Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.10.2016.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.
Imate minut i 17 sekundi.
Izvolite.
...
Srpski pokret Dveri

Srđan Nogo

Poslanička grupa Dveri
Gospodine ministre, osvrnuo bih se na malopređašnju vašu konstataciju o propasti srpske građevinske industrije i o propasti četiri velike banke, koje ste pomenuli. Normalno, kada nam je država upropašćena i okupirana, normalno da su nam uništili i privredu, uključujući i građevinsku operativu.
Ja zaista ne mogu da se složim sa vama da su te banke, četiri velike, znači državne banke, ekonomski propale ili bankrotirale. To nije apsolutno tačno. One su na političko-mafijaški način uništene. Do dan danas one postoje i do dan danas svake godine iz njih se izvlači jedna značajna količina novca, negde oko 20 miliona evra. Te četiri banke i dalje postoje, a njihovo uništenje je bilo neophodno da bi mogla da se opljačka Srbija i da bi mogla Srbija da se spreči da se ekonomski razvija.
Što se tiče današnje teme i ovog produženja roka što imamo pred nama, ovde je ključno pitanje pitanje nadzora i pitanje kontrole. Malopre je jedna koleginica pokrenula to pitanje i postavila. Osvrnuo bih se na pitanje nadzora i pitanje kontrole vezano za jednu drugu stvar.
Naime, malopre je poslanik vladajuće stranke iz Čačka izjavio, povodom onog slučaja tunela oko koga su se čak i ministarka i predsednik Vlade oglasili i nazvali ga skandalom, on je relativizovao i rekao – pa, znate to je neki centimetar. Šta ako imate grešku u projektu, pa vam fali centimetar ili dva puta? Jedan ili više centimetara puta 40 kilometara puta šest traka je za nekoga bogatstvo. Ovde je problem što nama nedostaje dugi niz godina nadzor nad izvršenjem radova, nadzor nad projektima i ljudi su sticali bogatstvo, kao što je jutros rekao gospodin Šešelj – nekada Čume, kao što je rekao gospodin Milojičić malopre – danas neki drugi zarađuju taj novac, a ovde je to ključno pitanje – kada ćemo konačno imati nadzor?
Da se osvrnem na sam ovaj ugovor, nema zemlje koja se razvila stranim investicijama i zaduživanjem. Gospodin iz SNS, koji je govorio pre nekoliko izlagača, gospodin Kovačević, mislim da se zove, apsolutno pokazuje ne poznavanje materije o kojoj govori. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme. Dala sam vam mnogo, mnogo vremena.
Važi se, zato što je tapšao za ovu lepu vest. To je obradovalo sve građane Novog Sada i čitave države.
Reč ima narodna poslanica Vesna Marković.
Neka se pripremi Aleksandra Jerkov. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vesna Marković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovana predsednice, ministre, kolege narodni poslanici, moje kolege su kao i ministar Vujović iznele dosta detalja o Sporazumu između Republike Srbije i Republike Azerbejdžan, a ja bih se osvrnula na značaj izgradnje saobraćajne infrastrukture, pre svega, za investicije za razvoj trgovine, turizma, poljoprivrede i ostalih privrednih grana. Takođe, veliki značaj ima i na razvoj i osnivanje malih i srednjih preduzeća o kojima se takođe u poslednje vreme dosta govori.
Zatim, veoma je teško normalno funkcionisati i obezbediti kvalitetne uslove života u seoskim sredinama bez puteva. Upravo zbog višedecenijske stagnacije u ovom sektoru, pojedini delovi Srbije jednostavno nismo imali nikakvu šansu da se razvijaju. Pošto govorim o deonici koja se nalazi u zapadnom delu Srbije, moram da primeti da potencijali ovog regiona takođe nisu dovoljno iskorišćeni, posebno kada je u pitanju turizam, koji je velika šansa za privredni razvoj ovog kraja.
U ovom trenutku Ibarska magistrala je jedini putni pravac koji spaja zapadnu Srbiju sa Crnom Gorom i auto-put Beograd-Južni Jadran, predstavljaće vezu između Srbije i Crne Gore, odnosno Beograda i Južnog Jadrana, u širem smislu povezivaće Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru, Italiju.
Izgradnjom ovog auto-puta uspostavlja se veza između zapadne i centralne Evrope sa južnom i jugoistočnom Evropom i naravno sav saobraćaj koji se obavljao, kako putnički, tako teretni Ibarskom magistralom rasteretiće se i naravno biće manje saobraćajnih nezgoda koje su veoma često imale i smrtni ishod.
Paralelno sa ovim projektom razvijaće se svakako i manji infrastrukturni projekti i danas se dosta govorilo o domaćim i stranim firmama i ministar je rekao, ja ću to ponoviti, da oko 70% kod izvođača je iz Srbije.
Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, mi težimo ka dostizanju evropskih standarda u svim oblastima, kako bismo dostigli ekonomske standarde najrazvijenijih zemalja EU, Vlada Republike Srbije je do sada uložila velike napore kako bi poboljšala kvalitet života svih nas.
Izuzetno mi drago što je Vlada Srbije prepoznala značaj izgradnje saobraćajne infrastrukture za povezivanje, ne samo u našoj zemlji, već za povezivanje u regionu i naravno povezivanje sa evropskim zemljama i to smo mi pokazali u praksi izgradnjom 84 kilometra auto-puteva za samo dve godine.
U kontekstu izgradnje ove mrežne infrastrukture ja bih svakako pomenula i Berlinski proces koji ima veliki značaj i predstavlja prekretnicu za saradnju u našem regionu, jer je u okviru ovog procesa predviđena izgradnja takođe infrastrukturnih projekata, a to je auto-put Niš-Priština-Drač i to je rekonstrukcija pruge Beograd-Sarajevo.
Naša najveća spoljnotrgovinska razmena je upravo sa zemljama EU i sa zemljama CEFTE iznosi oko 80%. Sve ovo o čemu sam govorila, odnosno umrežavanje saobraćajne infrastrukture doprineće svakako poboljšanju dosadašnjih privrednih aktivnosti i naravno direktno će uticati na ekonomski rast naše zemlje. Verujem da niko od nas nema dilemu da je ulaganje u infrastrukturu najbolja investicija za budućnost. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandra Jerkov. Neka se pripremi Ivana Stojiljković. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Aleksandra Jerkov

Poslanička grupa Demokratska stranka
Uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege, ministre pa mi nismo baš mnogo od vas uspeli da čujemo. Mo smo čuli finansijske detalje kredita, međutim, ono što je nama važno da bismo mogli da procenimo da li uopšte ima osnova da damo podršku ovome, jer smo mogli da čujemo od ministarke koja danas nije došla. To je gospođa Mihajlović, jer ona bi jedina mogla da nam kaže zašto je do ovoga došlo, zašto se produžava rok za realizaciju, zašto se produžava za dve godine ukoliko i vi, a i ostale kolege tvrdite da evo to samo što nije gotovo.
Mi nismo dobili nikakav prateći izveštaj uz ovaj predlog zakona da bismo znali da li je to što vi govorite zapravo stvarno tako, niti ne znam da li ste vi imali prilike da vidite nešto tako, a nemojte zameriti mi baš nemamo kao ni građani razloga da vama mnogo verujemo na reč.
Neke kolege su govorile o tome kako smo došli u ovu situaciju, došli smo u ovu situaciju tako što vi niste završili projekat koji je neko drugi dogovorio, ostvario i počeo da ga realizuje. To je jedina mudrost, to je jedina odgovornost u svemu tome, leži na trećoj Vladi Aleksandra Vučića koja nije u stanju da realizuje ovaj projekat.
Međutim, vama je kao što znamo reč odgovornost potpuno nepoznata, ne znamo ko je odgovoran za ovo sada pomeranje koje će nas po svoj prilici koštati 600.000 evra. Ne znamo, juče smo pričali o Železari, niste bili tu, ne znamo ko je kriv za onaj ogroman dug od 450 miliona evra, osim reči premijera da je u pitanju nekakva dečačka svađa. On je tako okarakterisao dug od 450 miliona evra. Ne znamo ko je kriv za ovih 28 miliona evra koje Vlada Republike Srbije plaća u prethodne četiri godine kao penale za kredite koje je podigla i sredstva koja nije povukla. Ne znamo ni kako možete danas nama da kažete da nije došlo ni do kakvog smanjenja, odnosno oduzimanja sredstava lokalnim samoupravama, nego kako ste rekli do poreske nivelacije.
To da je u pitanju poreska nivelacija možete da objasnite onom detetu koje više neće imati plaćeni prevoz do škole ili nekoj porodici, mladoj koja neće dobiti paket za bebu ili nekom starom čoveku koji više neće imati nikog da mu pomogne zato što opština zbog vaše poreske nivelacije neće biti u prilici da im to više plaća.
Međutim, čuli smo jednu jako značajnu stvar od vas, a to je da zaista u prethodne četiri godine javni dug Republike Srbije jeste porastao za 10.000 evra, izvinite, kamo sreće da je 10.000 evra, za 10 milijardi evra. Vi ste čak u jednom momentu na neki način hteli da objasnite kako to zapravo znači da se dug smanjuje, pa kada je kolega Božović na početku rekao da je sa 15 milijardi porastao na 24,5, rekli ste - jeste, samo što je upravo suprotno jer se dug smanjuje. To ako se možda u prethodnih nekoliko meseci dug smanjio, nemojte zameriti ne menja činjenicu da ste vi u prethodne četiri godine povećali taj dug za 10 milijardi evra i da opet kao što je i vaš manir, odgovornost tražite negde drugde.
Molim vas samo da odgovorite na dva vrlo konkretna pitanja. Prvo, koliko će koštati ovo produženje roka građane? Da li ste vi svojim očima videli nekakvu dokumentaciju koja će nas uveriti da će ti radovi zaista biti završeni u tom roku o kom govorite? Ukoliko jeste, zbog čega niste tako nešto dostavili Skupštini pa da i mi to vidimo svojim očima? I, samo još jednom da nam objasnite gde je otišlo 10 milijardi evra za koje su se tri vlade Aleksandra Vučića zadužile za prethodne četiri godine?
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar.

Dušan Vujović

Divim se vašoj sposobnosti da 15 različitih tema spojite u jedan pasus koje jesu možda povezane u vašem načinu razmišljanja, ali u stvari uopšte nisu povezane.
Da krenemo prvo od tog pozivanja na poresku nivelaciju. Sačekajte da se pojave stvari u Skupštini pa ćemo o njima razgovarati. Ako iz istrgnute jedne rečenice, jednog izveštaja koji je neko pogrešno pročitao gde je ideja bila da se povraćaj PDV-a za decu sa roditeljima tj. za predmete za bebe, za ishranu za bebe i ostalo kompenzira povećanjem, to ste rekli poreska nivelacija, rekli ste za bebe.
Mi predlažemo da se trenutna aderacija u sistemu u kojem se 750 ljudi, preko skoro 15% ljudi u Poreskoj upravi bavi gledanjem poreskih računa, fiskalnih računa i vraćanjem minornih iznosa PDV-a koji se ukupno nalaze između 400 i 450 miliona dinara, a pritom njihovo radno vreme otprilike košta državu oko 300, 350 miliona, smatramo da je to loš način, sa kašnjenjem, i želimo da ga kompenzujemo uz nulti ili pozitivan fiskalni efekat za porodice.
Želimo to da podržimo i da to ljudi dobijaju kao dodatak, tzv. porodični dodatak za ljude, porodice sa malom decom, i to je namera i to ćemo predlagati u svim mogućim situacijama gde jednostavniji sistemi sa jednakim ili boljim fiskalnim efektom za naše građane daju prave efekte.
Zakoni, koji nisu tzv. osnovni poreski zakoni, ovo su zakoni u socijalnoj sferi, koji iziskivaju tako velike troškove na strani administracije i odvlače nam kritične resurse od pravih napora Poreske uprave, koji trebaju da budu usmereni na otkrivanje sive ekonomije, na prikupljanje prihoda itd, mislim da trebaju da budu predmet naše analize i postepenog ukidanja u skladu sa praksom u svetu.
Drugo pitanje, ispravno je pitanje – koliko će koštati ovo produženje ugovora? Da smo mogli, da su nam partneri iz Azerbejdžana dozvolili da bez ratifikacije uradimo ovo, da smo pismo koje smo poslali 4. aprila, da su na njega odgovorili pozitivno, mi bismo 5. maja ovo produžili i ne bi bilo nikakvo efekta.
Pošto se to nije dogodilo, pošto su oni rekli da traže ratifikaciju, i pošto zbog naših zakonskih ograničenja tehnička Vlada nije mogla da predloži zakon koji je za to neophodan, niti je postojao parlament koji je taj zakon mogao da primeni, mi smo silom, sticaja okolnosti morali to da odložimo nakon formiranja Vlade.
Mi nismo gubili vreme i tehnička Vlada je poslala predlog teksta Azerbejdžanu. Oni su nam 22. septembra vratili ovaj ugovor potpisan. Mi smo ga potpisali, odnosno verifikovali na Vladi i danas ga imate ispred sebe. Znači, mi nismo gubili najmanje vremena.
Koliko to iznosi para? Izračunajte. To je dopunskih možda, 0,5% na ovih dvadesetak miliona koji bi bili povučeni u međuvremenu, ali bi na tih dvadesetak miliona, izvinite na 60 miliona, ali bi na 20 miliona koje bismo platili, platili 4% kamate.
Prema tome, tih dvadesetak miliona biste 3,5% kamate veće, a na preostalih 40 biste imali 0,5% kamate. Možemo da sednemo i da izračunamo. Mislim, da smo u stvari uštedeli ako ne budemo kasnili na kraju. Možemo da izračunamo. Znači, parametri su poznati, možemo da izračunamo.
Krivica, pošto ovde niko nije mogao da kontroliše proces i parlament je raspušten, čini mi se prvih dana marta, a „Putevi Srbije“ su neposredno nedelju dana posle toga poslali taj dokument, mislim da oni nisu očekivali tačan datum i nisu očekivali da će biti potrebno zakonsko produžavanje tog roka, zbog toga i nisu započeli to na vreme.
Možemo da razgovaramo i o njihovoj odgovornosti. Možemo da razgovaramo o odgovornosti svih, uključujući slabosti u nadzoru, slabosti u projektovanju. Kao što rekoh, ljudi štede na proveri stvari u projektovanju, a onda nas to skupo košta u izvođenju radova. Mislim da su te lekcije oko kojih možemo da se složimo.
Ko je tačno kriv? Kako to da unapredimo? To je mnogo složenije pitanje. Moj predlog je, kao što rekoh, da imamo jednu količinu sredstava kojima ćemo moći da intervenišemo u pripremi, razradi projekata da pre dobijanja finansiranja znamo šta finansiramo.
Mi imamo čitav niz projekata. Čuli ste za primer projekta koji finansira Ruska Federacija za „Železnice“ 800 miliona. U vreme kada je odobren taj zajam nije bio završen ni jedan projekat. Sada se oni ubrzano rade, ali to je bilo razgovarano 2008. godine, pa je potpisano 2012. godine, pa se danas 2016. godine gro tzv. Aneksa 3.1 razrađuje i potpisuje. Znači, mi kasnimo ne nedelju dana, ne dva meseca, nego kasnimo godinama.
Moj je cilj da se to promeni, da znamo unapred šta su nam prioriteti, koje projekte planiramo i da postavimo kapacitet naših instituta. Vi jako dobro znate da su ljudi otišli, da su ljudi penzionisani, da instituti za projektovanje i planiranje izvođenja projekata nisu više danas na stanju kadrovske i tehničke spremnosti koje su bile pre 20 godina, nažalost. Prema tome, ako to ne budemo uradili to će nas pratiti na svakom konkretnom projektu.
U ovom konkretnom ovde projektu imamo situaciju koja je data i namerno naglašavam ona nije rezultat dogovora jedne Vlade, jedna Vlada je ugovorila ovaj projekat i, kao što rekoh, u vreme kad je ugovorila na osnovu informacija koje imam to su bili uporedivi uslovi koje smo dobijali od drugih. Prema tome, nema razloga da verujem da je Vlada februara 2012. godine mogla da dobije mnogo bolje uslove, tada. Danas da, ali to je tada ugovarano.
Drugo, gde se nalazimo u izvođenju radova? Da ne ulazimo u to šta je ministarka Mihajlović rekla o podizvođačima i izvođačima, to je suviše stručna stvar da bismo mi ovde o tome razgovarali. Vi imate pravo da tražite da se napravi neka skupštinska radna grupa, da se to sve proveri i da bude posebna tema.
Na osnovu dokumentacije koju mi imamo oni kažu da će sve ovo biti realizovano mnogo pre rokova koje mi tražimo za produženje. Mi tražimo zajedno sa Ministarstvom da rok bude duži da se ne bismo ponovo vraćali na istu temu. U tom dužem roku ćemo videti i osigurati da sve to bude urađeno.
Da li imam uveravanja mimo onoga što nam je rečeno? Imamo godišnji plan rada Koridora, imamo njihov plan procene, realizacije ovog projekta, ali kao što vidite ovde, imate glavnog izvođača, imate gomilu podizvođača, gde je slaba karika u tom lancu? Nije tako lako proceniti.
Moj šurak je godinama radio kao nadzorni organ. Nadzorni organ, on dnevno mora da prati realizaciju projekta i dnevno da signalizuje ako nešto ne ide po planu. Ovde je očigledno zakonska mogućnost da Koridori sami rade nadzor nije dala blagovremena, adekvatna upozorenja.
Ako pogledate standarde Svetske banke, 80% realizacije projekta nije tako loša. Svetska banka bi vam uvek produžila projekat kada je 80% realizacija koja je bila tada tri meseca pre isteka prvog roka. To vam kažem iz iskustva međunarodnog.
Znači, projekti ove složenosti da dva meseca pre kraja imaju 80% realizacije to nije loše. Problem je u tome da li ovih 20% će biti ostvareno u rokovima i da li će to biti sve. To su pitanja na koja ja nažalost na osnovu informacija koje imam ne mogu da odgovorim. Bilo bi dobro da je Zorana Mihajlović ovde, da može ona da vam odgovori ili da se napravi poslaničko pitanje da oni daju procenu.
Ono što ja naglašavam ovde kao ministar finansija i kao ekonomista, alternativa neprodužiti ili produžiti za mene nema dilemu. Jedino produžiti ovde ima dilemu, da li da mi povodom toga pokrenemo još neke aktivnosti da bismo pokrili ove oblasti rizika, a koje smo u diskusiji konstatovali. To je drugo pitanje.
Alternativa da mi iz budžeta platimo, pošto zatezne kamate su minorne u odnosu na penale ako budemo išli na raskidanje ugovora. To je nešto što bih ja želeo da izbegnem. Sada razgovaramo vrlo otvoreno.
Prema tome, pošto postoji u ugovoru obaveza da država finansira sve preko 300 miliona i sve nedostajuće ako dođe do otkazivanja ovih sredstava, onda je naša zajednička odgovornost da kažemo – ako ne produžimo, onda ćemo najverovatnije morati da pokrijemo ovih 62 miliona do 300 miliona i sve opravdane nepredviđene radove, neopravdane, ali opravdane.
Imamo uveravanja od ministarke Mihajlović da će ovi izvođači biti sastavni deo nekih budućih projekata i da će biti zainteresovani da ovo završe na vreme u okviru troškova i sa kvalitetom koji prihvatamo.
Prema tome, to su elementi osiguranja koje nam oni nude, ali to nije napismeno. To su dogovori, koji mislim da su do sada dovoljno dobra garancija da će ovde sve biti po planu.
Moj utisak, imali smo sastanak povodom ovih problema sa predstavnicima firme, direktorom firme, predstavnicima države Azerbejdžan i ministra i ambasadora i oni su nam davali uveravanja da se ovi projekti nalaze na dobrom putu. Ta firma ima jako dobru reputaciju kod nas. U poređenju sa svim ostalim ona izvršava stvari maksimalno na vreme.
Kada imaju teškoće to nije zbog toga što su oni grešili, nego zato što su se pojavile objektivne nepredvidive teškoće u realizaciji projekata kao što znate ili zato što nismo dovoljno dobro sondirali teren ili zato što su se pojavile ne predviđene okolnosti nezavisno od svega toga. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Ivana Stojiljković.
...
Srpska napredna stranka

Ivana Stojiljković

Zahvaljujem predsednice.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, još jednom ću napomenuti da danas govorimo o produženju roka raspoloživosti zajma, a ne govorimo o tehničkim uslovima izvedenih projekata. Nismo dobili takvu vrstu izveštaja tako da nećemo moći baš detaljno i da razgovaramo o tome.
Što se tiče primedbi opozicionih poslanika, danas smo uglavnom čuli pitanja – zašto se sada gradi, zašto se kasni, zašto se produžava rok i zašto je uopšte trasa ovakva? Čak smo to mogli da čujemo od onih koji su u to vreme ovu trasu i projektovali.
Demokratska stranka, naravno i prethodna vlast na čelu sa DS, imala je bar osam godina da završi bilo koji od ovih trasa i da sada razgovaramo onako ravnopravno o tome, a ne da se otvara po deset kilometara u predizbornim kampanjama. Tako da, imamo jednu situaciju kada je proglašena izgradnja Koridora 10 2008. godine. Očekivali smo da to krene nekim tokom, a 2010. godine smo videli da su se uglavnom otvarale i zatvarala javna preduzeća koja bi trebala da budu nadležna za ovaj Koridor 10, pa je tako za samo godinu dana otvoren Koridor 10, zatim „Putevi Srbije“ i onda „Autoputevi Srbije“. Sva ova preduzeća optužena su za loša poslovanja, ali naravno nikada niko nije odgovarao, a autoputevi i koridori su stajali.
Što se tiče ovog Koridora danas o kom pričamo, odnosno o autoputu za koji je uzet zajam od 300 miliona evra, jako je značajan zato što će on povezati Rumuniju preko Srbije, Crne Gore, pa sve do Italije. Kroz našu zemlju proći će od Beograda, pa do granice sa Crnom Gorom 270 kilometara, a ova trasa o kojoj danas raspravljamo čini oko 40,36, da budem precizna, kilometara i ona je trasa od Ljiga do Preljine. Za ovo je uzeto, odnosno zajam je obezbedila Republika Azerbejdžan i moramo priznati da su rokovi probijeni. Azerbejdžanska firma „Azvirt“ je izvođač radova i pokazao se kao vrlo korektan, zato što je dao mogućnost da u većem procentu učestvuju kao podizvođači naša domaća preduzeća, što je nama u principu i bilo u interesu kada smo razgovarali o jačanju naše građevinske industrije. Dakle, čak 101 domaće građevinsko preduzeće je danas samo na ovoj deonici radilo kao podizvođači, dobavljači, kooperanti i bilo je oko 1400, odnosno između 600 i 1400 direktno zaposlenih na ovom projektu.
Što se tiče samog ovog autoputa, rekla sam da imam izuzetno veliki značaj. Naravno, mi ćemo razgovarati o tome gde će se i u kom pravcu on nastaviti. Kao što sam rekla, istina jeste i moramo priznati da jeste probijen rok, za sada za celih mesec dana. Mi od toga ne bežimo, to priznajemo i ova vlast to kritikuje, jer smo želeli da uspostavimo pravnu državu u kojoj se zna kada će biti rokovi i da se takvi rokovi poštuju.
Bez ikakve želje da branim ili napadam izvođače ili podizvođače, ovo potpuno objektivno govorim, ovo je zaista u pitanju težak jedan građevinski teren, gde je trebalo izbušiti na samo 40 kilometara pet tunela, a jedan tunel nije izbušen, nego je napravljen usek, 66 mostova, 60 hiljada metara kvadratnih nadvožnjaka, izvršeno je 40 regulacija vodotokova, 46 potpornih zidova itd, dve petlje, tri odmorišta i da ne nabrajam. Što je veoma značajno, možda ne znaju ljudi koji se ne bave građevinarstvom, da kišnih sedam meseci u dve godine zaista može da omete radove i da dovede do ovih kašnjenja od mesec dana.
Srbija je, naravno, dala šansu domaćim građevinskim preduzećima, a kasnije će se kada budemo razgovarali o tome da li se odgovorilo na nivou koji se očekivalo, videti da li su ta naša građevinska preduzeća i položila ovaj ispit i da li će raditi i dalje. Ja se nadam da će biti pozitivnih odgovora. To bi bila iskreno moja želja, jer je nama u interesu da naši ljudi rade u građevini.
Dakle, ako pričamo o autoputevima, pre svega treba pomenuti da je to društveni krvotok i gde god se ne nalazi jedna saobraćajna infrastruktura, obično demografski to područje i odumire. Autoputevi dovode do jačanja kako socijalnog, tako i do razvoja privrede, poljoprivrede, turizma i svega ostalog što je značajno da se građani zadrže na jednom području. To je jedan multikulturni, multiprivredni projekat. On će, kao što sam već rekla, obezbediti da se zaustave migracioni procesi, da se zaustavi demografsko pražnjenje, a posebno to ističem po pitanju istočne i zapadne Srbije, iz koje dolazim.
Takođe, povećaće se i sigurnost učesnika u saobraćaju, što je takođe bitno. Danas smo više puta pomenuli Ibarsku magistralu koja prolazi kroz zapadnu Srbiju. E, kad smo već kod Ibarske magistrale, meni je žao što su se nad Ibarskom magistralom danas žalili na loše puteve oni koji su već imali prilike da ubrzaju izgradnju ovih autoputeva, pa između ostalog i da utiču na to kojom će trasom da se nastavi ovaj put dalje.
Naravno da naš interes jeste, ja sam iz zlatiborskog kraja, konkretno dolazim iz Užica, da taj autoput kasnije iz Požege nastavi kroz Zlatiborski okrug. Mi smo se potrudili, za razliku od članova DS koji su prihvatili tada da se taj put nastavi preko Arilja i Ivanjice, mi smo čak uradili jednu uporednu analizu i nismo odustali, jer smatramo da odluka gde će autoput da nastavi dalje nije prosto planiranje, projektovanje i prebrojavanje broja vozila koja prolaze tom trasom, to je jedan vrlo složen proces koji podrazumeva da uzmete u obzir i prirodna bogatstva, da uzmete u obzir i privredni i turistički potencijal, da uzmete u obzir i broj stanovništva koji tu živi, a i potencijalni broj stanovništva koji bi mogao da dolazi, odnosno da migrira prema toj transferzali.
Dakle, takođe je potrebno napomenuti da je u prethodne tri godine asfaltirano oko stotinu kilometara autoputa. Zato je moja nada i uverenje da će nadležne institucije, Vlada i nadležno ministarstvo, naravno da uzmu u obzir ponovo gde će se od Požege nastaviti ovaj autoput, odnosno ovaj koridor.
Kao što sam rekla, mi smo uradili tu uporednu analizu sa svim ovim parametrima koje sam već pomenula, i utvrdili smo da je Zlatiborski okrug ispred, da ima prednost i po pitanju gustine saobraćaja i po pitanju broja stanovnika koji tu žive i ima prednost u odnosu na to što je blizina granica, a samim tim i migracija omogućena stanovnika iz Crne Gore i Bosne. Zatim, prirodni, privredni i turistički potencijali Zlatiborskog okruga su ipak u ovom trenutku malo veći i možda je potrebniji autoput.
Takođe, poklapa se trasa i, evo, dolazim i do tog finansijskog momenta gde planirana dva koridora bi se u ovom slučaju poklopila za čak 66 kilometara i to na trasi Preljina – Požega – Mačkat, što bi predstavljalo uštedu kasnije oko 80 miliona evra. Tu je i ekonomska isplativost, zatim investiciono i tekuće održavanje, koje bi bilo, naravno, lakše na Zlatiborskom okrugu. Tu su brojni razlozi zašto mi, naravno, nećemo odustati da, bez obzira što projekat koji je 2008. godine napravila prethodna vlast, mi ćemo pokušati, dok još ne dođe do izgradnje, da promenimo, da prosto utičemo na bilo koji način. Ako uspemo, to će biti na naše zadovoljstvo.
Svakako ova Vlada je uvidela veliki značaj investicionih ulaganja, a autoputevi su svakako jedan od jako bitnih, zato što je izgradnja saobraćajnica profitabilna grana privrede i zato što je ovaj zajam iz tog razloga i isplativ i, naravno, mi ćemo podržati produženje ovog zajma, odnosno produženje roka u danu za glasanje. Zahvaljujem.
(Balša Božović, s mesta: Replika, pominjanje DS.)