Gospodine Obradoviću, nadoknadiću vam vreme.
Dozvolio sam vas da imate jedan širi kontekst sagledavanja aktuelnih tačaka dnevnog reda. čini mi se da ste pomalo i otišli od teme. Ne vidim šta je zajedničko između onoga što se maločas rekli, članstvo u političkim partijama i onoga što je jeste teme i tačke dnevnog reda.
Molim vas da se vratite na dnevni red. Naravno nadoknadiću vam vreme.

Zahvaljujem.
Nemam problem gospodine predsedavajući da se vi javite i da polemišete samnom kao narodni poslanik, tako da slobodno ako se ne slažete sa mojim izlaganjem.
Dakle, postoji kontinuitet. Ovde je poenta da ovo nije novi zakon, nije ovo zakon koji je nešto kreativno smislio i dobro doneo. Ovo je kontinuitet razgradnje države od 5. oktobra 2000. godine do danas. Imamo i kontinuitet kadrovski od kadrova G17 plus do kadrova SNS.
Ne razumem zašto se SNS stidi Dinkića. Ako je on vaš partner, recite – volimo Dinkića, to je pravi čovek, svaka čast, uzeli smo njegove najbolje kadrove, uzeli smo Zoranu Mihajlović, uzeli smo Ivicu Kojića. Šta je tu toliko problematično ako su oni dobri kadrovi? Recite svaka čast.
Dakle, ključno pitanje ovde i sa tim ću poentirati i završiti, treba li da prepuštamo državne monopole privatnom sektoru? Objasnite mi, ponavljam po treći put pitanje – zašto državni monopol ne radi dobro, jel loš menadžment direkcije? Promenite menadžment. Koji je razlog zašto to država ne može da radi kako treba, a strateško je pitanje? I kome planirate da predate ove monopole? Jer, ako državi izvučete monopol neko drugi preuzima taj monopol. Ko je to? Tajkuni, vaše partijske firme koje će dobiti na nameštenim tenderima ili strane multinacionalne kompanije sa kojima ste u dilu? Nema četvrtog.
Ako neko u Srbiji veruje u poštene tendere, onda taj živi u bajkama. Jasno je da je većina ovdašnjih tendera nameštena ili za tajkune koji vas finansiraju ili za strane firme sa kojima ste u dilu ili za vaše lične partijske firme kojima nameštate tendere. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Obradoviću.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić, povreda Poslovnika.
Nakon njega, narodni poslanik Vladimir Orlić, povreda Poslovnika.

Hvala.
Reklamiram član 106. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vrši pretres. Žao mi je što je prethodni govornik govorio 2/3 vremena o dobrim ili lošim stvarima koje je uradila DS, a samo 1/3 je posvetio lošem zakonu koji želi da implementira u ovoj sali SNS. Da li je to strah od Zvonka Veselinovića ili tajkuna SNS, ne znam, ali da ga podsetim da DS već pet godina nije na vlasti u Republici Srbiji.
Pitanje je ko bi odakle govorio da DS nije branila pravo na slobodne izbore posle 24. aprila. Ne žalimo se, DS će uvek braniti pravo na slobodu izbora, slobodu govora i biće protiv toga da se bilo kome na nakaradan način oduzimaju glasovi, bez obzira što se sa tim strankama ne slažemo uopšte. Tako da bi bilo lepo da neko makar to uzme u obzir kada govori ovde u ovoj sali, da nije bilo DS pitanje je da li bi neko imao govornicu da se nje ovde govori. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, povreda Poslovnika.

Gospodine predsedavajući i član 107. koji se tiče neposredno dostojanstva Narodne skupštine, jeste reagovali jednom, ali bilo je sijaset prilika u kojima ste, ja mislim bili u obavezi da reagujete energičnije kada je reč o onome što smo upravo malopre čuli od jednog od ovlašćenog predstavnika. Od čoveka koji je i dalje izgleda fantastično fasciniran SNS i ovom Vladom, većinom, pojedincima u njoj, čovek koji je u stanju da priča samo o tome dan i noć. Između ostalog i zato što verovatno i ne zna koji je sadržaj onog predloga zakona o kome treba da se raspravlja, ali to nije nikakvo opravdanje.        
Dakle, time se neposredno narušava dignitet ovog visokog doma. I taj čovek to uporno radi na potpuno nedostojan način, ponavljajući u maniru jednog solidnog, ali opet pokvarenog uređaja za reprodukciju jedno te istu stvar, iznova i iznova. Ukoliko neko propušta da primeti neke stvari se u ovom društvu menjaju, ne samo da napreduje tehnologija, pa i pokvareni gramofoni neophodno završavaju na otpadu, menjaju se i politička vremena dame i gospodo, pa i onaj ko se ovakvim niskostima i nepodopštinama bavi u visokom domu Narodne skupštine i on završava bez ikakve sumnje i bez ikakve rezerve, na otpadu. Ovog puta političkom,budite uvereni. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Orliću, ne jednom, više puta sam pokušao da ukažem gospodinu Obradoviću da je važno da svi poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine. To je obaveza svih nas.
I da se vratimo na ono što jeste aktuelna tema i tačka dnevnog reda.
Da li želite da se u danu za glasanje Skupština izjasni? (Ne.)
Zahvaljujem.
Gospodine Milojičiću, vas nisam pitao, da li želite da se o ukazanoj povredi Poslovnika Skupština izjasni u danu za glasanje? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem predsedavajući.
Povređen je član 103. i član 104.
Član 103. stav 7. gde kaže da predsednik Narodne skupštine je dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredaba iz st. 1, 2, 4, i 6. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom izrekne mere predviđene iz člana 108.
Sada pitam – po kom osnovu ste dali gospodinu Milojičiću da replicira govorniku pre njega? Koliko znam, on nije šef poslaničke grupe svoje stranke, a upravo je to radio, dakle, replicirao.
Podsetiću vas da ste po istom članu dužni da mu oduzmete vreme od ukupnog trajanja poslaničke grupe i pozivam vas da to učinite.
Prethodnog govornika, gospodina Milojičića želim da podsetim da nije u Smederevskoj Palanci, da nije predsednik opštine više i da ne može da se bahati ovde u Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem.
Gospodine Markoviću da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Zahvaljujem.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)
Gospodine Milojičiću, nisam dao reč i nije osnov javljanja bila replika maločas, govorim o malopređašnjoj situaciji. Osnov je bila povreda Poslovnika član 106.
Ne možete dobiti repliku na ukazanu povredu Poslovnika.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Dakle, nekoliko stvari bih želela da pojasnim, gospodinu Obradoviću, rekla bih čak na momente duhovitom poslaniku.
Prvo, ja ne mogu da se utrkujem sa gospodinom Obradovićem. On je i zvanični predsednički kandidat Dveri od 30. septembra 2016. godine. Čestitam vam na tome.
Ali, ono što je vrlo važno vezano za ovaj zakon, gde mislim i čini mi se da niste možda najbolje razumeli, što takođe mogu da razumem, jer kao diplomirani filolog možda sa nekim pojmovima ne stojite najbolje, pa ja želim da vam objasnim.
Mi ovde ne govorimo niokakvom davanju i prodaji vodnih puteva, mi govorimo o održavanju. Dakle, velika je razlika između onoga što se zove održavanje međunarodnih i međudržavnim plovnih puteva i bilo kakva vrsta vlasništva nad tim.
Direkcija koju vi pominjete je odlična direkcija. Ona se nalazi u sastavu Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture. Direkcija nastavlja da radi. Nijednog trenutka neće biti ugašena, niti će biti promenjen bilo ko u upravljačkom i rukovodnom delu same Direkcije. Ona se već izvesno vreme bavi rečnim informacionim sistemima koji su veoma važni, koje koristi nekoliko institucija u našoj zemlji, a to su i carina i policija i samo Ministarstvo.
Dakle, svakog trenutka, svaki brod koji se nalazi na Dunavu ili na Savi, svakog trenutka znamo odakle je krenuo, gde ide, koliko ljudi je na tom brodu, šta taj brod prevozi i to je zaista veoma važno kada uopšte govorimo o vodnom transportu.
Jedan deo samog posla, za koji smatramo da nema dovoljno nikada novca, a to je samoodržavanje, tehničko održavanje međunarodnih i međudržavnih plovnih puteva, time će se baviti nakon javnog poziva, tendera, u koji ja verujem, iako vi kažete da ko u ovoj zemlji u to veruje, ja verujem u zakone koje donosimo, i verujem da se zakoni sprovode i za mene nema transparentnijeg i preglednijeg načina da izaberete najboljeg koji može da se bavi održavanjem, a to je putem tendera.
Projektovanje šta treba da se uradi i nadzor nakon toga kada to neko radi radiće ova Direkcija. Prema tome, možemo samo da dobijemo na kvalitetu tehničkog održavanja plovnih puteva i vodnih puteva, i mislim da je to važno, i na brzini, a da ne govorimo o jednoj činjenici a to je da Direkcija nije bila u stanju zbog starosti svoje opreme, a reći ću vam da je starost između 35 i 40 godina brodova koje ima, da zaista to uradi na najkvalitetniji mogući način.
Kada govorite o tome da postoji mogućnost da to negde ode, ne znam u neke druge ruke, kako ih vi pominjete, reći ću vam da najbolja specijalizovana kompanija koja možda može to da radi jeste PIM. Ona je državna. Dakle, niste u pravu u tom delu kada govorite da neko sa namerom kroz ovaj zakon želi da nešto uzme od države, pa nekom drugom da, pa će neko da zaradi, a ništa nećemo dobiti.
Ako razmišljamo o tome hoćemo li tržište ili ne, da, mi želimo tržište tamo gde ono može da nam pomogne da imamo efikasniju i kvalitetniju uslugu. Sigurno je da postoje drugi delovi koji su uvek prirodni monopoli i uvek će ostati vlasništvo države. Dakle, toga imate i u energetici i u infrastrukturi, i kod gasovoda i kod transporta itd. Ovde govorimo samo o održavanju, ni o čemu drugom. Hvala.