Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, iscrpna je veoma bila dosadašnja rasprava današnja. Čule su se zanimljive primedbe, sugestije, predlozi i to je ono što je dobro. To je ono što je dobro.
Ono što baš i nije dobro to je što polako se stiče navika da prosto najglasnije zamerke stižu od onih koji očigledno ovaj zakon nisu ni pročitali ili ga nisu baš najbolje razumeli, pa je jedan galamio ovde o nekim kategorijama koje uopšte nisu predmet ovog zakona, mada mu ta galama bolje ide kada je sa balkona, uzgred budi rečeno, ali dobro.
Drugi je opet kritikovao razne neke segmente privrede koji nikakve veze sa ovim zakonom nemaju, vodoprivreda itd. Ali, dobro, to je nešto što govori o njima. To je nešto što pripada njihovom političkom stilu i protiv toga u suštini nemam ništa, ne bih trošio vreme na to.
Dakle, danas su veoma važni predlozi zakona, pogotovo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i prosto, ovim Predlogom zakona, jednom rečju resorno Ministarstvo i Vlada Republike Srbije, želi da ostvari nekoliko veoma važnih, jasno postavljenih ciljeva koji su neophodni, kako bi omogućili ubrzani razvoj vodnog saobraćaja. O toj važnosti je i gospođa ministar rekla u uvodnoj reči, a ja bih ponovio, da je 9,6 miliona tona prevezenog tereta u pitanju na godišnjem nivou i mislim da to dovoljno govori o tome kolika je važnost vodnog transporta uopšte.
Kao što sam rekao, ubrzani razvoj vodnog saobraćaja, veće angažovanje privatnog sektora u ovoj grani saobraćaja, ali i preduzimanje organizovanih i sinhronizovanih mera borbe kako protiv sive ekonomije, tako protiv piratstva, krađe i drugih nezakonitih radnji koje se dešavaju na rekama.
Konačno, ovim Predlogom zakona zaokružujemo zakonodavnu reformu sistema upravljanja lukama koja je započeta 2010. godine, a nastavljena usvajanjem, prošle godine, izmena i dopuna Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
U odnosu na prvi cilj, zapravo njime ostvarujemo rešenje iz Predloga zakona kojim se Direkciji za vodne puteve, a što je i pominjano danas u raspravi koja je trenutno jedina ovlašćena u Srbiji da obavlja poslove tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva, odnosno propisanih gabarita plovnog puta, dakle ukidamo ovaj svojevrstan monopolski, da kažem, položaj.
Ovakvo rešenje rezultat je pažljive analize rezultata rada ove direkcije u svom domenu. Zatim, uporedne analize sistema koje su u odnosu na ovu oblast primenjuju i u drugim zemljama, ali i potrebe da se u svim segmentima otvori mogućnost za angažovanje privatnog sektora, pod uslovom da to ne utiče na ispunjavanje međunarodnih obaveza naše zemlje.
S tim u vezi treba istaći da Direkcija za vodne puteve više od jedne decenije ne raspolaže sa dovoljno finansijskih sredstava za obavljanje navedenih poslova, bagerovanja plovnog puta, takođe da je flota brodova, kojom ova direkcija raspolaže izuzetno stara. Čuli smo ovde podatak da je skoro 40 godina u pitanju starost brodova, kao i da će se kao rezultat ostvarenih projekata, poput uvođenja rečnih informacionih sistema, odnosno servisa, čiji je direkcija provajder, u narednom periodu insistirati na promeni strukture i broja zaposlenih u samoj direkciji.
Ovde treba naglasiti posebno da su se sličnim problemom u ovoj oblasti našle, odnosno suočile i druge zemlje u Evropi, npr. Nemačka, Austrija, Holandija, Belgija i mnoge druge zemlje.
Bolja preglednost liste poslova koji su obuhvaćeni pojmom tehničkog održavanja vodnih puteva, propisivanje mogućnosti da se određeni poslovi iz delokruga Direkcije za vodne puteve prepuste privrednim društvima, detaljnije uređenje načina finansiranja obavljanja poslova, tehničkog održavanja i uslova koje moraju da ispunjavaju ta privredna društva, smanjivanje broja, samim tim, podzakonskih akata koji se donose na osnovu ovog zakona i kao vrlo važan propis, da se prevoz lica jahtom, odnosno plovilom za rekreaciju u unutrašnjim vodama, po osnovu iznajmljivanja uz naknadu može obavljati samo ako je plovilo domaće državne pripadnosti, odnosno koje je u svojini domaćeg, kako fizičkog, tako pravnog lica koje je registrovano za tu delatnost, tj. tzv. čartering, zatim propis da direkcija, odnosno lučki operater, odnosno brodar moraju organizovati sigurnosnu zaštitu radi zaštite imovine lica, samog poslovanja objekata itd.
To će se vršiti ugovorenim angažovanjem subjekata koja imaju licencu za delatnost privatnog obezbeđenja, dakle, to su neki ciljevi koje ovaj zakon ima da ostvari i to će biti ti pozitivni efekti koje će ovaj zakon i ostvariti.
Kada je reč o drugom cilju, a mislim da je to jedan jako važan segment a možda i najvažniji, i kao što je ministarka rekla, mislim da je ključno to pitanje koje je postavila u uvodnom delu, a to je šta država želi sa lukama, šta želimo od lučke delatnosti, na koji način da razvijemo lučku delatnost u Srbiji.
U odnosu na luke nalazimo se pred možda i poslednjim, ali odlučujućim korakom u cilju završetka zakonodavne reforme luka koji ima za cilj da izjednači pravni položaj svih onih privrednih društava koji već posluju na tržištu i koji su po različitim osnovama počela da obavljaju lučku delatnost do 2010. godine i stupanja na snagu Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
U prvoj fazi reforme nacionalnog zakonodavstva u fokusu su bile velike međunarodne luke, odnosno lučki operateri koji su kroz proces svojinske transformacije i privatizacije stekli pravo na obavljanje ove delatnosti.
Usvajanjem Zakona o plovidbi i lukama iz 2010. godine započet je postupak ispravljanja svih propusta sprovedenih privatizacija luka, pri čemu danas imamo zadovoljstvo da konstatujemo da je lučko zemljište u svim lukama sačuvano i da je to ono što je jako važno i da je ostalo u javnoj svojini RS, kao i da su svi veliki lučki operateri ušli u sistem javnog upravljanja lukama, što je ujedno bio jedan od zahteva EU.
Nakon ispunjavanja svih zakonom propisanih uslova ovi operateri su dobili odobrenja za obavljanje lučke delatnosti pri čemu su u značajnom broju luke i pristaništa sprovedeni postupci proglašenja lučkih područja, npr. Novi Sad, Prahovo, Smederevo, Kostolac, Donji Miholjac, Zemun itd. Do kraja godine očekuje se proglašenje lučkih područja u lukama u Senti, Apatinu i Bačkoj Palanci, dok će do kraja 2017. godine biti završen proces proglašenja preostalih lučkih područja.
Ovo je značaj rezultat ako se ima u vidu neusklađenost i zastarelost prostornih dokumenata određenog broja lokalnih samouprava, a sa kojima lučka područja moraju biti usklađena.
Značajne novine koje smo poslednjim izmenama i dopunama zakona iz 2015. godine uveli u sistem upravljanja lukama danas pokazuju prve rezultate. Tako danas imamo zainteresovanost velikih svetskih i evropskih lučkih operatera za dodeljivanjem lučkih koncesija ili drugim model javno-privatnog partnerstva npr. za novu luku u Beogradu ili luku u Apatinu.
Takođe, postupak privatizacije lučkih operatera luke Novi Sad obavlja se u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje na naše zadovoljstvo, pa će lučko zemljište i lučka infrastruktura ostati u javnoj svojini, dok će predmet privatizacije biti samo lučki biznis.
Nakon sprovođenja privatizacije novi vlasnik će biti dužan da stekne novo odobrenje za obavljanje lučke delatnosti kojim će biti definisani uslovi korišćenja lučkog zemljišta i lučke infrastrukture, tako da ćemo i u ovoj luci imati punu primenu, da kažem lend lord sistema upravljanja lukama koji je uveden Zakonom o plovidbi i lukama, a koji je danas dominantan u svetu i u Evropi.
Ako mogu da budem slobodan da kažem i da je to model kome mi i ovim Predlogom zakona težimo.
Ne bih ponavljao sve ono što je već danas nekoliko puta naglašeno i rečeno. Ne bih pokušao da parafraziram ministarku. Ne bih se sada pojedinačno bavio stanjem u lukama u Srbiji, već bi svoju diskusiju završio na ovom mestu, a ako bude potrebe u daljem toku diskusije kao i u raspravi u pojedinostima rado ćemo se dotaći i tih tema uz naravno napomenu da će SNS podržati sva ova predložena rešenja. Pozivam da u danu za glasanje podržimo ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od ovlašćenih predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u okviru prvog zajedničkog jedinstvenog pretresa danas govorimo o dva predloga zakona. Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi na unutrašnjim vodama, o kome je naša ovlašćena predstavnica, odnosno koleginica Stefana Miladinović, govorila vrlo detaljno. Drugi zakon je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade RS i Vlade Republike Koreje, o kome ću malo govoriti ja.
Kako Republika Koreja i Srbija uspešno sarađuju na mnogim poljima, uključujući politiku, ekonomiju, kulturu, iskoristila bih ovu priliku da podsetim na istorijat, pre svega, diplomatskih odnosa Srbije sa Republikom Korejom i na dosadašnje oblike saradnje naše dve zemlje.
Zvanični diplomatski odnosi Republike Koreje i Srbije, odnosno u to vreme kada su počeli, radilo se o Jugoslaviji, su uspostavljeni krajem 1989. godine, a već u februaru 1990. godine osnovane su i ambasade ove zemlje.
Srbija i Koreja su 2014. godine proslavile 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. O izuzetno dobroj saradnji ove dve naše zemlje govori i podatak da je tokom skorašnje migrantske krize Koreja aktivno pomagala Srbiji, koja je bila jedna od najopterećenijih zemalja na zapadno-balkanskoj ruti, sa velikim prilivom migranata, koji su se kod nas duže zadržavali zbog nemogućnosti da idu dalje. Korejska ambasada je tada Srbiju podržala značajnom finansijskom pomoći u iznosu od milion dolara, ali i donacijom jednog broja ambulantnih vozila.
Diplomatski odnosi između Koreje i Srbije konstantno jačaju i putem obostranih poseta visokih zvaničnika visoke vlasti. Ovaj oblik saradnje bio je intenzivan u prošloj i u ovoj godini, kada je ostvareno više poseta predstavnika izvršne vlasti i jedne i druge zemlje.
Kada je u pitanju Sporazum o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja, treba podsetiti da je prvi put potpisan između Saveznog izvršnog veća tadašnje SFRJ i Vlade Republike Koreje već krajem 1990. godine, a ratifikovan sredinom 1991. godine. Tako da se sporazumom o kome danas govorimo praktično zamenjuje taj prvi sporazum, odnosno on predstavlja kontinuitet saradnje između ove dve zemlje.
Inače, sporazum koji ovom prilikom treba da ratifikujemo, peti je po redu sa Republikom Korejom, što potvrđuje da je ova saradnja i neophodna i plodotvorna.
Potpisivanje sporazuma u oblasti vazdušnog saobraćaja za obe zemlje je veoma značajno. On treba da prati sve intenzivniju ekonomsku, odnosno privrednu saradnju ove dve zemlje. Prema podacima Korejske međunarodne asocijacije za trgovinu, Republika Koreja je 2015. godine izvezla u Republiku Srbiju robu u vrednosti od 73 miliona dolara, kada kažem robu, onda pre svega mislim na automobile, monitore i ostale artikle, dok je Republika Koreja uvezla iz Srbije robu u vrednosti od 115 miliona dolara i tu se, pre svega radi, o prehrambenim proizvodima i delovima za automobile.
Robna razmena naše dve zemlje se povećala tokom poslednjih nekoliko godina, pri čemu je Srbija u konkretnom slučaju veći izvoznik. Da je Republika Koreja veoma zainteresovana za ekonomsku saradnju sa Srbijom, potvrđuje i da je Korejska agencija za promociju trgovine i ulaganja, Kotra, ostvarila svoje predstavništvo u Beogradu sa ciljem da se intenzivira trgovinska saradnja između srpskih i korejskih firmi.
Korejske firme su počele da investiraju u Srbiju prema podacima korejske strane, te investicije su u 2015. godini iznosile 12,6 miliona dolara, a korejske firme koje posluju u Srbiji su „Jura“ i „Cegrem“ u ovom trenutku.
Može se govoriti i o turističkoj razmeni između Koreje i Srbije i ona dobija na značaju, pri čemu je nešto više korejskih turista posetilo Srbiju. Tome doprinosi bezvizni režim, po kojem se za državljane obe zemlje za boravak od 90 dana ne zahteva viza.
Nije zanemarljiva ni saradnja Srbije i Koreje u oblasti kulture, pri čemu su u ovaj oblik najuključenije ambasade i diplomatski predstavnici. Posebno bi kao oblik saradnje dve zemlje istakla saradnju poslaničkih grupa prijateljstava, koje su formirane u parlamentima i Srbije i Koreje.
Delegacije Korejsko-srpske parlamentarne grupe prijateljstva su bile u poseti našem parlamentu dva puta, i to 2009. i 2014. godine, a u Narodnoj skupštini RS Poslanička grupa prijateljstva sa Korejom formirana je 2013. godine. U Srbiji takođe postoji i društvo Korejsko-srpskog prijateljstva, čije se sedište nalazi u Čačku, u ovom trenutku.
Sve ove činjenice idu u prilog uspostavljanju još boljih veza između dve zemlje u oblasti vazdušnog saobraćaja, koji je zbog udaljenosti naše dve zemlje kao dominantni oblik transporta ljudi i roba. Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade RS i Vlade RK potpisali su 24. februara 2016. godine prof. dr Zorana Mihalović, potpredsednik Vlade RS, i ambasador Republike Koreje u Republici Srbiji Lido Hun.
Parlament treba da ovaj sporazum ratifikuje, odnosno potvrdi. On suštinski predstavlja dugoročni pravni osnov za dalje unapređenje ukupnih odnosa dve države na svim poljima saradnje. Kako iz elemenata ovog sporazuma možemo zaključiti, u pitanju je jedan moderan sporazum usklađen sa savremenim standardima i tendencijama u međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu.
Ovim sporazumom se veoma precizno i detaljno uređuju odnosi u oblasti vazdušnog saobraćaja između RS i RK, uz poštovanje i ispunjavanje visokih međunarodnih vazduhoplovnih standarda, pre svega.
Nešto više o sadržaju sporazuma govoriće moja koleginica dr Danica Bukvić, a ja na kraju želim da kažem da će iz svih navedenih razloga Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati ovaj sporazum. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam mislio malo sa mojim kolegom, poljoprivrednikom u pokušaju, da debatujem na ovu temu, ali budući da on nije tu, a znam da je posle privatizacije DIN-a i DIV-a, a znam da je posle privatizacije DIN-a i DIV-a, kako to naš narod kaže, klepio 12 miliona dolara i da je imao ozbiljnu nameru da kupi jahtu, znam i od koga, ja sam mislio da ozbiljno prodiskutujem na ovu temu, verujući, shodno članu 10, čini mi se, ministarka je tu, ona to zna, da razgovaramo o tim domaćim jahtama, jer verujem da je on bio patriota i da bi, za razliku od drugih tajkuna sa kojima je sarađivao, sa kojima je uzimao novac, da bi on registrovao jahtu da našu državu i time ovde platio neki porez. Međutim, i to je
problematično, s obzirom da je po dokumentaciji Poreske uprave,samo u toku poslednje dve godine, kao predsednik društva „Empresa“ utajio 23 miliona dinara, sa kamatama je to negde preko 30 miliona.
S obzirom da nije tu, ne bi bilo u redu da širim temu i da govorim o povredi poreskih propisa, odnosno utaji, koja je, evo, odoše i ovi drugi, koja je još malo, pa kao od one grupe – nikad im dosta nije bilo. Ovom je uvek malo bilo, a njima nikad dosta nije bilo, prema tome, ja sa ovim zaključujem ovu diskusiju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Darko Laketić. Izvolite.

Pre svega, žao mi je što upravo oni koji su kritikovali tokom dosadašnjeg zasedanja nisu to da govore nešto više upravo o temi o kojoj danas govorim. Ali, evo, pre nego što pređem na suštinu svog izlaganja moram da kažem da upravo je i ovo satisfakcija o kojoj je i premijer govorio, a to je da se Srbija na „Duing biznis“ listi Svetske banke sa 54 mesta popela na 47 mesto i to je jedan fantastičan podatak koji sa zadovoljstvom u ovom trenutku mogu da kažem, jer se to i prezentuje kao najnovija vest, tako da je zadovoljstvo zaista zajedničko.
Što se tiče zakona, pre svega Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o plovidbi, lukama na unutrašnjim vodama ja vidim pre svega kao ideju resornog ministarstva da ovaj zakon, dakle uskladi sa Zakonom o planiranju i izgradnji s jedne strane, s druge strane sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, a takođe i sa Zakonom u istraživanju nesreće u vazdušnom železničkom i vodnom saobraćaju i ne samo da ga uskladi, već rekao bih da je težnja da se sva ona zakonska rešenja koja su bila nedovoljno dobra isprave i da onih zakonskih rešenja koji u određenim situacijama zaista nisu ni postojala, da se iznađu i plasiraju i prezentuju ovim zakonom.
Dakle, da krenem redom. Smatram da se predloženom izmenom člana 21, odnosno 199. postojećeg zakona uređuje zaštita imovine unutrašnjem vodnom saobraćaju. Zaista ne znam o čemu se ovde radi, danas smo slušali bukvalno kritike bez ikakve argumentacije i bez ikakve podloge koja je utemeljena na istini, već su se iznosile paušalne neke rečenice i izjave, rekao bih poluistine i dezinformacije, vezano upravo za ovaj član o kome govorim.
Naime, na ovaj način lično smatram da će brodarska privredna društva i luke, ne samo što će biti dužne da organizuju tu sigurnosnu zaštitu, već će na taj način, pre svega angažovanjem licenciranih subjekata za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja, pre svega sprečiti krađu i sprečiće se krađa krijumčarenje ljudi, a takođe i piraterija i kriminal. To, ko će se na tim javnim pozivima javljati, pa naravno da će se javljati svi oni koji su licencirani u ovoj državi. Dakle, svako ko ispunjava uslove vezano za privatno obezbeđenje, naravno da tim poslom može i treba da se bavi.
Danas je evidentiran jedan značajan problem koji se tiče iznajmljivanja plovila. Naime, danas je moguće iznajmiti plovilo koje nije upisano ni u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvo. Šta se time gubi? Pa, gubi se pre svega porez. Dakle, ne ubira se nikakv porez, nikakav prihod, ne samo po osnovu plaćanja poreza direktno, ali ne ostvaruje se ni prihod po osnovu doprinosa na zarade osoba koje bi trebalo da rade, dakle da budu radno angažovana po ovoj delatnosti.
S tim u vezi, ova privredna društva će biti obavezna da plaćaju porez na upotrebu jahte sa motornim pogonom čiji iznos, koliko znam, a raspitao sam se, iznosi u rasponu od 62.670 dinara do 250.730 dinara, što, složićete se, nije mala suma. Predloženim izmenama zakona, dakle, ovaj deo se menja i čini mi se po prvi put se uvodi red u ovu oblast na ovaj način.
Ono što je mene posebno intrigiralo jeste, kako su zemlje u okruženju rešile ovaj problem. Pa, zemlje u okruženju su rešile upravo na ovaj način, štiteći svoje brodare. Šta je tu sporno? Osim, ukoliko se želi bukvalno da se traži dlaka u jajetu ili da se traži problem bez problema. Suština izmene ovog člana jeste praktično regulisanje delatnosti brodara, odnosno iznajmljivanje jahti sa motorom, a uz to kao jedan efekat izmene zakona, ja vidim samo povećan prihod u budžetu.
Član 27. Član 27, pre svega shvatam kao želju predlagača, dakle resornog ministarstva da se uskladi ovaj zakon sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Naime, o čemu se radi. Ovde u članu 213, postojećeg zakona, stav 2. i 3, gde zakon u smislu propisivanja da su pristaništa za ukrcavanje i iskrcavanje putnika elementi lučke infrastrukture, dakle, razlikuje se, zato što je dosadašnji zakon prepoznavao kao lučku suprastrukturu. Razlike su, pre svega kod ljudi koji se razumeju u ovu problematiku, više nego evidentne. Naime, suprastruktura se koristi za iskrcavanje tereta, a ne putnika, s toga i promena i izmena ovog termina je više nego opravdana. Tako da, na taj način ne samo što se usaglašava sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već se na jedan precizniji način opisuju lučki elementi, jer se termin, dakle, suprastruktura koristi za objekte, a ne za putnike koji će se iskrcavati i ukrcavati.
U skladu, sa evropskim rešenjem u ovoj oblasti, predlog je da se sa članom 13. predloga zakona dopuni član 70. Ovde je suština u efikasnom sprovođenju traganja i spasavanja i naime, domaći brodari će morati da donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtvama, njihovim porodicama koje uključuju prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć, itd.
Smatram da su ovi planovi jedan neophodan akt koji se mora imati, ne samo zbog zakona, već zbog jedne valjane organizacije brodara u okviru tih vanrednih situacija, okolnosti koje pre svega ne želimo da se dese, ali definitivno će ih biti na našim vodama. S toga, u celini smatram da izmene zakona ne samo da imaju smisla, već da će unaprediti saobraćaj i unaprediti delatnost u ovoj oblasti definitivno. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, a neka se pripremi narodni poslanik Blaža Knežević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, tema za ekonomski razvoj Srbije veoma važna, zato što jedan od, po mom dubokom poverenju, razloga stvarnih i pravih vrlo niskog stepena ekonomskog razvoja i nemogućnosti svih nas u Srbiji da pronađemo adekvatan model ekonomskog razvoja jeste i nerazvijenost rečnog saobraćaja.
Gotovo da nema u Evropi nijedne ozbiljne i velike ekonomije, pa ni onih koji nisu tako razvijeni, a da na izuzetno visokom nivou nije saobraćaj rečnim vodenim putevima ili unutrašnjim vodama. Imamo sve vreme veliki potencijal i ne uspevamo da pronađemo dobar način kako da taj potencijal razvijemo. Imam razumevanje za zakonska rešenja koja su i sada važeća, koja su centralizovala potpuno funkciju koju inače ima Agencija za upravljanje lukama po ovom zakonu, funkciju lučke uprave, ali mislim da je došlo vreme za jedan ozbiljan iskorak u decentralizaciji. Baš ti veliki i razvijeni sistemi i velike i razvijene ekonomije koje su između ostalog utemeljene i na njima, jesu decentralizovane.
Mislim da je vreme da izađete sa predlogom novog zakona, ako ne vi, mislim da ćete se vrlo brzo sresti sa našim predlogom novog zakona. Kao u mnogim drugim oblastima ne samo ekonomskog nego sveukupnog javnog života duboko sam uveren, stranka u kojoj jesam, Zajedno za Srbiju, da ukoliko ne budemo imali potpuno jasan koncept decentralizacije, ako ne budemo imali političku volju da se ona sprovode, a decentralizacija u stvari u svojoj suštini jeste otvaranje prilike ljudima da uzmu odlučivanje u javnom životu, nećemo biti u prilici da dobijemo dovoljno energije za ekonomski ukupan društveni razvoj.
Konkretno ovde siguran sam da bi ustanovljenje lokalnih područnih jedinica Agencije za upravljanje lukama, koja ima funkciju lokalnih lučnih uprava, veoma mnogo unapredilo sistem i otvorilo mogućnost da imamo snažnije instrumente za razvoj ovog izuzetnog potencijala. Ovo znam, zato što u gradu u kojem živim, u Šapcu, postoje vrlo ozbiljni planovi za razvoj kako kargo, tako i putničkog saobraćaja.
Postoje vrlo ozbiljni investitori koji su se u poslednje dve godine pojavili, kako iz Češke, tako iz Kanade, iz Kine i naravno da je Agencija za upravljanje lukama ne zaobilazna tačka koja je ta koja mora da otvori prostor da ovi investitori pronađu način kako da svoj novac ulože i kako da dođemo do bolje infrastrukture, saobraćajne i do bolje prilike za svakog ko se biznisom u Srbiji bavi zato što smanjivanje troškova kroz ovu vrstu ovaj vid transporta je u stvari jedan od načina kako mi možemo da dođemo do snažnog privrednog razvoja.
Napravio bih jednu malu digresiju. Jedna od velikih kompanija ili vrlo značajnih kompanija u ovom trenutku je aplicirala za izradu autoputa između Rume i Šapca i sa jasnim predlogom i idejom koncesije. To naravno nije vezano za ovu tačku dnevnog reda, ali ministarka je tu pa da iskoristim priliku. I to kod vas gospođo Mihajlović stoji dosta dugo u vašem Ministarstvu. Čujem da ste to uputili premijeru, pa nikako da date odgovor, da li ste zainteresovani da neko putem koncesije uradi autoput ili ne?
Ista će stvar biti i sa lukama. Dakle, najmanje tri investitora u ovom trenutku imamo koji su zainteresovani da koristeći instrumente koje ovaj zakon koje ima i koje će dobiti, ulože svoj kapital da bi u Šapcu napravili luku.
Ova stvar je takođe bitna i za regionalnu politiku Srbije. Rudnik Glinice u Zvorniku je jedan od najznačajnijih privrednih resursa, ne samo Republike Srpske i BiH, već bogami i na celom Balkanu.
Ukoliko ne postoji mogućnost za snažan vodeni transport, a ne vidim kako to na drugom nekom mestu može osim u šabačkoj luci da se izvede uz adekvatno rešavanje železničke veze između Zvornika i Šapca, mislim da sami sebi oduzimamo mogućnost za vrlo veliki i snažan ekonomski razvoj u ovom delu Srbije, Republike Srpske, BiH, ali i celog našeg regiona.
Ono što mislim da je stvar o kojoj ćemo pričati kada dođe ovde rasprava u pojedinostima, ali je držim važno za načelnu raspravu u ovom momentu, jeste što rok za izradu predloga koncesionog akta sa jedne strane, sa druge strane, rok u kojem Vlada treba da donese odluku o predlogu tog koncesionog akta, koliko ja mogu da vidim nisu definisani ovim zakonskim rešenjem. Kao što oni koji su u ovo pitanje upućeni i znaju, a dobro je da i opšta javnost ima potpuno jasnu predstavu o svemu tome, ova vrsta biznisa zahteva vrlo veliki novac. Oni koji sa desetinama miliona evra ili sumama koje su i veće od toga dođu u Srbiju sa namerom da taj novac ulože u ovaj posao, moraju da imaju potpuno jasno predstavu šta njih čeka u proceduri u koju ulaze, u kojoj država donosi odluku. Zato mislim da ove nedostatke treba da ispravite.
Na samom kraju, ponoviću ono što mislim da je suštinski važno. Bitno je da iskoračimo kao država u decentralizaciju u ovoj oblasti. Nemam ništa protiv da ova Vlada izađe sa predlogom takvih rešenja, ako ne, mi ćemo ih podneti u ovom parlamentu. Važno je da svi zajedno imamo potpuno jasnu predstavu o tome koliko gubimo kao nacija, kao država, kao nacionalna ekonomija, zbog toga što nismo efikasniji u privlačenju investitora u ovu vrstu posla i koliko je to neophodno da bismo imali snažan ekonomski rast, ne 2%, 2,5% ili 3% godišnje, već siguran sam da je uz neke druge važne infrastrukturne stvari razvoj luka i razvoj rečnog saobraćaja, neophodan preduslov da bismo ušli u stope rasta koje su preko 5% i približavaju se 10% i verujem da je Srbija za to sposobna. Neophodno je da Vlada uradi svoj deo posla. Hvala vam najlepše.