Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mihajlović, a neka se pripremi narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarka sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas na dnevnom redu, u stvari pred nama su danas na dnevnom redu dva zakona iz oblasti saobraćaja, i to jedan zakon iz oblasti vodnog saobraćaja i jedan zakon iz oblasti vazdušnog saobraćaja.
Saobraćaj, inače, kao privredna grana, itekako je značajan sa aspekta poboljšanja kvaliteta života građana Srbije, sa aspekta povećanja zapošljavanja, a naravno značajan je i sa aspekta pregovora koje vodimo sa EU, a tiče se Poglavlja 14, odnosno poglavlja koje se odnosi na transportnu politiku.
Najpre moram da pohvalim da vrednost jednog zakona meri se i po tome koliko je on uvremenjen u realnosti. Prvi zakon koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama značajan je sa tog aspekta što je u kratkom vremenskom periodu su uočeni nedostaci i naravno i najbolji zakon ako nije sprovodljiv u praksi on postaje mrtvo slovo na papiru.
U tom smislu ove izmene i dopune Zakona itekako su značajne jer zakon treba u stvari da odgovara životnim uslovima i realnosti. Ovaj zakon značajan je zato što prvi put uvodi tržišnu konkurenciju o jasnim i transparentnim uslovima i to kroz korišćenje Zakona o javnim nabavkama, odnosno kroz korišćenje raspisivanja tendera za ona visoko specijalizovana privredna društva koja su se specijalizovala upravo za obavljanje izgradnje hidrotehničkih objekata, ali i za poslove drugih hidrotehničkih i bagerskih radova.
Iz tog razloga i iz razloga podsticanja tržišne konkurencije ove izmene i dopune zakona su značajne. Takođe, izmene i dopune ovog zakona značajne su i sa aspekta bezbednosti i sigurnosti kako luka, tako i privrednih brodarskih društava, a koji se odnosi na angažovanje licenciranih privrednih subjekata za poslove privatnog obezbeđenja.
Ove izmene zakona su značajne i sa aspekta usaglašavanja ovog zakona sa zakonima koji su u međuvremenu doneti, a to su Zakon o privatnom obezbeđenju, Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, kao i Zakon o prekršajima kada se tiče raspon izrečenih prekršaja koji se izmenama i dopunama ovog zakona takođe predviđaju.
Ovaj zakon takođe je značajan iz razloga što su izmene i dopune rađene i na osnovu uporednih zakonodavstava zemalja susednih koje imaju iskustva u čarterovanju i to su pre svega zakoni Republike Crne Gore, Republike Hrvatske, Bugarske i Rumunije, a odredbe zakona se u stvari odnose na smanjivanje sive ekonomije i na strogo poštovanje poreskih propisa pre svega u smislu registrovanja jahti u jedinstveni registar plovila na teritoriji Republike Srbije i naravno plaćanja poreza na ostvareni prihod, kao i plaćanja poreza na zarade lica koja su angažovana kao članovi posade.
Takođe, izmene i dopune ovog zakona značajne su i sa aspekta preduzimanja hitnih mera zaštite kada su u pitanju plovidbene nezgode, a to je obaveza brodarskih privrednih društava koja su dužna da donesu plan hitnih mera zaštite kako žrtava tako i njihovih porodica, a koje se odnose na smeštaj, prevoz i medicinske usluge žrtvama, a što je naravno u skladu sa Zakonom o sprečavanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Moram da istaknem i velike zasluge nadležnog Ministarstva za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu kada je u pitanju donošenje strateškog dokumenta za razvoj vodnog saobraćaja na desetogodišnji period, ali i na donošenje akcionog plana na petogodišnji period gde je precizirano povećanje obima vodnog saobraćaja za 30%, gde je takođe precizirano obnavljanje flote i strogo poštovanje ekoloških standarda.
Moram da navedem da je strategijom predviđen razvoj kontejnerskog saobraćaja koji je vrlo važan za razvoj vodnog saobraćaja, ali i koji je vrlo važan sa aspekta naše robe, izvoza naše robe jer je vodni saobraćaj cenovno najjeftiniji i naša roba automatski postaje konkurentna na tržištu EU.
Takođe želim da istaknem da su za kontejnerski saobraćaj već obezbeđeni rečni informacioni sistem, da se samo u sektoru saobraćaja rade projekti koji su vredni četiri milijarde evra, da je itekako mnogo uloženo i u infrastrukturu i poboljšanju svih drugih infrastrukturnih objekata, počev od puteva, železnica itd.
Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržaće oba predloga zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševrlić. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Sanja Pavlović. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. (Odustao.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Radojčić. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je danas na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Ovaj zakon se donosi da bi se ostvario ubrzani razvoj vodenog saobraćaja i završila započeta zakonodavna reforma sistema upravljanja lukama. Predloženim izmenama i dopunama Zakona se drugačije uređuje oblast tehničkog održavanja vodnih puteva. Naime, ukida se zakonski monopol, koji po važećem Zakonu Republike Srbije ima Direkcija za vodne puteve za obavljanje poslova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih puteva. Direkcija za vodne puteve po važećem zakonu jedina je ovlašćena na teritoriji Republike Srbije da obavlja ove poslove.
Predloženim izmena i dopunama Zakona uvodi se da se privatni sektor uključuje u obavljanje ovih poslova. Izmene i dopune ovog zakona podstiču stvaranje novih privrednih subjekata, razvoj postojećih, jačaju tržišnu konkurenciju i otvaraju mogućnost za privlačenje stranog kapitala. Na ovaj način se ostvaruje jedan od jasno definisanih ciljeva Vlade Republike Srbije, a to je kreiranje povoljnih uslova za poslovanje privatnog sektora.
Takođe, ovim zakonskim predlogom radi se podizanju nivoa sigurnosti u obavljanju vodnog saobraćaja, kao i na sprečavanju krivičnih dela kao što su krađe i piratstvo.
U osnovi postoje dva modela na osnovu kojih se uređuju pitanja iz ove oblasti. Prvi je onaj po kome Republika Srbija trenutno uređuje ovu oblast, a to je da postoji jedan nadležni državni organ, da se on finansira sredstvima iz budžeta i da obavlja sve poslove tehničkog održavanja vodnih puteva.
Drugi model je kada postoji jedan nadležni državni organ koji utvrđuje standarde za tehničko održavanje, sprovodi javnu nabavku, a samo izvođenje fizičkih radova prepušta specijalizovanim firmama na tržištu i to je upravo model koji se predloženim izmenama i dopunama ovog zakona predlaže.
Do sada smo imali situaciju da sredstva koja Direkcija za vodne puteve dobija iz budžeta Republike Srbije uglavnom ulaže u plaćanje članova posade i tehničko održavanje ispravnosti plovila, odnosno flote, za koju smo čuli da je u jako lošem stanju i u koju godinama nije ulagano. Dakle, činjenica je da Direkcija za vodne puteve duži niz godina nije ulagala dovoljno sredstava za obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja.
Predloženim izmenama i dopunama ovog zakona sredstva koja će Direkcija za vodne puteve dobijati iz budžeta Republike Srbije će se isključivo koristiti za finansiranje izvođenja radova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih puteva i na taj način će Republika Srbija ispuniti svoju međunarodnu obavezu održavanja propisanih parametara plovnih puteva u cilju nesmetane plovidbe.
Danas na tržištu postoji veliki broj specijalizovanih firmi koje brže i efikasnije mogu da obavljaju ove poslove, ali pod stručnim nadzorom Direkcije za vode, kako se i predlaže izmenama i dopunama ovog zakona.
S druge strane je otvaranje mogućnosti za učešće u privatnom sektoru. Ovi poslovi će se obavljati uz mnogo manje troškova, jer će privatna društva sama finansirati troškove članova posade, kao i troškove održavanja plovila, odnosno ona će ta sredstva obezbeđivati obavljanjem poslova koja se nude na tržištu.
U finansijskom smislu predložene izmene i dopune Zakona će imati uticaj na pojedina privredna društva koja pružaju uslugu u čerterovanju, odnosno iznajmljivanju jahti i plovila za rekreaciju, koja nisu registrovana u Srbiji, već su registrovana u inostranstvu. Nas to ne treba mnogo da dotiče, obzirom da se radi o nametanju troškova privrednim društvima koja nisu domaćeg porekla.
Na taj način što su registrovana u inostranstvu i što plove pod zastavom stranih država, na njih se i ne primenjuju zakoni Republike Srbije, tako da oni izbegavaju plaćanje poreza, čime Republika Srbija gubi značajne prihode.
Usvajanjem predloženih izmena i dopuna ovog zakona ta privredna društva će imati obavezu da se registruju na teritoriji Republike Srbije, a obzirom na to da je procena da postoji znatan broj takvih privrednih društava, određena sredstva, odnosno značajna sredstva će se sliti u budžet Republike Srbije. S druge strane, privredna društva koja već posluju na teritoriji Republike Srbije se stavljaju u ravnopravan položaj sa ovim privrednim subjektima i na taj način ona postaju i konkurentna.
Takođe, izmene i dopune propisuju obavezu brodarima da donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtava u slučaju plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama i ovde se radi o usklađivanju sa Zakonom o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, kao i o usklađivanju sa članom 5. Uredbe o planu hitnih mera pomoći žrtvama i njihovim porodicama u slučaju nesreće u saobraćaju, kao i sa usklađivanjem propisima Evropske unije.
Sa finansijskog aspekta, ove izmene i dopune će prouzrokovati određene troškove brodarima, ali moram da naglasim da se radi o troškovima koji nisu značajni, obzirom da oni donose interne planove i da za izradu ovakvih planova mogu da angažuju lica koja su već zaposlena kod njih.
Brodarska privredna društva i luke će biti u obavezi da organizuju sigurnosnu zaštitu na taj način što će angažovati lica koja su licencirana za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja i ovu obavezu privredna društva već imaju u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, tako da je ne treba posmatrati kao dodatan namet privrednim društvima, već prosto kao usklađivanje sa zakonom koji je na snazi.
Na kraju, želim da uputim čestitke potpredsednici Vlade i ministarki za zalaganje u radu Ministarstva koje vodi i pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže predložene izmene i dopune ovog Zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tanja Tomašević Damjanović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, danas raspravljamo i o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, koji sledi napore za dalje unapređenje bilateralne ekonomske saradnje između dve zemlje, otvaranje kancelarije Kotram, Korejske agencije za promovisanje trgovine i investicije, u decembru 2015. godine i potpisivanje Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u januaru ove godine.

Srbija ima potpisane sporazume o vazdušnom saobraćaju sa 87 država širom sveta, od čega sa 37 ima multilateralni sporazum o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području.

Sa Aerodroma „Nikola Tesla“ saobraća 19 kompanija koje direktno lete do 47 gradova u Evropi i Aziji. Samo u prošloj godini je kroz vazdušnu luku u Surčinu prošlo više od 4,7 miliona putnika. Južna Koreja se zbog brzog privrednog rasta svrstava u grupu takozvanih azijskih tigrova, a njen ekonomski uspon zasnovan je pre svega na ulaganju u obrazovanje, visokom procentu akademski obrazovanih kadrova i snažnoj industriji sa svetskim poznatim kompanijama, kao što su „Samsung“, „LG“, „Hjundaji“, „Kia“.

Ovaj sporazum će omogućiti bolje povezivanje u oblasti avio saobraćaja, kao i uspostavljanje direktnih letova između dve zemlje do tri puta nedeljno. Udaljenost između Beograda i Seula iznosi 8.300 kilometara, a eventualnim uvođenjem direktnih letova skratilo bi se vreme putovanja sa postojećih 20 na 11 do 12 časova. Mogućnosti koje su ovim sporazumom predviđene za avio prevoznike i za putnike će značiti bolje veze i veći izbor u vazdušnom saobraćaju između Srbije i Južne Koreje i daće podsticaj daljem unapređenju bilateralne saradnje, naročito u oblasti ekonomije, turizma i obrazovanja.

Ovim sporazumom, kao i drugim sporazumima i zakonima iz oblasti vazdušnog saobraćaja, Vlada Republike Srbije nastoji da ostvari cilj koji je premijer, gospodin Aleksandar Vučić, naveo u svom ekspozeu, a to je da se srpsko avio-tržište unapredi u skladu sa najboljom međunarodnom praksom, razvijajući Beograd kao jedan od ključnih regionalnih centara vazdušnog saobraćaja, unapređujući povezanost Srbije sa međunarodnim tržištem i ubrzavajući ekonomski razvoj Srbije i vrednost koju dobijaju za novac srpski poreski obveznici. Ja sam sigurna da ćete u tome uspeti.

Srpska napredna stranka će u Danu za glasanje podržati ovaj sporazum, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mihajlo Jokić. Izvolite.

Poštovana gospođa ministar, poštovani poslanici, ja ću govoriti o nečemu o čemu niko večeras nije pričao. Govoriću o ovoj Agenciji za upravljanje lukama.

Agencija je konstituisana Odlukom Vlade 2013. godine. Agencija je ovu 2015. godinu završila sa suficitom od 43 miliona 90 hiljada 728 dinara. Taj novac će ove nedelje biti prebačen u budžet Republike Srbije. Ta ista Agencija od 10. 04. 2015. godine, kada je Vlada odredila naplatu tarife, fakturisala je 229.792.094,80 dinara i od toga je Agencija naplatila 193.138.913,86 dinara, što je 84,04%. S druge strane, Agencija je vinetirala pretovar tereta u iznosu od 8.127.166,51 tone.

Što se tiče rezultata Agencije, u 2015. i 2016. godini, Agencija je dobila 150 zahteva za utvrđivanje lučkih područja i odobrenja za obavljanje lučke delatnosti. Pozitivno je rešeno negde oko 50 predmeta.

Sad se ja obraćam gospođi ministar, da pogledate član 53. izmene i dopune Zakona. Jer, čini mi se da je tu uvedena retroaktivnost. Ako je to tačno, da pogledate još jednom, ali, ako je to tačno, to ne bi bilo dobro, jer vi znate da je svaka retroaktivnost protivzakonita. Toliko od mene. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa vašim saradnicima, pre svega da pozdravim vaše prisustvo danas ovde i celodnevni boravak sa nama, kao i odgovaranje na pitanja, ja posebno želim to da naglasim iz ugla Poslaničke grupe „Dveri“, jer ste vi prvi ministar u ovoj Vladi koji je odgovarao na naša pitanja i ja sam vam na tome zaista istinski zahvalan. Ostali ministri su se uglavnom oglušavali i izbegavali da odgovaraju na naša pitanja, iz čega sam ja zaključivao da smo bili u pravu u svemu onome što smo govorili – da oni nisu imali odgovor na naša pitanja. Vama hvala.
U vašem odgovoru ste otvorili i nekoliko tema koje sam ja želeo da naglasim u ovom kratkom vremenu koje je preostalo, a te teme su, kako ste vi obrazložili, razlog zašto se određeni deo poslova koji je do sada radila Direkcija predaje u ruke određenih preduzeća koja će konkurisati na tenderima. Vi ste rekli da je u pitanju održavanje tih poslova koje je do sada radila Direkcija i u tom smislu me zanima da mi još jednom pojasnite koji je to motiv bio, jer vi u obrazloženju člana 2. Zakona, predviđajući mogućnost da se pojedini poslovi iz delokruga Direkcije za vodne puteve prepuste privatnim preduzećima na tržištu, u cilju smanjivanja troškova i efikasnijeg obavljanja ovih poslova.
Vi ste tu pomenuli još jednu stvar – budžet, koji je, kao, u problemu da budu izdvojena sredstva za ove troškove i obaveze, ali ja ne vidim šta se tu menja time što to poveravate privatnim preduzećima koji će vršiti taj posao? Znači, vi taj budžet
morate da imate. Neće sigurno privatna ili državna preduzeća raditi o svom trošku održavanje vodnih puteva. Znači, vi taj budžet morate imati, ili ga nećete opet imati, tako da se taj posao svakako onda neće raditi. Znači, ovde se postavlja pitanje – ima li tog budžeta za te poslove ili nema? Ako ga ima, zašto onda taj budžet nije mogla da ko-risti Direkcija za vodne puteve. Ako ga nema, opet ga neće imati i svejedno je kome do-deljujete da radi to održavanje. Dakle, prvo je pitanje ima li budžeta za te poslove ili nema?
Pomenuli ste, takođe, da je jedna od najboljih firmi, to mi je drago da čujem, u oblasti održavanja vodnih puteva upravo jedna državna, odnosno domaća, odnosno državna kompanija, ali to ne znači da će ona dobiti posao na tenderu. Jer, neka kompanija koja za jedan dinar bude povoljnija na tom tenderu će možda dobiti taj posao i tako će državna kompanija ostati bez posla. Da li to nešto znači što je ona najbolja? Ne znači ništa. Imali smo toliko situacija u Srbiji gde su kompanije dobijale nameštene poslove tako što su konkurisale na tenderu za jedan dinar manjom cenom. Mislite da je neko slučajno dao jedan dinar manju cenu? Pa, naravno da je procurela informacija kolika je tenderska ponuda iz državne firme, što znači da neko neprestano cinkari državne firme na tenderima, daje te informacije privatnim firmama i privatne firme postepeno uzimaju poslove državnim firmama. Evo, najveći primer vam je „Lasta“. „Lasta“ je izgubila niz linija svojih prevoznih maršruta koje je imala širom Evrope, pa čak i u domaćem saobraćaju unutar Srbije, upravo zato što su na nameštenim tenderima privatne firme, sad ne ulazim u to da li vaše, partijske, itd, dobijale taj posao za jedan dinar povoljnijom ponudom od „Laste“. Očito je da je neko iz menadžmenta „Laste“ cinkario koja je njihova ponuda i davao tu informaciju privatnim preduzećima koja su tako dobijala na tenderu.
Hoću da vam kažem da nemate model da zaštitite državno preduzeće od propadanja. To je ono što mene interesuje u ovom vašem Predlogu izmena i dopuna Zakona.