Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Mislim da je veoma važno da se vratimo na temu dnevnog reda zato što smo malo izgubili suštinu, čini mi se, u stranačkim prepucavanjima.
Danas nas gledaju studenti koji su upisali po starom sistemu svoju studije. Posmatraju nas, naravno, postdiplomci. Ostalo je do kraja neizvesno, ali smo i taj deo rešili time što je postao sastavni deo zakona i sve poslaničke grupe su se sa tim usaglasili.
Ostali su studenti koji su upisani po Bolonji. Imali smo danas odbor. Podneo sam danas amandman, jer smatram da ne smemo nikoga da diskriminišemo. Fer je da studentima koji su upisali 2006, 2007. i 2008. godine, koje često nazivamo eksperimentalnim studentima, pomognemo iz razloga što smo primili, ne samo stotine i stotine molbi i pisama, već iz prostog razloga što se zbog objektivnih okolnosti, haosa u visokom obrazovanju oni jednostavno nisu snašli. To ne znači da su manje sposobni. To ne znači da su manje pametni. To ne znači da su manje vredni. To su studenti koji će sutra voditi ovu zemlju. To su ljudi koji zaslužuju šansu, pošto nisu na teretu države, već savesno i redovno ispunjavaju i plaćaju svoje obaveze. Na stotine hiljada dinara su dali do sada, oni i njihovi roditelji, sa skupim keš kreditima. Mnoge porodice smo oterali u dužničko ropstvo i smatram da je veoma važno da tim ljudima mi danas izađemo u susret.
Amandman nije prošao, kao što sam imao prilike da vidim i pročitam, ali je ministar obećao sledeće rešenje. Tu je prisutan, pa možemo to da potvrdimo. U skladu sa članom 94. stav 2. Zakona o visokom obrazovanju, dakle, ovaj deo smo prebacili na fakultete. Ne smemo da dozvolimo da ovog puta to bude samo preporuka. Mislimo da je važno da ovo bude uputstvo koje će fakulteti inkorporirati u svoj opšti akt. Mislim da je veoma važno da vršimo vrlo jasan nadzor svakog pojedinačnog slučaja. Smatram da je ovo rešenje da oni nastave da studiraju, da se ne izvrši reupis, da to bude besplatno i da fakulteti to moraju da sprovedu u delo.
Ministar je to obećao i ja iskreno verujem u volju ministra, ovog doma i odbora da vrše nadzor zajedno sa tim studentima. Ako postoji i jedan pojedinačan slučaj, koji se ne bude rešio od strane fakulteta, da odmah svi zajedno intervenišemo i da na ovaj način, iako mi je krivo i žao što nije sastavni deo izmena i dopuna ovog zakona, mi njima zaista do kraja rešimo probleme, time što ćemo im dati šansu da sutra možda oni budu predsednici, predsednice, oni da budu ti koji reformišu ovo društvo i ovaj loš sistem, koji očigledno postoji samo zbog toga da bi ga studenti plaćali, a sam sistem se odupire promenama. Nemojte da štitimo fakultete na uštrb studenata. Nemojte da postoje fakulteti zbog svojih ličnih, često finansijskih interesa.
Hajde da znanje ostane u Srbiji, da ovi mladi ljudi nikada ne dođu na ideju da izađu iz zemlje, već da se potrudimo da nakon završenih studija, koje će sasvim sam siguran završiti u narednih godinu dana, da im damo mogućnost i da dobiju posao i da zasnuju svoje porodice ovde i da svoju sudbinu vežu za Srbiju.
Mislim da je važno iz prostog razloga što smo pričali, ne samo o skoku koji moramo da napravimo kada je u pitanju razvoj, ne samo o stvarima u kojima mi već odavno zaostajemo, ne samo o reformama koje su neophodne da bi ih sproveli u delo, već da zaista pokažemo ovim gestom, vi pre svega ministre, uz našu svesrdnu pomoć, da smo spremni kao društvo da odgovorimo na sve one anomalije u sistemu koje postoje i koje su dovele danas do toga da oko 2000 ljudi, koliko se ne varam, ima problem. Ostao im je jedan, dva ili četiri ispita ponovo upišu studije iz početka to je potpuna besmislica. To smo se usaglasili.
Žao mi je što ovo nije sastavni deo zakona, ali mi je takođe drago što smo svi zajedno kao Odbor za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj se usaglasili da im pomognemo time što ćemo im dati još jednu godinu da završe svoje studije.
Imamo mnogo pisama, imamo one koji su upućivali na to da ne mogu da žive toliko dugo u prevozu od svojih mesta do univerziteta, jer nemaju novac ni da iznajme stan, nemaju novac da iznajme sobu, roditelji su im naravno osiromašeni, nemaju novca da se samofinansiraju, izdržavaju, pa onda moraju da rade, pa mnogih zdravstvenih problema.
Jedna devojka se javila iz Kraljeva, bila je redovni student u roku je apsolvirala, devojka se zaljubila, dobila je naravno dete sa svojim dečko sadašnjim suprugom. Dete je imalo određeni poremećaj motorike sa kojim su se borili tri godine da dete bude zdravo i normalno, i ne smemo sada da ih kaznimo time što su uspeli u najvećoj bici u svom životu. Sada moramo da ih nagradimo i da im kažemo imate još godinu dana šansu da završite svoje studiranje.
Mislim da je takvih slučajeva mnogo. Mislim da je parlament taj koji mora da vrši monitoring s jedne strane, proveru kvaliteta sa druge strane, i naravno, da ovakve dogovore koje Odbor za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj sa ministrom sklopi da jednostavno zajedno nadziremo zbog toga što nam je zaista cilj da im pomognemo.
Izražavamo sumnju, to smo rekli i na Odboru, ja sam vrlo tu bio jasan, izražavamo sumnju jer kada je gospodin Žarko Obradović bio ministar prosvete često se dešavalo da Ministarstvo kaže preporukom ili nekim uputstvom fakultetima da nešto urade, fakulteti se o to ogluše. Dakle, država je osnivač. Moramo da znamo gde su prava osnivača….
