Hoću. Evo, uračunavam 19 sekundi. Izvolite.

Zahvaljujem, velikodušni ste.
Dakle, koleginica malopre se osvrnula na ono što je pričao ministar Vujović i ja iz tog razloga veoma cenim da uvek treba da vodimo računa šta je jeftinije. Ovih 300.000 evra, koliko smo zateznih kamata morali sada da platimo, odnosno platićemo, mogli smo da uštedimo, jer po članu 109. Ustava, Zakonom o Narodnoj skupštini, u članu 52. stav 4. stoji da je, iako je raspuštena Skupština, mogla da se sastane ako su vezani za zakonski rok ili to nalažu potrebe države. Dakle, mogli smo i ovih 300.000 evra da uštedimo, a važno je da na taj način razmišljamo, zato što su ovo projekti koji se ne vezuju samo za jedan mandat, ovo su projekti koji traju pet-deset godina.
Za divno čudo, sve projekte od Koridora 10, 11, mostova, obilaznica započeti su za vreme DS. Zato je važno da pomenemo tu razliku između DS, SNS, kao što je rekla koleginica. Iz tog razloga sam se javio za repliku jer mislim da je važno i nakon vaše vlade ovi projekti nastave da se realizuju, a ovih 300.000 smo mogli da uštedimo po članu 109. Ustava i Zakon o Narodnoj skupštini i mogli smo da budemo nego što ste vi. Hvala.

Hvala.
Reč ima Vladimir Đurić. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani gospodine ministre i gosti iz Vlade, imamo puno pitanja na koja nema odgovora jer ih prosto nema u obrazloženju Vlade, a mi ih postavljamo jer želimo slobodno i kritički da razmišljamo o informacijama koje ne dobijamo, a treba da ratifikujemo zaduživanje.
Dakle, zašto zaista kasnimo? Kako planiramo projekte? Fiskalni savet kaže – loše u svim fazama, to piše u izveštaju. Zašto o ovome razgovaramo po hitnom postupku? Objašnjenje koje nam je dato da su za to krive činjenice da smo imali tehničku Vladu i azerbejdžanska procedura i potreba ratifikacije prosto ne zadovoljavaju. Zašto nismo predvideli takve stvari? Mi nismo u poslu sa Azerbejdžanom po ovom ugovoru od juče, mi smo u ovom poslu četiri i po godine. Tri i po meseca smo izgubili u natezanju oko formiranja Vlade. Da li kasnimo krivicom izvođača ili podizvođača? Kako se sprovode javne nabavke za ovaj projekat, naročito one za nepredviđene radove, recimo, na prepravci tunela, ako bude bilo potrebno? Da li idu po hitnom i netransparentnom postupku?
Da li kasnimo zbog šteta tokom izgradnje? Ako da, da li su te štete bile osigurane, od kojih rizika, po međunarodnim standardima ili ne, da li je viša sila uključena u pokriće ili ne, da li su te štete procenjene, isplaćene, ako ih ima? To su podaci koje ne dobijamo. Da li su ugovoreni penali zbog probijanja rokova? Koliki? Od koga? Pod kojim uslovima? Ima li štete od četiri miliona evra, kako u medijima ministarka govori, ili nema? Jesu li tuneli sporni ili nisu? Čuli smo da do februara nije bilo nadzora. Dakle, investitor, država, nije ga imenovala. Kako su primane situacije? Ko ih je kontrolisao? Ko ih je proveravao? Ko je proveravao da li su radovi urađeni po projektu? Dakle, jesu li tuneli urađeni po projektu ili ne? Da li je za to kriv izvođač ili projektant, ako ima štete? Ima li projektant osiguranu profesionalnu odgovornost? Može li se šteta od te polise naplatiti, ako postoji?
Konačno, kasnimo li možda zbog nas samih, zbog eksproprijacija? Da li je problem u našoj administraciji, u katastrima, sporovima oko nelegalnih objekata, legalizacija, sporih sudova koji to otežu? To su sve stvari koje ne čujemo. Kakve javne registre imamo? Jesu li oni problem, ili imamo red ili nemamo red? Juče je rečeno da je nemoguće popisati 10.000 parcela u Smederevu. Zašto? U 21. veku, eksel, računar, to je sve obradivo. To su informacije koje mogu da se obrade relativno brzo, ako tim podacima raspolažemo. To je vrlo efikasno. Jesmo li možda naleteli na još neki višekovni hrast ili na još neko arheološko nalazište, klizište koje nas je iznenadilo? Šta nas je to sve iznenadilo i kako smo planirali? Konačno, da li procenat iskorišćenja novca odgovara procentu izvedenih radova, ako ne, zašto?
Dakle, problemi u realizaciji projekata nisu neuobičajeni, dešavaju se. Možda je realizacijom ovog projekta sve manje-više u redu, ali moraju se polagati računi, detaljno. Obrazloženja kao ova uobičajena koja smo dobili, sa jakom formom, a bez udubljivanja u suštinu, ne zadovoljavaju. Neko mora biti odgovoran. Ministar je spominjao slabu kariku koju ne može da prepozna u celom lancu. Da li možda krivca da tražimo u partijskim kadrovima koji upravljaju koridorima Srbije? Možda je tamo slaba karika.
Šteta je što nedolaskom ministarke Mihajlović mi ova pitanja adresiramo ministru u čijem resoru ona uglavnom nisu. Vama, ministre, u svakom slučaju hvala na odgovorima koja ste korektno dali.
Ako ova pitanja ostanu bez odgovora, onda je vrlo sumnjivo kako smo planirali i kako upravljamo projektima i kakav nam je sistem. Onda nam je senzacija kada gradonačelnik u Novom Sadu otvara ogradu na bašti Doma Vojske, nadstrešnicu za bicikle, točilicu na benzinskoj pumpi, u gradu Novom Sadu, u kojem, naravno, i ja takođe, kao građanin Novog Sada, čestitam dodelu titule grada kulture u 21. veku.
Dajte da se ovde ne bavimo spoljnom politikom, molim vas. Negovanje odnosa sa državama, pa i sa Azerbejdžanom, to je domen Ministarstva spoljnih poslova. Ti odnosi nisu zasnovani ni na ličnim afinitetima ni na prijateljstvima ni na ljubavi, već isključivo na interesima. Hvala.

Hvala.
Reč ima Tijana Davidovac.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, uvaženi gosti, kada je Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, u prethodnom mandatu preuzela infrastrukturne projekte, zatekli su samo probleme – loše planiranje, loše upravljanje projektima, nerešene imovinsko-pravne odnose, penale za nepovučene kredite i brojne druge probleme koje su postepeno počeli da rešavaju.
Od aprila 2014. godine do februara 2016. godine usvojeno je ukupno 38 zakona i 47 uredbi. Koliko je Vlada ozbiljno radila na poboljšaju saobraćajne infrastrukture govori nam veliki broj investicija koje smo imali u tom periodu, a ja ću navesti samo neke od njih. Pupinov most, koji povezuje Zemun i Borču sa 21,2 km pristupnih saobraćajnica, kompletan projekat završen je u decembru 2015. godine. U oktobru 2015. godine započeta je izgradnja mosta koji spaja Ljuboviju i Bratunac. Rok za završetak radova je novembar 2017. godine. U 2014. godini, nakon majskih poplava, saniran je ukupno 121 km puteva i 54 mosta koji su bili oštećeni u poplavama. U 2015. godini sanirano je oko 200 km puteva, 13 mostova i 88 klizišta.
Ulaganjem u saniranje infrastrukture koja je u prethodnih 20 godina u velikoj meri bila zanemarena smanjen je broj saobraćajnih nezgoda za 839. Broj saobraćajnih nezgoda u 2014. godini iznosio je 35.013, dok u 2015. godini 34.174 nezgode su se desile.
Zatim, imamo investicije ili izgradnje koridora. U 2014. godini asfaltirano je ukupno 64,4 km novih saobraćajnica, na Koridoru 10 asfaltirano je 22,9 km autoputa, a na autoputu E763 Beograd-južni Jadran na deonici Ub-Lajkovac asfaltirano je 12,5 km autoputa, na trasi urađena je petlja Lajkovac u dužini od 8,5 km i na deonici Ljig-Preljina urađeno je 20,5 km autoputa. U junu 2014. godine počela je izgradnja deonice od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga u dužini od ukupno 50,2 km. U 2015. godini asfaltirano je ukupno oko 100 km autoputa, i to na Koridoru 10 – 54,6 km, dok na Koridoru 11 – 36,5 km. Na ovom koridoru započeti su radovi na izgradnji mosta na Savi kod Ostružnice u dužini od 1.965 m, što će omogućiti povezivanje deonice Surčin-Obrenovac u dužini od 17,6 km. Na ovoj trasi su urađene i obilaznice u dužini od oko 14 km. U protekle dve godine izgrađeno je 84 km autoputa, što je više nego u poslednjih 30 godina.
Kao rezultat međusobne saradnje 2. februara 2012. godine potpisan je sporazum o zajmu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan za finansiranje deonica Ljig-Boljkovci-Takovo i Takovo-Preljina na delu autoputa E763. U skladu sa ovim sporazumom od 3. maja 2012. godine, Republika Srbija ima na raspolaganju zajam u iznosu od 300 miliona evra namenjen za izgradnju 40 km puta, 66 mostova i izgradnju tunela u dužini od 3.624 m. Period raspoloživosti kredita trajao je do 4. maja 2016. godine i do tada je iskorišćeno 80% od ukupnog zajma. Neiskorišćeni deo kredita iznosi oko 60 miliona evra.
Veoma sam zadovoljna što će se nastaviti uspešna saradnja sa Azerbejdžanom jer završetak strateške mreže autoputeva u velikoj meri doprineće povećanju konkurentske prednosti Republike Srbije u ovom delu Evrope. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se načudim nekim svojim kolegama koje se ne okrenu iza sebe i pogledaju šta su uradile od Srbije i kako su je vodile.
Ovde imamo reč oko jednog zakona koji je više tehnički zakon, jednog sporazuma koji predviđa određeno produženje rokova i niko od kolega poslanika koji napadaju i Vladu Republike Srbije i ovaj zakon neće da kažu ono što zaista jeste istina – 80% kredita je iskorišćeno, radovi su skoro u 100% završeni.
Pošto je Srbija ta koja treba da otplaćuje kredit želimo 20% vrednosti kredita da zadržimo kao garanciju da su radovi koji su se izvodili urađeni u skladu sa propisima. Šta je tu sporno? Kada radovi budu završeni, kada inspekcije izađu, kada bude trebalo da se dobije upotrebna dozvola, tada će etapno sav novac da bude isplaćen. I, to jako dobro znate, samo nećete da kažete. Zato što dok ste bili na vlasti, vi ste poklanjali novac.
Kad pričate o kilometrima autoputa koji ste napravili što mi ne pokažete više jednom autoput koji ste vi napravili? Hajde, pokažite mi ko Boga vas molim tih 40, 50, 60 kilometara koje ste pravili svake godine. Za 13 godina koliko ste bili na vlasti uspeli ste da napravite samo jednu traku autoputa od Novog Sada do Beograda, samo jednu traku. Pun profil autoputa podrazumeva dve trake. Ona prva je napravljena za vreme Josipa Broza. Taj projekat je započet još, čini mi se da je ministar bila Marija Rašeta Vukosavljević, 12,5 godina ste se mučili oko jedne trake auto-puta i to na terenu koji je relativno lak za izvođenje radova, osim mosta kod Beške, sve ravnica Vojvodine, samo zemljani radovi, nema tunela, nema prepreka, nema nerešenih imovinsko-pravnih odnosa ali vam je zato trebalo 13 godina.
Drugo dostignuće, kolega koji brine o građanima Srbije, podsetiću ih, auto-put Preševo-Vranje, kakva bruka i sramota, kao ste obrukali Srbiju, kako ste upropastili i zadužili građane Srbije. Za šest godina projekta koji ste vodili, uspeli ste da napravite brojem, slovima, kako god hoćete, šest kilometara auto-puta, šest kilometara.
E, sad oni koji se brinu za ovaj kredit koji ima rezultate i vidi se taj auto-put, ne može niko da kaže da ne postoji, znate šta su uradili sa parama za taj auto-put? Dali su ga preduzeću koje je započelo javne radove, napravilo tih šest kilometara, otišlo u stečaj i nije dalo bankarsku garanciju. Neugodno vam sad? Pa, se nadam svaki put kada prolazim tamo, evo valjda kada budem prošao sledeći put biće nekih radnika i biće nekih mašina, osim par mašina i radnika koji nisu radili na izgradnji auto-puta nego na čuvanjem mašina, godinama se ništa nije menjalo.
Znači, 2012. godine avgusta meseca između Beograda i makedonske granice, kod graničnog prelaza Preševo, nedostajalo je 74 kilometara autoputa. Znate koliko nedostaje danas? Informacija stara tri meseca, verovatno sada manje, samo 17 kilometara, ali punog profila auto-puta, a ne jedne trake, kao što ste vi pravili. Kako ste to dali vi koji brinete ko izvodi radove, kako ste mogli avasno da uplatite izvođaču radova, a da ne uzmete bankarsku garanciju? On otišao u stečaj.
Ko to plaća? Pa, građani Srbije. Što to ne kažete? Gde vam je obilaznica oko Beograda? Posle toliko godina na vlasti, što je niste završili? Onaj zli Milošević vam ostavio most, iskopao tunele, samo da pustite jednu traku, pre godinu dana je počelo da se radi. Gde ste bili do sad, bre? Prestonica. Pričate o auto-putevima, pa još predlažete gde će ti auto-putevi da se prave. Pa, hajde da vidimo. Auto-put je po svojoj kategorizaciji međunarodni put, iako nemate međudržavni sporazum, gde će taj auto-put da se nastavi na auto-put druge države, napravili ste slepo crevo.
O tome i o kamati o kojoj raspravljate mogu da kažem za ono vreme kad ste bili na vlasti postigli ste odličnu kamatu 4%. E, sad možete ovde da skačete svima nama po živcima oko javnog duga, oko BDP, oko stope zaposlenosti, nezaposlenosti itd. Ima samo jedna stvar koja vas uvek demantuje, cena zaduživanja države. Ona se zadužuje kod privatnih investitora, privatan investitor neće uludo da daje novac po niskim kamatama. Dok ste bili na vlasti kamate koje je država dobijala bili su 8%. Davali smo ovde garanciju sa 6,5% kamate plus euribor koji je tad bio kao jedan procenat. O čemu pričate? To su sve podaci koji su lako proverljivi.
Tako da ste vi u situaciji u kakvoj smo imali državu dobili super kredit. Danas, taj kredit bi bio skup. Ali, kako ste radili kada ste podizali kredite? Bez projektne dokumentacije, bez trase auto-puta, bez rešenih imovinsko pravnih odnosa. U žurbi da se steknu politički poeni potpisivali ste međunarodne sporazume. Zato smo imali situaciju da kada počnete nešto da pravite i da se opravdate pre međunarodnim kreditorima, pravite auto-put kroz jednu gde su rešeni imovinsko pravni odnosi, pa naiđete na drugu gde niste izvršili eksproprijaciju, pa je preskočite, pa tamo na petoj počinjete nove radove. Tako je to izgledalo. I, sad oni kažu, kasni se dva meseca. Pa, vi ste kasnili po 12 godina i kasni se zbog loše zatečene situacije po pitanju auto-puta.
Postavljaju se pitanja, ko će da plati štetu za nekakve tunele. A šta imaju „Putevi Srbije“ ili ministarstvo ili Srbija sa tim. Pa, to plaća izvođač radova. Što se vi sekirate ko je podizvođač radova. Pa, to su njihovi obligacioni odnosi. Onaj ko je kriv snosiće troškove. Onaj ko je radio kako ne treba snosi će odgovornost, ali kada pričate o putarskim preduzećima, samo da vas podsetim, 2010. godine, ova ista Skupština u ovoj sali, davali smo saglasnost na kredite u iznosu od 350 miliona evra za dospele, a ne izmirene obaveze prema putarskim preduzećima. Toliko ste brinuli, ljudi su godinama radili, ni dinar im niste plaćali, i sad se brinete i za domaću radnu snagu.
Tako je to izgledalo dok ste vi bili na vlasti. Sada izgleda da između Beograda i granice sa Makedonijom nedostaje 15-ak kilometara autoputa, i to autoputa koji se pravio na mnogo teškom terenu, da nedostaje nekih približno 17 ili 18 kilometara do bugarske granice i završava se ova deonica autoputa. Zato premijer ima pravo da kaže da je u poslednje dve godine više autoputeva napravio, i ova Vlada, nego vi za 12 godina dok ste vedrili i oblačili Srbijom.
Još nešto, oko javnog duga možemo da polemišemo, da li je ovakav ili onakav, statističke podatke možemo da iznosimo ovakve ili onakve, metode možemo da koristimo mi jedne, vi druge, itd, ali dame i gospodo, autoput ne možete da sakrijete i da prikažete građanima ako on stvarno ne postoji. Zato nemojte da se čudite što pored tolike brige i za penzionere i za zaposlene u javnom sektoru ostvarujete 5, 5,5% na izborima.
Ovde ste napadali kao da je Aleksandar Vučić došao iz opozicije, pa svojim postupcima ne govori istinu građanima. Ja ću vam reći. Rezultat na izborima jeste i rezultat Vlade koju vodu Aleksandar Vučić, ali jeste i rezultat toga da istinu građanima nije ulepšavao, za razliku od vas. Vidim da nekima to smeta. To je njihov problem. Imali su priliku…

Poslaniče, molim vas, vratite se na temu.)

Vraćam se na temu.
Imale su neke kolege priliku da učestvuju u nekim zaslugama, propustili su je, ja tu ne mogu ništa da uradim. Zato što autoput postoji, zato što će uskoro i da bude pušten, zato što Srbija sa izgradnjom putne infrastrukture počinje da bude ozbiljnija zemlja za investicije nego što ste nam vi ostavili, svakako da ćemo u danu za glasanje da podržimo ovaj predlog zakona.