Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, uvaženi predstavnici Državnog veća tužilaca, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku svog izlaganja želeo bih da kažem da podržavam predloge koji su danas na dnevnom redu. Dakle, podržavam sve kandidate koji su danas predloženi za sudije, koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, kao i kandidate za zamenike javnog tužioca i ne sumnjam uopšte ni u biografije, ni u vaš odabir, ni u sistem kriterijuma, ni u sistem ocenjivanja.
Ubeđen sam da ćemo danas izabrati dobre kandidate na ove funkcije, uprkos tome što su predstavnici nekih stranaka, mahom stranaka bivšeg režima, danas imali neke zamerke. Ako mene pitate, to su bile potpuno neosnovane zamerke. Ali, imali smo priliku da čujemo opet, odnosno da vidimo opet neki selektivni pristup tome. Dakle, uporno zaboravljaju u svojoj kritici da se osvrnu na jedan period, na jedan vrlo važan period, period 2009, 2010. godine, kada su sprovodili taj reizbor sudija, kako oni to kažu – reformu sudstva. Podsetiću vas da je Venecijanska komisija tu reformu sudstva ocenila kao katastrofalnu.
Znam da stanje u pravosuđu nije sjajno, možda nije najbolje u ovom trenutku, ali s obzirom šta smo nasledili, s obzirom kakav devastiran sistem pravosuđa smo nasledili, mislim da smo na dobrom putu da napravimo jedan efikasan i dobar sistem pravosuđa i da vratimo poverenje građana u sudstvo.
Podsetiću opet, Venecijanska komisija je utvrdila da je reforma pravosuđa bila katastrofalna 2009. godine. Opet moram da postavim pitanje – kad smo već ulazili u meritum, da li su kriterijumi bili dobri, da li je sistem ocenjivanja bio dobar, zašto nismo se setili nekog ranijeg perioda kada je reč upravo o tim kriterijumima i o tom i takvom ocenjivanju, ali dok je vlast u zemlji vršila jedna druga stranka koja se danas podelila u nekoliko frakcija, a tada je bila jedna stranka i predvodila, odnosno činila svu vlast u ovoj zemlji?
Ispred mene imam dokument koji smo nekoliko puta i čitali, ali zbog građana Srbije ne bi bilo loše da se prisetimo kako je to izgledalo u njihovo vreme. Ispred mene je dokument koji su potpisali predsednik opštinskog odbora jedne stranke, pogađajte, verujem da svi pretpostavljate o kojoj je stranci reč, dakle, u pitanju je DS, pa predsednik opštinskog odbora DS Slavoljub Mitov, ali i predsednik Skupštine opštine tada Vlasotince Srđan Šušulić su potpisali jedan dokument gde su kandidati tadašnji za sudije i tužioce karakterisani i ocenjivani. Oni koji su okarakterisani u ovom dokumentu kao okoreli neprijatelji DS, pretpostavljate da nisu izabrani, oni koji su okarakterisani kao prijatelji, kao članovi, kao simpatizeri, sigurni glasači DS, oni su, naravno, reizabrani, pa je to izgledalo ovako.
Neću sada navoditi imena, ali jedan od kandidata, predsednik suda od 2000. godine, lomio se između DS i DSS, prevagnuo trenutni interes, te se smatra DSS-ovcem. U principu pošten, ali nekomunikativan i nepreduzimljiv, zaslužuje šansu. To je bila jedna od preporuka i glavnih razloga zbog čega je neko bio izabran za sudiju ili ne. Onda sledeći kandidat, kaže – simpatizer, supruga član DS, pošten, vredan, sa strane gledano nekorumpiran, desetak godina unazad pruža svu pravnu pomoć DS. Verovatno najbolji u sudu. Ambiciozan, zaslužuje da napreduje. Zainteresovan za apelacionog sudiju u Nišu. Nesporan. Za sledećeg kandidata kaže: povučen, miran, vredan, verovatno pošten, iskusan, simpatizer stranke, nezainteresovan za politiku, bivši socijalista, sarađivao bez pogovora, nesporan. Onda ide sledeći, kaže – miran, pravedan, povučen, pošten, apolitičan. Jedina mana – suprug bivši predsednik JUL-a. Sada apolitičan, nespornih sudskih kvaliteta. Onda ima, e, ovo je dobro. Kaže – kandidat taj i taj, izvršni sudija, ali bez autoriteta. Kaže – pošten, ali neupotrebljiv zbog alkohola, i sam se nada penziji. Pa su tako isto preporuke davane i za javne tužioce u Vlasotincu. Pa je za zamenika opštinskog javnog tužioca rečeno da od osnivanja je simpatizer stranke, siguran glas, pošten, nekorumpiran, nedovoljno preduzimljiv i u senci tužioca. Upotrebljiv, nesporan za zamenika osnovnog javnog tužioca u Vlasotincu.
Ovo je, dame i gospodo, slika i prilika kakvo je stanje u sudstvu bilo i kakvo smo stanje u sudstvu nasledili. Ovo je klasičan primer kako je jedna stranka, dok je vršila vlast u zemlji, sprovodila reizbor sudija, odnosno tu, kako oni kažu, reformu pravosuđa. Članstvo u političkoj partiji, tada vladajućoj DS, bilo je sve na svetu.
Srpska napredna stranka, sa premijerom Aleksandrom Vučićem, čini svakodnevne napore. Taj posao nije lak u odnosu na to šta ste nam ostavili, ukupno stanje u društvu, mislim, da Srbija postane moderna i uređena evropska zemlja. Današnjim predlogom odluka koje ćemo danas, nadam se, usvojiti, odnosno sutra u danu za glasanje, činimo dodatni napor, preduzimamo korake da Srbija to i postane, da se vrati poverenje naroda i građana Srbije u pravosudni sistem, da sudstvo postane nezavisno i da podignemo nivo kvaliteta rada u Srbiji.
Pozivam vas da u danu za glasanje podržimo ove predloge. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Maja Videnović, a neka se pripremi Aleksandar Martinović.

Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Držanog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, dobrodošli u parlament.
Danas imamo izuzetno važnu temu koja je na dnevnom redu o kojoj bi trebalo da razgovaramo i danas zapravo govorimo o stabilnosti društva, o pitanju pravde, vladavine prava, pravne sigurnosti, to bi sve nas, kao odgovorne ljude, trebalo posebno da interesuje. Pitanje osećaja dostupnosti pravde koje opterećuje svaku našu građanku i građanina možda je najvažnije pitanje o kojem bi mi trebalo da razgovaramo. A ko je, ako ne parlament, mesto da o tome povedemo razgovor?
Izbor sudija i tužilaca, u tom smislu, tema su o kojoj odgovorni ljudi moraju da govore u širem kontekstu od samih biografija koje smo danas imali prilike da slušamo, koje su pred nama i prostim uvidom u njih možemo da se informišemo. Širi kontekst od toga zaslužuje našu pažnju i mislim da je to tema o kojoj bi danas trebalo da se razgovara. A taj kontekst koji opterećuje naše društvo je, nažalost, alarmantan. To ne govorim ja, to govori sama struka, to su izveštaji koji su na našem Odboru za pravosuđe u prethodnom mandatu i u prethodnim godinama bili razmatrani. To je, na kraju krajeva, i izveštaj o napretku Evropske komisije za 2015. godinu, gde oni posebno analizirajući poglavlja 23. i 24, a to je, podsećam vas, kao što je moja koleginica Gordana Čomić signalizirala, najvažniji proces koji je pred svima nama, to je pitanje pravosuđa, ljudskih prava, sloboda i bezbednosti.
Oni u izveštaju o napretku kažu da je zabrinjavajuće niska ocena data što se tiče oblasti pravosuđa, sa tri stvari koje su apostrofirali, a koje smatram da su kontekst o kojem bi mi danas trebalo da razgovaramo, kada govorimo o kandidatima za izbor sudija i za javne tužioce. Oni, dakle, kažu, citiram, da nezavisnost sudija i javnih tužilaca nije obezbeđena u praksi zato što postoji prostor za politički uticaj na regrutovanje i izbor sudija i javnih tužilaca, da je pravosuđe sporo, čemu smo svi svedoci i znamo, a broj nerešenih predmeta je značajan, a to je najvažnija stvar kada imamo one ocene građana o dostupnosti pravde i nešto što njih najviše opterećuje, kao i da česte promene zakonodavstva i nedovoljna obuka čine pravno okruženje neizvesnim.
Nadalje, u izveštaju o napretku Evropske komisije kaže se da predstavnici vlasti i dalje javno komentarišu suđenja i istrage koje su u toku, što predstavlja i potcenjivanje i umanjivanje nezavisnosti pravosuđa, iako zakoni i drugi propisi predviđaju dodelu predmeta slučajem, slučajna raspodela predmeta se ne sprovodi. Uvek izuzeci od tog pravila su česti, a to je posebno problem sa kojim se suočava javno tužilaštvo. Važnije od zabrinutosti Evropske komisije, a što stoji decidno u ovom izveštaju, je zabrinutost koju osećaju građani, zabrinutost koju sam sigurna osećate vi, kao predstavnici tužilaštva i sudstva.
Kada govorimo o nedopustivo sporim postupcima, to su problemi koje vi, gospodo, iz tužilaštva najbolje znate. Ja ću samo da se osvrnem na nekoliko stvari. Od uvođenja novog Zakonika o krivičnom postupku imamo tužilačku istragu, imamo činjenicu da danas tužilac ima jedan radni dan u svojoj radnoj nedelji za posao za koji je istražni sudija imao pet radnih dana. Posledično građani trpe, posledično svi procesi i svi postupci traju duže.
Imamo činjenicu da imamo u tužilaštvima manjak daktilografa i upisničara, problem je što to takođe dodatno usporava proces, što opet za posledicu ima činjenicu da to trpe građani. Imamo manjak daktilografa i upisničara, trpi pravda građana, taj njihov neki slučaj, za njih jedina pravda, jedina borba koju oni imaju. A zbog čega imamo manjak? Zbog toga što imamo zabranu zapošljavanja, koja se, nažalost, ne primenjuje, a toga smo svedoci svakog dana. Moje kolege su govorile o istoriji vaše borbe za nezavisnost, za samostalnost, za očuvanje profesije i na tom putu te borbe imate svu našu podršku, od toga da vas je birala jedna partija, pa jedna stranka, pa jedna grana vlasti, to je sada vaša borba, apsolutnu podršku imate u tome. Izazovi sa kojima se vi suočavate u tom procesu su veliki i tu sada je i do vas da ti procesi budu nesporni.
S tim uvezi najblaže rečeno, kada govorimo o izboru tužilaštva, prevashodnom zamenika javnih tužilaca izaziva nelagodu činjenica da taj postupak izbora ipak nije bio transparentan. Činjenica da kandidati koji nisu prošlo nemaju javnu rang listu, da nemaju informaciju o tome koliko je njihovo krajnje bodovanje, da nemaju rang listu, da nemaju ni mogućnost da se informišu, niti su dobili obrazloženje da nisu prošli, niti postoji mogućnost da oni prigovore na postupak i na rang listu koja je doneta.
Verujem da su to stvari koje opterećuju taj proces. To su stvari koje izazivaju ozbiljnu sumnju, za koju sam sigurna da nije u vašem interesu, ali mene kao odgovornu poslanicu onemogućavaju u tome, da ja ove ljude podržim nezavisno od vaših biografija, prosto sam postupak izbora izaziva sumnju koja onemogućava da se tako nešto podrži.
Danas smo u diskusiji i juče, kada su ovlašćeni predstavnici govorili imali jedno neverovatno nerazumevanje naše uloge, a važnije od naše uloge, govorim o našoj obavezi, kao narodnih poslanika i kao odgovornih ljudi. Ne moram da vas podsećam koleginice i kolege na Ustav, lako vam je dostupno i jasno stoji da je tužilaštvo samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjenih dela, preduzima radnje za zaštitu zakonitosti i važnije od toga, da i tužioci i zamenici tužioca za svoj rad i za rad tužilaštvo odgovaraju neposrednom višem i odgovaraju Narodnoj skupštini. Da je ovo apsolutno prostor za dijalog da razgovaramo o svim problemima sa kojima se danas pravosuđe i sudstvo i tužilaštvo suočava.
Kada govorimo o nekoliko problema, ja ću samo stavljajući prostor i mojim kolegama da se osvrnem na tri najznačajnija koji ne opterećuju samo vas, koji opterećuju našu državu, koji opterećuju vladavinu prava, koji opterećuju svakog građanina i građanku, a to su problemi zastarelosti. Problem koji na žalost nekoliko godina više nego primera, a to curenje informacija iz istrage i pritvora. To su podaci koji su spomenuti ne samo o izveštaju o napretku Evropske komisije, svega smo svedoci. To je kršenje pretpostavke nevinosti koja takođe, spada u ono o čemu bi danas trebalo da govorimo.
Kada govorimo o curenju podataka o ličnosti i kršenju prezunkcije nevinosti, koja na žalost postala praksa, a mi tu govorimo o nekoliko problema sa kojima se mi kao društvo suočavamo. Prvi od tih problema, je da određene ličnosti proglašava krivom pre nego što je postupak započeo. Da je to najgrublje i najbrutalnije kršenje pretpostavki nevinosti, da sa druge strane taj medijski linč protiv koga određeno lice, protiv koga se vodi medijska hajka prolazi, predstavlja i svojevrsan pritisak i na tužilaštvo i na sudu. U takvoj atmosferi organizovane kompanije, brutalno kršenje pretpostavke nevinosti, jako malo prostora ostaje za nezavistan postupak.
Kada govorimo o curenju informacija iz istrage i iz pritvora, to je nešto na šta država, nažalost i tužilaštvo ne reaguje više godina. Po pravilu informacije iz pritvora i istrage se pojavljuju, po pravilu, u istim medijima, ljudi se proglašavaju krivim pre nego što su postupci okončani. Kada se eventualno donesu pravosnažne presude, oslobađajuće, tako nešto ne postoji prostor da se vidi.
Ono što je, nažalost, simbol udara na pravnu državu i na vladavinu prava je skandal koji se desio u izbornoj noći 24. aprila ove godine, kada je pod okriljem noći i organizovana grupa bandita sa fantomkama srušila deo centra Beograda. Mnogo arlamantije od toga, da imamo nedopustivo, a ja znam da vi to dobro znate i da delite to mišljenje, ne samnom, nego sa svim građanima ove zemlje, nedopustivo je ćutanje države od šest meseci, nedopustivo je ćutanje tužilaštva o tome šta se desilo. I, da li je moguće da nemamo odgovor na to da neko u sred noći ruši deo grada, da nema odgovornog to je, da niko ne reaguje na pozive građana koji zovu policiju, da niko ne odgovara na pozive i na pomoć. To nedopustivo ćutanje države, kakvu poruku građani dobijaju kada zbog takvog skandala, koji predstavlja zapravo oguljeni udar na pravnu državu, nema odgovora, kako običan građanin može da se oseća zaštićeno i šta on može da očekuje kada ovako oguljen primer ne dobije odgovor.
Da privedem kraju od izabranih sudija tužilaca za koje zbog sumnju postupak i zbog svega ovoga što sam govorila, lično ne mogu da glasam, ali bez obzira na to uz potpunu izvesnost da će oni biti izabrani, želim im svu sreću u radu. Želim da budu čuvari pravde, ustavnog poretka, da budu hrabri, da budu istrajni u odbrani nezavisnosti svoje institucije i da budu istrajni u odabrani nezavisnosti svoje institucije i da budu istrajni odabrani prava. Hvala vam na pažnji.

Hvala vam. Nadam se da prezunkcija nevinosti važi za sve u državi. Hvala vam, složili smo se.
Poštovani narodni poslanici, saglasno 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, kako sam juče i najavila.
Reč ima Aleksandar Martinović, a neka se pripremi Jasmina Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS će, kao i na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu da glasa za sve kandidate koji su predloženi za zamenike, odnosno za zamenika javnog tužioca i za sve kandidate koji su predloženi od strane Visokog saveta sudstva za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a zbog građana Srbije koji možda prate ovaj prenos, želim da kažem i to da ćemo glasati, naravno, i za sve druge predloge koji su danas na dnevnom redu, a kojima još nije bilo reči, a to je predlozi odluka koji se tiču izmena u radnim telima Narodne skupštine Republike Srbije.
Obično se u javnosti stvar utisak da su institucije, kao što je Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca puke produžene ruke vlasti ili najveće političke stranke. Želim da kažem da to naprosto nije tačno i kao najbolji dokaz za to je, a evo ja ću, kao predsednik poslaničke grupe SNS da postavim dva pitanja i očekujem da na ta pitanja dobijemo danas odgovore.
Jedno pitanje je upućeno predstavnicima Državnog veća tužilaca. Zanimalo bi me zašto je Državno veće tužilaca predložilo gospodina Lazara Lazovića, sudijskog pomoćnika za zamenika javnog tužioca za Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, a ne neke druge kandidate iz reda tužilačkih pomoćnika koji su imali bolju ocenu na ispitu za proveru stručnosti i osposobljenosti?
Takođe želim da pitam, predstavnika Visokog saveta sudstva kada će biti donet pravilnik o kriterijumima i merilima za izbor sudija, imajući u vidu činjenicu da je Narodna skupština još u decembru prošle godine usvojila izmene Zakona o sudijama, da su tim izmenama zakona predviđena obaveza ispitivanja kandidata i te odredbe se primenjuju od 1. septembra 2016. godine, a Pravilnik još uvek nije usvojen? Očekujem da mi predstavnici Državnog veća tužilaštva i predstavnici Visokog saveta sudstva na ova dva, veoma ozbiljna pitanja odgovore.
Danas je bilo reči o mnogim temama koje nisu neposredno vezane za sam izbor zamenika javnog tužioca i za sam izbor sudija i na neki način je to razumljivo i logično. Da li postoji u svetu pravosuđe, kada kažem pravosuđe, onda mislim i na sudove i na javna tužilaštva, koju su baš svima po volji i da li postoji igde idealan pravosudni sistem. Naravno da ne postoji. Mi težimo da naš pravosudni sistem bude bolji nego što je danas, a pogotovo bolji nego što je bio pre nekoliko godina.
Što se tiče SNS, mi ćemo podržati sve predloge, a znam da se pripremaju, da se priprema veliki broj zakona iz oblasti pre svega krivičnog prava koji će imati za svrhu pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije u svim sferama društvenog života.
Ono što je važno da se kaže, to je da postoje mnogi slučajevi iz naše društvene stvarnosti koji nisu dobili svoj sudski epilog. Neki koji su vodili ovu državu, bili predsednici Vlade Republike Srbije, bili su na funkciji saveznog ministra unutrašnjih poslova, neki drugi koji su sproveli reformu pravosuđa 2008, 2009. i 2010. godine, neki koji su praktično do 2012. godine bili gospodari života i smrti, u Srbiji danas spočitavaju SNS, Ministarstvu pravde, ali pre svega predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, zašto neki predmeti nisu rešeni, zašto su neki predmeti zastareli.
Iz toga kome se pitanje postavlja, jasno je kakva je namera onih koji ta pitanja postavljaju. U suštini, i DS i sve njene političke derivate baš briga i za Savamalu i za Kosmajca i za Miškovića i za privatizacije i za vinograde i ne znam ni ja za šta, njihova politička meta je Aleksandar Vučić i to građani Srbije treba da znaju.
Pola onih što govore o Savamaloj, sumnjam da su ikada bili tamo. Oni što kukaju nad sudbinom, kako oni kažu, vlasnika, ali nelegalnih objekata koji su porušeni u tom delu Beograda, su plaćeni iz inostranstva. To su priznali čak i njihovi mentori. Dakle, svi oni koji organizuju proteste poput „žute patke“, „ne davimo Beograd“, oni za to dobijaju novac iz inostranstva. I, pored tog novca, na tim skupovima ne možete da vidite više od 200 ili 300 ljudi. I onda vam je premijer Vučić, koga stalno optužujete za tu famoznu Savamalu, lepo rekao - ja ću sam da podnesem ostavku ako ne budem mogao da skupim više ljudi u jednoj mesnoj zajednici nego što vi skupite u centru Beograda, na navodnim protestima zbog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici.
Nije vas briga da imamo bolje pravosuđe. Nije vas briga da građani žive sigurnije. Nije vaša briga da imamo manje kriminala u Srbiji. Vaša briga je kako da što jače udarite po predsedniku Vlade. Ali, ono što meni nije jasno, kako to da ne vidite da vam to izaziva kontraefekat. Što vi više udarate po Aleksandru Vučiću, narod Aleksandra Vučića više ceni, i što vi više pričate o Savamaloj, o navodno nelegalnom rušenju, o fantomkama, što više optužujete Aleksandra Vučića, njegova popularnost u narodu raste.
Evo, ja vas molim, kao predsednik poslaničke grupe SNS, nemojte jednom u tri meseca da organizujete proteste poput „žute patke“. Svaki dan to radite, jer je to nama u interesu. Što vi više napadate Aleksandra Vučića, narod ga više voli. Znači, svaki dan protestujte i opravdajte, na kraju krajeva, novac koji dobijate iz inostranstva da bi organizovali proteste u centru Beograda, gde, uzgred budi rečeno, ne možete da skupite više od 200 ili 300 ljudi.
Što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala, u vreme kada je ovom državom vladala DS niste mogli ni da pomislite da neko može da pokrene postupak protiv Miroslava Miškovića, poput ljudi kao što je Kosmajac. Dakle, ne da postupci nisu pokrenuti, niste mogli da pomislite da neko uopšte u te ljude može da dirne.
Mi smo pokazali snagu, pokazali smo da niko nije jači od države. Da li je svako sa tom presudom zadovoljan? To je jedna druga tema, ali je činjenica da je borba protiv organizovanog kriminala, protiv kriminala koji je ekonomski ojadio našu državu, započela i da se vodi punom parom. Kamo lepe sreće da je ta borba vođena i mnogo ranije. Srbija danas ne bi imala ovoliko ekonomskih problema koliko ih ima, i Vlada Srbije i Narodna skupština Republike Srbije ne bi bili u situaciji da donose teške i nepopularne mere kojima moramo da rešavamo ekonomske probleme koje smo nasledili 2012. godine.
Juče su se neki hvalili tekovinama 5. oktobra. Možda bi građani Srbije voleli da svoj sudski epilog dobiju i pojave kao što su paljenje ove zgrade, koja je 5. oktobra bila zgrada Savezne skupštine, danas je zgrada Narodne skupštine, da svoj sudski epilog dobije i to ko je upadao noću sa fantomkama i naoružan sa automatskim puškama u Saveznu upravu carina, u NBS, da svoj sudski epilog dobije i pojava kako je moguće da u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine zgrada Skupštine Grada Beograda se pretvori u magacin dugih cevi, pa da vidimo ko je to i pod kojim okolnostima sproveo ne 24, nego 524 pljačkaških privatizacija, ko je to npr. po Srbiji prodavao šećerane po tri evra. Polako, Keno, pivo stiže kasnije. Ko je taj ko je mogao da sadi vinograde u novembru mesecu i da za to dobije subvencije kao da ih je sadio u aprilu mesecu?
Dakle, ima mnogo toga što bi građani Srbije želeli da saznaju, a što do današnjeg dana nije dobilo svoj sudski epilog.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Predsednice, tema.)

Jeste. Priča o nefunkcionisanju pravosudnog sistema u vreme vladavine političke stranke kojoj vi pripadate, o čemu su govorile i vaše kolege, samo u kontra smeru.

Pošto je ovde bilo reči o tome da bi neki narodni poslanici nešto želeli da saznaju od predstavnika pravosudnih institucija, od tužilaštva, od sudova, evo, valjda imam i ja pravo kao narodni poslanik da pitam šta je sa ovim slučajevima o kojima sam govorio.
Ja bih voleo da svoj sudski epilog dobije i priča oko toga ko je opljačkao Razvojnu banku Vojvodine, da svoj sudski epilog dobije i pojava kao što je pljačkanje Fonda za razvoj AP Vojvodine i Fonda za kapitalna ulaganja i kako je moguće da npr. 2007, 2008, 2009, 2010. godine imate asfaltiranja po Vojvodini koja se vrše noću, u zimsko doba, kada niko živi ne asfaltira, bez javnih nabavki, kada su ti poslovi plaćeni, a nikada nisu urađeni i onda je budžet Vojvodine oštećen za ko zna koliko miliona evra.
Ja bih voleo da svoj sudski epilog dobije i pojava kao što je izgradnja Doma za smeštaj dece ometene u razvoju u Novom Bečeju, u tzv. dvorcu Heterlend. To je dvorac samo po imenu. Na licu mesta to je jedna ruševina, koja apsolutno nije podobna ne da se smeste deca ometena u razvoju, nego golubovi i vrapci.
Juče je jedan od poslanika bivšeg režima nama navodno ispostavio račun da mi treba da odgovaramo zašto nije urađen taj dvorac u Novom Bečeju za decu ometenu u razvoju. Ja samo želim da ga podsetim da je rok za završetak radova bila 2012. godina, kada je DS suvereno vladala AP Vojvodinom i ona je finansirala taj projekat.
Dakle, ima mnogo pojava u Srbiji koje nisu dobile sudski epilog, a evo mi narodni poslanici SNS, a verujem i ogromna većina građana Srbije bi volela da to dobije svoj sudski epilog i da vidimo ko je to pljačkao Srbiju, ko je to pljačkao Vojvodinu punih 12 godina, a da za to nikada nije odgovarao. Juče je bilo reči o tome kako država navodno pljačka lokalne samouprave zato što, Bože moj, opštinama više neće ostajati 80% od poreza na zarade, nego 74%, a gradovima 77%.
Voleo bi da svoj sudski epilog dobije i pojava, kao što je npr. pljačkanje Inđije, da svoj sudski epilog dobije i pojava kao što je pljačkanje Kragujevac, kao što je pljačkanje Novog Sada, kao što je pljačkanje Niša. Samo da vas podsetim, grad Niš je u jednom periodu svoje istorije vođen od čoveka čije je najveće političko dostignuće bilo to što je rekao građanima Niša – sve račune za struju u bure, zapalite te račune u buretu i tako se borite protiv režima Slobodana Miloševića, a kad je došao na vlast, onda je za 600 puta povećao cenu električne energije i zaboravio na to kako je u buretu u Nišu palio račune za električnu energiju.
Ja bih na primer voleo, žao mi je što, izvinjavam se vama, gospođo predsednice, ću to sada da uradim sa mobilnog telefona, znam da nije pristojno, ali nemam drugi način pošto nisam uspeo da odštampam. Juče me je kolega Ješić uputio na neki stočni vašar gde treba da ričem i mučem i nemam ništa protiv, radiću i to ako treba, ali evo, crno na belo. Dakle, iz Agencije za privredne registre, da ne mislite da sam ovo dobio ne znam ni ja od kakve tajne službe – „Milk republik“ D.O.O. Novi Sad, aktivno privredno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću, sedište – Novi Sad, Temerinska 50, datum osnivanja – 14. septembar 2015. godina, PIB taj i taj, jedan od suvlasnika, i to udeo od 45%, Goran Ješić.
(Milorad Mirčić, s mesta: Ko je krao?)
E sad, ko je krao, gospodine Mirčiću? Krao je onaj ko je snabdevao KC Vojvodine mlečnim proizvodima, a da prethodno nije sproveden postupak javne nabavke i onda je KC Vojvodine, do pre nekoliko meseci, dok nismo promenili vlast u Vojvodini, po tri, četiri, pet puta većim cenama plaćao za bolesnike, za ljude koji se leče u KC Vojvodine mleko, jogurt, sir, itd, ovoj firmi čiji je jedan od suvlasnika gospodin Goran Ješić, koji mene šalje na Novosadski sajam da ričem i mučem, i ja ću to da radim, ali nikad neću da se bavim ovakvim stvarima.
Ja bih npr. voleo da ovo dobije svoj sudski epilog. Da vidimo kako je moguće da neko ko je do 2000. godine bio apsolutni anonimus, sad odjedanput ima penthaus u Beču, vilu na Tatarskom brdu i firmu koja je do pre nekoliko meseci, bez tendera, snabdevala KC Vojvodine mlečnim proizvodima.
Što se tiče diskusija nekih drugih kolega, ja imam razumevanje za to što nisu do kraja u toku sa zakonima koji važe u Republici Srbiji, ali prosto zbog građana Srbije želim da kažem da se pravosudni sistem u Srbiji promenio. Prekršajni sudovi su deo sudske vlasti, a to je definisano Zakonom o uređenju sudova i mislim da je to sasvim logično. Prekršaji su delikti, neko za delikte mora da odgovara i neko delikte mora da sudi. Ko to drugi može da radi nego sudovi. Dakle, prekršajni sudovi su sastavni deo sudske vlasti. Ovo govorim da oko toga ne bi bilo bilo kakvih dilema.
Konačno, kada je reč o samim kandidatima, neću pominjati ničije ime. Prosek studiranja je važan, ali ne i jedini kriterijum za izbor nekoga na funkciju zamenika javnog tužioca ili za izbor sudija. To kažem kao neko ko je i sam imao visok prosek na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Zbog građana Srbije, želim da kažem da je to samo jedan od kriterijuma. Jedan od kriterijuma koji je, nadam se, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca imao u vidu prilikom predlaganja ovih kandidata.
Pored ovog kriterijuma, postoje i neki drugi kriterijumi.
(Milorad Mirčić, s mesta: Koji?)
Koji, gospodine Mirčiću? Trebali ste malo da se uputite kad već dolazite na sednicu Narodne skupštine. Visoki savet sudstva je razgovarao sa svim kandidatima za sudije koji su se prijavili na konkurs i traženo je mišljenje od sudova u kojima su ti kandidati radili, odnosno od drugih organa u kojima su radili pre nego što su se kandidovali za sudijsku funkciju. Dakle, Visoki savet sudstva se rukovodio unapred definisanim kriterijumima i merilima. Ja se nadam da ćemo mi izabrati najbolje moguće kandidate koji su nam predloženi od strane Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, a praksa će da pokaže da li se ti ljudi snalaze na poslu koji će da rade ili ne.
Nemojte da zaboravite, ovi ljudi koje mi, verovatno sutra, biramo na sudijsku funkciju biraju se na period od tri godine. To je neka vrsta probnog rada, oni će za te tri godine da pokažu da li su sposobni da budu sudije ili ne.
Samo još jednu malu digresiju da napravim, a opet zbog građana koji prate ovaj prenos. Jedan od kolega narodnih poslanika je rekao da su ljudi studirali po 28, 24, 25 godina. To su godine života u kojima su oni završavali svoje studije. Dakle, nije to dužina studiranja, nego godine života kada su stekli fakultetsku diplomu. Idealno bi bilo da svi završe fakultet u roku, ali s druge strane ne upišu svi fakultet sa 18 i 19 godina i nisu svačije životne okolnosti podjednake.
Ja sam upisao fakultet sa 18 godina, a znam neke moje kolege koje su ga upisale sa 22. Onaj ko je upisao fakultet sa 22 godine ne može da ga završi u 23 godini. Mora da ga završi malo kasnije. Neko se zaposlio, nakon što je završio srednju školu. Neko je zasnovao porodicu. Ima i takvih kandidata. Ne želim da spominjem imena, nije pristojno. Neko je dobio dete. Sve je to malo prolongiralo završetak studija, ali prosto ne radi se o tome da je bilo koji kandidat studirao 28 godina. To je mislim i fizički nemoguće, nego su to godine života kada su ljudi stekli svoju fakultetsku diplomu.
Naravno, gospodo, vi iz Državnog veća tužilaca i iz Visokog saveta sudstva, sada je na vašoj savesti da ste nam predložili najbolje moguće kandidate. Kao odgovorna politička stranka, kao stranka koja je duboko svesna da upražnjena mesta u našim tužilaštvima i sudovima moraju da se popune da ne bi došlo do paralize pravosudnog sistema, poslanička grupa SNS će glasati za sve predložene kandidate u najboljem uverenju da glasamo za one koji su zaista najbolji, a još jedanput vas molim, vas iz Državnog veća tužilaca i gospodina Tomića iz Visokog saveta sudstva, ako možemo da dobijemo odgovore na ova dva pitanja koja sam postavio, jer mislim da su to pitanja koja interesuju i ljude koji rade u javnim tužilaštvima i ljude koji rade u sudovima. Zahvaljujem se još jedanput.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)

Reč ima narodni poslanik Miloš Bošković, po Poslovniku.
(Goran Ćirić, s mesta: Pomenuta je DS.)
Sve je u redu, samo Poslovnik ima prednost.
Izvolite.

Samo bih hteo da ukažem na kršenje Poslovnika, član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Najveći deo govora ovog govornika je bio vezan za neke nerazjašnjene sudske procese, za neke fabrike, itd, ali to zaista nije tema u ovom trenutku. Bilo bi dobro da se držimo teme iz poštovanja prema građanima koji ovo prate, da budemo efikasniji iz poštovanja prema ljudima koji su ovde došli kao gosti, koji su izašli sa svojih radnih mesta i posvetili vreme na, pa čisto da ispoštujemo i da budemo efikasniji i da se držimo teme. Hvala.