, i u Nišu, i u Beloj Palanci, Subotici, gde god hoćete. To nije novac koji bilo ko bilo kome daje. I taj jezik je vrlo važan da se izbaci iz upotrebe, jer će ljudi to čuti, čuće i vas i sve nas koji budemo izmenili način na koji govorimo o novcu iz koga se i vi plaćate i ja se plaćam, oni zarađuju taj novac, da bi brinuli o dobrom upravljanju, da bi imali sve potrebe zadovoljene.
Zašto je važno da razgovaramo onda da Beogradu ne treba uzimati više nego što mu se uzima? Zato što ja znam koliko je zgodno širiti, kako da vam kažem, kroz Srbiju taj Beograd, on uzima sve, a o nama jadnima u Centralnoj Srbiji, u Vojvodini niko ne brine. To nije dobro, nije zdravo imati animozitet prema svom glavnom gradu. Ovim ga hranite, ne namerno. Mislim, ne govorim ni o čemu ružnom, nego kažem prosto da će to da proizvede negativne posledice bez potrebe.
Kada Beograd napreduje, onda možete da računate i na regionalni razvoj, ali stvarno na regionalni razvoj ne možete da računate ako ne napreduju gradovi, ako nema dijaloga o tome šta znači regionalni razvoj za Srbiju. Da li će ili neće biti dobrog upravljanja? Sami ste rekli, prethodni zakon koji ovim menjate, gde smo izmenjali 50-50 na 80-20, imao je dobru nameru. To je etika namera, od toga koristi nema, samo zla. To je ono – hteo sam, dobro. Nema veze što si ti hteo, važno je šta si ti uradio, to je etika odgovornosti. Pa je onda u analizi uočeno da su oni koji su vodili opštine novac koji je trebao da bude upotrebljen za podizanje kvaliteta svakog građanina koji živi upotrebljen pogrešno. Nemojte da se to desi i sa ovim zakonom. Hvala.