Reč ima narodni poslanik Goran Ješić. Izvolite.

Hvala.

Sledeći je narodni poslanik Srbislav Filipović.      

Prvo, moram da kažem da sam sretan što poslanici vladajuće koalicije hvale ovaj projekat koji je realizovao i viziju ovog projekta koji je realizovala Vlada u kojoj je Demokratska stranka imala svog premijera i većinu. Te, eto nema teških reči, ovog puta u parlamentu oko ovih stvari.
Što se tiče, pre svega vama se obraćam gospodine predsedavajući i predsednici Narodne skupštine koja nažalost nije ovde, ja mislim da se poslanicima igrate ping-pong ovde. Prošle nedelje smo imali temu, a to smo čuli danas nekoliko puta kada je bila tema za ministra Vujovića, pa su nam poslali ministarku za lokalnu samoupravu i državnu upravu, danas ja mislim da je ministar Vujović i te kako kompetentan da priča o ovome, ali je ovo jedna ozbiljna tema gde mora da bude prisutna ministarka koja je najavljena. Mislim da ubuduće obaveza Vlade kada predloži izvestioca u Skupštini mora da bude insistiranja od predsedavajuće i predsedavajućeg parlamenta da te osobe moraju biti ovde.
Nažalost moramo da pričamo samo sa ministrom Vujovićem, a nije samo njegov resor ovo. Pitanje samog trenutka dolaska predloga ovog zakona pred poslanike u parlament i sam ministar je rekao šest meseci. Od aprila meseca tehnička Vlada nije mogla da usvoji i da nismo znali da taj sporazum treba da se ratifikuje u parlamentu. Ja nisam pravnik ali toliko znam da ako je po prvoj proceduri gospodine ministre, bio u ovom parlamentu taj zakon, potpuno je razumljivo da će izmene i dopune tog istog zakona morati biti ratifikovane u parlamentu i neobjašnjivo je zašto kasnimo šest meseci sa ovim zakonom danas u parlamentu. Po hitnom postupku posle šest meseci.
Ono što jeste najveći problem a što verovatno vi kao ozbiljan ekonomista ne biste dozvolili da vodite firmu, da vam neko dođe sa predlogom izmene i dopune ugovora kojim se obavezujete da platite neke penale zato što sredstva niste povukli, a to u ugovoru osnovnom član 31. stav 1. piše, ako sam dobro razumeo da ćemo platiti zateznu kamatu na ne povučena sredstva u visini 0.5% godišnje, odnosno 1% na ove dve predložene godine, što je negde oko 600 i nešto hiljada evra, ako sam dobro razumeo, ako je ostalo oko 60 miliona da se povuče.
Valjda bi tražili vi kao ozbiljan ekonomista i neko ko upravlja sa firmom da se dostavi bilo kakav izveštaj o stanju poslova koji se dešavaju na projektu koji vodite. Ja sam očekivao da ćemo ovde dobiti makar jedan opisni izveštaj u kojoj je fazi projekat o kojem mi danas donosimo odluku, a očekivao sam da ćemo danas pred nama imati odgovore na pitanja koja je ministarka otvorila o tim čuvenim tunelima, da znamo ko su izvođači radova, da znamo procenat završetka radova i da znamo konačno, pošto smo se približili kraju ovog projekta kada će ovaj projekat biti okončan i kada će taj projekat dobiti upotrebnu dozvolu? Nakon toga možemo da pričamo o tome, u ovom trenutku da li ćemo da produžimo ili nećemo.
Ne, mi dobijamo šturi predlog zakona i ono što je vrlo neverovatno, posle gotovo sedam meseci Skupština ne radi, mi dobijamo sve neke patrljke od zakona, očigledno da Vlada ima važnija posla nego da se bavi onim što je njen posao, to je da šalje predloge zakona da rešimo makar neke probleme u ovoj zemlji.
Postoji izveštaj koji smo našli na vašem sajtu, a to je plaćene provizije na nepovučena sredstva od 2008. godine pa do decembra 2015. godine, i ono što mene brine, a vi ste postavili pitanje u nekom trenutku, odnosno konstatovali ste da niko nije odgovoran za ovih 600 hiljada evra, koje ćemo morati naknadno da platimo, ili za recimo sredstva koje je javno preduzeće EPS rezervisao, a nije povukao projekte za brojila, naknade koje smo platili, odnosno penale koje smo platili u 2013. godini - 200 hiljada evra, u 2014. godini - 200 hiljada evra, u 2015. godini - 200 hiljada evra. Onda opet EPS projekat za male hidroelektrane 225 hiljada evra - 2013. godine, isto toliko 2014. godine, pa nešto malo više 2015. godine. Možemo da idemo redom. To je spisak koji je dosta dugačak gde se naznačuju sva sredstva koja nisu povučena i koliko smo penala platili na ta sredstva.
Recimo, vrlo interesantno „Železnica Srbije“, za projekt vozna sredstva višedelna platili smo penale 457 hiljada 2013. godine, pa 400 hiljada evra 2014, pa 280 hiljada 2015. godine. Opet „Železnice Srbije“ za Koridor 10 gotovo 500 2013. godine, 418 hiljada evra – 2014. godine, 377 hiljada - 2015. godine. Opet „Železnice Srbije“ za rehabilitaciju pruga 581 hiljada – 2013. godine, 475 hiljada - 2014. godine, i 475 hiljada 2015. godine.
Taj spisak je podugačak za sredstva od IBRD, za sredstva od kineskog kredita, za sredstva od azerbejdžanskog kredita itd, itd. Tako da dolazimo na 28 miliona evra penala koje smo platili samo u periodu od 2013. godine, odnosno kraja 2012. godine do današnjeg dana, odnosno do 31. decembra prošle godine.
Za to neko mora da bude kriv. Neko mora da bude odgovoran zašto ne realizujemo projekte u dinamici koja je neophodna da to uradimo i moramo da znamo zašto kasnimo. Nismo danas dobili odgovor - zašto kasnimo sa ovim projektom koji je mogao biti završen? Kišni dani nisu izgovor. Morali smo da dobijemo izveštaj nadzora, morali smo da znamo o čemu mi ovde danas raspravljamo.
Ono što jeste fakat, to vam je najbolje ogledalo situacije posle poplava. Evropski partneri, EU i druge zemlje iz sveta odobrile 160 milina pomoći za rehabilitaciju u poplavljenim područjima i za odbrambene bedeme na teritoriji Republike Srbije, a onda vaš koordinator Marko Blagojević potroši svega 46 miliona evra. To znači, da prosto, ne znamo, nemamo projekte i ne možemo da realizujemo ta sredstva. To je dokaz i sa ovim današnjim prolongiranjem kredita koji je danas pred nama.
Ono što vas treba da brine, pre svega, i nas sve i građane Srbije, pokušavate svuda da uštedite maksimalno, a s druge strane vam četiri miliona evra „Železnica“ prospe zato što nije povukla sredstva. Ko je taj direktor „Železnice“, ko je predsednik upravnog odbora, ko je resorni ministar i kada će da odgovara zbog toga. To su pitanja koja nas ovde interesuju.
Naravno da je važan taj koridor, i naravno suštinski je važan svaki kilometar puta koji se napravi, ali ću vas za kraj podsetiti da i sami ste spominjali koliko je dugačak proces od idejnog projekta, eksproprijacije, prostornog plana itd, itd, realizacija projekta, da ova Vlada posle četiri godine započne jedan ozbiljan projekat, da bi neka druga Vlada za sedam ili osam godina da radi na tim projektima.
Sve projekte koje danas realizujemo realizujete iz perioda koji su pripremljeni pre četiri godine. Počnite da radite ono što je jako važno, a to je da završavate ove projekte, da ne gubimo sredstva, i sa druge strane pokažete sposobnost i viziju da otvorite nove projekte koje nećete vi sigurno završavati, ali neka druga vlada to hoće. Hvala vam .

Reč ima ministar Dušan Vujović. Izvolite.

Želim samo kratko da pojasnim o čemu se radi.
Prvo, potpuno se slažem sa zahtevom ili predlogom da postoji odgovornost za upravljanje svim sredstvima uključujući upravljanje sredstvima koja su angažovana, a nisu povučena, to može da se zove naknada za nepovučena sredstva. Nekada se to zvalo interkaralna kamata, to može da se zove na razne načine, ali je činjenica da plaćate zajmodavcu razliku između optimalnog plasmana i držanje tih sredstava u likvidnoj formi.
Znači, on mora po planu korišćenja sredstava kredita da drži ta sredstva u likvidnoj formi. Samim tim ostvaruje manji prinos na ta sredstva. Dok ih ne povučete i ne počnete da plaćate punu kamatu on vam naplaćuje tu interkaralnu kamatu.
Paradoks je da u stvari na tome možete da uštedite ako je recimo planirano da sredstva povučete 1. juna, a vi ih povučete 31. decembra, vi ćete uštedeti šest meseci kamate, što je u konkretnom slučaju 3,5% jeftinije pod uslovom da funkcija projekta ne kasni. To može da se dogodi pogotovo u posebnim tranšama kredita. Znači, ako vama ipak nešto stigne na vreme i projekat tek na kraju se vidi. Ako je nešto stiglo na vreme možete na interkaralnim kamatama da uštedite pošto vam se smanjuju, vama interkaralne kamate rastu. Ova četiri miliona koja ste izračunali, pitanje je da li smo uštedeli na osnovnoj kamati ili ne. Najverovatnije nismo jer tu postoji problem kada krediti kasne, onda otkazujemo sredstva. Znači, plaćate interkaralnu kamatu i na kraju to uopšte ne iskoristite i to je taj problem sa sredstvima koja se loše planiraju, projekti nisu spremni itd.
Tema je posebna tema, ali je glavni problem u tome što mi u našem budžetskom sistemu nemamo sistem kažnjavanja. Kada budemo prešli na programsko budžetiranje, u dublje programsko budžetiranje onda će biti jasno kako to planiramo, kako to realizujemo. Imaćemo pokazatelje da oni koji su za to nadležni budu odgovorni za rezultate i zato očekujem vašu podršku kada budemo prelazili na taj sistem planiranja budžeta i njegovu realizaciju da to uključimo.
Primedba je potpuno na mestu i primer je dobar, ali ne mora da znači u međukoraku.
Vraćam se na jedno jako važno pitanje ovde. Dobro ste konstatovali – potpisano je februara 2012. godine, ratifikovano je u maju, postalo je efektivno maja 2012. godine pre izbora, pre završetka ovih izbora predsedničkih i parlamentarnih, pre formiranja Vlade. Mi praktično produžavamo. Znači, ovo nije novi ugovor, ovo je samo izmena samo u jednom članu koji se odnosi na rok korišćenja sredstava.
Ekonomska alternativa za nas ovde je da zaustavimo ovo, da ne bismo plaćali penale. Ako bismo išli na poništavanje ugovora sa glavnim izvođačem onda bismo morali da platimo penale. Znači, alternativa za nas prava i jedina alternativa je da iz budžeta to platimo. Pa sada vi vidite, iz budžeta da platimo tih 62 ili 61,5 milion, koliko je tamo ostalo neizvršenih radova ili da ovo ratifikujemo. To je realna ekonomska dilema. Radovi su izgleda izvršeni 20 i nešto miliona preko onoga, a konačno stanje ćemo saznati čim ovo završimo.
Vrlo je moguće da ćemo završiti sve do kraja ove godine kao što se planira i vrlo je moguće da je ovaj rok koji predlažemo više nego dovoljan da se to završi jer to nas ništa ne košta u ovoj situaciji.
Prema tome, mi ako završimo ranije, mi ćemo ranije povući sva sredstva. Ako ostane neka ušteda, taj ćemo deo poništiti sredstava. Nećemo nastaviti da plaćamo ovaj kredit. Znači, situacija je u stvari mnogo jednostavnija nego što se misli.
Što se tiče planiranja kvaliteta, problema i ostalo, to je pitanje drugačije neke analize. To je pitanje drugačijeg izveštavanja i svega ostalog. Moj predlog je i tu podržavam sve koji su to rekli da idemo na fokusirano, dublje i preciznije izveštavanje o svim projektima tako da vi znate i da mi znamo gde smo, koje probleme imamo, gde kasnimo i zašto kasnimo i kada možemo da očekujemo rezultate, a to je najvažniji deo, da nama projekti kasne i zbog toga što kasne projekti stoje pare blokirane.
Najveća šteta je propušteni rezultat. Imate te autoputeve čuvene iz polja u polje. Tu niko ne prolazi. Godinama stoje plasirane stotine miliona evra, a mi puteve ne koristimo. To je propuštena ekonomska dobit. Propušteno ušteđeno vreme da ljudi mogu da stignu odavde do Čačka i ja sam letos išao četiri i po sata Beograd – Čačak.
To je izgubljeno vreme svih nas, sati i sati su tu izgubljeni. To je nešto što će pomoći srpskoj privredi, što će pomoći dovoženje ljudi do mesta gde je potrebno da budu tog dana u to vreme. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić. Po kom osnovu?
(Katarina Rakić, s mesta: Ovlašćena sam.)
Ne može. Na kraju. Ne možete, ne možete.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, zakon koji je danas na dnevnom redu je zakon koji ću ja svakako podržati kao narodni poslanik Srpske napredne stranke i koji će podržati sasvim sigurni i drugi poslanici naše poslaničke grupe.
Ono što je jako važno da kažem na početku, to je da mene raduje jedna uzlazna putanja kojom idu naši odnosi sa Republikom Azerbejdžan. Ovde je danas bilo i reči o Azerbejdžanu koje ne idu u prilog jačanju naših dobrih odnosa, naše saradnje i naše ekonomske saradnje pre svega, koja je važna za budućnost Srbije, koja je važna za nova radna mesta i koja je važna za građane Srbije.
Radi istine, radi interesa građana, radi interesa i naših dobrih odnosa sa Republikom Azerbejdžan, važno je da kažem da ta država od koje smo mi ušli u proces pozajmice i u kredit, jeste država koja je u prethodnih 10 godina u svojoj zemlji imala investicije od 190 milijardi evra, država u kojoj je nezaposlenost na nivou od 5%, država u kojoj je javni dug na nivou od 8% BDP-a. To su činjenice koje govore o tome kakvu ekonomsku politiku ima, kako napreduje Republika Azerbejdžan i zašto možemo i neke pozitivne stvari da naučimo od Azerbejdžana.
Takođe, oblasti u kojima mi možemo da jačamo saradnju sa Azerbejdžanom su i poljoprivreda, vojna industrija, energetika i razvoj naše infrastrukture. Danas upravo i govorimo o razvoju naše infrastrukture i zašto su ti putevi važni, zašto ih nema i zašto ih nije bilo od 2000. do 2012. godine, pa i od 90-ih godina na ovamo. Zašto je važno da imamo te puteve i zašto je važno i ovaj autoput da se završi? Zašto je važan Koridor 10, 11. itd? Pa, važno je zato što onda idu nova radna mesta. Nema investicija ako nema infrastrukture. To je ono što je osnovno za otvaranje novih radnih mesta. Nema boljeg života bez puteva.
Onda kada Srbija bude isprepletana mrežom autoputeva, tada će još brže biti otvorene fabrike širom Srbije, a i sada se otvaraju. Uspeli smo i da smanjimo stopu nezaposlenosti, što nikome za prethodnih 20 ili 25 godina nije pošlo za rukom. To je dokaz toga da je politika, ekonomska politika Srpske napredne stranke i Vlade koju vodi Aleksandar Vučić dobra za građane Srbije.
Ali, zašto nije bilo puteva u Srbiji? Zašto su naša sela ostala zapuštena? Zašto su domaćinstva napuštena širom Srbije? Zato što tih puteva nije bilo. Nije bilo infrastrukture. U većem delu Beograda kanalizaciju nisu uspeli da sprovedu u 21. veku. U nekim opštinama u Srbiji deca nemaju vodu svakog dana. Zar time da se ponose? Da li time treba da se ponose oni koji su vodili ovu zemlju, ne samo 2000. godine, nego i pre? Je li to za ponos? Ne bih rekao.
Da nam pričaju o ekonomiji, o biznisu, mogu ljudi koji su se ostvarili u tome, ali ne baveći se politikom, ne koristeći svoje političke veze kao privilegiju, već oni koji su uzeli kredit, napravili projekat, otvorili svoju firmu. Ali, gospodi koja su vodila Vojvodinu do ove godine, koja su vodila Srbiju do 2012. godine, je svega uvek bilo malo, pa su vlast koristili radi sticanja ličnih privilegija, dok je Srbija sve više tonula u dubiozu.
Jedan primer bahaćenja, bezobrazluka, iživljavanja nad građanima Vojvodine i Srbije, jeste i primer, a koji se vrlo lako može dobiti, svako ko to hoće može da pronađe, na sajtu Agencije za privredne registre sam imao priliku da pogledam firma „Milk Repablik“, čiju su osnivači gospodin Goran Ješić, bivši potpredsednik Vlade Vojvodine, bivši pokrajinski sekretar, i gospodin Goran Antić, kum ili ujak, šta već dođe bivšem direktoru DS-a Beslimiju. Sve kumovi, rođaci i prijatelji. Ta firma, evo, mogu i građani Srbije da vide, jeste snabdevala Klinički centar u Novom Sadu mlečnim proizvodima.
Reći ću vam još nekoliko stvari. Gospodin bivši potpredsednik Vlade AP Vojvodine ima udeo od 45% u toj firmi, sa osnivačkim kapitalom koji je on uneo 450 dinara, a inače je negde oko 1000 dinara ukupan osnivački kapital. Ta i takva firma, sa tim i takvim vlasnicima, mislim da nikako nije mogla da snabdeva Klinički centar. I to je primer jednog slučaja.
Sada će neko da kaže da to nije vezano za temu, ali jeste vezano za temu, jer mi zbog takve politike i takvog odnosa prema parama i građanima ove zemlje nemamo puteve. Iz tih razloga npr. u Uzovnici nema puta do sela, ljudi napuštaju svoja sela i odlaze odatle. Iz tih razloga su mladi napuštali Srbiju, jer si morao da budeš rođak potpredsednika neke vlade, sekretara, šefa kabineta ili nekog drugog, da bi mogao da zaradiš novac. Pošto ogromna većina građana nije bila u toj situaciji da bude u rođačkim i kumovskim odnosima sa oligarsima iz prethodnog režima, ta većina građana je bila osuđena na to da trpi, da bude ugnjetavana, da im se seče struja, da nemaju kanalizaciju, da nemaju vodu, da nemaju puteve, da nemaju budućnost, da nemaju radna mesta. Dok su neki, naravno, pili više stotina flašica piva, dok im je sve bilo zabavno i smešno, mi smo živeli sve gore, sve teže, bez ikakve perspektive.
Danas možemo da se pohvalimo time da je Vlada koju vodi Aleksandar Vučić uspela do te mere da preokrene stvari u Srbiji, da se više puteva gradi i urađeno je nego u vreme Josipa Broza. Nijedna vlada u prethodnih 60 godina nije toliko puteva i autoputeva izgradila koliko je uradila Vlada koju vodi Aleksandar Vučić. Do kraja mandata ove Vlade će biti urađeno kompletno sve što se tiče autoputa na Koridoru 10 i 11 i obnovljeno negde oko 1100 kilometara puteva u Srbiji. Dakle, 1100 kilometara. Voleo bih da neki drugi koji su vodili ovu zemlju pokažu gde su to uradili 100 kilometara autoputa. Ne 1100, nego 100 kilometara autoputa za 12 godina vlasti ili za 20 godina u Vojvodini. Gde? Šta su to uradili?
Ako su tako dobro vodili ekonomiju Vojvodine i ako su tako građani bili zadovoljni njihovim znanjem i umećem, ja se onda pitam zašto su građani u 95% opština u Vojvodini dali podršku Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci? Zašto? Ako ste tako dobro vodili Beograd, kakvu ste podršku onda dobili u Beogradu kada ste izgubili na 15 od 17 opština? Pa, i na Starom gradu ste izgubili na republičkoj listi, i to ubedljivo, bili ste treći. Čak i ovi što im je malo bilo, bili su drugi. Tamo su bili treći.
Drago mi je što je jedan od prethodnih govornika iz te nezasite opozicije, koja bogu hvala nikad više neće biti na vlasti, citirao nesvesno ili svesno moje obraćanje od prekjuče, kada sam rekao da građani Srbije nisu ni naivni, ni blesavi, ni ludi. Naš narod je vrlo pametan, kada daje podršku i kada daje glas pogleda koliko ste puteva uradili, koliko ste škola obnovili, kakve ste toalete deci ostavili u tim školama, kakve vrtiće, kako se zapošljava, koji je nivo korupcije, zaposlenosti, nezaposlenosti.
Ljudi to sve izmere, sačekaju dan izbora, uzmu svoju porodicu za ruku, odu na biračko mesto i zaokruže SNS, a na sledećim izborima pošalju konačno na smetlište političke istorije one koji su danas opozicija i koji imaju, eto, jedva se sastave u ovoj Skupštini njih malo da sedne. Neki čak ne znaju ni ko im je predsednik stranke, neki izvode performanse, a drugo ne znaju. Siguran sam da građani Srbije danas koji gledaju ovaj prenos znaju jako dobro da ocene rezultate i znaju da ocene ko je kako i šta radio u prethodnom periodu i da, kada dođe vreme nekih sledećih izbora, procene da li je kredit i saradnja koju danas nastavljamo sa Azerbejdžanom realizovana, nije ili jeste ili kako, i da tad na pravi način daju sud o onome o čemu smo mi govorili danas i onome o čemu ćemo govoriti i narednih meseci i godina u ovoj Skupštini. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković, po Poslovniku. Izvolite.

Hvala.
Član 106. stav 1. Opet smo otišli daleko od dnevnog reda. Predsedavajući, molim vas, znam da već danima radimo do duboko u noć, da koncentracija pada, ali ovim nereagovanjem samo pogoršavamo stvari. Ako već neko zine da proziva šta neko nije, kako je ostavio u ovom stanju ili u onom stanju, što je potpuno mimo dnevnog reda, onda bi mogao da kaže i šta je on za poslednje četiri godine uradio da to stanje promeni. Hvala.