Nema više niko prava na repliku.
Na osnovu člana 104. stav 3, pročitajte, niko više nema pravo na repliku.
(Balša Božović, s mesta: Vređate me, a nemam pravo da govorim. Kakav je to način?)
Niko vas nije uvredio, gospodine Božoviću, ako je čitao stenogram vašeg govora.
(Balša Božović, s mesta: Zašto nemam pravo da govorim kada mi se lično obratio?)
Gospodine Božoviću, lično vam se obratio tako što je čitao vaš stenogram.
(Balša Božović, s mesta: Ne sme da mi se lično obraća.)
Ako je to lično obraćanje…
(Balša Božović, s mesta: Imam pravo na repliku.)
Nemate pravo na repliku.
(Balša Božović, s mesta: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku, izvolite.

Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine, gospodine Arsiću.
Zamolio bih vas, pošto to ne liči na vas, da ne onemogućavate narodne poslanike da kažu nešto što misle samo zato što su pripadnici opozicione političke opcije. To zaista vama ne priliči. Svašta smo imali prilike da vidimo u ovoj Skupštini, ali to još uvek od vas ne. Zato vas molim, kada su neistine u pitanju, a pomenuto je ime i prezime nekog od poslanika, da mu dozvolite da mu odgovori. Ne razumem u čemu je strah i nervoza.
Kada sam pominjao vizije društva gde u jednoj viziji postoji građansko društvo, a u drugoj robovlasničko društvo i da mislim da su loše investicije koje od Srbije prave robovlasničko društvo, to sam rekao, a ovo je izvučeno iz konteksta što je gospodin Martinović maločas govorio i to nije istina. Zato vas molim da sledeći put reagujete na način da ne kršite Poslovnik, da mi se gospodin Martinović lično ne obraća u ovoj Skupštini, jer na to nema pravo, a s druge strane da mi dopustite da kažem da je 50.000 lidera otišlo iz Srbije. Nisam rekao članova nekih stranaka.

Razumeo sam gospodine Božoviću, ali znate šta? U poslednjih 20 minuta ako niste mogli to da kažete jedan drugom šta ste hteli, neće vam biti dovoljno ni sledećih 20 sati, a mi moramo da završimo ovu sednicu. Da vam nisam dao prvo na makar jednu repliku, a imali ste mnogo više od jedne, u poslednjih dvadesetak minuta, bili biste u pravu.
Povreda Poslovnika Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Osim člana 104. stav 3. postoji i član 27. u našem Poslovniku koji vas obavezuje na to da sednicu vodite u skladu sa Poslovnikom, a ne kako vam padne na pamet, odnosno da vi o tom pravu na repliku ne određujete, ne odlučujete po tome ko je iz vlasti, a ko iz opozicije, nego po tome da li su se ispunili uslovi za repliku o čemu ipak ne možete da odlučujete sasvim slobodno, nego u skladu sa onim što piše u članu 104.
Sama činjenica da gospodin Martinović ovde pokazuje da ima problema sa interpretacijom pročitanog teksta, treba malo više da nas zabrine od toga što vi ne date ovde poslanicima pravo na repliku, ali molim vas obratite pažnju da to vaše prvo, da odlučujete da li neko ima pravo na repliku ili nema se ne zasniva na tome da li je neko iz vlasti ili opozicije, pa vam ne odgovara da se čuje nešto što opozicija ima da kaže, nego na onome što piše u ovom Poslovniku.

Gospođice, ili gospođo Jerkov, bez želje da uvredim, upravo ste rekli da kolega Martinović ne zna da čita.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Da li ste čuli za pogrešno tumačenje.)
Ja sam čitao taj stenogram, a možete da kažete da i ja imam problem. Dobro. Možda neko drugi ima problem, ali u članu 104. kaže – o korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik, odnosno predsedavajući Narodne skupštine. Ako je čitanje stenograma uvredljivo, kolege, pogrešno tumačenje. Možda ja pogrešno tumačim, ali smatram da nije bilo osnova za nove replike.
Reč ima Nenad Božić. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi poslanici, predsedavajući, poštovani građani Srbije, prvo predlažem da se vratimo na temu i da pričamo o ovom međudržavnom sporazumu i zbog čega njega, po našem mišljenju ne treba da usvojimo. Smatramo da nismo dobili ovde dovoljno razloga ili uopšte neko objašnjenje zbog čega je taj sporazum dobar i da li je on uopšte u interesu države Srbije. Znači, to je međudržavni sporazum i nema prijateljstva između država, znači, to postoji samo između ljudi. Države imaju interesa i shodno interesima one uređuju svoje odnose i ovo je jedan od tih sporazuma gde se uređuju odnosi države Srbije i Azerbejdžana.
Ono što je po nama jako važno, mi ovde nismo dobili nikakve razloge zbog kojih mi trebamo da usvojimo taj sporazum i gde nam objašnjavaju da je to u našem interesu sem toga da treba da se napravi put. Naravno da put treba da se napravi. Mi jesmo za to, samo je upitno to finansiranje tog puta. Postoje razni načini da se put finansira. Da li je to baš ovaj međudržavni sporazum mi nismo sigurni da je to pravi način.
Pored toga, mi za pripremu ove sednice sem teksta Sporazuma nismo dobili nikakvu analizu Vlade koja govori u prilog tome da je taj način finansiranja najbolji koji je moguć u ovom trenutku. Naravno da pre četiri godine, mi sad ne možemo raspravljati o tome, na koji način je donet taj sporazum, to je sad svima jasno da su to neke veze koje se izgleda tiču nekih ili privatnih ili već nekih drugih veza i gde smo mi sad postali odjednom prijatelji sa Azerbejdžanom i zbog toga smo potpisali Sporazum da finansiramo izgradnju puta.
Ono što je isto jako važno, mi nismo ovde dobili nikakve informacije sem pozivanja na taj izveštaj firme Koridori Srbije gde navodno piše da preko 70% poslova su dobile firme iz Srbije. S obzirom, da je u ugovoru navedeno po tom zajmu da firme iz Srbije trebaju dobiti najmanje 49%. Znači, na sajtu Koridora Srbije ne možete naći nikakav dokument o tom, tamo ima raznih izveštaja, finansijskih informatora o radu, čak izveštaja revizora itd. Međutim, takvog dokumenta nema. Nema ga ni na sajtu Vlade.
Ono što bih ja voleo da nam ministar možda objasni, zašto ugovorom i ovim sporazumom nije predviđeno izveštavanje Vlade o tome kako se troše ta sredstva, kojim firmama se to plaća, koje su baš to firme, da li su to firme iz Srbije ili iz nekih drugih zemalja, tj. Azerbejdžana, s obzirom, da je izgleda glavni nosilac radova Azerbejdžanska firma.
Znači, vi nas niste u to ubedili, mada vidim da nas i poslanici iz vladajuće stranke, oni izgleda imaju taj izveštaj i ne znam zbog čega taj izveštaj nije podeljen svima nama pa da se svi uverimo u to. To je jako važno baš zbog toga ako se već zajmom finansira taj put, svakako da bi najbolje bilo da ga rade naše firme i da taj novac završi ovde, da ne ode nigde van. Taj argument je po meni ključan, da mi glasamo za taj sporazum. Ovako mislim da nema argumenata za to, to jeste niste nas do sada ubedili, ali ako bi nam to dostavili mogli bi onda o tome to da diskutujemo.
Ima još jedna jako važna stvar, da li je taj zajma baš pravi način za finansiranje. Da li ste možda razmotrili, da li postoji neki drugi način za finansiranje, evo recimo sad, vi treba ionako da napravite budžet za sledeću godinu, da li ste možda razmisli o tome da se efikasnije upravlja javnim sektorom. Vi znate da u javnom sektoru imamo firme koji prave milionske gubitke koji su mnogo veći nego vrednost tog celog posla o kome mi danas pričamo.
Da li ste možda razmišljali da promenite politiku finansiranja stranih investitora kroz subvencije koje su isto ogromne i da li postoji možda još neki način da se na neki drugi način uštedi novac i da se preusmeri na izgradnju infrastrukture u Srbiji. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, strašno je teško danas u Skupštini Srbije raspravljati o predlogu zakona za koji objektivno opozicioni političari mogu da govore dva do dva i po minuta. Ovo je strašno jednostavan zakon.
Suština ovog zakona je u stvari ratifikacija međunarodnog sporazuma koji je zaključen 2. februara 2012. godine. Zaključila ga neka druga vlada u drugom sastavu. Ratifikovala Skupština Srbije, to je osnov, odatle smo krenuli. Ratifikovala ga Skupština Srbije u nekom drugom sazivu. Uslove kredita definisala neka druga vlada, neki drugi ministar finansija. Kamatna stopa od 4% do 2012. bila je regularna kamatna stopa na finansijskom tržištu.
Danas ovo što se dešava je ekonomski izuzetak u istoriji nezapamćen. Kada je niska kamatna stopa zato što FED drži nisu kamatnu stopu na 0,05 i ovo vreme se više neće desiti. Godine 2012. Kada smo ugovarali ovaj kredit sa grejs periodima naravno da je situacija bila potpuno drugačija. Jeste u pravu kada kažete da mi danas ratifikujemo sporazum o 22. septembra 2016. godine, ali u tom sporazumu mi suštinski, ugovoru, zajmu u stvari ništa ne menjamo. Sve ostaje isto.
Dakle, ako ratifikujemo sporazum koji je već ratifikovan, problem nastaje onog trenutka zato što nismo povukli sredstva po tom zajmu. Znači, postoji bitna razlika između izvođenih radova i povučenih sredstava i nije sporno da se kasni. Ali, znate da je izvođač radova ušao u posao oko izgradnje koridora tri do četiri meseca od trenutka zaključivanja ugovora. To je takođe vreme koje je otežalo sprovođenje ovog ugovora.
Kada se delimične situacije urade, koridorima Srbije, naravno da niko od poslanika sa strane neće ukazati, ostaje 7% od vrednosti ugovora da naknadno posle završene i konačne situacije ostave finansijska sredstva za period realizacije i da garancije koja može da nastane u vezi problema realizacije infrastrukturnog projekta u tom periodu. Nije sporno da će ova sredstva biti povučena u sledeća dva meseca. Ta sredstva će omogućiti državi Srbiji da realizuje i završi infrastrukturni projekat koji je suštinski strašno bitan.
Danas se ne postavlja pitanje, kada se postavlja pitanje zašto se kasni u realizaciji projekta od dva meseca, a plaćanje će biti realizovano u novembru mesecu, zašto Srbija kasni sa izgradnjom autoputeva? Govorimo o državi koja nema rešene svoje ključne infrastrukturne probleme, odnosno putne koridore. Četrdeset, pedeset godina, kada su sve ozbiljne evropske zemlje rešile svoje infrastrukturne probleme u oblasti koridora, mi se nalazimo u situaciji da ih danas rešavamo. Kada govore o problemu realizacije, onda u stvari govore o činjenici da je Vlada Srbije u 2015. i 2016. godini učinila najviše na izgradnji autoputeva. Mi danas možemo da čitamo te podatke koji su relevantni – 37 km autoputa izgrađeno je na Koridoru 10, 108 km u prethodnoj godini, do 2018. godine 108 km će biti izgrađeno na Koridoru 10, 50 km na Koridoru 11. Sve to govori da ova Vlada otklanja i premijer Aleksandar Vučić probleme koji su nasleđeni u izgradnji puteva u Srbiji u prethodnom vremenskom periodu.
Nije naš problem iz SNS to što imamo nesređenu infrastrukturu. Naš problem je da, ako posle nas, kao i pre nekih vlada koje su bile pre nas, ostane problem u koridorima i infrastrukturi.
Ministar Vujović je ovde rekao da mi treba da budemo ponekad i ekonomisti u duši. Gospodine ministre, ovde i ekonomisti postaju političari. Ovde ispravnih ekonomskih stavova ne možete da se naslušate.
Problem jeste u opozicionim političarima, poslanicima, ne želim bilo koga da omalovažim kada desničarske političke stranke, koje su na vokaciji to tu, zagovaraju socijalno utopističke ideje u vezi, npr, primarne emisije kojom će se finansirati rast i razvoj, a onda imate problem kada druge političke stranke koje bi po vokaciji trebale da budu u centru govore o pragmatizmu u funkcionisanju države. Tako jedan narodni poslanik, prosto moram da polemišem, govori i kaže da je u redu kada imate projekte, da ti projekti treba da budu uređeni i da budu shvaćeni, a onda treba da raspišete međunarodni tender, što sve inače i ova Vlada Srbije uradi, pa ko pobedi na međunarodnom tenderu, treba da dobije posao. Onda se vratimo na početak, a šta ćemo tu sa domaćim izvođačima? To je prosto besmislica. Hvale ovaj zakon i kažu da je mnogo dobro što 49% usluga ili roba će pružati srpske kompanije, i to je u redu.
Kada danas govore o protekcionizmu i favorizacije domaćih firmi, treba da kažu jednu ključnu stvar, a to je da domaće firme nisu na tim javnim tenderima, javnim aukcijama jeftinije od stranih izvođača. Vi možete, nije sporno, da favorizujete i u Zakonu o javnim nabavkama oni su favorizovani, ali ne možete da ih favorizujete preko Zakona o javnim nabavkama.
Na kraju, ključno pitanje – ko će to da plati? Da li hoćete vi iz svog džepa da platite srpskog izvođača autoputa skuplje ili će to da plate građani Srbije. Političkog i ekonomskog defetizma, ideje o novim ekonomskim teorijama, originalnim rešenjima u svetu je vazda bilo, i to nije nikakav problem i biće ih, ali normalne i uređene države, kakva Srbija pokušava da bude, razlikuju se, čini mi se, u jednoj stvari zato što poštuju ekonomska pravila i ekonomske zakone. Ekonomija postaje suviše dugo, svi principi postaju suviše dugo. Ne postoji i ne počinje ništa od nas. Ako primarna emisija nikada na svetu, sem u slučajevima kada ste četiri ili pet zemalja koje imaju pravo vučenja, nije dovela do rasta i razvoja, već je uvek dovodila do inflacije, onda neće ni u Srbiji finansiranje iz primarne emisije omogućiti rast i razvoj. Omogućiće iz realne ekonomije.
Ministar Vujović je u pravu, ali nije rekao jednu stvar. Godine 2012. u septembru mesecu u trezoru budžeta Republike Srbije nismo imali ni jedan evro. Mlađan Dinkić je u septembru mesecu morao da se zaduži za dve milijarde evra da bi bili uopšte likvidni, i to može da se pripiše SNS, nije nikakav problem. Pobedili smo na izborima i naša je odgovornost da vodimo Srbiju, ali ne treba da nam uzimate za zlo kada kažemo da nismo od vas, od nekih naših predaka nasledili uređenu ekonomski zemlju. Uređujemo je, teško je, teško je penzionerima, svima je teško. Ne treba da verujete ministru finansija, verujte Pavlu Petroviću predsedniku Fiskalnog saveta. Ako ne verujete MMF, u redu, nije sporno. Svetskoj banci, u redu. Ministru finansija, u redu. Pavle Petrović, Fiskalni savet vam kaže da Srbija menja trend. Nije ekonomski idealno, fiskalno smo i dalje u lošoj ekonomskoj situaciji, ali menjamo trend.
Znate, kada imate rast i razvoj koji se ne bazira na primarnoj emisiji, kada imate rast i razvoj koji se ne bazira na zaduženju, već imate koliko-toliko mali suficit, onda imate drugačije ekonomiste koji sprovode politiku koja se bazira na čistoj ekonomskoj teoriji i ekonomskim principima, a građani Srbije mogu da odluče na izborima za koga će da glasaju.
I ja da budem političar, nije problem opozicije sa ekonomskim parametrima, Pavlom Petrovićem, problem opozicionih političkih stranaka i juče sa istraživanjem javnog mnjenja i činjenicom da se nalaze oko ivice cenzusa, a da SNS sa reformama koje sprovodi, na čelu sa predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, kažu istraživanja, ima 52% podrške građana Republike Srbije.
Ako mislite da mi iz SNS treba da se stidimo zato što u istoriji Srbiji imamo najveću političku podršku, kao stranka i kao premijer, grešite. Mi imamo ideju koju sprovodimo i za koju mislimo da doprinosi boljitku građana Srbije, a izbori i istraživanja javnog mnjenja to samo potvrđuju. Mi danas kada glasamo za ratifikaciju ovog sporazuma nastavljamo put kojim idemo i koji podrazumeva da u spoljnoj politici i u izgradnji autoputa, sprovođenju fiskalne konsolidacije, Srbija ide napred.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Sporazuma koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan i moj kolega Kovačević, koji je pričao pre mene, upravo je istakao da je ovaj sporazum potpisan 2. februara 2012. godine. Znači, taj sporazum je potpisala vlada koja je tada bila na vlasti.

Međutim, SNS i njen premijer Aleksandar Vučić je odgovorna, sprovodi odgovornu državnu politiku i u tom smislu na odgovoran način preuzima obaveze i kontinuitet koji se tiče preuzetih obaveza i potpisanih međunarodnih sporazuma. To je uostalom obaveza odgovornih državnika i obaveza Republike Srbije.

Šta je suština ovog sporazuma, odnosno izmena i dopuna sporazuma? Suština je u tome što su predlogom sporazuma odobrena sredstva od 300 miliona evra za izgradnju autoputa na deonici Ljig-Boljkovci, Boljkovci-Takovo, Takovo-Preljina.

Ukupno povučena sredstva sada su 79,5%, da bi se pomenuti projekat u potpunosti realizovao i da bi sredstva koja su predložena sporazumom u potpunosti bila povučena, kako bi znači došlo do potpune implementacije projekta neophodno je bilo da se uradi predlog izmena i dopuna ovog sporazuma.

Inače, što se same deonice autoputa tiče, moram da istaknem da je ta deonica autoputa u ukupnoj dužini od 40,36 kilometara, da se na njoj nalazi 78 osnova, da se na njoj nalazi 66 hiljada metara kvadratnih nadvožnjaka, da se na njoj nalazi pet tunela. Ali, ono što još želim da istaknem, a što je jako važno za ovu deonicu puta to je da je ona jako značajna sa ekonomskog aspekta, odnosno sa aspekta privlačenja stranih investicija. Ona je jako značajna i sa aspekta upošljavanja naših radnika, jer na ovoj deonici autoputa zaposleno je između 600 i 1.500 naših ne azerbejdžanskih radnika i angažovano oko 400 mašina.

Takođe ovaj projekat i konačna realizacija ove deonice autoputa značajna je i sa aspekta rasta naše građevinske industrije, 49% kupovina roba i usluga a ministar je, čini mi se, rekao čak 70% kupuje se u našoj zemlji. Znači, naša industrija građevine naravno da ima koristi.

I ono što na kraju želim da istaknem, a što je jako važno za realizaciju ovakvih projekata, to je taj demografski aspekt, šta on znači? Prolaskom autoputa dolazi do oživljavanja života ljudi u svim ovim mestima kroz kojih autoput ovaj kao i drugi autoputevi prolaze pa se autoputevi i čitava saobraćajna infrastruktura, kao što je to bilo u prethodnom režimu, ne sprovodi u krugu dvojke već ide čitavom dužinom Srbije od severa prema jugu, od istoka prema zapadu. To je jako važno da ljudi u ovim područjima, a radi se o poljoprivredno razvijenim područjima, ali i o područjima gde su prisutna ta migraciona kretanja prema većim gradovima Beogradu, Novom Sadu se zaustave i na ovaj način ljudi ostanu da žive i rade u svojim mestima.

Ono što takođe želim da istaknem to je da je Ministarstvo za građevinarstvo i infrastrukturu, odnosno Vlada Republike Srbije u prethodne dve godine radila na unapređenju svih aspekata saobraćaja, a to je kako putnog tako i železničkog, tako i vazdušnog ali i vodnog saobraćaja.

Kada je u pitanju železnica, moram da istaknem da je rehabilitovano 77 kilometara železničke pruge i to na Barskoj relaciji Beograd – Bar i na relaciji od Resnika do Valjeva. Očekujemo da će ta rehabilitacija pruge i ići do Vrbnice, odnosno do granice sa Crnom Gorom, jer to i te kako mnogo znači za sve građane koji se nalaze na tom vrlo važnom železničkom koridoru.

Ono što takođe želim da istaknem to je da Vlada u dve prethodne godine mnogo učinila i na planu razvoja vazdušnog saobraćaja pa je „ER Srbija“ povećala obuhvat vazdušnog saobraćaja, povećan je za 40%. Ali, ono što je još gotovo važnije od toga, to je da je u okviru čarter saobraćaja prihod za 2015. godinu iznosio 15 miliona evra, to je u odnosu na 2014. godinu 60% više, u odnosu na 2013. godinu 200% više, znači ostvaren je prihod iz čarter saobraćaja.

Na kraju moram još nešto da kažem. Bezbednost putnika i svih učesnika u saobraćaju i te kako važna. Poboljšanjem infrastrukture, poboljšanjem putnog železničkog vazdušnog, vodnog saobraćaja ostvaruje se i ona svrha koja je vrlo važna za život građana, a to je bezbednost i sigurnost na svim putevima. Srbija je zemlja u kojoj se radi i gradi. SNS nema dilemu i u danu za glasanje podržaće predloženi sporazum. Zahvaljujem.