Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Olivera Ognjanović, a neka se pripremi narodna poslanica Danica Bukvić.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka i pomoćnici, dame i gospodo poslanici, danas od 15,00 časova slušam kolege iz opozicije kako imaju primedbe na ove predloge zakona i prosto mi nije jasno da opozicione stranke od svega što nam donosi dobrobit prave nešto što se može nazvati samo opstrukcijom i otežavanjem rada ovog visokog doma i mogu da postavim pitanje zašto nisu radili nešto za ovu zemlju tokom 12 godina koliko su imali vremena.
Činjenica je da je upravo sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje koji je danas tema razmatranja u potpunosti neophodan i povoljan za Srbiju. Dovoljan nam je pokazatelj koji se vidi kroz statističke podatke vezane za privredni razvoj Republike Koreje koji pokazuju višestruki rast, jedne sada svetske ekonomske sile. Republika Koreja je od 60-ih godina do danas podigla BDP sa 87 dolara na sadašnjih 26 hiljada i trista američkih dolara, odnosno imamo povećanje od preko 300 puta. Takođe, ne bih da zaboravim podatak da kroz aerodrom u Seulu godišnje prođe 33 miliona putnika.
Privredna saradnja i trgovinska razmena između Republike Koreje i Srbije iznosila je u 2014. godini nešto preko 120 miliona dolara, od toga je svega 2,4 miliona dolara predstavljao izvoz iz Srbije. Donošenjem ovog zakona i potvrdom ovog bilateralnog sporazuma ne samo da će se povećati trgovinska razmena u smislu povećanja samog izvoza iz Srbije, već je tu i turizam i sama širina i povećanje tržišne mreže.
Sklapanjem ovog sporazuma Beograd, odnosno Srbija dobija regionalni značaj i baš kao što je premijer Vučić u svom ekspozeu izložio, cilj je da se unapredi naše avio tržište u skladu sa najboljom praksom kao i promocija Beograda u glavni saobraćajni čvor regiona, povećanje unapređenja povezanosti Srbije sa međunarodnim tržištem i ubrzanje ekonomskog razvoja. Kako navodi sam ambasador Republike Koreje, gospodin Li, velika pogodnost za buduća ulaganja i želja Srbije da bude deo EU.
Ovim sporazumom omogući će se smanjenje geografske razdaljine od 8.261 kilometar između Seula i Beograda, odnosno povezaće se Srbija sa istokom baš kao što se povezala i sa zapadom, a podsećam vas da smo ove godine uveli i let za Njujork, 23. juna, prvi direktni let na relaciji Beograd – Njujork na čemu su nam pozavidele mnoge zemlje iz regiona. Avio kompanija zabeležila je povećanje ključnih operativnih pokazatelja u koje spada neto profit od 3,9 miliona evra u drugoj punoj godini poslovanja, odnosno ukupnog prihoda od 305 miliona evra u 2015. godini što predstavlja porast od 16% u odnosu na 2014. godinu. Kapacitet mreže linija je uvećan za 6% kao i broj obavljenih letova koji je uvećan za osam procenata i na kraju godine 2015. godine je iznosio 32.384 leta.
Tako da će ovaj zakon realizacijom ovog sporazuma zasigurno višestruko unaprediti ovakve rezultate. Er Srbija je dokaz uspeha. Dokaz strateškog partnerstva na delu. Ostvarila je izuzetan napredak na putu ka modernizaciji i održivoj profitabilnosti. Evropsko tržište je veoma konkurentno, a stalnim ulaganjima u proizvod i usluge Er Srbija je razvila ubedljivu ponudu za evropski putnike.
Od velikog značaja je i to što je nakon 10 godina po preseljenju u Zagreb korejska Agencija za promociju trgovine i investicija „Kotra“ ponovo otvorila predstavništvo u Srbiji, odnosno u Beogradu. Spremni su da podrže sve veći broj korejskih kompanija zainteresovanih za poslovanje u istočnoj Evropi, ali i da pomognu ovdašnjim firmama da uđu na jedno od najzahtevnijih tržišta na svetu. „Kotra“ inače ima 124 poslovnih centara u 84 zemlje i predstavlja globalnu poslovnu platformu čiji je cilj da doprinese ekonomskom rastu same Južne Koreje, ali i zemalja u razvoju poput Srbije. Otvaranje „Kotra“ predstavništva u Srbiji je jasan znak poslovnim ljudima i kompanijama iz Koreje da je Srbija rastuće i plodno tlo za investicije. To je dodatni podstrek poslovnim ljudima iz obe zemlje da unaprede saradnju.
Na kraju bih želela da kažem da ću glasati za ovaj zakon. I želim da čestitam Vladi i uvaženoj ministarki na postignutom velikom uspehu i rezultatu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Danica Bukvić. Neka se pripremi narodni poslanik Ivan Kostić.
Koleginice Bukvić, vreme preostalo poslaničkom klubu SPS za raspravu je četiri minuta 52 sekunde. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u toku današnje rasprave koja se odnosi na dva zakona iz oblasti saobraćaja, ja ću se uključiti u diskusiju povodom potvrđivanja Sporazuma o vazdušnom saobraćaju koji je Vlada Republike Srbije potpisala sa Vladom Republike Koreje.
Moja koleginica Snežana Paunović govorila je o značaju ovog sporazuma za obe države, a ja bih se kratko osvrnula na sadržaj samog sporazuma. Ovaj bilateralni sporazum zasnovan je na principima i standardima utvrđenim Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu u skladu sa kojom države mogu potpisivati bilateralne i multilateralne sporazume o uspostavljanju i obavljanju vazdušnog saobraćaja između teritorija zemalja potpisnica. Srbija je potpisnica značajnog broja bilateralnih sporazuma u oblasti vazdušnog saobraćaja. Jedan od posebnih je sporazum sa Korejom, o čijem potvrđivanju govorimo danas.
Sporazumom sa Republikom Korejom precizno su utvrđena sva pitanja od značaja za bezbedno sigurno odvijanje putničkog i teretnog vazdušnog saobraćaja između dve zemlje. Pomenuću nekoliko značajnih elemenata ovog sporazuma. Tako, sporazumom je potvrđeno da najpre svaka strana ugovornica daje ugovornoj strani prava predviđena ovim sporazumom radi obavljanja ugovorenog vazdušnog saobraćaja na utvrđenim avionskim linijama. Dakle, strane potpisnice određuju avio prevoznioce koji će obavljati avio prevoz između Koreje i Srbije, pri čemu obe ugovorne strane izdaju dozvole u skladu sa propisima iz oblasti vazdušnog saobraćaja uz poštovanje svih obaveza iz Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu.
Ono što je veoma važno, sporazumom su precizno definisane obaveze i prava avio prevoznika koje su odredila države potpisnice za obavljanje ugovorenog saobraćaja između naše dve države na utvrđenim linijama. Pomenuću najvažnija prava - da mogu da lete bez sletanja preko teritorije države druge strane ugovornice, da mogu da sleću na teritoriju države druge strane ugovornice u nekomercijalne svrhe, da mogu da sleću na teritoriju druge strane ugovornice u mestima utvrđenim u aneksu ovog sporazuma radi ukrcavanja ili iskrcavanja putnika, robe i pošte, odvojeno ili u kombinaciji. Takođe sporazumom su utvrđeni državni organi koji će u ime država potpisnica realizovati ovaj sporazum. U ime Republike Srbije to je Direktorat civilnog vazduhoplovstva, a za Republiku Koreju Ministarstvo zemlje, infrastrukture i saobraćaja. U oba slučaja to može biti i drugo lice ili telo ovlašćeno da obavlja funkcije koje sada obavljaju navedeni nadležni organi u skladu sa zakonima i propisima njihovih država. Obe potpisnice imaju pravo da vrše ukrcavanje putnika, utovar i istovar robe i sa više destinacija, odnosno aerodroma u jednoj ili drugoj državi.
Sporazumom je utvrđeno i pravo svake strane ugovornice da ukoliko izrazi sumnju u ispunjenost ugovornih uslova, može da povuče ili da obustavi dozvolu za obavljanje saobraćaja ili da obustavi korišćenje prava određenog avio prevoznika države druge strane ugovornice.
Sporazum sadrži i klauzule koje se odnose na vazduhoplovnu sigurnost i standarde bezbednosti, koji se tiču posade, vazduhoplovnih postrojenja, vazduhoplove ili njihovo korišćenje.
Navela sam samo neke od vaših elemenata ovog ugovora, ali u celini posmatrano, ovaj sporazum na celovit način utvrđuje bilateralne odnose između Srbije i Koreje u oblasti vazdušnog saobraćaja, i predstavlja kvalitetnu zakonsku i sadržinsku osnovu za unapređenje ukupnih odnosa dve zemlje. Jer, bez dobre saobraćajne komunikacije naših dosta udaljenih zemalja, ne može se zamisliti ni dobra privredna saradnja, što je u osnovi i cilj ovakvih sporazuma.
Iz svih navedenih razloga, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj sporazum. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić.

Poštovani predlagači zakona, narodni poslanici, suština je da u ovom zakonu država izlazi iz svojih nadležnosti i da se oduzimaju neka ovlašćenja Direkciji za vodne puteve. O tome je rečeno i u analizi efekata zakona u prvom pasusu, gde se kaže da se ukida svojevrsni monopolski položaj Direkcije za vodne puteve.
Ja bih voleo da postavim pitanje – na osnovu čega se tvrdi da će privatna preduzeća bolje raditi tehničko održavanje vodnih puteva od ovog preduzeća državnog? I, na osnovu kojih pokazatelja je to izmereno i kako će se meriti efekti tog posla?
Znači, normalno je i legitimno da opozicija kritikuje određene predloge zakona, pogotovo što se ima jako loše iskustvo po pitanju privatizacije državnih preduzeća, pogotovo iz ove oblasti, o čemu je danas i ministarka govorila. Ako su nam već Kinezi uzori u mnogim stvarima, zašto se npr. ne ugledamo po pitanju funkcionisanja i rukovođenja državnih firmi kako to Kinezi rade?
Sigurno je da postoji način da se sa boljim rukovođenjem sačuvaju neke nadležnosti ovog preduzeća, a ne da se daje privatnim licima na korišćenje tržište kontrole ovih tokova i tehničke organizacije održavanja vodnih puteva.
Takođe, u članu 267. ili u članu 44. izmene zakona se kaže da će se novčanom kaznom od 150.000 dinara do dva miliona dinara kazniti privredno društvo ili drugo pravno lice, pod jedan, ako ne uređuje i ne održava plovnost. Ja bih voleo da saznam da li je neko u protekle tri godine, gospođo ministarko, od kad ste vi nadležni za ovo ministarstvo, odgovarao za stanje plovnosti Velikog bačkog kanala? Za ljude koji ne znaju, Veliki bački kanal je trenutno najveća ekološka bomba u Evropi. Dubina Velikog bačkog kanala je 30 centimetara na prostoru opštine Vrbas i kanal nije plovan na dužini od šest kilometara.
S obzirom da je u Vojvodini 960 kilometara plovnih, sam Veliki bački kanal u toj razmeri iznosi 112 kilometra plovnih tokova. Tako da, voleo bih da saznam kada će se problem Velikog bačkog kanala rešiti? Činjenica je da je taj Veliki bački kanal početkom 18. veka napravljen za osam godina. Mi danas, evo već 15 godina, ne možemo da rešimo taj problem i izazivamo ogromno razboljevanje ljudi u opštinama Kula, Vrbas i Srbobran. Tako da bih molio da se to pitanje pod hitno krene da rešava.
Takođe me interesuje i smatram da je suvišno u članu 14. ili u članu 2. izmena i dopuna zakona, da je stav 2. i stav 3. identičan i da se u stavu 3. poslovi tehničkog održavanja državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine. Voleo bih da znam zašto je u pitanju ova reč u jednini, zašto nisu autonomne pokrajine? Slažem se da na području Kosova nema plovnih tokova, ali me interesuje zbog čega se uopšte u zakonu stavlja pojam autonomne pokrajine u jednini, ako zakon važi za celu Republiku Srbiju?
Takođe, pošto svi danas nešto čestitaju, ja bih hteo da čestitam ljubiteljima odbojke i da čestitam članovima Skupštine Odbojkaškog Saveza Srbije što su smenili gospodina Nenada Golijana koji nije znao da li je republika Kosovo republika ili je Kosovo u sastavu Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Molim najpre tehničku službu da prikupi kartice poslanika koji su registrovani, a u ovom trenutku se ne nalaze u sali. Molim vas da to učinite. Zahvaljujem.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala lepo.
Svrha donošenje ovog zakona, kao što sam rekla, između ostalog, jeste da u oblasti tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih plovnih puteva imamo zaista veću efikasnost i da to putem javnog poziva ili tendera otvorimo i za druge kompanije.
Vi ste postavili pitanje – kako znamo da će privatne kompanije koje dobiju taj posao biti bolje? Ja zaista ne znam da li će privatne kompanije dobiti taj posao i niko sada ovde ne može da zna da li će dobiti privatne ili će dobiti državne kompanije, ali je jedno sigurno, a to je da će biti javni poziv, potpuno pregledno, da će se oni koji mogu da ispune uslove javiti i da ćemo sigurno dobiti mnogo bolje uslove, kvalitetnije tehničko održavanje koje nam je zaista veoma važno.
S druge strane, to ne znači da država izlazi iz svojih nadležnosti, kako ste rekli. Daleko od toga, država je tu da napravi uslove, država je tu da napravi projekte, država je tu da vrši nadzor, a nemamo nikakav problem da oni koji mogu da ispune uslove, bilo da su državna ili privatna preduzeća, da dobiju taj posao. Prema tome, niko danas ovde ne može da kaže da će taj posao isključivo raditi privatne kompanije.
Takođe, zašto smo se vezali za najrazvijenije, pa vezali smo se upravo, dakle, vezujemo se za one koji su najbolji. Holandija je na prvom mestu po razvijenosti svoje lučke delatnosti i logično je valjda da se vežemo za one koji to rade na najbolji način. To su recimo, Holandija, Nemačka itd. Dakle, najrazvijenije zemlje. Sa Kinom ne možemo u tom smislu da se poredimo, iako izuzetno poštujem i smatram da su vrlo važni i naši odnosi sa Kinom i sve ono što radimo sa kineskom državom je od ogromnog značaja u infrastrukturi, ali konkretno ovde, kada govorimo, oni nemaju ta iskustva sa drugim vrstama kompanije, sa drugom vrstom vlasništva da bismo sa njima mogli u tom smislu konsultujemo i radimo.
Veliki bački kanal, koji pominjete, se nalazi u nadležnosti „Voda Vojvodine“ i vrlo mi je drago što je vlast promenjena i što imamo jednu potpuno drugačiju Vladu i sigurna sam, jer znam situaciju u Velikom bačkom kanalu, da će to i te kako početi da se rešava što pre, jer to jeste ozbiljan problem, iako je u nadležnosti Vojvodine, za celu zemlju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Đurić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar Mihajlović, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, kao lekar koji je na Medicinskom fakultetu izučavao i polagao u okviru predmeta higijena saobraćajnu higijenu, neću da komentarišem ceo predlog zakona, već ću govoriti samo o članovima zakona koji se odnose na ekologiju, odnosno o zaštiti životne sredine i kaznenoj politici koja prati te članove, od člana 44. do 49, gde su propisane izmene čl. 267, 270, 271, 276, 277. i 278, zakona kojima se propisuju prekršaji.
Ovo je vrlo važno zbog Poglavlja 27. koji se odnosi na zaštitu životne sredine i u svim zakonima koji tretiraju ovu problematiku, i to pitanje mora biti postavljeno i na njega treba odgovoriti u skladu sa zahtevima i principima EU. Politika životne sredine EU ima za cilj da promoviše održivi razvoj i da očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Zasniva se na načelu preventivnog delovanja, pre nego što šteta, odnosno zagađenje nastane, na načelu da zagađivač plaća troškove zaštite životne sredine, bilo da je to pravno ili fizičko lice, u borbi protiv ekološke štete na samom izvoru zagađenja.
Zapravo, ekološki propisi Unije su nivo ispod kojega se slobodna tržišna utakmica ne može odvijati. S toga je politika životne sredine EU nedeljiva od njene ekonomske politike, politike unutrašnjeg tržišta i zajedničke trgovinske politike, konkurentnosti i energetske sigurnosti.
Pravna tekovina takođe obuhvata propise koji se odnose na određene konkretne oblasti, kao što su zaštita kvaliteta vode, vazduha, klimatske promene, održivo upravljanje otpadom, kontrola hemikalija itd. Tada, takođe, postoji obaveza kontrole emitovanja opasnih materija u vodi.
Na osnovu pregleda odredaba važećeg zakona koji se menjaju, odnosno dopunjuju, predlaže se promena člana 63. koji postaje član 11. predloga zakona propisana je zabrana korišćenja pokretnih spremišta postavljenih na palubi, kao spremišta za skupljanje otpadnih ulja, kao i ubacivanja u kaljuže mašinskog prostora proizvoda za čišćenje koji rastvaraju ulja ili mazivo i emulgatore, osim proizvoda koji ne otežavaju pročišćavanje otpadnih voda iz kaljuža na prijemnim stanicama.
Ministar, a to ste vi, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine i ministar nadležan za poslove vodoprivrede propisuju mere koje se podrazumevaju u cilju sprečavanja zagađenja. Na taj način reke, koje su krvotok jedne države i EU, bivaju zaštićene od zagađenja, odnosno, rečeno medicinski, pod znakom navoda, od aterosklerotičnog procesa ili, da budem još konkretniji, ne budu kao u starom Rimu.
Kazneni član 267. se menja u član 44, član 270. se menja u član 45, a član 271. u član 46, gde su definisane novčane kazne u rasponu od 20.000 do 150.000, od 30.000 do 150.000 i od 150.000 do dva miliona. Za primenu ovog zakona potrebno je da se donese pravilnik o sprečavanju zagađenja unutrašnjih voda prouzrokovanog plovidbom od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, sektora za vodeni saobraćaj i bezbednosti plovidbe. Rok za usvajanje je godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.
Na kraju, zagađenje okoline je neizlečiva bolest koja jedino može biti sprečena preventivno, tako da je moto mog izlaganja – nećemo imati društvo ukoliko uništimo okolinu. Hvala na pažnji.