Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.
(Goran Ćirić, s mesta: Digao je Poslovnik.)

Ne znam zašto su poslanici iz DS tako nervozni. Javio sam se za povredu Poslovnika. U pitanju je član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, zato što gospodin Dušan Petrović nema pravo da bilo koga proziva zato što je u jednom momentu morao da ide u bolnicu i nema pravo da bilo koga vređa po osnovu toga što je morao da traži zdravstvenu pomoć. Dakle, mislim da je to nešto što apsolutno ne priliči debati u Narodnoj skupštini.
Što se tiče Grada Šapca, koliko ste sposobni gospodine Petroviću, da nije bilo Vlade Srbije, Šabac bi 2014. godine bio potopljen. Niste imali lopate. Lopate niste imali, a kamoli džakove sa peskom. Vaša lokalna samouprava je najgori mogući primer kako se nedomaćinski upravlja jednim gradom.
Dakle, Vlada Srbije vas je 2014. godine spasila od poplava, odnosno građane Šapca, jer je blagovremeno intervenisalo i resorno ministarstvo i „Srbijavode“, bez njihove pomoći Šabac bi bio potopljen. Sava je već došla do „Zorke“, to vrlo dobro znate. Vaš gradonačelnik je sedeo u kancelariji. Nije imao spremne ljude, nije imao spremnu opremu iako je bio blagovremeno upozoren kolike nas padavine očekuju i koliki je vodostaj reke Save.
Dakle, kao što je Vlada 2014. godine učinila sve što je moguće i nemoguće da spasi Grad Šabac od poplava, tako je Vlada 2015. i 2016. godine učinila sve da japanska kompanija o kojoj govorite dođe baš u Šabac, jer Vlada Srbije time hoće da pokaže da su joj svi građani jednaki i ravnopravni, uključujući i Grad Šabac u kome SNS nije bila na vlasti. A vi kada ste bili na vlasti radili ste sve suprotno, ni jedna opština u kojoj DS nije bila na vlasti nije mogla da dobije apsolutno ni jednu jedinu investiciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto vidim da ova rasprava ide u pravcu kako ne treba, ne možemo da se vratimo u skorije vreme da radimo po dnevnom redu, određujem pauzu u trajanju od sat i 15 minuta.
Sa radom nastavljamo u 20.00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović, a neka se pripremi narodni poslanik Marjana Maraš.
Sonja Pavlović nije tu.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, današnja skupštinska rasprava odnosi se na dva zakona iz oblasti saobraćaja.
Ja ću se ovom prilikom osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama uređuje uslove i način za bezbednu plovidbu na unutrašnjim vodama Republike Srbije, reguliše vodne puteve i plovidbu, uslove za plovila i plovidbu, uslove za posadu, traganje i spasavanje, definiše luke i pristaništa, reguliše nadzor i druga pitanja koja se odnose na plovidbu na unutrašnjim vodama.
Ove izmene i dopune zakona o kojima danas raspravljamo predstavljaju dalje usaglašavanje naše regulative sa praksom EU u oblasti vodnog saobraćaja ne samo zbog obaveze koju imamo, već pre svega zbog potrebe da se dalji razvoj vodnog saobraćaja u Srbiji odvija u skladu sa međunarodnim standardima i principima.
Činjenica je da Republika Srbija kroz koju protiče Dunav, jedna od najdužih evropskih reka, poseduje povoljne ekonomske i geografske karakteristike kako za međunarodni, tako i za unutrašnji vodni saobraćaj koji se smatra i jednim od najjeftinijih i najisplativijih vidova transporta putnika i roba.
Ukupna dužina plovnog puta u Srbiji iznosi 1.680 kilometara i zato je ovaj vid saobraćaja izuzetno važan.
Vodni saobraćaj ima poseban značaj i zbog činjenice da predstavlja najčistiji vid saobraćaja koji obezbeđuje visok stepen zaštite životne sredine i ne ugrožava ekološku ravnotežu biljnog i životinjskog sveta, kako to nažalost čine goriva koja se koriste u drumskom saobraćaju.
Polazeći upravo od prirodnih resursa Republika Srbija je donela i Strategiju razvoja vodnog saobraćaja koji ima za cilj optimalno korišćenje ovih vodnih potencijala kako u oblasti transporta, tako i u oblasti turizma, ali i ukupnog razvoja svih lokalnih sredina koje se nalaze u priobalju ovih velikih reka.
Osnove strategije čine tri glavna plovna puta u dužini od 960 kilometara, a to su tri velike međunarodne reke, pre svega Dunav, zatim Tisa i Sava. Takođe, ne smemo zanemariti značaj jedinstvene mreže kanala Dunav-Tisa-Dunav čija plovnost iznosi oko 600 kilometara i koja povezuje tokove reke Dunava, Tise i oko 80 naselja u Vojvodini.
Kanal Dunav-Tisa-Dunav predstavlja dobar hidorotehnički potencijal ne samo za navodnjavanje i odvodnjavanje unutrašnjih voda za odbranu od poplava, već i za plovidbu, odnosno za rečni transport putnika i roba.
U opštini Vrbas, iz koje sam ja, nalazi se tri kanala hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav i to Vrbas-Bezdan sa 80,9 kilometara, Bečej 90 kilometara i Novi Sad-Savino selo i to je ukupno 31,5 kilometara i ima jedno sedam kilometara koji nije plovan, koji prolazi kroz sam centar grada Vrbasa.
U Dunavu se nalazi više teretnih luka i tri putnička pristaništa i to u Novom Sadu, Beogradu i Donjem Milanovcu. Najvažnije luke u Republici Srbiji u najvećem obimu su povezane sa glavnim drumskim i železničkim saobraćajnim čvorovima, što olakšava transport roba, posebno opasnih materija. Za sada su jedino Luka Beograd i Luka Pančevo opremljene kontejnerskim terminalima.
Tri putnička pristaništa i to u Novom Sadu, Beogradu i Donjem Milanovcu svakako nisu dovoljno za razvoj putničkog saobraćaja, ali koliko mi je poznato razvojni dokumenti predviđaju izgradnju putničkih pristaništa na sve tri plovne reke i to u još 16 opština. Ova pristaništa će omogućiti pre svega veći turistički promet, odnosno omogućiće svim lokalnim zajednicama koje leže na našim plovnim rekama da brže valorizuju svoje turističke potencijale i privredne resurse, što je u krajnjoj liniji i cilj razvoja vodnog saobraćaja u Srbiji.
Srbija je jedna od najagilnijih zemalja u realizaciji velikom međudržavnog projekta Dunavska strategija, što podrazumeva i veliki napor kako bi se potencijali Dunava maksimalno koristili s obzirom na visok procenat udela u iskorišćavanju vodnih puteva u ukupnom obimu saobraćaja koji se svakodnevno obavlja u Evropi.
Ovom prilikom želim da istaknem i da je opština Apatin, na čijem čelu je bio sada već bivši predsednik dr Živorad Smiljanić, uradila idejno rešenje izgradnje međunarodne javne luke Apatin i sa studijom ekonomske opravdanosti izgradnje u okviru logističkog centra. Studiju su radili Fakultet tehničkih nauka i Fakultet saobraćaja iz Beograda. Robno-transportni centar Apatin bi tada izašao na Dunav i to bi bila prva luka u bezcarinskoj zoni u Evropi. Ukupna investicija za izgradnju luke i logističkog centra procenjeni su na 34,6 miliona evra.
Postoje zainteresovani investitori. Nakon procene očekivanih prihoda luke Apatin sa intermodelnim terminalom sprovedena je dinamička ocena ekonomske opravdanosti projekta izgradnje. Ocena je pokazala isplativost jer je interna stopa rentabilnosti iznosila 6,42 i ukazuje na siguran i brz povraćaj uloženih sredstava.
Međutim, ovaj važan projekat gradnje međunarodne luke u Apatinu nije još uvek prošao sve procedure neophodne za početak realizacije, ali se nadam da će biti uskoro realizovan, a vas bih gospođo ministarka zamolila da vi u skladu sa vašim mogućnostima, s obzirom da imam neka saznanja da Agencija za luke nije raspisala međunarodni tender, a postoje zainteresovani investitori koji bi uložili upravo za realizaciju ovog projekta.
Iz svih ovih razloga koje sam navela, koje je naša ovlašćena predstavnica Stefana Miladinović navela, koje će i koleginice narodne poslanice iz poslaničke grupe SPS navesti u svojim izlaganjima, mi ćemo u danu za glasanje podržati oba predloga zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Božidar Delić, a neka se pripremi narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospođo ministar, uvaženi narodni poslanici, mi danas govorimo o jednom zakonu koji je donesen u ovoj Skupštini 2010. godine, a zatim nekoliko puta popravljan kroz dopune.
Kada sam analizirao ovaj zakon pogledao sam i šemu vašeg ministarstva. Smatram da privredne delatnosti koje uređuje vaše ministarstvo spadaju među najvažnije delatnosti, tako da je i vaše ministarstvo sigurno jedno od najvažnijih ministarstava ove vlade Republike Srbije. Da bi obavljalo te delatnosti, ono ima vrlo razvijenu organizacijsku strukturu, koja u prvom redu obuhvata devet sektora, dve uprave i jedan direktorat. Iz analize te organizacijske strukture može se zaključiti da ovo ministarstvo, ukoliko ima stručne kadrove, takvih saznanja o tim pojedinostima nemam, može vrlo uspešno da obavlja delatnosti u svim ovim privrednim granama za koje je odgovorno.
Istina, ovaj zakon je donela vlada Mirka Cvetkovića 2010. godine, a 2011. godine je ista ta vlada donela odluku o osnivanju Agencije za upravljanje lukama. Ta agencija praktično nije živela sve do prošle godine, odnosno čak i ove godine vi ste joj udahnuli život. Ja se sećam te 2010. i 2011. godine da, kada je zakon donela ta vladajuća većina, koja je danas ovde u Skupštini u opoziciji, i današnja vladajuća većina je bila apsolutno protiv ne samo te agencije, nego i većine agencija koje je formirala Vlada Srbije i kojih mi, praktično, ni danas ne znamo koliko ima. Zbog čega? Pa, zbog toga što po raznim podacima te agencije negde troše od 6-8% budžeta Srbije. Ne direktno, neke direktno, neke indirektno, jer ako uđete na sajt Vlade i tražite te državne agencije ili agencije Vlade, pojaviće se samo jedan broj direkcija i agencija, a druge ćete dobiti tek kada navedete njihovo potpuno ime, kao što je to slučaj i sa ovom.
Te agencije su od različitih ministarstava. Recimo, ova Agencija za upravljanje lukama je od vašeg ministarstva dobila određene nadležnosti. Šta je ona uzela od lučkih kapetanija, zatim od direktorata, uprava, to je druga stvar, ali u njenom osnivačkom aktu kaže se da je ona samostalna u svom radu, a isto tako se kaže da za početak njenog rada sredstva će obezbediti Vlada, znači iz budžeta.
Uvek sam razmišljao da vaše ministarstvo mora i ima toliko snage da je ova agencija nepotrebna, isto kao što je i stav SRS da od tih 100 i više agencija možda svega negde do 10 agencija je potrebno Republici Srbiji, a da su svi ostali, na ovaj ili na onaj način, praktično korisnici budžeta i da te agencije troše, negde se kaže čak sredstva u visini dva vojna budžeta Republike Srbije.
Kada se dalje pogledaju nadležnosti koje su date Agenciji i koje su bile praktično nadležnosti van vašeg ministarstva, šta posebno pada u oči? Kroz ove izmene i u ovoj poslednjoj izmeni imamo da Agencija daje lučke koncesije. To je nešto, makar mi, radikali, smatramo da to pripada Vladi, odnosno da ona to treba da radi po vašem predlogu, da utvrđuje visinu tih lučkih koncesija i te lučke koncesije upravo, odnosno taj deo koji se naplaćuje na osnovu toga, spadaju i u sredstva tih agencija, isto kao što naplaćuje lučke naknade i objavljuje te lučke tarife.
Naše mišljenje je da nam ta Agencija, kao i većina drugih, nikada nije trebala i da je sve ovo što je navedeno za tu Agenciju posao vašeg ministarstva i da po ovoj, vrlo razluđenoj i jakoj, šemi i organizaciji vašeg ministarstva to ste vi mogli da radite, isto kao što su to mogla da rade i mnoga ministarstva pre vas. Sada, ako vi kažete da je to u skladu sa evropskim preporukama, stavovima, vi znate kakav je stav naše stranke i po pitanju pridruživanja EU.
Za vaš sektor vezano je i 12 lučkih kapetanija. Isto tako kao što imate kao posebnu instituciju i Direktorat za vodne puteve, u sektoru za inspekcijski nadzor takođe imate jedan odsek koji se bavi tim pitanjima, a u dve uprave koje ima vaše ministarstvo, jedna uprava se direktno bavi ovim pitanjima, a u okviru ove Uprave za transport opasnih tereta, jedan deo toga je svakako posvećen i teretima koji se prevoze plovnim putevima.
Kada se sve to sagleda, naš stav je, zbog koga nećemo glasati za ove izmene, da nam Agencija koja se pominje od člana 205. do člana 214, koje praktično ima i u ovim izmenama, ne pominje se direktno Agencija, ali se menja 14 članova u kojima se ona u široj ili užoj formi pominje.
Zbog toga, kažem, naš stav je da nećemo glasati za Predlog zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić, a neka se pripremi narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednik Vlade prof. Mihajlović, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je Opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Sada ću govoriti i, normalno, dati podršku Predlogu sporazuma za vazdušni saobraćaj između Republike Srbije i Republike Koreje i za sve ostale zakone koje predlaže naša Vlada, na čelu sa gospodinom Vučićem.
Svi smo svedoci da razvoj saobraćaja u prethodnom periodu je bio veoma loš, to mislim za period do 2012. godine, ali unazad godinu, dve, razvoje saobraćaja vrlo je veoma veliki, aktivan i posebno se sada vidi i razvoj vazdušnog saobraćaja. Vidimo i čuli smo od naše ministarke nadležne za ovaj resor kako je ER Srbija u ovom periodu, prethodnom imala preko pet miliona putnika.
To je izuzetno dobro, odlično, ali ću se više osvrnuti na grad Niš, na Niški aerodrom, na Aerodrom Konstantin Veliki, zato što je taj naš biser na jugoistoku Srbije veoma urađen u prethodnom periodu zahvaljujući Vladi Republike Srbije i posebno ministarki Mihajlović zato što je tu, unazad, godinu, godinu i po dana uloženo preko četiri miliona evra.
Svedoci samo da je od 2010. do 2013. godine Aerodrom u Nišu bio u veoma lošem stanju, bio je u minusu, preko 4.500 miliona evra. Tako da period koji je bio prethodni, neću ponavljati već ćemo govoriti sada i za budućnost.
Svedoci smo da je mnogo urađeno na niškom Aerodromu zahvaljujući entuzijazmu ljudi koji su došli na čelo Aerodroma, zahvaljujući ljudima koji su dali viziju, to je direktor Razvojne agencije „Jug“, gospodin Bojan Avramović, koji je zajedno sa direktorom, i normalno uz pomoć ministarstva uspeo da poveća kapacitet Aerodroma od 20.000, a sada je 100.000 putnika za novembar mesec će biti sigurno.
Znači, unazad godinu, godinu i po dana, Aerodrom je stvarno doprineo razvoju turizma u Nišu, u Svrljigu, Gadžinom Hanu, kako razvoju turizma, seoskog, lovnog, i ostalih vidova turizma. Zato dolaskom velikog broja ljudi iz cele Evrope, iz celog svega, u Nišu vidimo i rezultat razvoja turizma.
Na primer, dođu ljudi iz Bazela, iz Malmea, dođu ljudi u Niš za vrlo sitne novce što se kaže, za male pare, zato što su to letovi koji su veoma povoljni za naše ljude, dođu do Niša, do aerodroma, do Svrljiga, odu u lov, obiđu Staru planinu. Ja očekujem da ćemo i 2017. godine, siguran sam u to, da će nadležno Ministarstvo saobraćaja završiti i deo puta od Svrljiga prema Staroj planini, zato što je to nešto što je najbitnije za taj deo naše Srbije, za istok Srbije, za razvoj turizma.
Još jednom, znam da će se za period koji dolazi, Ministarstvo saobraćaja i Vlada Republike Srbije, odvojiti preko šest miliona evra za pojačanje kapaciteta aerodroma, da se da mogućnost do 700.000 putnika da niški Aerodrom, može da primi i da ispoštuje i da usluži. To je nešto što je stvarno bitno za celokupni deo jugoistočne Srbije i ja sam siguran da ćemo sada u narednom periodu povećati još broj letova za veliki broj zemalja.
Recimo, imamo veliki broj zemalja, imamo letove Bazel, Minhen, Dortmund, Malmer to je „Vizer“, mađarska kompanija, „Reaner“, irska kompanija, za Berlin, Bratislava, Milano i ostali letovi. Sada imamo nešto novo, to je avionski let Niš – Istanbul, kargo let, gde će imati mogućnost da naši privrednici iz Niša prevezu svoju robu i to je nešto najbitnije za Aerodrom „Konstantin Veliki“.
Još jednom, siguran sam da ćemo razvojem vazdušnog saobraćaja, poseban akcent stavljam na niški Aerodrom „Konstantin Veliki“, jer smo svedoci kako je u prethodnom periodu 2014. godine, niški Aerodrom, zahvaljujući rusko-srpsko humanitarnom centru, koji je stacioniran u Nišu, odatle je pomagano svim delovima naše Srbije, gde su bile velike poplave, a i znamo da unazad nekoliko nedelja sa niškog Aerodroma otišla pomoć ljudima kojima je potrebna.
Još jednom, uvažena ministarko, siguran sam da ćemo uspeti da obezbedimo sredstva za realizaciju ovog projekta, da se poveća kapacitet Aerodroma na 700.000 putnika, jer ćemo s tim imati mogućnost da obezbedimo razvoj jugoistoka Srbije. Govorim o različitim vidovima turizma. Ima još jedan vid turizma koji je vrlo bitan za sve nas. To je dentalni turizam, gde veliki broj ljudi iz stranih zemalja dolazi kod nas u Srbiju, kod naših stručnjaka da popravljaju svoje zube. To je još jedan od vidova i mogućnosti da se radi na razvoju turizma.
Prema tome, siguran sam da ćete vi, uvažena ministarko, da će premijer Vlade, da će naša Vlada, u narednom periodu izdvajati još mnogo više sredstava za jugoistok Srbije, za razvoj infrastrukture, kako vazdušne, tako i putne infrastrukture. Rade se koridori, radi se put do Pirota, do Bugarske, do Makedonije, radiće se put prema Prištini, to je nešto što će mnogo značiti jugoistoku Srbije. Sa razvojem jugoistoka Srbije razvijaće se i poljoprivreda i ostale grane koje su bitne za razvoj naše zemlje Srbije.
Još jednom ću ponoviti da ću ja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, ali izabran sa liste SNS, podržati ovaj zakon i sve zakone koje predlaže Vlada, na čelu sa našim premijerom gospodinom Vučićem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, po Poslovniku. Izvolite.