Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicama, dame i gospodo poslanici, dragi studenti, vaše reference su vas dovele do ovde tako da sam ja sigurna, slušala sam šta govorite, vaša posvećenost i energičnost ove reforme, da ćete ih izvesti do kraja. U to sam ubeđena.
Za početak, ono što bih ja rekla, ako 12.000 studenata ima apel da im pomognemo, naravno da ćemo im pomoći. Studenti su naša elita buduća, a pomoći njima znači veći procenat visoko obrazovanih ljudi. Svaka reforma počinje sa visokim obrazovanjem. Nama sigurno posle ovoga sledi i reforma u svim nivoima obrazovanja.
Ono što bih ja najviše istakla je, pre svega, da od devet političkih ciljeva u ekspozeu gospodina Vučića, našeg premijera, jedan je najvažniji, ima prioritet, a to su obrazovanje i nauka. Bravo.
Zašto je to važno? Zato što je cilj, pre svega, dostupnost, pravičnost, ravnopravnost. Ovo je zemlja jednakih mogućnosti, jedna otvorena, demokratska zemlja i zaista je bitno da mi to na ovom primeru i pokažemo. Ako je neko studirao i došao do kraja, a nema bilo kakvih mogućnosti da to završi, a zašto mu ne bi pomogli dajući mu još jednu godinu? To ćemo uraditi obavezno.
Drugo, što se tiče studenata koji završavaju po modelu Bolonje, naravno da ćemo smanjiti broj bodova, to je nešto minorno, sa 60 na 48, jer se ništa ne menja u budžetu Republike Srbije. Isti je broj studenata. Znači, da, uradićemo i to.
Sad bih rekla nešto o donatorima. Puno se toga uložilo u reforme u Republici Srbiji. Ima izuzetnih pomaka. Naravno, u tome su učestvovale Evropska investiciona banka, dosta donatora, Svetska banka, i vrlo su zadovoljni rezultatima.
Ono što treba doraditi, odnosno uraditi da bi bilo mnogo manje nepismenih, to je uključiti ranjivu populaciju. U ovom smislu mislim na Rome, znači, uraditi inkluziju sa Romima. Imali smo sreće da pre dva, tri, četiri dana u ovom istom visokom domu je bila javna rasprava a sa temom „Inkluzija Roma i Romkinja u Republici Srbiji“, napravljena je strategija, Vlada je napravila tu strategiju uz pomoć OEBS-a i ta strategija počinje od 2016. godine i biće završena 2025. godine.
Sigurna sam, pošto postoji Akcioni plan i grupe za praćenje, eksperti, da će inkluzijom Roma i sprovođenjem ove strategije i Akcionog plana nepismenost 2025. godine biti na nekom nivou ispod 1%, ako ne i potpuno iskorenjena iz Republike Srbije.
Ono što bih još naglasila je da su naši prijatelji koji su puno para uložili u reformu i obrazovanje Republike Srbije predložili jedan drugi nivo obrazovanja, a to je dualno obrazovanje. Mislim da je to izuzetno dobro, jer jedno je završiti fakultet, a drugo biti operativan, biti menadžer. Mislim da je to odličan primer prakse. Uostalom, na njihovom primeru se pokazalo da kad imamo dualno obrazovanje, procenat nezaposlenosti pada za 10%, odlično.
Što se tiče raspoređenosti obrazovanih ljudi u Republici Srbiji, nekako su skoncentrisani, što je i logično, u višim gradovima gde su univerziteti, tako da najveći procenat, htela sam reći intelektualaca, ne, nego ljudi sa visokim obrazovanjem, intelektualnost je nešto drugo, inteligencija nešto treće, je u Republici Srbiji u Beogradu i to uglavnom prednjače Vračar, Stari Grad, Savski Venac, Novi Beograd. Jedna od opština u Nišu je takođe Medijana, poznata po visokoobrazovanim ljudima. Imamo i nizak procenat obrazovanosti uglavnom na jugu Srbije, centralna Srbija, malo manje zapadna Srbija, znači Rekovac, Osečina, Gadžin Han, Ražanj. Mislim da će se to stanje ovim reformama popraviti.
Ono što je vrlo bitno, treba istaći da je Beograd do pre 20-ak godina, možda i malo pre, bio na lestvici 20 top gradova za studiranje. Sigurna sam da će do kraja strategije, do 2020. godine, možda neka godina kasnije, Beograd povratiti status idealnog grada za studiranje, imati tu referencu, odnosno taj potencijal i tu vrstu kvaliteta. Biće jedan od najprestižnijih univerziteta, što se mene lično tiče. Sigurna sam da će biti tako i da će na taj način masa studenata iz raznoraznih država dolaziti upravo kod nas. Eto nama punjenja budžeta Republike Srbije.
Za kraj, jako mi je drago da je Fondacija Novaka Đokovića, kao i Razvojna Banka i UNICEF su predložili da se obrazovanje u Republici Srbiji, sa obrazovanjem krene u ranom detinjstvu. Bravo za taj predlog. Naravno da će SNS u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milovan Krivokapić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega hteo bih da se zahvalim gospodinu ministru, pošto ja dolazim sa KiM, što je prvo za shodno našao da obiđe Kosovo i Metohiju.
Gospodine ministre, narod vam to nikad neće zaboraviti. Nosim vam pozdrave većine građana KiM za to što ste učinili. Obišli ste sve ono što ste mogli da obiđete, od Studentskog centra, preko mnogih prosvetnih ustanova, obdaništa, a ja kao zdravstveni radnik, posebno mi je drago što ste obišli i novi Dekanat Medicinskog fakulteta, čijem je otvaranju prisustvovao i premijer Vučić. Obišli ste ga u društvu dekana dostojnog da vodi jednu takvu instituciju.
Ovo je ljudi još jedan dokaz da Vlada Republike Srbije, na čelu sa našim premijerom Aleksandrom Vučićem, vodi brigu o svom narodu na KiM, dajući mu mir i sigurnost. Ovo sam morao da kažem, a sada ću biti vrlo kratak.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji sadrži samo na izgled neznatne izmene u pet članova, važan je bar iz dva razloga. Najpre, Vlada i Ministarstvo prosvete su na osnovu ukupnih potreba, i to sa svoje strane, sagledali i predlažu da se starim studentima osnovnih studija produži rok za diplomiranje, s obzirom na broj onih koji opterećuju svojim studijama ovaj obrazovni sistem, a sa druge strane, da se eliminiše potreba koja se tu i tamo pojavljivala u javnosti, da se šansa za produžetak daje studentima po bolonjskom programu, jer su na mnogim visoko školskim ustanovama oni to pravo već iskoristili.
Naime, prve generacije koje su studirale po tom programu iskoristili su osnov da mogu studirati dvostruko duže od broja godina propisanog u programu, sem toga studenti po bolonjskom programu su mogli na sopstveni zahtev dobiti i dodatnu godinu.
Istovremeno, predlogom za promenu člana 124. stav 3. zakona daje se mogućnost studentima, koji su prvu godinu osnovnih studija upisani od školske 2006, 2007, zaključno sa 2013, 2014. godinom, da zadrže pravo da se iz budžeta finansiraju najduže godinu dana po isteku redovnog trajanja studija. Izuzetno od odredaba člana 88. zakona, student može da se u narednoj godini finansira iz budžeta, ako u školskoj 2014, 2015. godini, odnosno 2015, 2016. školskoj ostvari najmanje 48 bodova i rangira se u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta u skladu sa zakonom.
Smatram da su predlozi izmena zakona Ministarstva prosvete i Vlade sasvim opravdani, jer se daje još jedna mogućnost onima koji iz bilo kog razloga nisu uspeli da postignu redovnost na studijama pruži i ova prilika kao podsticaj za okončanje studija, odnosno za veću efikasnost u studiranju, a time i mogućnost za sticanje određenog akademskog znanja.
Ono što je veoma bitno je da se ove izmene usvoje na vreme kako bi visoko obrazovne ustanove u naredna tri meseca usaglasila svoja akta sa ovim zakonom i da bi studenti za upis naredne godine imali jasniju situaciju.
Imajući u vidu i činjenicu da ove izmene zakona ne iziskuju izdvajanje dodatnih sredstava iz budžeta, jer će ta sredstva biti u okvirima limita određenog za Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u narednim godinama.
Podržavam ovaj predlog što je ujedno i stav naše poslaničke grupe, uz uverenje da će doprineti svojevrstnom raščišćavanju broja onih studenata kojima će biti omogućeno da, u skladu sa odredbama ovog zakona, završe studije.
Želim da dodam da ovo iziskuje hitnost postupka iz navedenih razloga i nisam sklon da bilo ko ko želi da na racionalan i svrsishodan način priđe rešavanju ovog pitanja, povodom ovih izmena proširuje temu na druga pitanja, uključujući i alternative o izmenjenim kompetencijama Nacionalnog saveta za obrazovanje, jer je taj Savet na svojim sednicama od 22. juna i 14. septembra ove godine podržao ove izmene i u celosti ih usvojio. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ljupka Mihajlovska, a neka se pripremi narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Poštovane koleginice i kolege, dragi prošli, sadašnji i budući studenti, Zakon o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine donet je sa ciljem ozbiljne i temeljne reforme visokog obrazovanja u Srbiji, a u cilju da se uspostavi konkurentno i usaglašeno visoko obrazovanje sa visokim obrazovanjem na evropskom prostoru.
Zakon se temelji na tekstu Bolonjske deklaracije. Bolonjska deklaracija zapravo jeste set principa i vrednosti na kojima treba ta reforma da počiva. To je jedan tekst koji staje na dve strane A4 formata i nije nikakav nametnuti i podmetnuti dokument. Srbija se tim dokumentom praktično opredelila, ne obavezala da reformiše sistem visokog obrazovanja.
Međutim, mi slušamo kako Bolonja u Srbiji, nažalost, nije uspela. Ono što ostaje nejasno jeste da li mi to govorimo sa žaljenjem ili se hvalimo time, odnosno da li mi time što priznajemo da kod nas bolonjski sistem nije uspeo, želimo da kažemo kako on praktično i ne valja, pa se mi nismo ni trudili da stvari dovedemo do kraja kako treba ili prekorevamo akademsku zajednicu na čelu sa Ministarstvom prosvete, što je do tog neuspeha evidentno došlo?
Naravno, kao posledica tog neuspeha ostalo je korektivno umesto preventivnog delovanja, a ono je najčešće i skuplje i manje efikasno u odnosu na preventivno delovanje, pa tako imamo zakon koji smo menjali više od pet puta, dopunjavali raznim članovima i ni posle 11 godina mi nemamo rešenje za studente koji su fakultete upisali pre 2005. godine.
Šta nam to govori? Govori nam da se, nažalost, ni ova Vlada kako je započela i Ministarstvo prosvete u sastavu ove Vlade, ni ona pre nje, a ni ona pre nje, nisu bavili svojim poslom. Omanulo se u svemu. Učenje na daljinu, koja je takođe predviđeno ovim zakonom, ostalo je naučna fantastika. Omanulo se u svemu, osim u konkurisanju za evropske projekte i u količini realizovanih projekata i dobijenih sredstava, ali nažalost ne i u rezultatima kojima su ti projekti postignuti.
Mi danas nemamo podatak o broju tih studenata koji su obuhvaćeni ovim zakonom. Ovde su se čule različite cifre i različiti brojevi, međutim, Univerzitet u Beogradu raspolaže podatkom da je to negde preko 20.000 studenata samo na ovom univerzitetu, od čega se između 12.000 i 15.000 vode kao aktivni, i to po indikatoru, s vremena na vreme prijavljenih ispita. Nemamo podatak o strukturi tih studenata. Da li među njima ima onih koji imaju preko 10 godina radnog iskustva, pa možda ni ne žele da nastave studije, da li ima onih koji su ekstremno siromašni, bolesni, oni koji su osnovali porodice, samohranih majki itd. da ne nabrajam?
Da li je moguće da visokoškolske institucije nemaju resurse da reše ovo pitanje? Znate, kada upišete privatnu školu stranih jezika, pa ne dođete na jedan čas, oni vas zovu da vide šta se dešava, nude vam popuste, motivišu vas da pređete na naredni nivo itd, a šta rade naše visokoškolske institucije?
Ovde se govorilo i o socijalnoj dimenziji u visokom obrazovanju. Neko je pomenuo dostupnost, pravičnost, diskriminaciju itd. Nije pravičnost to što ćemo studentima koji nisu stigli iz bilo kojih razloga, neću u to zalaziti, da završe studije omogućiti i produžiti stalno rok.
Kada govorimo o pravičnosti, trebalo bi da se osvrnemo ko su studenti u Republici Srbiji i da li visoko obrazovanje zaista dostupno svima kako to garantuje Ustav Republike Srbije? Da li u Srbiji studiraju samo oni čiji roditelji to mogu da plate? Dakle, prema istraživanju u okviru projekta „Euro student“ obrazovanje roditelja studenata osnovnih akademskih studija je takvo da 40% ima završeno visoko obrazovanje, 51% srednje, dok studenata čiji su roditelji stekli samo osnovno obrazovanje ima svega samo pola procenta.
Kada je reč o zanimanjima roditelja studentske populacije dobijeni su sledeći podaci: menadžeri, rukovodioci direktori, za njima profesionalci, inženjeri i stručni saradnici, ukupno u procentu od preko 50%, dok je studenata čiji roditelji obavljaju zanatske poslove svega 6%, a onih čiji se roditelji bave poljoprivredom ima svega 5,4%. Ako se to uporedi sa strukturom zaposlenih u ukupnoj populaciji prema popisu iz 2011. godine videćemo u tom popisu 13% obavljaju zanatske poslove, poljoprivredne i slične 12%, dok menadžerske poslove obavlja svega 2,5%. Ovde jasno vidimo da oni čiji roditelji obavljaju nisko plaćene poslove imaju znatno manju šansu da budu deo visokog obrazovanja. Socioekonomski faktori nikako ne bi smeli da budu prepreka za obrazovanje i neophodno je doneti strategiju koja će se osvrnuti na socijalnu dimenziju i na napraviti takav sistem gde će struktura studentske populacije oslikavati strukturu ukupne populacije u Srbiji.
Za kraj želela bih da istaknem dve stvari. Često ističemo kako su studenti slabo motivisani, da nivo savladanog gradova za prelaznu ocenu nije ni približno onom koje je nekada postojalo, itd. ali zaboravljamo da mnogi od uvaženih profesora nemaju adekvatne pedagoško-metodičke-didaktičke veštine koje zapravo i nisu uslov za sticanje zvanja redovnog profesora. Mi takođe moramo da imamo u vidu da ti studenti koji dolaze na visokoškolske ustanove su završili neke osnovne i srednje škole kojima su predavali neki učitelji, nastavnice, profesori, a koji su se školovali na visokoškolskim institucijama, tako da proizvod koji dobijemo u vidu studenata smo zapravo kreirali na visokoškolskim institucijama.
Još jedna stvar koju takođe želim da istaknem jeste nama nema ni privrednog, ni ekonomskog napretka sve dok zanemarujemo naš najveći resurs, a to su naši ljudi. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, cenjene i uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, činjenica je da je naše visoko obrazovanje u poslednjih desetak godina pretrpelo brojne izmene i dopune u cilju poboljšanja efikasnosti sistema visokog obrazovanja.
Takođe činjenica je da dosta izmena ide u korist studenata, ali isto tako ima i stvari koje se moraju menjati, neke figurativno rečeno u hodu, jer ih generišu životni razlozi o kojima ste govorili ministre u uvodnom izlaganju. Neke stvari se moraju menjati na duže staze i planski i o tome ste govorili. To se naravno odnosi i na novi Zakon o visokom obrazovanju.
Cilj izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju koji je danas na dnevnom redu je da pre svega pomogne studentima, a njih nije mali broj, 12.000 koliko smo čuli, da zadrže svoj status redovnih studenata odnosno da zadrže mogućnost finansiranja školovanja iz budžeta.
Usvajanjem ovih izmena i dopuna zakona nije nam namera da idemo na ruku onim studentima koji bi da studiraju u nedogled, koji ne žele da uče i koji ne žele da ispunjavaju svoje obaveze, a ipak bi da zadrže određene povlastice. Sve ovo se odnosi pre svega na studente koji su pri kraju svojih studija, koji su redovno posvećeni svojim obavezama i koji će po završetku studija imati odgovoran pristup prema društvu u celini.
U ovom slučaju je i stručna javnost rekla svoje, tako da za izmenu zakona imamo široki konsenzus. Usvajanjem predloženih izmena i dopuna zakona benefit će imati i studenti i država i društvo u celini, jer obimnost gradiva i zahtevnost pojedinih studijskih grupa, bez loše namere da dele fakultete na lake i na teške nameće ovakvu potrebu da jednostavno studentima treba izaći u susret i omogućiti im tzv. budžetski status sa manjim brojem bodova, to je 48 od maksimalnih 60 po godini studija.
Takođe moram da istaknem da je ova Vlada na čelu sa premijerom gospodinom Aleksandrom Vučićem i resornim ministarstvom opredeljena da se što veći broj naše dece koja su na školovanju finansiraju iz budžeta, što je izuzetno pohvalno i što će mnogo pomoći i studentima, ali tako i njihovim roditeljima i porodicama.
Naravno ova Vlada stremi i ka unapređenju našeg obrazovnog sistema, jer zaista želimo da imamo kvalitetne i stručne kadrove. Na kraju, htela bih da podržim stav moje poslaničke grupe koji se tiče studenata magistarskih i doktorskih studija. Smatram da i oni trebaju da imaju isti status kada su u pitanju rokovi za završetak njihovih postdiplomskih i doktorskih studija, kao što će ih imati studenti osnovnih studija. U danu za glasanje SNS i ja ćemo podržati ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je na redu u ovom skupštinskom domu Zakon o izmenama Zakona o visokom obrazovanju.
Ustavni osnov ovog zakona sadržan je u činjenici da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje između ostalog i sistem u oblasti obrazovanja. Razlog za donošenje ove dopune se ogleda u tome da je doneti Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine, koji je već inače pretrpeo određene izmene i dopune u cilju poboljšanja efikasnosti sistema visokog obrazovanja pa ga je sada potrebno ponovo izmeni i to u oblastima koje govore o ispitnim rokovima i u oblastima finansija, odnosno finansiranja studija iz budžeta, a po isteku trajanja redovnog studiranja.
Ovim izmenama se želi postići pre svega da se starim studentima osnovnih studija produži rok za diplomiranje za dve godine, pri čemu bi se studentima sa medicine taj rok povećao za tri godine. Ovi izmenama bi trebalo dozvoliti studentima magistarskih i doktorskih studija da uspešno završe svoje započete studije. Vrlo često se dešavalo da su se studije odužile iz različitih životnih razloga i okolnosti. Sada ovom izmenom, ako to žele mogu za dve godine da završe svoje studije, diplomiraju i verujem da će sigurno dosta njih iskoristiti ovu priliku.
Nacionalni savet za visoko obrazovanje u samom početku nije bio za to da se starim postdiplomcima da produžen rok kako bi svoje studije priveli uspešno kraju. Činjenica je da je tu bilo otpora i od strane fakulteta, ali srećom postignut je konsenzus između ministarstva, fakulteta i studentskih želja.
Postignut je konsenzus da studenti koji su upisali prvu godinu studija 2006. do 2014. godine mogu da zadrže pravo na studiranje na budžetu godinu dana po isteku redovnog trajanja studiranja. Studenti prve generacije Bolonje su već iskoristili svoje pravo na mnogim visokoškolskim ustanovama da studije koju traju dva puta duže od godina studentskog programa i da su oni na sopstveni zahtev tu produženu godinu školovanja na budžetu već dobili. No, ako bi sada prihvatili zahtev da se rok produžava i generacijama koje su kasnije upisane, to bi značilo jednu diskriminaciju prema studentima koji su u međuvremenu već reupisali i nastavili studije. Neki ispiti su im priznati, a neke su naknadno dobili u novim programima.
Što se tiče realizacije položenih ispita, svega 10% studenata ostvari svih 60 bodova. Zbog tako malog broja Vlada da ne bi dodatno još finansijski opterećivala studente, prihvatila je predlog da donja granica za finansiranje iz budžeta naredne godine ipak bude 48 bodova.
Fakultetima je data mogućnost da samoinicijativno odrede broj i termine rokova za polaganje ispita. Vrlo je pohvalno što je formirana grupa studenata različitih fakulteta koji bi trebali da analizom prolaznosti predlože ministarstvu šta bi po njihovoj proceni trebalo menjati u aktuelnom Zakonu o visokom obrazovanju. Rad na izmeni tog dokumenta je već počeo i od broja predloženih rešenja zavisiće da li će se u proceduri naći i novi zakon ili će se ići na izmenu postojećeg.
U današnjoj diskusiji ja ne mogu da ne spomenem jednu savremenu obrazovno-naučnu ustanovu čije rast se odvija po uzoru na evropski sistem univerzitetskog obrazovanja, a ta ustanova je Pedagoški fakultet u Somboru. Njegova osnovna delatnost je obrazovanje, a ključna osnova budućeg razvoja fakulteta je sadržana u unapređivanju studenskog programa, osnovnih master i doktorskih studija.
Ovaj fakultet je 2013. godine dobio akreditaciju da izvodi nastavu na sledećim programima, i to na: osnovnim studijama za profile učitelja, vaspitača, dizajnere medija u obrazovanju i bibliotekara. Isto tako, ima i master akademske studije i doktorske akademske studije.
Na prvoj godini je upisano svega 131 student, a 63 studenta očekuju odluku Skupštine o izmene ovog zakona, kako bi nastavili svoje studije.
Još samo par reči da kažem, da Pedagoški fakultet u Somboru je u sastavu Univerziteta u Novom Sadu i nastavio je tradiciju obrazovanja srpskih učitelja u Somboru, koji je otpočeo 1. maja 1778. godine, kada je Avram Razović, sin tadašnjega sveštenika osnovao normu prvu ustanovu za obrazovanje narodnih učitelja na srpskom jeziku, u Hazburškoj monarhiji.
Nakon, gašenja ove škole, 1811. godine, 1812. godine formirana je Prva Srpska preparandija, koja se od 1812. do 1816. nalazi u Sent Andriji i ponovo je 1816. godine prebačena u Sombor. Preparandija je 1920. godine preimenovana u Somborsko državno učiteljsku školu, a sada ovaj ustanova nosi naziv Učiteljski fakultet i 2006. godine je dobila naziv Pedagoški fakultet u Somboru. Pedagoški fakultet u Somboru obeležava ove godine 200 godina od preseljenja preparandije u Sombor. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Nikolić, imate još jedan minut samo. Izvolite.